Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Skupštine gospođo Brnabić, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalazi ceo jedan set proevropskih zakona koji čekaju da ih mi u ovom domu usvojimo i da služe na dobrobit naših građana i Republici Srbiji.

Sve izmene i dopune zakona koje je predlagač predvideo i koje su sastavni deo ovog dokumenta koji je danas pred nama, odnosno dokumenata, predstavlja puni ostanak Srbije na evropskom putu i usklađivanje sa evropskim propisima, a sve u skladu sa interesima Republike Srbije, našim Ustavom i zakonodavstvom. Zato treba da se podsetimo da u članu 1. Ustava Republike Srbije jasno piše da je Republika Srbija zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Predlozi koje je kolega Petrašinović podneo u potpunosti podrazumevaju sve što sam do sada navela.

36/1 JJ/MO 17.00 – 17.10

Nedavno smo bili u prilici da prisustvujemo javnim slušanjima o predlozima i izmenama ovih zakona, ali ne samo mi prisutni u ovoj sali, već i svi zainteresovani potencijalni stejkholderi i predstavnici struke imali prilike da učestvuju u njima.

Javna slušanja organizovana su u različitim delovima Republike Srbije, u nekoliko gradova, u različitim terminima i ukazali su na ono što smo mi u suštini negde i očekivali, a to su agresivnost i drskost opozicionih kolega u njihovim nastupima, preuzimanje uloge organizatora, usmeravanje na tonove koji samo njima odgovaraju i na istu takvu retoriku, bez konkretnih predloga i mera za realizaciju istih.

Naravno, sasvim očekivano danas su tu i njihovi brojni amandmani za koje se verovatno kao i obično neće pojaviti u sali, niti će oni za njih glasati i obrazložiti ih, a očito je da je njihov interes bio u svemu ovome samo lični i da u njima nigde ne vide Srbiju na evropskom putu. Vrhunac toga su one muve i oni frižideri koje smo ovde slušali, a te muve su se tog dana videle i u sali na javnom slušanju ovde, u susednoj sali, jer su mnogi gledali po ćoškovima kao da su u nekom transu. Onda su to izgleda preneli i na ovo zasedanje, jer sada je tu nova ideja, pa ne samo da je bilo dovoljno staviti jedan vojvođanski bulevar u svoj džep, već je danas frižider strateški interes u Republici Srbiji.

Mnogo mi je drago da sam prisustvovala jednom ovakvom javnom slušanju, jer sam bila u prilici da vidim da tu prisustvuju brojni predstavnici međunarodnih organizacija i mnogih ambasada, te su i oni bili u prilici da vide njihovo ponašanje. Međutim, naše kolege sa one strane govornice nedavno su bili u prilici da gostuju u Evropi, a i tamo tražili za nas sankcije, kazne za svoju državu i svoj narod, te zamrzavanje priliva stranih sredstava, a ne podršku našem rastu i daljem razvoju Srbije. Očito je da su tamo u Berlinu, npr. zaboravili da im kažu da je Nemačka svoje zakone uskladila samo sa 37%, a Republika Srbija sa čitavih 87% preporuka ODIHR-a. No, to njih nije ni zanimalo. Njima je bilo važno da tamo dobiju neku ličnu podršku i eventualno neko tapšanje po ramenu.

Svi ovi zakoni su deo i širih aktivnosti na unapređenju izbornog procesa koji naša zemlja sprovodi zajedno sa Kancelarijom ODIHR-a i sve dosadašnje procedure i javna slušanja upravo su sprovedena u nameri da doprinesu opštoj transparentnosti, inkluzivnosti samog postupka unapređenja, našeg zakonodavstva u oblasti izbornog procesa. Puna participativnost i inkluzivnost ovih zakona biće realizovana i u praksi, a već samim njihovim usvajanjem u ovom domu i njihovim stupanjem na snagu.

Dokaz da su mnoge stvari implementirane i da smo o ovim predlozima u dokumentima razmišljali iako smo ovde čuli različite komentare kako su to u pitanju samo kozmetičke promene, kako je to pogodno tlo za manipulacije i za izvrgavanje zakona, pročitaću samo jedan primer. Primera radi, izmena člana 76. u Predlogu izmena Zakona o lokalnim izborima prihvata se primedba ODIHR-a gde se predlaže da se iz sadašnje odredbe o zabrani, da se izigra zakon po pitanju manjinskog statusa, eliminiše neprecizna odrednica koja izbornoj komisiji ostavlja preširoko definisanu mogućnost odbijanja manjinskog statusa, ako utvrdi druge okolnosti koje ne sumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon. Znači, mislili smo i o transparentnosti i o samim namerama.

Podsećam vas u skladu sa ovim, poštovani građani da su baš zato ovi koji sede preko puta nas ti koji su vam svojevremeno obećavali velike plate i penzije i slagali su vas. Katančili su fabrike i otpuštale hiljade i hiljade radnika, uništavali vojsku i degradirali građane Srbije. To je Srbija koja nam se više nikada ne sme ponoviti.

36/2 JJ/MO

Dragi građani, danas pred vama stoji jedna ponosna i stabilna Srbija. Srbija koja se gradi. Srbija puteva, mostova, škola i mladosti. Srbija budućnosti i napretka. Drage kolege, predlažem svima da u danu za glasanje podržimo predloge ovih proevropskih zakona, a ovima preko puta nas presudiće olovke naših građana, na predstojećim izborima. Živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, danas je pred nama set predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma u oblasti odbrane. Nažalost, svedoci smo ne tako davno jedne druge Srbije, koja se mnogo razlikovala od ove danas i sada je u okviru potvrđivanja ovih sporazuma značajno da se toga i podsetimo.

Ja danas ne mogu da zamislim drugačiju Srbiju od ove koja sada stoji uspravno, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koja brani istinu i dostojanstvo svog naroda, ali moram da podsetim neke možda koji se ne sećaju tog perioda ili one mlađe da je nedavno postojala jedna ponižena Srbija koja se hvalila hapšenje i izručivanjem svojih oficira, a pre njih i neki neobavešteni su svog predsednika države sproveli u Hag. Mislim na Srbiju iz vremena Demokratske stranke i Borisa Tadića, onih koji danas nisu ovde, ali u nekim drugim modelima i pod imenima drugih stranaka sede u ovoj sali. To je slika one ponizne Srbije, koja je vodila politiku klečanja, poslušnosti i poniženja pred svetom. U to vreme nije bilo ovakvih sporazuma u oblasti odbrane koji su bili u interesu naše države, već sistematskog rasturanja naše vojske i gubitka dostojanstva. Nije bilo nikakvih uslova za prikazivanje našeg naoružanja iz prostog razloga jer je ono sistematski uništavano i nama je u mestu iz koga ja dolazim ostala samo maketa jednog tenka na Vršačkom bregu, koju turistički možete pogledati u svako doba ako ste za to zainteresovani, jer je to danas glavna turistička atrakcija za našu decu.

Predstavnici Demokratske stranke dolazili su da obilaze svoje saborce i kada su ispred te stranke izašli u ruski park u našem gradu, naši građani su ih rasterali, ali tu postoji i spomenik našem čuvenom vršačkom šahisti Bori Kostiću, gde na postamentu stoji „Svi smo mi jedan rod“. Oni nisu ni znali za tu maksimu, niti im je ta maksima priličila.

Pored spomenika postoji jedan pano gde vi sa znamenitim Vrščanima možete staviti u otvore svoje lice. Oni nisu ni pokušavali to da urade, jer tu nisu imali šta da stave. A znate, nisu im Vrščani zaboravili ni one fabrike koje su uništili, celu jednu industrijsku zonu u periodu njihove vladavine. U periodu njihove vladavine u Vršcu je 1.120 preduzeća i firmi potpuno izbrisano iz APR-a, a 201 je otišlo u stečaj ili u likvidaciju. Preko 6.000 građana je ostalo bez posla. Neka samo imaju po dva člana porodice, pa vi izračunajte koliko je to.

Imam evidenciju od 25 subjekata koji su tada prestali sa radom ili su ljudi dobili otkaze u njima. Pomenuću samo dva, tri: „Vršačka pivara“ - 550, Livnica – 220, „Plitvice“ – 495, IMO obuća – 750 radnika itd, itd. Mi danas popunismo prvu industrijsku zonu i napravismo drugu, koja je jedan od strateških prioriteta i projekata u našoj lokalnoj zajednici.

Tako ti predstavnici Demokratske stranke, na čelu sa svojim predsednikom, još 2011. godine obavestiše nas, na primer, da je uhapšen general Ratko Mladić, ali i te 2011. godine potpisaše sporazume za Kosovo i Metohiju, pa se mi danas pitamo – odakle nam kosovske lične karte, odakle nam kosovske saobraćajne dozvole i odakle nam kosovske tablice. O prelazima neću ni govoriti.

Danas Srbija ne pristaje na poniženja. Ova Srbija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu vodi borbu protiv sramnih rezolucija, kao što je bila i ona u Generalnoj skupštini UN o Srebrenici, koja je pokušala da celom našem narodu prikači i doda etiketu genocidnog, a nažalost tu genocidnost su podržali i neki u ovoj sali i drznuli se čak da i ovde podnesu jedan takav sraman dokument.

Kada je u pitanju odbrana, za razliku od njih ova Srbija pamti, seća se i naziva stvari pravim imenom. Do nedavno nije se imalo sluha ni za srpske žrtve za prognane, a o pravoj odbrani se verovatno nije ni razmišljalo, jer moralo se kad god se za to ukaže prilika izvinjavati i drugima što su Srbi prognani iz svojih domova ili eventualno prihvatiti neko odlikovanje po tipu zahvalnice domovinskog rata.

U predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma iz oblasti odbrane koji su danas pred nama možete videti da u tekstu stoji – u želji da unaprede i ojačaju svoje postojeće bilateralne odnose kroz saradnju u oblasti odbrane dve zemlje, poštujući principe suvereniteta, nezavisnosti teritorijalnog integriteta i odsustva međusobnog mešanja u unutrašnja pitanja druge strane, a potvrđujući svoju obavezu prema Povelji UN i međunarodnim obavezama dve zemlje, potom da istovremeno doprinesu miru i bezbednosti u svetu, a ponašajući se u duhu partnerstva i saradnje sa željom da se razviju dobri odnosi u oblasti odbrane radi uzajamnog poštovanja poverenja i razumevanja.

Dok je nekadašnji režim, kada je odbrana u pitanju, slao svoje generale u Hag, današnja Srbija ih vraća kući, kao što je to učinjeno i sa generalom Nebojšom Pavkovićem.

Poštovani ministri, to je jasna razlika. Nekada je najveći uspeh u oblasti odbrane očigledno bilo hapšenje i uništavanje svega što je moglo ojačati Srbiju. Tada je bilo važno po svaku cenu samo izvršiti zadatke svojih nalogodavaca i stranih centara moći i eventualno sakupljati neke poene ili dobiti tapšanje po ramenu. To su bile karakteristike odbrane toga vremena, danas nam je najvažnije odbraniti ime i obraz Srbije bez obzira na cenu, odbraniti istinu i ponos i svoje heroje i unaprediti međunarodnu saradnju u oblasti odbrane, ali ostati svoj na svome.

Znači, jedna Srbija nam je klečala, a druga Srbija još uvek stoji hrabro i uspravno.

Pozivam vas da u danu za glasanje podržite sve ove predloge, sporazume i zakone iz oblasti odbrane, a građani će proceniti šta je ono što ste radili i tako će vas nagraditi na sledećim izborima.

Živela Republika Srbija.