| 18.11.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
u proceduri
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodo ministri, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, evo, već danima slušamo ovde govore poslanika različite diskvalifikacije od strane poslanika opozicije a jedan mi je posebno zaparao uši, poštovane koleginice i kolege na koju moram da se osvrnem, a to je rečju jedne koleginice od juče koja je rekla da sa ove strane Save gde sede poslanici vladajuće koalicije sede ljudi za koje niko nikada nije glasao, koji nikada svojim imenom ne mogu da se kandiduju.
Samo bih i tu koleginicu i javnost i sve kolege da podsetim, evo ja sam narodni poslanik, inače sam 2004. godine izabran na neposrednim izborima kao najmlađi kandidat Srbije za predsednika opštine Topola i od tada sam pet puta nosio lokalne liste koje su odnele relativne ili apsolutne pobede u svojoj opštini.
Sa druge strane, uvažene kolege, bio sam poslanik 2008. godine tamo preko puta ulice, u Kralja Milana. Dosta se ovde čemera govori na primer o Ministarstvu poljoprivrede i o rezultatima u poljoprivredi, a ja sam tada bio i član Odbora za poljoprivredu i govorio sam upravo sa nekim kolegama koji su i danas poslanici kada je usvajan taj čuveni SSP koji je potpisao Božidar Đelić i koji je od Srbije napravio, kako mi u Šumadiji kažemo, razvaljenu avliju gde je svakakva roba i ovakvog i onakvog kvaliteta počela da dolazi u Srbiju i gde smo mi tada morali te duboke rane koje su napravljene, a trebalo je evo 10 godina da mi iz Republičkog budžeta ovim rebalansom dodamo još 18 milijardi dinara što će ukupnom zbiru kumulativno doneti milijardu evra ulaganja u poljoprivredu 2024. godine. Sada je njima, to kažu, malo.
Mi se slažemo da je to nedovoljno i da uvek može više, ali ako uporedite ovu cifru i nekih ukupno 300 miliona evra u 2012. godini možete da vidite kakva je to razlika.
Kada pominjem Ministarstvo poljoprivrede, drago mi je da je u sali gospodin Martinović, samo imam par pitanja. Dobro je da iz godine u godinu nivo subvencija u poljoprivredi raste. Dobro je, i ja sam jedan od zagovornika e-agrara. Dakle, e-agrar je dobar i zbog ubrzavanja davanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima, sa druge strane i zbog kontrole.
Evo, ja dolazim iz opštine Topola. Opština Topola ima po proseku najmlađu starosnu strukturu nosioca gazdinstava u Srbiji i to iznosi 53 godine. Opet, sa druge strane, imamo u Šumadiji, govoriću sada o Topoli, Kragujevcu, Aranđelovcu, Rači, negde oko 200 domaćinstava koji zbog različitih tehničkih stvari nisu uspeli da podnesu subvenciju po hektaru obradive površine. Obraćali su i resornom ministarstvu, obraćali su se i nama u lokalnim samoupravama i ja molim vas, gospodine ministre, da se pronađe rešenje za te ljude koji ne svojom krivicom, već zbog određenih tehničkih stvari nisu uspeli da dobiju subvencije po hektaru u 2024. godini, da se to popravi i da se tim ljudima pomogne.
Iskoristio bih priliku, vi ste i ministar vodoprivrede, da vas upitam – država je krenula sa finansiranjem u prethodnim godinama projekata iz vodosnabdevanja i navodnjavanja. Pomenuo bih jedan projekat koji je za nas u Šumadiji izuzetno važan, a završena je prva faza. To su „Joseničke kapi“, projekat navodnjavanja 370 hektara najkvalitetnijih voćaka u atarima sela Vinča, Plaskovac i Blaznava iz reke Jasenice. Taj projekat je završen u prvoj fazi i znam da su određeni novci spremni za realizaciju druge fazi. Molio bih vas od vas da čujemo kada će to biti realizovano.
Ono što mi je takođe veoma važno da vas upitam – u budžetu za 2024. godine Ministarstva poljoprivrede su planirana sredstva za atarske i nekategorisane puteve, da ide javni poziv sa lokalnim samoupravama, kada će tog javnog poziva biti?
Ono što bih vas zamolio, uvaženi ministre, jeste da ako ne postoje sredstva planirana u budžetu za 2024. godinu da se planira u 2025. godini da se napravi fond koji će pomagati poljoprivrednicima u trenucima kada dolazi do ovakvih elementarnih nepogoda. Ove godine je bila suša, sledeće ili sledećih godina mogu biti različite vrste poplava, grada i svega ostaloga i moramo imati jedan fond koji će biti posebno u budžetu odakle ćemo na brz i efikasan način moći da pomognemo nosiocima gazdinstava.
Sa druge strane, ovde nemamo ministra saobraćaja, ali je važno da pomenemo da će u ovoj godini oko 240 miliona evra biti uloženo u regionalne lokalne puteve, a to je dobra stvar i hoću to posebno da naglasim, jer evo dolazim iz brdsko-planinske Šumadije gde samo u Topoli imamo oko 600 kilometara lokalnih puteva i bez pomoći države mi sve te puteve ne možemo uraditi.
Još jednu stvar bih vas zamolio, u Vladi Srbije da se pronađe mogućnost kontrole tereta i osovinskog opterećenja na kamionima. Mi imamo planinu Venčac između Topole i Aranđelovca gde se eksploatiše kameni agregat. Taj agregat se kamionima vuče što ka Beogradu, što gore ka Čačku zbog izgradnje auto-puta Čačak – Požega. Putevi kao što je Topola – Rudnik koji su potpuno urađeni prethodnih godina se oštećuju i pitanje je ako se ovako nastavi da li će oni biti u funkciji za pet do šest godina.
Sa druge strane, da zamolim Vladu Srbije, kad već pominjem planinu Venčac, imamo međuopštinski put Aranđelovac – Topola koji prolazi kroz sela Brezovac, Vinča, Banja i Lipovac i koji je oštećen upravo ovim teškim saobraćajem svakoga dana više od stotina kamiona prolaze ovim krajem i molio bih da se pomogne, da se ovaj put uredi. Pomenuo bih još na kraju Ministarstvo zaštite životne sredine, i nešto što je dobro u budžetu za ovu godinu, a to je da su pronađena sredstva i na javnom konkursu su ove godine finasirana sanacije prve faze lokalnih deponija u Topoli, Prokuplju i Subotici, a završava se i druga faza sanacije deponije u Požegi, i ono što bih zamolio jeste da se ovaj pravac nastavi, jer ovo je jedan skup posao.
Podsetio bih sve nas poslanike da je sanacije jedne deponije u opštini koja ima do 30 hiljada stanovnika između dva i po i tri miliona evra, to je kako bih rekao veoma skup sport i bez pomoći države mi taj posao ne možemo da uradimo. To je samo prvi korak.
Drugi korak je izgradnja reciklažnih dvorišta i transfernih stanica i molio bih ministarstvo da u narednim godinama kada se završi sanacija lokalnih deponija, a država finansira saradnju regionalnih centara, a ja bih samo dva pomenuo, to je Kalenić, koji će već u 2025. godini biti završen, a sa druge strane Pirot je završena javna nabavka i već od marta meseca će se krenuti sa realizacijom i ono što je rak rana zapadne Srbije, a to je duboko u procesu, da se i taj postupak javne nabavke završi i da se taj posao ozbiljno krene u narednih mesec dana. Kada pominjem zaštitu životne sredine, takođe bih pohvalio jedan projekat koji je u toku, javna nabavka, a to je izgradnja kanalaizacione mreže u opštini Topola, zašta je Vlada Srbije izdvojila dva miliona evra, iz republičkog budžeta i u toku je javna nabavka za određivanje izvođača, a sa druge strane, pohvalio bih i sa tim bi završio, jedan projekat koji je pre deset dana završena javna rasprava, a to je donošenje odluke o proglašavanju predela obronka planine Rudnik, od posebnog značaja, to je jedan projekat koji vodi Zavod za zaštitu prirode sa Ministarstvom zaštite životne sredine i koji je najvećim delom odobrio obronke Rudnika na području opština Topola, Knić i grada Kragujevca.
Zašto je ovaj projekat važan ?
Zato što mi imamo planinu Rudnik koji je krov Šumadije, i što imamo rudnik olova, cinka i koji postoji tamo stotinu godina, gde se eksploatiše bakar, olovo i cink, gde imamo podzemni kop sa negde oko 70 kilometara samo železničke mreže ispod zemlje, a koji pokazuje da sa jedne strane rudarenje i zaštita životne sredine mogu da idu zajedno ruku pod ruku i da samo podsetim da još 1968. godine, od strane UN, područje podno planine Rudnik, selo Jarmenovac je proglašeno za najzdravije mesto, vazduhom, sa najvećom koncentracijom ozona i zbog toga je to samo jedan pokazatelj da podzemni kopovi i rudarenje mogu da idu zajedno sa zaštitom životne sredine.
Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovaj rebalans i pozivam Vladu Republike Srbije da ovakav budžet imamo za 2025. godinu. Hvala.
Gospodine ministre, ja se zahvaljujem na odgovorima i samo malo pojašnjenje ako dozvolite za dva minuta, a tiče se podnošenja zahteva putem e-Agrara.
Ovde se radi, nesporno je da Ministarstvo potpuno ispoštovalo sve zahteve koji su došli, ali imamo jedan broj gazdinstava, kažem, jeste to bilo dva meseca, jeste došli do petnaest dana produžetka roka, ali ljudi su mislili da su tehnički sve uradili dobro, a ispostavilo se da nisu, da kažem ne njihovom krivicom. Samo se o tome radi, da pojasnim.
Sa druge strane ono što sam hteo i kao član Odbora za poljoprivredu i to govorim već proteklih ja mislim pet ili šest godina, a to je da imamo jedan broj opština, ne morate kažem vam, ja kažem vam dolazim koja ima relativno najmlađu starosnu strukturu nosioca gazdinstava, ali imate nerazvijene opštine, ovde je moj kolega Milija, Svrljig npr. gde imate takvo stanovništvo koje tehnički nije sposobno i možda bi trebalo upravo zbog svega toga razmisliti da za 2025. godinu za te opštine koje su u brdsko-planinskim predelima, a vode se kao devastirane, odnosno nerazvijene da one mogu u nekom obliku papirnate forme da podnose zahteve za subvencije.
Tu bih samo prosto zamolio vaše saradnike, jer neke druge zemlje u okruženju su kada su prelazile u ne e-Agrar imale su prelazni period od godinu, dve, tri zavisno kako koja zemlja, a mi smo ipak, iako sam rekao da sam veliki zagovornik e-Agrara, prešli odmah u potpunosti, što je naročito ova da kažem staračka domaćinstva u ovim nerazvijenim predelima Srbije dovelo do toga da ne mogu na adekvatan način, jer nemaju tehničku podršku, nemaju ko da im pomogne, lokalne samouprave su nekim pomagale, a nekima nisu i zbog toga molimo da se razmisli za 2025. godinu da se ovakvim gazdinstvima omogući da mogu kao što je to nekada bilo u papirnatoj formi da podnesu zahteve za subvencije. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče Skupštine, gospođo ministarke, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo govorimo na ovom dnevnom redu o 30 tačaka dnevnog reda, gde imamo 12 zakona. Sedimo u ovom parlamentu već dva meseca, slušamo različite priče kako je danas i juče objedinjena rasprava, a mi smo skoro dva meseca ovde potrošili uvaženi građani Republike Srbije da slušamo i da gledamo kako neko jednu ogromnu tragediju koja se desila u Srbiji prosto politizuje do iznemoglosti.
Danas kada imamo objedinjenu raspravu o zakonima i odlukama koje čekaju više meseci da budu usvojene, onda je to problem. Ono na šta bih hteo da se osvrnem u vremenu koje imam, a želim da ostavim vreme i svojim kolegama iz poslaničke grupe jesu dve stvari.
Najpre, govori se kako se danas zadužujemo i kako klizimo ka dužničkom ropstvu, a sa druge strane se kritikuju izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida konverzija i koji bi u stvari trebao da pospeši punjenje budžeta, kako lokalnih, tako i republičkog budžeta.
Ali, kada se govori oko zaduživanja, a pre svega država Srbija se zadužuje samo za investicije, ja bih pomenuo nešto što moje kolege nisu danas spomenule, a tiče se davanja saglasnosti za zaduženje EPS-a za nekih 49 miliona evra, a taj novac će se upotrebiti da se u centralnoj Šumadiji, a to su seoska područja Topole, Rače, Kragujevca i područja gradova Kraljeva i Niša, reši pitanje niskonaponske mreže.
Juče smo bili svedoci nevremena, a i prethodnih meseci i kada imamo vremenske nepogode, prvo što strada to je nisko-naponska mreža na seoskom području i da bi tim ljudima omogućili da imaju normalno snabdevanje kao u drugim velikim gradovima, bitno je da se ova stavka realizuje i da mi već u naredne dve godine imamo betonske stubove i kabliranu nisko-naponsku mrežu na seoskom području u centralnoj Šumadiji i kako rekoh na područjima južne i zapadne Srbije.
Ono što takođe hoću da podvučem, a tiče se nečega što sam govorio na javnom slušanju i na Odboru za saobraćaj i građevinu, a tiče se današnjih komentara koje sam slušao od kolega iz opozicije, a to je zašto se ponovo uvodi Agencija za prostorno planiranje? Da li nam je ona potrebna? Jedan sam od narodnih poslanika koji je 2014. godine kada je ukidana ta Agencija podneo amandman i tražio da ona ostane. Zašto sam tražio i zašto danas podržavam odluku da se Agencija vrati? Upravo zbog toga, koleginice i kolege, jer vi danas imate manje opštine u Šumadiji u centralnoj Srbiji koji nemaju ni kadrovskog potencijala, a nemaju ni finansijskih sredstava da odrade komplet urbanistički plan lokalnih samouprava.
Danas ako vi hoćete da kupite neku napuštenu kuću na seoskom području i hoćete da dobijete od opštine informaciju šta možete da gradite na pomenutoj parceli, nećete dobiti ništa. Zbog toga je važno da postoji jedno telo na nivou republike, a Agencije najbolji model i mnogo efikasniji nego što je to ministarstvo koje će kontrolisati rad lokalnih samouprava i tamo gde ne postoje kadrovski potencijali ili novčana sredstva u zakonskom roku, a zakon kaže – to je u roku od 10 godina će Republika doneti kompletne urbanističke projekte svih lokalnih samouprava ako one to ne mogu same da urade. To je važna stvar koju moramo da napomenemo.
Treća stvar koja je veoma važna – ministar Vesić je jedno vreme bio odsutan ovde iz sale i nije mogao da sluša moje drage koleginice iz opozicije koje su govorile kako ukidanje konverzije predstavlja, ne znam kakav ustupak tajkunima, kako će sve to biti naopako, kako ćemo mi poklanjati zemlju.
Još jednom da napomenem kako neko ko je 15 godina bio predsednik opštine, uvažene koleginice i kolege, opština Topola je prihodovala tačno milion i sedamsto hiljada dinara za 15 godina primene konverzije. Da nije bilo te konverzije, a jedan sam od poslanika koji je glasao protiv kada je to uvođeno, moram da kažem da bismo najmanje pet do deset puta prihodovali više samo od poreza na imovinu i od različitih komunalnih dažbina, kao što je naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Očekivao sam od kolega, žao mi je što sad tu nije kolega iz Kragujevca koji je govorio i tražio da li postoje analize za primenu zakona, aj a ću vam govoriti i nekako mi para uši, kada kolege koje dolaze iz unutrašnjosti ovde u Narodnu skupštinu govore o primerima „Beogradskog sajma“ ili „Luke Beograd“.
Hteo bih da govorim samo o primerima tamo gde znam iz Šumadije kako je to izgledalo. Preduzeće „Integral“ iz Topole, vlasnika Ljubiše Đukića koji zapošljava više stotina naših sugrađana je 2003. godine kupio od preduzeća iz Kragujevca koji se time bavilo „Zastava Partner“, zemljište i objekte na potezu, to svi Šumadinci tamo znaju Vićije, to je ulaz u Topolu iz pravca Beograda kod sela Belosavce i Zagorice. I, kada je hteo da gradi i kad je uradio projekat ulaganja više miliona evra, kada je hteo da gradi došao je do situacije, iako je imao overeno od strane tadašnje ministara finansija gospodina Božidara Đelića, da može da raspolaže i sa zemljištem i sa objektima ispostavilo se da sa zemljištem ne može i da je potrebno da plati novu konverziju.
To je problem bio zašto je Milanović otišao u Kragujevac, a nije otišao u Topolu, jer upravo zbog toga, zbog zemljišta koje je pripadalo poljoprivrednim kombinatima, najviše poljoprivrednom kombinatu „Oplenac“, a moralo je da se plaća dodatna konverzija, pojedini investitori su zaobilazili i odlazili u druge krajeve.
Samo da kažem, veoma kratko, zbog mojih komšija iz Šumadije koji me zovu, konverzija se još jednom da napomenem, ne odnosi na državno poljoprivredno zemljište i na odnosi se, što je veoma važno na poljoprivredne zadruge koje su trenutno u stečaju i gde imamo jednu količinu, odnosno jednu površinu zemlje koja treba da se vrati putem restitucije prethodnim vlasnicima. To je veoma bitno da se zna i da se čuje.
Na kraju, gospodine predsedniče dozvolite samo jedno ličnu stvar, dolazim iz Blaznave, lepog sela iz centralne Šumadije, između Oplenca i Rudnika. Kako se u Blaznavi se desila jedna velika tragedija i kako je danas sahranjen naš dvanaestogodišnji sugrađanin, Miloš Jeremić, koristim i ovu priliku da izjavim saučešće i porodici i svim mojim Blaznavcima, jer ovo je velika tragedija. Ovo je još i moj poziv roditeljima da obrate pažnju na decu kada su učesnici u saobraćaju i da vodimo računa o njima i da se ovakve tragedije više nikada ne ponove. Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje biće upućeno potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću, a tiče se različitih dezinformacija koje su se pojavile u javnosti ovih dana vezano za lokalne izbore u Lučanima koji će se održati 16. decembra, a tiče se broja ljudi upisanih u birački spisak Lučana u zadnjih šest meseci. Znači, moje pitanje za ministra Stefanovića je – koliko je u zadnjih šest meseci ljudi u Lučanima dobilo prebivalište i dobilo mogućnost da glasa na lokalnim izborima 16. decembra?
Moje drugo pitanje je upućeno potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, ali pošto ona nije trenutno u sali, na to pitanje bi možda mogao da odgovori ministar finansija gospodin Siniša Mali. Kada je ova Vlada konstituisana 2016. godine i kada je bio predsednik Aleksandar Vučić, jedan od glavnih akcenata rada ove Vlade stavljen je na završetak kapitalnih investicija vezanih za infrastrukturu, znači, završetak Koridora 10 i završetak punog profila autoputa na Koridoru 11 od Beograda do Čačka. Upitao bih ministra – da li ćemo imati mogućnost da do kraja 2018. godine punim profilom autoputa se vozimo istočnim krakom ka bugarskoj granici, koji je rok za završetak Koridora 10 ka makedonskoj granici.
Zatim, čuli smo u prepodnevnoj raspravi ovde u parlamentu da su značajna sredstva i u budžetu za 2019. godinu izdvojena za završetak dela Koridora 11 od Obrenovca do Surčina, a samim tim bih upitao – šta se dešava sa deonicom Ub-Lajkovac i da li će oštećenje na toj deonici biti sanirano i popravljeno do kraja ove kalendarske godine?
Upitao bih ministarku Mihajlović, a mogu dobiti i pisani odgovor – da li će u sledećoj godini biti završena kompletno deonica magistralnog puta Topola-Kragujevac? Mi smo još 2014. godine izglasali ovde u Narodnoj skupštini da će od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ta deonica biti rađena u 2018. i 2019. godini. Kako se tamo završava industrijska zona u Sobovici, koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, postoji preka potreba da se taj put završi.
Još jedno pitanje vezano za infrastrukturu. Brza šumadijska magistrala Bućin grob-Mali Požarevac, koje je idejno rešenje CIP uradio još 2004. godine, da li će u godinama koje dolaze takođe doći do prioriteta u programima Vlade Republike Srbije? Hvala.
Zahvaljujem se gospodi ministrima.
Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.
Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.
Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.
(Topola, 10.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik skupštine opštine | Opština Topola | Opština | Mesečno | 90181.00 | RSD | 03.09.2014 - 10.05.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 35000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Predsednik skupštine opštine | Opština Topola | Opština | Mesečno | 90181.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 35000.00 | RSD | 03.06.2016 - |