Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam želela da se preciznije definiše predmet Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, s posebnim osvrtom na razvoj regionalne saradnje. Razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan i koordinisan, realističan sistem planiranja Republike Srbije, administrativnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava. Ovaj zakon treba da pokrije sve ključne aspekte, socijalne, ekonomske i razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja, uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava, obezbeđenja održivog rasta i razvoja Republike Srbije, uključujući AP jedinica lokalnih samouprava, kao i efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU, posebno u kontekstu zahteva koji proističu iz pregovaračkih poglavlja 17 – ekonomska i monetarna politika i 22 – regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata. Predlogom zakona se detaljno određuju i uređuju dokumenta kao što je plan razvoja, investicioni plan, plan razvoja jedinica lokalnih samouprava, strategija, program i politike akcionih planova, projekti i godišnji plan rada Vlade.

Pored toga, prepoznaju se vremenske odrednice dokumenata, kao što su srednjoročni i dugoročni planovi, EKST analiza, koja prethodi sprovođenju politika i EKST POST analiza koje dolaze nakon sprovođenja politika.

Donošenjem ovog zakona, stvara se mogućnost za sve ono što donosi Vlada, što donose AP, što donosi lokalna samouprava, bude povezano i horizontalno i vertikalno, a ne da neka lokalna samouprava radi mimo onoga što je potpisala Vlada ili EP.

Vlada je od 2014. godine na čelu sa tadašnjim premijerom, a danas predsednikom Republikom gospodinom Aleksandrom Vučićem pristupila ozbiljnim reformama i pokazala da sve ono što radi, radi na najbolji mogući način i da već možemo da ubiramo plodove tog rada. Za to su zaslužni naši građani koji su nam ukazali poverenje i dali nam podršku, a mi iz SNS nikada nećemo biti neodgovorni kao neke vlasti pre 2012. godine koje su dovele ekonomiju naše zemlje do te mere da nam preti bankrotstvo.

Mi volimo našu zemlju i radimo u interesu naših građana, a u skladu sa tim imamo i njihovu podršku, što se može videti na održanim izborima u proteklim periodima.

Shodno tome, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću posebnu pažnju posvetiti izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Najznačajnija izmena koja se ovim zakonom predviđa je oslobađanje od plaćanja akcize na pojedine naftne derivate koji se koriste u industrijsku svrhu. Predloženo rešenje direktno utiče na smanjenje troškova privrednih subjekata koji obavljaju delatnost u sektoru prerađivačke industrije, što za posledicu ima niže cene finalnog proizvoda koji će biti konkurentan kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Ovim rešenjem stvoriće se i likvidna sredstva koja su neophodna za investiciona ulaganja u sektoru prerađivačke industrije.

Takođe, jedna od pozitivnih strana izmene ovog zakona jeste stvaranje stabilnog i kontinuiranog obavljanja procesa proizvodnje.

Predloženim zakonskim rešenjem navedeni privredni subjekti, kroz oslobađanje od plaćanja akcize na sirovinu, koja se koristi kao reprodukcioni materijal za proizvodnju industrijskih proizvoda, bili bi motivisani da povećaju obim proizvodnje i izvozne poslove, što je u neposrednoj vezi sa povećanjem prihoda po osnovu direktnih poreza, i to poreza na dobit pravnih lica, poreza na dohodak građana, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Privredni subjekti mogu u skladu sa važećim propisima da ostvare refakciju plaćene akcize na određene naftne derivate, ali treba uzeti u obzir to da postupak refakcije podrazumeva angažovanje značajnih finansijskih sredstava, kao i vremenski rok potreba za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize.

Ovim zakonskim rešenjem predlaže se oslobađanje od plaćanja akcize na određene naftne derivate, a u cilju nesmetanog obavljanja procesa proizvodnje od strane privrednih subjekata koji iste koriste u industrijsku svrhu.

Poslanička grupa Srpske napredne stranke će u danu za glasanje podržati predloženi set finansijskih zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, razvoj obrazovanja i povezanost sa potreba tržišta industrije ključni su faktori za napredak ekonomije jedne zemlje. Investiranje u stručno obrazovanje i obuku ubrzava ekonomski razvoj zemlje. Naša Vlada i ministarstvo intenzivno rade na unapređenju obrazovanja u Srbiji, a jedan od način jeste i uvođenje dualnog obrazovanja putem koga se škole povezuju sa poslodavcima, jedinicama lokalnih samouprava, privrednim komorama, Nacionalnom službom za zapošljavanje i drugim institucijama.

Regionalna saradnja prevazišla je početni cilj stabilizacije konfliktnih područja i prerasla u konstruktivnu saradnju koja se ogleda u radu na zajedničkim ciljevima na raznim nivoima i u raznim oblicima.

Srbija je u proteklom periodu uradila mnogo kako bi privukla strane investitore, što potvrđuje i naša pozicija na Duing biznis listi Svetske banke. Važno je da zemlje u regionu uče jedne od drugih i da se zajednički suočavaju sa izazovima, jer je zajednički strateški cilj regiona da se privuče više investicija u svrhu regionalnog razvoja. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u Republici Srbiji, uspostavlja se jedinstven nacionalni okvir kvalifikacija kojim su obuhvaćeni svi nivoi i vrste kvalifikacija bez obzira na način sticanja i životna doba u kome se oni stiču.

Na taj način se omogućuje integracija i koordinacija postojećeg sistema kvalifikacija. Reformskim procesom će se unaprediti obrazovni sistem tako da iz njega izlaze kompetentni pojedinci koji mogu da odgovore na potrebe tržišta rada, društva kao celine, ali da zadovolje i svoje lične potrebe.

Ulaganjem u obrazovanje unapređuje se privredni i ekonomski razvoj Republike Srbije, što utiče i na povećanje regionalne saradnje, što je jedan od prioriteta naše zemlje. Nacionalni okvir kvalifikacija povezuje standarde kvalifikacije i standarde zanimanja i kroz registar ih predstavlja građanima i poslodavcima. On jasno definiše koje veštine i sposobnosti poseduje pojedinac nakon stečenog obrazovanja i koju vrstu posla može da obavlja.

Uspostavljanjem i implementacijom nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji, u cilju povezivanja sa drugim zemljama koje primenjuju svoj nacionalni okvir i naša zemlja će se uključiti u evropski sistem kvalifikacija, što će značajno doprineti rešavanju problema, zapošljavanju stanovništva i unapređenju razvoja društva i tržišta u celini.

Nacionalnim okvirom kvalifikacija definiše se prostor u kom se kvalifikacije uspostavljaju, opisuje se nivo i vrsta kvalifikacija, nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija uz uvažavanje specifičnosti nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse, posebno evropskog okvira kvalifikacija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, ovaj amandman sam podnela kako bi se preciznije definisao Predlog ovog zakona u smislu regionalne saradnje.

Proces reformi u oblasti obrazovanja radi postizanja definisanih ciljeva u razvojnim dokumentima Republike Srbije prouzrokovalo je neophodnost definisanja nacionalnog okvira kvalifikacija, koji će omogućiti unapređenje celokupnog sistema obrazovanja kroz povezanost sa tržištem rada.

Uspostavljanjem nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije formira se sistem za unapređenje kvalifikacija koji je povezan za evropskim okvirom kvalifikacija, definišu se svrha, ciljevi i principi, kao i vrste, nivoi i način sticanja kvalifikacija, utvrđuje se deskriptor nivoa kvalifikacija, zatim tela i organizacije nadležne za primenu i razvoj nacionalnog okvira kvalifikacija, a obezbeđuje se i kvalitet u primeni nacionalnog okvira.

Uvođenjem ovog zakona stvara se jedinstveno praćenje obrazovanja, imaćemo usklađenu evidenciju u oblasti obrazovanja i zapošljavanja i obezbediće se uporedivost i prepoznatljivost kvalifikacija stečenih u Republici Srbiji i kvalifikacija stečenih u drugim državama.

Uređenjem i unapređenjem sistema klasifikacija, u skladu sa zahtevima društveno-ekonomskog razvoja, obezbediće se podrška primeni koncepta celoživotnog učenja i omogućiće se lakša pokretljivost radne snage.

Značaj uspostavljanja nacionalnog okvira kvalifikacija je višestruk, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou države i društva u celini.

Regionalna saradnja je jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, a primena nacionalnog okvira kvalifikacija doprinosi napretku i produbljivanju regionalne saradnje kroz održavanje i povećanje stabilnosti i promovisanje sveukupne dobrosusedske saradnje.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime potvrđuje se međunarodni ugovor kojim se obezbeđuje kontinuitet u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Doha amandman na Kjoto protokol utvrđuje obaveze smanjenja emisije atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte za period od 2013. do 2020. godine u državama koje su dobrovoljno isti prihvatile.

Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime trenutno broji 196 članica, dok nastavak Kjoto protokola do 2020. godine do sada su prihvatile 34 države. Osnovni cilj Konvencije je da obezbedi stabilizaciju atmosferske koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. Način postizanja ovog cilja za period od 2008. do 2012. godine bio je utvrđen Kjoto protokolom u kom su bile kvantifikovane obaveze smanjenja atmosferskih gasova za 38 zemalja i to je u proseku za 5% u odnosu na referentnu 1990. godinu.

Republika Srbija nije imala obavezu kvantifikovanog smanjenja atmosferskih gasova, što implicira izostanak obaveze i u periodu nastavka Kjoto protokola. Međutim, obaveze koje je nalagao protokol nisu bile dovoljne za trajno postizanje ciljeva Konvencije. Štaviše, merenja pokazuju da ukupna globalna emisija i koncentracija gasova u atmosferi počev od 1970. godine konstantno raste. Godina 2015. je globalno bila najtoplija godina od kad postoje merenja, a deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. godine. Ovakvi trendovi imali su za posledicu povećanje intenziteta elementarnih i prirodnih nepogoda.

U periodu od 1960. do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije došlo je do značajnog porasta srednje maksimalne i minimalne dnevne temperature u proseku za 0,3 stepena Celzijusa po dekadi na godišnjem nivou. Najtoplija godina bila je 2000, zatim 2008, 2007. Ovakva situacija imala je veliki uticaj na klimu na našim prostorima. Imali smo 2012. godine sušu koja je doprinela smanjenju prinosa nekih useva čak i do 50%. Procene pokazuju da su suše 2000, 2003, 2007. i 2012. godine izazvale materijalne štete veće od 3,5 milijardi evra. Takođe, u 2014. godini imali smo poplavu čija šteta je procenjena na 1,5 milijardi evra. Imali smo i materijalne štete od posledica šumskih požara u periodu od 2000. do 2009. godine koje se procenjuju na preko 300 milijardi evra.

Što se tiče budućnosti u Srbiji, i dalje se može očekivati porast temperature, i to za period od 2011. do 2040. godine i do 9 stepeni Celzijusa. Takođe se očekuje i smanjenje količine padavina, što će najviše pogoditi prinos kukuruza do 2030. godine. Očekuje se smanjenje od 58%, a potencijalno smanjenje prinosa pšenice iznosiće do 16%.

Kako bi se ovo sprečilo, pored aktivnosti na nacionalnom nivou, potrebne su akcije i na globalnom nivou koje predviđa Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime. S obzirom na njen osnovni cilj, bilo je neophodno obezbediti kontinuitet akcija na smanjenju emisije atmosferskih gasova nakon isteka Kjoto protokola 2012. godine, odakle je i proistekao Doha amandman na Kjoto protokol za period od 2013. do 2020. godine, koji su, kao što sam rekla, do sada prihvatile 34 države. Takođe, 2015. godine usvojen je Sporazum iz Pariza koji je praktično pravni nastavak Doha amandmana, odnosno Kjoto protokola. Ovaj sporazum odnosi se na period posle 2020. godine i on obavezuje sve članice Konvencije na smanjenje emisije atmosferskih gasova koji stvara efekat staklene bašte.

Za potrebe usvajanja ovog sporazuma države su bile pozvane da dostave svoje nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je između ostalog i Republika Srbija dostavila. Ukupno smanjenje emisije gasova do 2030. godine koje može biti postignuto u našoj zemlji je 9,8% u odnosu na emisiju iz 1990. godine.

Iz svega što sam do sada navela, kako bi se obezbedio dalji ekonomski rast, ali i osigurala budućnost planete, neophodno je ograničiti rast temperature na globalnom nivou. Naučno je pokazano da je potrebno ograničenje rasta globalne srednje temperature do kraja veka na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, što implicira nastavak primene Kjoto protokola kroz Doha amandman.

Istkala bih da prihvatanje ovog amandmana nema negativne posledice po našu zemlju, kao i da nije uvedena obaveza smanjenja emisije gasova. Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol istovremeno daje veće mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava iz multilateralnih i bilateralnih fondova za potrebe borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou.

Prihvatanjem ovog amandmana Vlada Republike Srbije pokazuje posvećenost ispunjenju obaveze iz međunarodnih ugovora, u konkretnom slučaju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani kolege i koleginice, Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada sastoji se iz tri postojeća zakona koji su integrisani i unapređeni kroz ovaj zakon, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i Zakon o socijalnom stanovanju. Cilj ovog zakona je očuvanje i unapređenje stambenog fonda, poboljšanje uslova stanovanja i obezbeđenje stambene podrške građanima Republike Srbije.
Neki od zatečenih problema koji su ovim zakonom rešeni su loši uslovi stanovanja građana, izuzetno velika potrošnja energije u zgradama, 60% od ukupne potrošnje energije, drastično smanjenje vrednosti stambenog fonda, nije bilo jasno ko upravlja zgradama, ko ih održava, ko je odgovoran ako nastane šteta usled neodržavanja zgrada, neregulisani uslovi i postupak iseljenja i preseljenja iz bespravno izgrađenih objekata koji se nalaze na tuđem zemljištu.
Neodržavanje zgrada je problem koji često dovodi do velikih šteta i opasnosti po život i imovinu ljudi. Kao posledice neodržavanja i nebrige o zgradama i njenim delovima najčešće se dešavaju kvarovi i nesreće u liftovima, padanje fasada na javnu površinu, na prolaznike i tuđu imovinu, prokišnjavanje krovova, požari na elektroinstalacijama, zatim se vode brojni sudski postupci između vlasnika stanova međusobno, kao i sa trećim licima koja izvode radove na održavanju.
Zapuštenost građevinskog stambenog fonda je velika i zahteva značajna ulaganja kako bi se dovelo u zadovoljavajuće stanje, odnosno kako bi se održavanje zgrada dovelo na nivo tekućeg redovnog održavanja.
Potrebno je izvršiti velike intervencije na velikom broju zgrada za šta vlasnici nemaju dovoljno sredstava. Novim zakonom je data mogućnost da jedinice lokalne samouprave izdvoje sredstva za ovakve intervencije koje bi predstavljale javni interes u sferi održavanja zgrada, a takođe je utvrđena jasna odgovornost vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade, odnosno stambene jedinice i profesionalnog upravnika u pogledu neispunjavanja obaveza održavanja, odnosno nastanka štete usled propuštanja obaveze.
Potrošnja energije u zgradama u Srbiji je bila u stalnom porastu tokom poslednje dekade. U Srbiji ima oko 85% stambenih zgrada koje nemaju nikakvu toplotnu izolaciju. Ovim zakonom su predviđene mere za poboljšanje energetske efikasnosti postojećeg stambenog fonda.
Ovaj zakon takođe sadrži članove kojima se regulišu slučajevi raseljavanja lica koja žive u nestandardnim naseljima, u objektima koji su izgrađeni suprotnost propisima o izgradnji objekata na zemljištu u svojini drugog lica.
Predlog zakona reguliše i stambeno zbrinjavanje žrtve porodičnog nasilja ili nasilja u partnerskim odnosima, što nam ukazuje na odgovornost države u smislu podrške žrtvi nasilja, u vidu obezbeđenja privremenog smeštaja, u cilju zaštite žrtve i prevencije eventualnog ponavljanja nasilja.
Spajanjem ova tri postojeća zakona, unapređenjem postojećih rešenja i davanjem novih instituta koji idu u korak sa trenutnim društvenim i ekonomskim okolnostima u kojima živimo, održivi razvoj stanovanja utvrđujemo kao javni interes, što je cilj donošenja ovakvog zakona i izražavanje brige ne samo za današnje već i buduće generacije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiće pre svega korišćenje IPARD sredstava u iznosu od 175 miliona evra koji stoje na raspolaganju Srbiji. Ove izmene i dopune predstavljaju preduslov za otvaranje Poglavlja 11. u oblasti poljoprivrede. Zakon predstavlja jedan veliki korak napred i potpunu integraciju evropskih standarda u sistem funkcionisanja naše poljoprivrede.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, cilj je da se proširi broj korisnika sredstava iz budžeta Republike Srbije pre svega u sektoru stočarstva. Podsticaje su do sada dobijala registrovana poljoprivredna domaćinstva, dok poljoprivredna gazdinstva koja uzgajaju krave koje nisu umatičene za svoja grla nisu imale nikakve podsticaje. Cilj ovih podsticaja jeste da se održi postojeći broj krava koje su baza za proizvodnju teladi za tov i proizvodnju junećeg mesa, za koje tržišne analize govore da imaju rastući trend tražnje, kako u okruženju, tako i u svetu. Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona uvode se mere podrške za mlade poljoprivredne proizvođače, posebno u devastiranim regionima, koji svoj život i egzistenciju vide na selu i u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom.
Kroz nepovratna sredstva u formi start-ap sredstava za određene investicije poljoprivredna gazdinstva treba da unaprede, odnosno diverzifikuju svoju proizvodnju i na taj način obezbede samozapošljavanje i egzistenciju za svoje porodice. Takođe su planirani podsticaji za razvoj specifičnog pristupa u planiranju ruralnog razvoja kroz formiranje lokalnih akcionih grupa koje predstavljaju javno-privatno partnerstvo u cilju unapređenja života u ruralnim predelima. Cilj ove Vlade je povećanje obima investicija usmerenih upravo kao unapređenju uslova života i rada u seoskim predelima, a kroz izmene i dopune ovog zakona dodatno se uvodi red i usklađivanje sa klasifikacijom mera ruralnog razvoja u EU.
Što se tiče trećeg Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, postoji više razloga zašto se pristupilo ovim izmenama i dopunama. Od 2010. godine imali smo više sistemskih zakona, kao što su Zakon o javnoj svojini i Zakon o planiranju i izgradnji, koji ne daju kvalitetna rešenja u načinu upravljanja ovom oblašću. Zakon o javnoj svojini upućuje na poseban zakon u pogledu raspolaganja i upravljanja vodnim zemljištem, dok Zakon o vodama nije sadržao odredbe o tome, dok kod Zakona o planiranju i izgradnji, što se tiče objedinjenja procedura, naš postojeći Zakon o vodama nije sadržao elemente u tom delu.
Izmenom Zakona o vodama, nosioci javnih ovlašćenja su Direkcija za vode ili na nivou Vojvodine pokrajinski organi. Ovom izmenom su u obavezi da prikupljaju informacije za donošenje vodnih akata. Druge izmene i dopune ovog zakona odnose se na otklanjanje nedostataka uočenih u primeni ovog zakona. Umesto administrativnog upravljanja uvodi se upravljanje po slivovima, zatim propisuje se obaveza donošenja plana upravljanja vodama, gde se kroz prostorne i urbanističke planove unose granice vodnog zemljišta.
Još jedna novina je da Poreska uprava više neće vršiti utvrđivanje metodologije i obračuna plaćanja naknade za odvodnjavanje. Za to će biti nadležno Javno vodoprivredno preduzeće. Ove izmene i dopune Zakona o vodama omogućavaju usklađenost nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa propisima EU, kao i obezbeđivanje pravnog osnova za dalju implementaciju različitih propisa.
Srpska napredna stranka će podržati predložene izmene i dopune ovih zakona jer one imaju pozitivan uticaj na razvoj ruralnih područja u našoj zemlji i verujemo da će doprineti da poljoprivrednici žive bolje od posla kojim se bave. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi gosti, kada je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, u prethodnom mandatu preuzela infrastrukturne projekte, zatekli su samo probleme – loše planiranje, loše upravljanje projektima, nerešene imovinsko-pravne odnose, penale za nepovučene kredite i brojne druge probleme koje su postepeno počeli da rešavaju.
Od aprila 2014. godine do februara 2016. godine usvojeno je ukupno 38 zakona i 47 uredbi. Koliko je Vlada ozbiljno radila na poboljšaju saobraćajne infrastrukture govori nam veliki broj investicija koje smo imali u tom periodu, a ja ću navesti samo neke od njih. Pupinov most, koji povezuje Zemun i Borču sa 21,2 km pristupnih saobraćajnica, kompletan projekat završen je u decembru 2015. godine. U oktobru 2015. godine započeta je izgradnja mosta koji spaja Ljuboviju i Bratunac. Rok za završetak radova je novembar 2017. godine. U 2014. godini, nakon majskih poplava, saniran je ukupno 121 km puteva i 54 mosta koji su bili oštećeni u poplavama. U 2015. godini sanirano je oko 200 km puteva, 13 mostova i 88 klizišta.
Ulaganjem u saniranje infrastrukture koja je u prethodnih 20 godina u velikoj meri bila zanemarena smanjen je broj saobraćajnih nezgoda za 839. Broj saobraćajnih nezgoda u 2014. godini iznosio je 35.013, dok u 2015. godini 34.174 nezgode su se desile.
Zatim, imamo investicije ili izgradnje koridora. U 2014. godini asfaltirano je ukupno 64,4 km novih saobraćajnica, na Koridoru 10 asfaltirano je 22,9 km autoputa, a na autoputu E763 Beograd-južni Jadran na deonici Ub-Lajkovac asfaltirano je 12,5 km autoputa, na trasi urađena je petlja Lajkovac u dužini od 8,5 km i na deonici Ljig-Preljina urađeno je 20,5 km autoputa. U junu 2014. godine počela je izgradnja deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u dužini od ukupno 50,2 km. U 2015. godini asfaltirano je ukupno oko 100 km autoputa, i to na Koridoru 10 – 54,6 km, dok na Koridoru 11 – 36,5 km. Na ovom koridoru započeti su radovi na izgradnji mosta na Savi kod Ostružnice u dužini od 1.965 m, što će omogućiti povezivanje deonice Surčin-Obrenovac u dužini od 17,6 km. Na ovoj trasi su urađene i obilaznice u dužini od oko 14 km. U protekle dve godine izgrađeno je 84 km autoputa, što je više nego u poslednjih 30 godina.
Kao rezultat međusobne saradnje 2. februara 2012. godine potpisan je sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan za finansiranje deonica Ljig-Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina na delu autoputa E763. U skladu sa ovim sporazumom od 3. maja 2012. godine, Republika Srbija ima na raspolaganju zajam u iznosu od 300 miliona evra namenjen za izgradnju 40 km puta, 66 mostova i izgradnju tunela u dužini od 3.624 m. Period raspoloživosti kredita trajao je do 4. maja 2016. godine i do tada je iskorišćeno 80% od ukupnog zajma. Neiskorišćeni deo kredita iznosi oko 60 miliona evra.
Veoma sam zadovoljna što će se nastaviti uspešna saradnja sa Azerbejdžanom jer završetak strateške mreže autoputeva u velikoj meri doprineće povećanju konkurentske prednosti Republike Srbije u ovom delu Evrope. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, Vlada Republike Srbije je nakon dve i po godine napornog rada i truda obezbedila „Železari Smederevo“ strateškog partnera, giganta svetskih razmera u proizvodnji čelika, što je u prethodnih 20 godina najveći privredni uspeh Srbije. „Železara Smederevo“ ima gotovo stogodišnju tradiciju. U Evropi je poznata po proizvodnji čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Pogoni „Železare“ nalaze se na tri lokacije, u Smederevu, Šapcu i Kučevu, na površini od oko milion kvadrata, broj zaposlenih oko 5.000 radnika, što nam govori da „Železara“ ima izuzetno veliki strateški značaj, kako za Republiku Srbiju, tako i za region.
Ova Vlada je uspela da obezbedi duplo veću cenu za „Železaru“. Danas kada je cena čelika na istorijskom minimumu, prodata je za 46 miliona evra, što je bilo iznad minimalne cene iz javnog poziva, dok 2003. godine, kada je tržište bilo daleko bolje, tadašnja vlada je prodala „Železaru“ za 23 miliona dolara i dovela je u situaciju da se 2012. godine ugase obe peći, a zaposleni pošalju na plaćeno odsustvo. Uz ovakvu cenu Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, obezbedila je investiciju vrednu 30 miliona dolara, i to od strane „Hestila“, druge najveće kineske kompanije koja je imala prihod od 43,7 milijardi dolara u prošloj godini, dok je ukupna vrednost sredstava iznosila preko 53 milijarde dolara na kraju 2015. godine. Na globalnom nivou ova kompanija zapošljava 120.000 radnika, dok godišnji kapacitet proizvodnje iznosi 50 miliona tona čelika. Kompanija se bazira na implementaciji najnaprednijih tehnoloških rešenja i najčistijih tehnologija, uz konstantno ulaganje u svoje istraživačke centre, edukaciju i usavršavanje svojih zaposlenih. Investicija koju sam spomenula u iznosu od 30 miliona dolara odnosi se na ulaganje u osnovna sredstva i infrastrukturu. Cilj je da se modernizuje oprema, poboljša efikasnost, proširi opseg proizvodnog programa i unapredi ekološko okruženje.
Dolazak „Hestila“ u „Železaru Smederevo“ predstavlja najveći investicioni projekat u ovom regionu. Ova investicija obezbedila je sigurnost za 20.000 članova porodica čija svakodnevnica zavisi od plata zaposlenih u „Železari“. Radi funkcionisanja „Železare“ obezbedio je projektovani rast BDP-a od 3,8%, od čega je polovina zahvaljujući ovoj investiciji.
Ovo tumačenje zakona rešiće višedecenijske probleme vezane za status objekata i zemljišta Železare, što je bitan preduslov za dalji oporavak „Železare“. Po prvi put, moći ćemo da sagledamo potpuni imovinsko pravni kapacitet „Železare“. Ovu praksu podržaćemo i u narednom periodu u svakoj situaciji koja doprinosa zatvaranju pouzdanog, predvidivog i transparentnog poslovnog ambijenta. Hvala.