Hvala predsedavajuća.

Došli smo i do člana 10. zakona. Ovaj član definiše dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja. Predlog je da se doda novi stav koji glasi – odlukom o izradi planskog dokumenta propisuje rok za izradu studije koji ne može biti duži od 12 meseci, ako organizacija nadležna za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara ne izradi studiju u propisanom roku smatraće se da izrada studije nije potrebna, a postupak izrade planskog dokumenta nastaviće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovo je predlog da se ovim amandmanom predlaže iz razloga efikasnije izrade planskih dokumenata. Svi učesnici u izradi planskih dokumenata moraju da pokažu jednu vrstu ozbiljnosti, jednu vrstu odgovornosti. S jedne strane, podiže se stepen odgovornosti za one organizacije i institucije koje se bave zaštitom kulturnih dobara, a s druge strane želimo da definišemo rokove vezane za zaštitu.

Ono što želim da napomenem da sam zakon propisuje procedure izrade studije zaštite kulturnih dobara. Odnosi se pre svega, na sve radnje i postupke koji su vezani za restauraciju, konzervaciju i revitalizaciju kulturnih dobara, a sve u cilju povećanja ukupne, da kažemo, kulturne zaštite koja postoji na prostoru Republike Srbije.

Hvala predsedniče.

Gospodine Orliću, poštovani članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, evo čekam skoro dva i po minuta da dobijem reč i ovo je najbolji način da vidimo kako opozicija u Srbiji poštuje većinu i poštuje izbornu volju građana Republike Srbije.

To što ne poštujte nas poslanike koji smo većina, makar poštujte građane Republike Srbije koji su dali glas SNS i Aleksandru Vučiću. Kada će on otići sa vlasti, to nećete vi odlučivati, nego će narod. Da li će to biti vrlo brzo, kako vi želite ili ne, to je pitanje vremena, ali videćemo.

Ja ću govoriti o amandmanima koji su na dnevnom redu i o ovom Zakonu o elektronskim komunikacijama. Želim pre svega da pohvalim resorno ministarstvo, ministra Ivanovića i njegove saradnike jer su zaista u kratkom vremenskom periodu napisali nov tekst zakona. Naravno, treba ga nešto popraviti, izmeniti i slušamo sve ono što kažu uvažene kolege iz opozicije, ali one ključne stvari nisu ovde iznete i mislim da treba na njih da stavimo akcenat.

Imamo zakon koji je iz 2010. godine i naravno da treba u skladu sa našim evropskim putem da izvršimo određene izmene. Ono što je dobro kod zakona, želim pre svega da pohvalim da je on donet u jednom širokom konsenzusu u razgovoru između RATEL-a, NALED-a, privrednika, zatim ljudi koji se bave različitim vrstama delatnosti i to je jedna dobra osnova da se jedan zakon stavi u proceduru i da on bude podržan.

Dve stvari koje želim ovde da iznesem. Ne verujem da je to bila namera ministarstva, treba da se doda reč – vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti. Mislim da je to jako bitno, to će biti i u ostala dva amandmana koja sam predložio.

Još jedna stvar koja se odnosi pre svega na imenovanje direktora gde sam predlogom amandmana dao predlog da to bude najviše dva puta. Znači da ne bude tri puta. Mislim da se na ovaj način poštuje rodna ravnopravnost. Kroz drugi predlog jeste da se ograniči ukupan broj amandmana, čime se funkcija smenjivosti bude primenjiva u praksi i u budućnosti. Toliko, hvala.

Hvala, predsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pa ovaj amandman je direktno povezan sa prvim koji sam podneo i pomenuo sam u prethodnoj diskusiji. Stavlja se akcenat na rodnu ravnopravnost i mislim da je to vrlo važno i mislim da mi kao SNS dajemo svoj primer koliko uvažavamo koleginice i koliko je važno da se rodna ravnopravnost istakne i da bude stavljena u fokus.

Danas Vladu Republike Srbije predvodi premijerka, ona svoj posao odlično radi. Ono što posebno želim da naglasim jeste da je upravo premijerka Ana Brnabić započela proces digitalizacije Republike Srbije 2017. godine kada je preuzela funkciju predsednika Vlade i dala snažan impuls razvoju telekomunikacija, ali i ostalih usluga iz ove oblasti.

Danas u Srbiji imamo guvernerku koja je, takođe, vrlo uspešna, odlično radi posao. Jedna trećina pripadnica lepšeg pola čini Vladu Republike Srbije. One su zaista uporne, vredne. Danas u Srbiji imamo gradonačelnice, predsednice opština koje predstavljaju svoje lokalne samouprave i mislim da je ovaj primer SNS vrlo značajan i treba da bude jedan primer kako treba da se radi u budućnosti.

Želim, pre svega, nisam bio u prilici kod prethodnog javljanja da odgovorim koleginici da nisam apsolutno ništa dobacio, kao što nisam ništa ukrao, prepisao. Posebno ne dobacujem damama i bilo bi sasvim suludo da predlažem jedan ovakav amandman gde poštujem rodnu ravnopravnost i da dobacujem koleginici na nepristojan način. Ne tražim nikakvo izvinjenje. Mislim da su građani Srbije u direktnom prenosu videli kako se ko ponašao u datoj situaciji.

Naravno, pozivam da podržite ovaj amandman i zakon u celini.

Hvala gospodine Orliću.

Mi danas prisustvujemo, uvažene koleginice i kolege, jednom defileu nekih izmišljotina. Opozicija želi ovde da drži časove iz istorije, matematike i fizike, izmišljaju neke događaje iz prošlosti. Naravno, istorija će ih demantovati, vreme je pred nama pa će sve pokazati. Ne mogu da razumem ove časove iz fizike i iz matematike kada je 500 evra veće od 3.000 evra i kada je 9,14 časova, dolazi posle 9,40 časova. Videćemo.

Ja sam podneo jedan amandman vezano za predlog izbora direktora. Predlog je da se imenuje na pet godina i da isto lice ne može biti izabrano više od dva puta. Želimo da obezbedimo smenjivost u vršenju javne funkcije. Nisam baš siguran da mi možemo naći dobre i kvalitetne kadrove, obzirom da se u Srbiji razvija privatan sektor, da sve veći broj kompanija želi da ulaže u mlade i kvalitetne ljude i da oni ljudi koji su visoko obrazovani, a pre svega ovde mislim na inženjere iz oblasti elektrotehnike, telekomunikacija će zasigurno tražiti pre posao u privatnom sektoru nego u javnom sektoru.

Na resornom Odboru smo razgovarali na ovu temu, vezano i za broj godina i koliko puta može mandat da se ponovi. Mislim da je ovo dobar predlog kako bismo sačuvali ljude koji mogu da budu dobri kadrovi vezano za ovu struku. Još jednu stvar koju želim da istaknem ovde, ja sam pomalo i zbunjen vezano za ovaj Predlog zakona, što se tiče kolega iz opozicije, imamo čas priču da taj zakon nije dobar, a zajedno sa kolegama koji su bili zajedno sa mnom na resornom Odboru, pojedine koleginice i koleginice i kolege su hvalile ovaj zakona. Ja zaista ne znam, neka se dogovore pa nema jave da li je dobar ili nije dobar. Zahvaljujem se.

Hvala, predsedavajuća.

Ovde se radi o jednoj maloj formalnoj pravnoj tehničkoj izmeni. Reči „bira se“ zamenjuje se rečju „imenuje“. Međutim, ono što je važno da se napomene za ovaj zakon jeste, pre svega, da on podržava čitav IKT sektor i ovaj sektor postaje najveća izvozna grana Republike Srbije.

Procena je da će do 2030. godine izvoz biti preko deset milijardi evra vezano za ovu oblast i svakako da je to veća cifra od poljoprivrede. Mi jesmo poljoprivredna zemlja, ali veliki je rast u ovoj oblasti.

Takođe, ono što želim da naglasim jeste da ovaj zakon će dati jednu snažnu podršku mladim ljudima koji žele da se bave telekomunikacijama i čitavom oblasti koju zakon reguliše. primetno je da u Republiku Srbiju dolaze sve više mladih ljudi kako iz regiona, dolaze mladi iz Rusije, iz Ukrajne zbog poznate situacije i sada se postavlja jedno logično pitanje – zašto toliko mladi dolaze u našu zemlju iz okruženja i zašto sve više mladih želi da se dokaže, da kažem, u ovoj oblasti iz razloga kada opozicija stalno kritikuje Republiku Srbiju, kritikuje vlast kako ovde ništa ne valja, ne valja zdravstvo, ne valja obrazovanje, ne valja poljoprivreda. Nema oblasti javnog života gde nemamo određenu kritiku, a IKT sektor se razvija. Prosto, nema logike.

Takođe, želim da naglasim da će ovo biti vrlo važan podsticaj i za jedan predlog koji je dao Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. To je predlog „Otvorenog Balkana“, koji omogućava da mladi dolaze, da će biti slobodan protok roba, usluga i svega onoga što nudi projekat „Otvorenog Balkana“ i da će se mladi ljudi brže i lakše zapošljavati, a samim tim, donoseći nove ideje i stvaraće se veći profit u ovoj oblasti.

Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče, gospodine Orliću.

Ponovo jedna formalno pravna tehnička izmena. Reč oblik zamenjuje reč izgled, obzirom da se radi o obrascu kojim privredni subjekt obaveštava RATEL o svojim uslugama, znači, sve ono što privredni subjekat radi u delokrugu svojih aktivnosti izveštava RATEL kao agenciju i regulatora.

Imali smo priliku da na nekim od prethodnih sednica odbora ovde u Skupštini raspravljamo o izveštaju RATEL-a i jasno se videlo da je rast prihoda u oblasti telekomunikacija, da je rast prihoda u oblasti poštanskih usluga i to je najbolji dokaz da Srbija raste i napreduje, jer su Pošta i Telekom, uz ostale operatere koji se bave ovim oblastima, najbolji pokazatelj i kao produžena ruka privrede. Znači, direktno se oslikava i na jedno i drugo preduzeće i na ostale operatere koji se bave poštanskim uslugama i telekomunikacijama. Dokaz da Srbija napreduje i da se razvija.

Ali, ono što želim ovde da odgovorim kolegama iz opozicije, stalno su govorili kako nešto hoćemo i treba da odgovaramo. Mi najviše volimo da odgovaramo građanima na izborima, pa ako smo 2012. godine, kako oni kažu, slučajno pobedili, kako je to da smo pobedili 2014, 2016. godine, pa predsednički izbori 2017, pa 2020, 2022. godine, pa kada se na to sve dodaju svi izbori koji su za mesne zajednice, za lokalne parlamente, znači, za otprilike ovih 10, 11, godina imali smo preko deseti izbornih ciklusa?

Tako da, mi sa velikim nestrpljenjem čekamo naredne izbore, pa ćemo, naravno, ponovo odgovarati, a građani će reći kako smo radili i šta smo uradili.

Hvala, predsedniče, gospodine Orliću.

Apsolutno nema prostora da se bilo ko favorizuje, ni „Telekom“, ni bilo koji drugi operater. Jasno piše u zakonu da je svaki investitor u obavezi da izvede instalaciju u zgradi u kojoj investira, a da će građanin biti u mogućnosti da sam izabere kojeg će operatera da koristi.

Znači, da li će to biti „Telekom Srbija“ ili neki drugi operater, to je na građanima da odluče i apsolutno moja opaska što je prethodni govornik rekao, ne stoji.

Što se tiče ovog dela zakona, treba pomenuti tzv. „univerzalni servis“. Vrlo je značajno da se on pomene iz razloga što on predstavlja skup elektronskih komunikacionih usluga određenog obima i kvaliteta koji su dostupni svim krajnjim korisnicima na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od geografske lokacije, po pristupačnim cenama.

Znači, ovaj „univerzalni servis“ je vrlo važan. To je jedan servis, da kažem, opšte mase za što veći broj kako građana, tako i privrede i kroz ovaj član se to jasno i glasno definiše, tako da ova opaska ne stoji.

Hvala predsedniče.

Zakon je taj koji podstiče ulaganja. Ovi predlozi koje ovde imao zaista o tome govore. Želimo da se na teritoriji cele Republike Srbije formira široko pojasna mreža kako bi se dao veći ekonomski razvoj naše zemlje. To će sigurno uticati na povećanje kao domaće, tako i stranih investicija, povećanje stope zaposlenosti, odnosno smanjenja stope nezaposlenosti. Hvala.

Ne mogu da razumem da neko kaže da je zakon smešan. Prosto neverovatno, ali ovaj amandman se pre svega direktno vezuje za drugi cilj zakona, a to je jačanje konkurencije. Vrlo je važno da smanjimo jaz digitalne podele koja postoji između bogatih i siromašnih. Posebno na deo koji se odnosi na one lokalne samouprave koje su razvijenije u odnosu na one koje su manje razvijene.

Ovo je vrlo važno da kažemo da kroz ovaj zakon se i sam rad e-uprave promoviše na određeni način. Dolazim iz Sremske Mitrovice, grad koji je pre nepune tri godine bio najveća i najbrža rastuća e-uprava na prostoru Republike Srbije. Za to smo dobili priznanje i evo ministre Jovanović je upravo bio pre jedno mesec i po dana posetio lokalnu samoupravo i video sve što grad Sremska Mitrovica i zaposleni u gradskoj upravi pružaju kao vid naših usluga građanima i oni su same usluge ocenili sa visokom ocenom. Tako da, apsolutno ne stoji da se ovde radi o nekom gušenju. Apsolutno je akcenat stavljen da se jača konkurencija i da svi imaju ista prava na tržištu.

Hvala, predsedniče.

Zakon daje snažnu podršku obrazovanju, koje je vrlo važno danas. Blizu 1.900 škola ima brz internet, više od 760.000 nastavnika i učenika takođe ima pristup brzom internetu, sigurnom internetu i preko 37.000 učionica je opremljeno savremenom opremom.

Takođe želim da pohvalim ponovo ministra Jovanovića. Posetio je jedno malo selo, zove se Stara Bingula, na prostoru grada Sremska Mitrovica, selo samo sa jednim učenikom, u pratnji direktora „Telekoma Srbije“, koji je donirao jednu opremu za tu školu.

Nisam video, a pratim situaciju na terenu, obilazim kao narodni poslanik ne samo prostor grada Sremske Mitrovice, već i veći deo Vojvodine. Nisam video, nisam pročitao da je bilo ko od ljudi koje danas ovde reklamira opozicija, da je došao neko u školu, da je doneo jedan laptop, jedan televizor, bilo kakvu vrstu opreme, da pomogne.

Hvala, predsedniče.

Dolazimo do četvrtog cilja zakona, to je efikasno upravljanje nacionalnim dobrima, radi se pre svega o radio-frekvencijskom spektru, uvodi se više mogućnosti, to je prodaja ili iznajmljivanje spektra, alternativno korišćenje opsega, obnova pojedinačne dozvole i sprovođenje sankcija ukoliko se spektar ne koristi. Na ovaj način regulator može da obezbedi dodatna sredstava.

Takođe i ovaj amandman se podnosi na četvrti cilj zakona, to je efikasno upravljanje nacionalnim dobrima.

Želimo da na jedan precizniji način uredimo sam predmet ovog zakona i želim da kroz ovakav predlog poboljšamo tekst zakona.

Hvala.

Ovde se radi o jednoj formalno-pravnoj tehničkoj izmeni. Reč „ugovora“ zamenjuje rečima „ugovorne obaveze“ i reč „blagovremeno“ zamenjuje rečima „najmanje 30 dana“.

Želimo da na ovaj način preciznije uredimo ovaj tekst zakona.

Hvala.

Dolazimo do amandmana koji je direktno povezan sa trećim ciljem zakona, a to je jačanje prava korisnika.

Pružalac usluge je dužan da vodi evidenciju o dostavljanju obaveštenja korisnicima svojih usluga i krajnji korisnik ima pravo da raskine ugovor bez plaćanja dodatnih troškova ako dođe do jednostrane izmene uslova od strane pružaoca usluge.

Hvala, predsedniče.

Takođe se radi o jednoj formalnoj pravno-tehničkoj izmeni. Reči: „krajnjem korisniku“ se zamenjuju rečima: „potrošaču“. Takođe, direktna veza sa trećim ciljem zakona, to je jačanje prava korisnika. Rok za rešavanje prigovora korisnika na usluge rominga i međunarodnog saobraćaja ne može biti duži od 30 dana od prijema prigovora i uvodi se obaveza dostavljanja besplatnog obaveštenja o cenama odlaznih i dolaznih poziva, slanja SMS poruka i prenosa podataka kada je korisnik u romingu.