Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Gojković, žao mi je što danas, u ovom visokom domu, nisu prisutni i narodni poslanici Saveza za Srbiju, da sučelimo mišljenja i stavove o Rezoluciji o Vojvodini, valjda imaju važnija posla. Oni vrše ovih dana protivpravne upade u institucije zemlje, umesto da su ovde da raspravljamo o jednom vrlo važnom pitanju, a to je Vojvodina.

Pogledajte njihovog vođu, Boška Obradovića, zvani Boško nasilni. Izvršio je upad u RIK i napad na članice RIK-a, izvršio upad u opštinu Pećinci, izvršio napad na dr Aleksandra Martinovića, na Administrativnom odboru, izvršio upad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Gojković, izvršio upad u policijsku stanicu Guču, izvršio napad na novinarku Pinka, pokušaj upada u REM, tražio hapšenje predsednika Republike i pokušaj upada u Predsedništvo Srbije, tražio vojsku da izvrši državni udar i uhapsi predsednika Republike Srbije, izvršio upad na RTS, zajedno sa svojim testerašima.

Od ovog malog fašiste, građani Srbije ne mogu ništa dobro očekivati i neće stati. Žao mi je, gospođo Gojković, što danas ovde nisu prisutni narodni poslanici iz opozicije i dela opoziciji, umesto što su zloupotrebili učenike u političke svrhe. To radi Boško Obradović i njegov sledbenik dr docent Jovo Bakić, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je za master diplomski rad, verovali ili ne, studentu Matović Mihajlu dao temu, citiram - Uloga „Pinka“ i „Hepija“ u stvaranju i reprodukovanju pulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Ćirilica“ i „Teška reč“, završen citat. To je isto, kao da sam ja dao temu, masterantu - uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta ne znanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj Jovo Bakić. U momentu kada predsednik države Republike Srbije, za KiM iznalazi trajno i održivo i kompromisno rešenje i dovodi investitora iz Nemačke, dr Jovo Bakić je izjavio ovih dana, citiram - Aleksandar Vučić je smećar Angele Merkel, završen citat. To je isto, kao da ja izjavim da je dr Jovo Bakić govnar Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Poštovana i uvažena, gospođo Gojković, odmah da kažem da neću glasati za ovu Rezoluciju, jer ona narušava i degradira Srpski narod u svim odredbama i to na vrlo pokvaren način.

Evo, šta piše u Rezoluciji - poštujući Vojvodinu, kao demokratsku, multinacionalnu, multikonfesijalnu, multikulturnu autonomnu pokrajinu, koju grade i u koju kroz zajednički život prožimaju i razmenjuju svoje baštine delovanje rezultata svih vrsta rada i stvaralaštva pripadnice i pripadnici njenih tradicionalnih i nacionalnih zajednica srpske, mađarske, slovačke, rumunske, romske, hrvatske, crnogorske, bunjevačke i drugih.

Gospodo, naridani poslanici, kako gospodin Čanak pokušava Srpski narod uvrstiti u nacionalne zajednice. Srpski narod nije nacionalna zajednica, nego je on narod. Trebalo bi da stoji, već kada je ovako napisao autor – poštujući APV kao demokratsku multinacionalnu, multikofencionalnu i multikulturnu AP koju grade i u kojoj kroz zajednički život prožimaju svoje baštine delovanja i rezultate svih vrsta rada i stvaralaštva „srpski narod“, trebalo je staviti, i pripadnice i pripadnike ostalih nacionalnih manjina: mađarske, slovačke, rumunske, rusinske, romske, hrvatske, crnogorske, bunjevačke i drugi. To je to. Na jedan vrlo pokvaren način pokušava se izjednačiti Srpski narod sa nacionalnom zajednicom.

Zašto gospodin Čanak, u tekstu Rezolucije naziva Srpski narod u AP nacionalnom zajednicom i svrsta ga u rang sa nacionalnim manjinama, svrstavajući ga u rang sa nacionalnim zajednicama, pa mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, kada tako nije.

Evo, da raščlanimo šta je nacionalna manjina. To je deo određenog naroda koji ne živi u svojoj državi, već u drugoj zajednici. To je jedno određenje. Drugo određenje, nacionalna zajednica šta je? Nacionalna zajednica je deo stanovništva države koji se od većinskog stanovništva razlikuje po jeziku, kulturi, veri, običaju, itd. Prema tome, srpski narod nije nacionalna zajednica, a nije ni nacionalna manjina u Vojvodini, već je on srpski narod, a ostali su nacionalne zajednice i nacionalne manjine. Mislim da ovo na jedan vrlo perfidan način pokušaj da se izjednače nacionalne manjine, odnosno nacionalne zajednice sa narodom.

Međutim, zašto ovo govorim? Upravo zbog toga što gospodin Nenad Čanak je i pristalica ocepljenja KiM od Srbije. On je 05.03.2017. godine, kao predsednički kandidat izjavio, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova. Završen citat. … Večernje novosti 05.03.2017. godine je verovatno priznavanje APV za državu, lakše bi se proglasila i APV za Republiku. Međutim, nije on tu problem. Ima većih problema, hajde da kažem, jer on se izjasnio da nije juče za ocepljenje Vojvodine od Srbije. Ima onih koji jesu. Na primer, Čedomir Jovanović, lider LDP-a, on je izjavio, citiram – Vojvodini treba dati puni suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju. Završen citat 26.10.2017. godine, jedan ugledni nedeljnik, strana 30 itd. Ovde je, gospodin Jovanović, direktan u tom delu.

Dakle, da ja ne uzimam mnogo vremena. Rezolucija svodi Srpski narod u APV na nivo nacionalne zajednice, kako ste videli, to je nepobitno, ili ako hoćete nacionalne manjine, nije ni čudo ako što se tako čini znajući stavove autora rezolucije.

Još ću da kažem nešto o AP s pozicije Heraldike. Gospodo narodni poslanici, za svaki narod, za svaku državu ili pokrajinu, ili grad, grb i zastava prestavljaju znamenja od najvećeg posebnog poštovanja. Zato, prilikom koncipiranja grbova država i pokrajina i gradova, o tom problemu treba posvetiti veliku pažnju, jer to prestavlja jedno od prvorazrednih, nacionalnih, istorijskih i političkih pitanja, jer oni zadiru u pitanje nacionalnog identiteta države i naroda, u ovom slučaju Srpske države i Srpskog naroda.

Osnovni princip pri koncipiranju grbova i zastava država, pokrajina ili gradova, jeste da oni, dakle grbovi trebaju da odražavaju istorijsku, heraldičku i veksikološku tradiciju države, pokrajine ili grada. Ako ovo heraldičko pravilo primenimo na severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu, onda možemo reći da Vojvodina ima u najmanju ruku heraldičku tradiciju od 170 godina, verovatno i ranije, sigurno. Odnosno, od 1848. godine, ona od tada ima svoj grb i svoju zastavu trobojke i tu nema dileme.

Međutim, osnovni heraldički simbol tog grba Vojvodine čine krst sa četiri ocila. To je grb Vojvodine. Ostao je sve do 2002. godine, pune 154 godine. Upravo 2002. godine taj već heraldički tradicionalni grb Tadićevi, Jeremićevi, Đilasove demokrate i Čankovi ligaši su ga izbacili iz upotrebe. Da li je tako, gospodo narodni poslanici, ili ne? Time su Tadićevi, Jeremićevi, Đilasove demokrate i Čankivi ligaši počinili neviđeni heraldički, nacionalni, politički skandal, neviđen na ovim balkanskim i evropskim prostorima.

Zašto su ga Jeremićevi, Tadićevi, Đilasove demokrate i Čankovi ligaši izbacili iz upotrebe? Zato što taj grb ima za glavni heraldički simbol u sebi glavno nacionalno obeležje Srba, a to je grb sa četiri ocila. To je razlog. To je prvi put izvršena na heraldički način desrbizacija Vojvodine i ona je, da se razumemo, dame i gospodo, heraldička tradicija u Vojvodini jeste i tradicija heraldičkih simbola Banata, Bačke i Srema, ali i zvezda petokraka kao simbol antifašizma. Valjda neće niko od naučnika negirati da ona se nije dokazala kao antifašistička i za Vojvodinu. Zato kod koncipiranja eventualno novog grba Vojvodine treba voditi računa da se u njemu nađu svi tradicionalni heraldički simboli. Tako kaže nauka i i tu je tačka, a to znači da se može izaći iz postojeće krize u koju smo ušli.

Prema važećem statutu AP, ima dva grba, oficijalni i tradicionalni. Ovaj tradicionalni, zahvaljujući SNS, jer spašavala je obraz Vojvodine i sad je to na snazi. Nadam se da će u bliskoj budućnosti AP posedovati jedan grb koji će održavati heraldičku istorijski i tradiciju Vojvodine svih ovih tradicionalnih simbola i tu nema problema. Tu treba samo nauci dati da ona učini da politika prihvati.

Na kraju, kako je i predsednik poslaničke grupe SNS rekao, poslanici SNS neće glasati za ovu rezoluciju i zakon. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, bugarska ekstremistička stranka zvana ATAKA hoće da uzme deo Republike Srbije i prisajedini Bugarskoj. Ta bugarska ekstremistička stranka zvana ATAKA, podnela je zahtev bugarskom parlamentu da Bugarska u zamenu za podršku evroatlantskih integracija Srbije dobije područje oko Bosilegrada, Dimitrovgrada i Strumice.

Poštovani građani Republike Srbije, tu ekstremističku bugarsku stranku ugostio je Boško Obradović, lider srpskog pokreta Dveri i predsednik „saveza za drugu propast Srbije“. Možda i nije čudno što je Boško Obradović ugostio bugarsku ekstremističku stranku ATAKA, koja hoće da otme istočni deo naše zemlje, ako se zna da je Boško Obradović sa svojim Dverima nastavljač Ljotićeve fašističke politike. Od takve politike fašizma Srbi su stradali kao malo koji narod u Evropi.

Ljotićevci, za čiju se politiku zalaže gospodin Obradović, su zajedno sa Nemcima učestvovali u streljanju građana grada Kragujevca, a posebno u streljanju đaka Kragujevačke gimnazije.

Dakle, Boško Obradović ugošćuje delegaciju ATAKA u Domu Narodne skupštine Republike Srbije koja delove Republike Srbije oko Dimitrovgrada, Bosilegrada, smatra svojom zapadnom pokrajinom.

Postavlja se pitanje da li je Boško Obradović sišao sa uma kada je ugostio tu bugarsku ekstremističku organizaciju?

Boško Obradović je ugostio i Ivana Pernara, koji je izjavio da su, citiram – Srbi genocidan narod i da Srbi iz Republike Srpske Krajine nisu proterani nego da su sami otišli; završen citat.

I Nenad Čanak, zvani Gicoje, kao predsednik Odbora za evropske integracije pozvao je na međunarodni skup u ovom domu Narodne skupštine Republike Srbije predstavnike Prištine i Katalonije. Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković je sprečila to i zaustavila neviđeni međunarodni skandal.

Zato je formiranje anketnog odbora veoma potrebno da se utvrdi činjenično stanje i da se, eventualno, utvrdi politička odgovornost Boška Obradovića, a smatram da javni tužilac ima posla u ovom nedelu. Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Saša Janković, vođa međunarodne grupe bandita zvani „Sale prangija“ je nenamenski trošio sredstva u 2016. godini. Zato je protiv njega nevladina organizacija „savet za moriting ljudskih prava i borbu protiv korupcije“ podnela krivičnu prijavu na osnovu izveštaja DRI. Janković je za nabavku usluga korišćenja telefona, telefaksa i teleksa potrošio 623 hiljade dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke i bez zaključenog ugovora, što je suprotno Zakonu o javnim nabavkama.

Janković je za smeštaj na službenom putu u inostranstvo odobrio troškove u iznosu od miliona i osam hiljada, bez sprovedenog postupka javne nabavke i zaključenog ugovora, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.

Janković je isplatio članovima komisije za izlučivanje bezvrednog registratorskog materijala u iznosu od milion 424 hiljade dinara, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije. Za plaćanje reprezentacija, Janković je potrošio 647 hiljada dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Na ime kabineta Saše Jankovića, kupljen je 2011. godine novi luksuzni džip. Samo nekoliko meseci kasnije njegova supruga Slavica kupuje iz iste auto-kuće takođe novi džip, isti model, ali platila je mnogo jeftinije nego što mu je stvarna cena. Džip je koštao 30 hiljada evra, a oni su ga platili 18 hiljada. Nema sumnje da je izvršen kriminal u instituciji Zaštitnika građana Saše Jankovića. Zato, predlažem da se formira komisija, da se utvrdi odgovornost Saše Jankovića.

Da informiram građane Republike Srbije oko ubistva Predraga Gojkovića, najnovija vest je da je sav arhivski materijal uništen, da ga je uništio Arhiv grada Beograda, a predsednik komisije, verovali ili ne, bila je Branka Prpa. Zato predlažem da se formira anketni odbor da se utvrdi odgovornost Saše Jankovića. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, sećate se Alekse Žunića, sreskog špijuna, odnosno legendarnog Nušićevog lika u satiričnoj komediji „Sumnjivo lice“. Prost, kakav je bio, ipak je shvatio da se u ondašnjem srpskom društvu profitira na cinkarenju. Aleksa Žunić svoje cinkarenje sreskog špijuna nije krio, nego se otvoreno hvalio i predstavljao.

Postavlja se pitanje, da li je to bila želja i narodnog poslanika, dr Aleksandre Jerkov kada je pisala svoju biografiju na najvećoj internet enciklopediji? U spomenutoj biografiji na Vikipediji, uvaženog narodnog poslanika, dr Aleksandre Jerkov, stoji, citiram – da je prošla nekoliko obuka kao i više neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga CIA o političkom angažmanu; završen citat.

Možda uvaženi narodni poslanik, dr Aleksandra Jerkov, zaista ima želju da bude danas novi Aleksa Žunić.

Poštovani građani Republike Srbije, da li možete zamisliti američki Kongres ili Senat u kojem sedi kongresmen ili senator u čijoj biografiji piše da je prošao nekoliko neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga u ruskoj Federalnoj ili Spoljnoj službi bezbednosti. Takav ne bi dobio priliku da se kandiduje za Kongres ili američki Senat, već bi ga verovatno američke službe uhapsile i bio bi procesuiran ili obrnuto.

Da li je moguće da se zadesi ruski deputat u Dumi koji je politički trenirao u CIA? Takav bi verovatno posle praktičnog treninga bio sproveden u federalnu službu bezbednosti.

Nema te države na ovome svetu koja bi dopustila da joj narodni poslanik bude osoba koja se javno hvali poput dr Aleksandre Jerkov da je završila trening jedne obaveštajne službe, a da ne bude uhapšena, odnosno procesuirana.

Postavlja se pitanje, koja je namera CIA da obučava jednog srpskog političara i obrnuto?

Koji je motiv našeg uvaženog narodnog poslanika dr Aleksandre Jerkov da ide na obuku i treninge u CIA, ako se zna da je namera CIA da te političare usmeri ka radu za američke interese? Zato je, poštovani građani Republike Srbije, jako bitno da formiramo anketni odbor, da utvrdimo sve činjenične okolnosti i okolnosti oko treninga narodnog poslanika Aleksandre Jerkov u seminarima koje je organizovala američka CIA. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, cilj anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije bio bi da utvrdi sve činjenice i okolnosti vezane za aferu narodnog poslanika Marije Janjušević i njezinu povezanost sa masonerijom.

Naime, narodni poslanik Marija Janjušević je visoko pozicionirani pripadnik masona sa rangom majstorice trećeg stepena. U Republici Srbiji postoji 21 pripadnica takvoga ranga. Ona je osnovala i rukovodila ložom Knjeginje Milice i ima čin oficira u velikoj loži Srbije i predsednik je suda časti velike ženske lože Srbije. Šef masonerije u Srbiji je gospodin Tahir Hasanović je povezan sa engleskom službom MI-6, čiji je agent. Neki smatraju da je uvaženi narodni poslanik Marija Janjušević povezana sa MI-6.

Ono što nije dobro, a to je da je uvažena narodni poslanik Marija Janjušević za potrebe masonskih loža obezbedila uvid u medijske baze NIN-a medija, tako da su masoni imali na uvidu usluge ministarstava Republike Srbije, državnih organa, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, ambasada i privatnih kompanija i političkih odluka pokreta Dveri.

Ako se Dveri predstavljaju kao hrišćanski pokret i pozivaju se na hrišćanstvo, a u prepisci Marije Janjušević se govori o masonskim obredima koji uključuju i masonske svete regalije, mrtvačke lobanje, ritualne mačeve, kojima se bockaju u obredima prijema novih članova, za koje je bila zadužena Marija Janjušević, masoni su podržali i osigurali da naša koleginica Marija Janjušević postane narodni poslanik.

Boško Obradović je preko masonske Marije Janjušević i masona nastojao da obezbedi podršku masona i engleske obaveštajne službe. Zato je jako bitno da se formira ovaj anketni odbor, da se vidi povezanost naših narodnih poslanika sa MI-6 i eventualno postavi pitanje njihove odgovornosti. Hvala.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena narodna poslanica dr Sanda Rašković Ivić je marta gospodnje 2014. godine izjavila za jedan dnevni list da je, citiram – Srebrenica bila genocidan zločin, a ne humanitarna akcija poput „Oluje“. Završen citat.

Ona je šokirala ne samo građane Republike Srbije ovom izjavom, nego i čitavu građansku javnost, a posebno intelektualnu javnost. Očito je da je ovom izjavom dr Rašković htela da oblati srpski narod ili je tu izjavu dala iz svog opšteg neznanja.

Uvažena narodna poslanica bi trebalo da zna, a nadam se da zna, pošto se radi o univerzitetskom profesoru, da bi se zločin proglasio genocidnim, mora ispunjavati tri elementa – prvo, postojati jedna specijalna namena, dolus specialis, potrebno je dokazati pripremne mere i plan izvođenja istog. Srebrenica nije imala te elemente, posebno prvi – postojanje ijedne namere. To je u nauci dokazano, to znaju svi naučni radnici koji su se bavili genocidom, a posebno prof. dr Vojislav Šešelj.

Zločin je izjaviti za „Oluju“ da je bila humanitarna akcija. Uvaženi profesor filozofije dr Žarko Puhovski, po nacionalnosti Hrvat, je kazao, citiram – „Oluja“ je bila etničko čišćenje ne samo na nivou gruntovnice, u prevodu ovde što znači katastra, nego na nivou nauke, umetnosti, pa čak i na nivou toponomastike i onomastike. Završen citat.

Nije ni čudno što uvažena narodna poslanica dr Sanda Rašković Ivić govori ovakve gadosti, pošto je to osoba koja je uzela za honorar sebi oko pola miliona dinara dok je bila u Komeserijatu za izbeglice. Ona je srpski patriota iz lične koristi, nema veze sa srpskim patriotizmom. Bila je ambasador Srbije u Rimu, izabrana kao funkcioner DSS u vreme kada je ta stranka bila na vlasti, ali je ostala do kraja mandata, iako je Koštunica napustio vlast. Time je pokazala ne samo da nije patriota, nego nemoralna, a posebno je interesuje samo lični interes. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, Boris Tadić, da ispravim gospodina Rističevića, ne zvani lepomir nego zvani lipicaner, je odgovoran za proglašenje lažne države Kosovo, jer je svojevremeno obećao predstavnicima Ambasade SAD da neće reagovati na proglašenje nezavisnosti Kosova uz uslov da Tadić postane predsednik, odnosno da nezavisnost Kosova proglase posle njegovog izbora za predsednika Srbije, tj. posle izbora.

Tadić je pobegao iz Srbije u Rumuniju kada je Priština proglasila nezavisnost Kosova i iz Rumunije pozivao demonstrante na mir. Zamislite čuda. Tadić je propustio da se u ime Republike Srbije, čiji suverenitet i teritorijalni integritet garantuje Povelja UN podnese tužba protiv svake pojedinačne države koja je priznala nezavisnost Kosova i Metohije na našoj teritoriji. Boris Tadić je propustio da zahteva hitno zasedanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje. Njegova diplomatija se praktički odrekla sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta sopstvene zemlje.

Prilikom priznavanja Kosova i Metohije od strane Organizacije islamske konferencije Tadić nije reagovao, a Jeremić zvani Vuk potomak je uputio samo izraz razočarenja toj organizaciji. Tadić je nepotrebno nesporno pitanje Srbije pred Komitetom Generalne skupštine UN prvi put učinio spornim predlogom rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije i time zabio nož u leđa sopstvenoj otadžbini.

Tadić je 2008. godine domaćoj srpskoj javnosti podvalio misiju Euleks na KiM mimo Odluke Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije i zabio nož u leđa svojoj vlastitoj otadžbini.

Zato bi bilo dobro, gospodine potpredsedniče, da se prihvati formiranje anketnog odbora kako bi se utvrdile činjenice, okolnosti i odgovornost bivšeg predsednika Borisa Tadića. Gle čuda, prekjuče na televiziji, u jednom televizijskom prenosu, bivši predsednik Republike Boris Tadić kaže da će se boriti svim sredstvima protiv institucija sistema, ne kaže vlasti, nego sistema. On ne poznaje šta je vlast, a šta je sistem. Neka pročita knjigu svoga oca, pa će mu biti jasnije. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, Vuk Jeremić, zvani Vuk Potomak, inače vođa međunarodne grupe bandita, se već prilikom dolaska na čelo srpske diplomatije gospodnje 2007. godine zalagao da se pregovori o KiM premeste iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time naneo neprocenjivu štetu vitalnim i državnim nacionalnim interesima naše otadžbine.

Jeremić je 2008. godine podvalio srpskoj javnosti misiju Euleks na KiM mimo Odluke Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu državi Srbiji, narodu i građanima Republike Srbije.

Kada je 2008. godine ilegalno proglašena, tzv. jednostrana nezavisnost KiM, Jeremić i njegova diplomatija nisu svesno preduzeli nikakve efektne akcije protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM i time je naneo nesagledive posledice po našu otadžbinu.

Jeremić je 2008. godine namerno postavio nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde - legalnost Deklaracije o jednostranoj nezavisnosti KiM i time naneo nesagledive posledice po državu i nacionalne interese naše otadžbine.

Jeremić je decembra 2008. gospodnje godine, prema pisanju „Vikiliksa“, u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom, izjavio, citiram: „da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati, ako bude imala sreće“, završen citat i time naneo teške posledice za državu Srbiju, a zato optužuje našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato je potrebno, poštovane dame i gospodo narodni poslanici da se formira anketni odbor, da se utvrdi činjenica i činjenične okolnosti oko izdajničke aktivnosti Vuka Jeremića, kako bi određeni organi u ovoj državi preduzeli i određene mere. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, Marinika Tepić, poznata pod nazivom „golub preletač“, inače buduća potpredsednica ove Đilasove buduće stranke, dok je obavljala funkciju sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, vezana je za određene nezakonite radnje u tom pokrajinskom resoru. Da bi pokazala svoju moć, navodno, svakodnevno je vršila mobing nad zaposlenima i izvršila je određene zakonite radnje vezane za finansije. Navodno je davala otkaz zaposlenima, pa je protiv nje podnošeno više prekršajnih prijava. Nezakonito je dodeljivala finansijska sredstva iz budžeta AP Vojvodine sportskim udruženjima koja nisu bila proglašena za sport od posebnog značaja na nivou Republike Srbije, a pojedinim fudbalskim klubovima. Posebno se apostrofira Fudbalski klub „Dinamo 1945“ iz Pančeva i Fudbalski klub „Sloga“ iz Temerina. Tvrdi se da je gospodin Darko Parežanin dobio otkaz, pošto je bio nepoželjan svedok njezinih nezakonitih finansijskih radnji u finansiranju sportskih organizacija i klubova.

Nadalje, tvrdi se da je u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu nađeno na stotine predmeta za koje nema valjanog opravdanja, je li, a ostavila je finansijsku pustoš iza sebe, a nije isplatila ni nagrade najuspešnijim mladim sportistima, ali je zato isplaćivala klubove koji su igrali na tzv. beton igralištima.

Nadalje, tvrdi se da je dodeljivala budžetska sredstva po političkoj liniji, dodeljivala je sredstva nekim klubovima koji nisu postojali na prijavljenoj adresi, kako nas izveštava inspekcija. Zato je, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Gojković, izuzetno bitno da formiramo anketni odbor kako bi se utvrdile nezakonite rabote Marinike Tepić buduće potpredsednice Đilasove stranke da bi eventualno državni organi dalje vršili svoj posao. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, po opštoj oceni privatizacija za vreme DOS bila je pljačkaška. Po mišljenju Majkla Hadsona, urednika međunarodnog konzorcija za istraživanje novinarstva, iz Srbije je izneto 51 milijarda dolara od pljačkaške privatizacije.

Duvanska industrija Niš je oštetila budžet za 387 miliona evra. Prema izjavama bivših radnika DIN, Filip Moris nikada nije uplatio 387 miliona evra na račun budžeta Republike Srbije za koliko je DIN. Tvrde da je fabrika prodata ispod cene i da su oštećeni radnici, a i Duvanska industrija za 160 miliona dinara.

Poštovani narodni poslanici, 2003. godine Mirko Cvetković potpisao je ugovor o prodaji 6,45 društvenog kapitala. U ime Vlade Republike Srbije prisustvovao je Zoran Živković, Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić, vojvoda od Meridijan banke sa 11 miliona. Stvarna vrednost Duvanske industrije bila je 1,1 milijardu evra. Sumnja se da je Zoran Živković duboko zaronio prste u te malverzacije i da je uzeo visoku proviziju, a nakon čega su mu znatno uvećana imovina i povećana imovinska karta.

Sumnja se da je omastio brke i njegov stranački kolega Božidar Đelić, jedan od najvećih evropskih pljačkaša, koji je uništio bankarski sistem Republike Srbije. Zato je veoma važno, poštovana predsednice, da se formira anketni odbor da se ispitaju činjenice i okolnosti vezane za malverzaciju i oko privatizacije Duvanske industrije i umešanost Zorana Živkovića, zvanog poljoprivrednik u pokušaju, kako bi određeni ograni Republike Srbije radili dalje svoj posao. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, američka CIA je u Srbiji formirala pokret zvani Otpor koji je 5. oktobra, gospodnje, 2000. godine predvodio ulično svrgavanje legalno izabranog predsednika Republike i vlast legalno izabranu. Otpor je organizovan i finansiran, instrumentalizovan i vođen od strane CIA, Sjedinjene Američke Države, Engleske i Njemačke. Posebno su ga pomagale nevladine organizacije i „Dojče Vele“ koji je slao kompjutere opremu za štampu i neograničene količine papira. To rade i danas sa ovim šetačima u Beogradu.

Obezbeđeno je na stotine tona papira sa nalepnicom – gotov je, desetine hiljada majica sa utisnutom i stisnutom pesnicom, hiljade sprejova za grafite, tone brošura sa propagandnim materijalom i ogroman broj kompjutera.

Otpor je dobijao mobilne i satelitske telefone, parola – gotov je štampana je u milione primeraka. To rade šetači i danas isti. Otpor su obučavali zapadni instruktori u Budimpešti, Crnoj Gori. Među njima je bio i uvaženi narodni poslanik Konstantinović Nenad. Posledice Otpora 5. oktobra bile su veoma teške za Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. To je bio jedan od najvećih udaraca parlamentarizma u novijoj istoriji Srbije.

Kao što znate, gospodo narodni poslanici, Koštunica nije dobio izbore, a Milošević nije izgubio. Drugog kruga izbora nije bilo. Došli su na vlast ulicom oni koji su se zalagali za bombardovanje Srbije, to i sada rade. Nema ih u ovom visokom domu. Žele i sada doći ulicom i misle našeg predsednika otpremiti u Hag kao što su Slobodana Miloševića, ali ovog puta im neće uspeti.

Vođa opozicije dr. Zoran Đinđić pobegao je u inostranstvo. Kada su došli na vlast onda su učinili zlodela našoj državi to najbolje opisuje Dajana Džonson koja je rekla – na krilima narodnog slavlja zbog pada Slobodana Miloševića, koje je graničilo sa pijanstvom Srbija je u jagmi za vlašću, Srbiju je samlelo stampedo nestručni, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka samoproglašenih eksperata polusveta svih kalibara i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen. Zato je izuzetno bilo formiranje ovog Anketnog odbora. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, uvođenje Centralnog registra stanovništva je prvorazredna stvar za našu zemlju i bezbednost hrane je prioritet Vlade Republike Srbije, kao što reče ministar Nedimović.

Ja ću govoriti sa pozicije kadra, a time želim reći da sam na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije za nekoliko profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su potpisali podršku tzv. građanskim protestima, rekao da nemaju naučne radove na SCI Thomson-Reuters listi. Ta bezimena grupa profesora, rekla je da sam iznosio laži.

Poštovani građani Republike Srbije, znaju oni dobro da nisam lagao, što može proveriti svako ko ukuca „Naši u Wos“, ali ne znaju. Oni su lagali sami sebe i građane Republike Srbije, i to je tragedija.

Ponoviću da ne zaboravite: prof. dr Marija Bogdanović nula radova, prof. dr Sreten Vujović nula, prof. dr Đokica Jovanović nula, prof. dr Milan Ristović nula, prof. dr Ana Pešikan nula, prof. dr Tinde Kovač Cerović nula, prof. dr Siniša Mišić nula, prof. dr Miro Šković nula, prof. dr Nikola Samardžić, moj politički protivnik, ima radove, docent dr Jovo Bakić nula, prof. dr Dubravka Stojanović nula.

Poštovani narodni poslanici profesorka Stojanović je rekla da sam ja iznosio laži na sednici Narodne skupštine. Naravno da nisam. Ona je lažov, jer je lagala da se predsednik Republike Aleksandar Vučić u svom govoru u Kosovskoj Mitrovici pozivao na Nikolaja Velimirovića i akademika Dobricu Ćosića, što znači, citiram Dubravku Stojanović, preskakanje zapadnog puta ne prihvatanje vladavine prava i pluralističke političke kulture, gušenje sloboda i ljudskih prava“, završen citat. Niti jednu reč citiranu Aleksandar Vučić nije rekao u Kosovskoj Mitrovici, već Dubravka Stojanović podmeće i laže, jer je Aleksandar Vučić u Kosovskoj Mitrovici rekao, citiram: „Narod mi je pružio poverenje, a mandat mi je dao da uradim tačno ono što je pisao još vladika Nikolaj Velimirović. Ako treba da branim sebe, ima da ćutim. Ako treba da branim istinu, ima da govorim“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani univerzitetski profesori, tako profesorka Stojanović laže o Aleksandru Vučiću. To je njezin domet. Međutim, to nije jedina laž koju je izrekla uvažena profesorka Stojanović. Ona je 17. februara gospodnje 2014. godine izjavila, citiram: „Srbija je izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu“ i time umanjila broj žrtava za najmanje 400 hiljada. Time se svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava u Prvom i Drugom svetskom ratu uz povijesničare i znanstvenike dr Franju Tuđmana, akademika Stjepana Razuma koji je izneo da je u Jasenovcu pobijeno pet hiljada, akademika Pečarića koji je izneo da je u Jasenovcu pobijeno pet hiljada i drugih naučnika.

Ne treba da vas čudi, jer profesorka Stojanović se protivi podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu, kao i obeležavanju Oluje. Ona je za Gavrila Principa rekla, citiram, poput austrijskih i nemačkih istoričara, da je terorista, a ne atentator, završen citat. To nisu jedini biseri profesorke Stojanović. Ona se zalaže za to da se, citiram, Srbija odrekne KiM i Republike Srpske, završen citat. I ne samo to, ona kaže da je najveći problem Srbije što je, citiram, pobedila u ratovima, završen citat, što znači da je trebala prihvatiti fašizam i neslobodu, a ne zna gospođa Stojanović da je duh srpskog naroda slobodarski duh i da je jedan od elemenata srpskog nacionalnog identiteta pobednički i slobodarski duh.

Docent dr Jovo Bakić, desetogodišnji docent, je dao za diplomski rad, šokiraćete se, citiram, „Uloga Pink i Hepi televizije u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama Ćirilica i Teška reč“, završen citat. To je isto kao da sam ja dao temu za doktorsku disertaciju – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u reprodukovanju kulta neznanja, bezobrazluka, političke nekulture i diletantizma – slučaj Jovo Bakić, dr Dubravka Stojanović. Ovaj naučni i političko naklapalo Jovo Bakić je izjavio 17. januara 2016. godine, citiram, da je Aleksandar Vučić izmećar Angele Merkel, završen citat. To je isto kao da sam ja izjavio da je dr docent Jovo Bakić govnar Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Poštovani narodni poslanici, rekli su da imam dva rada na SCI listi. To je toliko kao čitava katedra Filozofskog fakulteta. Trideset profesora na katedri za istoriju, svi skupa imaju dva na SCImago listi. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim govornicima da je vaspitanje veoma važna delatnost, ne samo za danas nego i za budućnost.

To je najbolje predočio čuveni atinski pedagog Platon, koji je u svom delu „Državi“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni. Ali, ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije, biće neznalica.“

Republika Srbija je, dame i gospodo, do dolaska na vlast stranke bivšeg režima, do 2000. godine, imala jedan od najboljih školskih sistema na svetu. Naši studenti završavali su fakultete koji su bili prepoznatljivi od Rusije do SAD, od Afrike do Severne Evrope. A onda je došla 2000. godine na vlast stranka bivšeg režima Đilas-Jeremić-Tadić, koja je zajedno sa Gašom Kneževićem, Anom Pešikan i drugim uvela naš obrazovni sistem u najdublji ponor u istoriji školstva i pedagoških ideja u Srbiji.

Kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast i za predsednika Vlade Republike Srbije izabran gospodin Aleksandar Vučić, znao je da bez vaspitanja i obrazovanja nema modernizacije Srbije. Zato je on u ovom visokom domu rekao, citiram ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao – jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i da učimo. Završen citat.

Predsednik Vučić je bio svestan da bez znanja nema napretka Srbije. Siguran sam da je predsednik imao na umu čuvenog engleskog filozofa Frensisa Bekona koji je rekao – Znanje je moć. Zrno znanja jače probija nego čelično.

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i krenula u modernizaciju Srbije, tad su predsednik, ministarstvo i SNS stavili pod lupu čitav vaspitno-obrazovni sistem i u hodu, gospodine ministre, što i vi danas činite, menjali ono što je brzo nametnuto, što je bilo nefunkcionalno i pedagoški neodrživo. Unutarnja reforma škole do dolaska na vlast SNS, a pogotovo vas, gospodine ministre, nije sprovedena i ona se danas sprovodi.

Ja bih voleo da naši politički protivnici danas sede ovde da ovo negiraju i da iznose svoj predlog.

Predsednik je znao, pošto je zasigurno čitao Lajbnica, da se modernizacija Srbije ne može sprovesti bez vaspitanja. Lajbnic, nemački filozof, je rekao: „Dajte mi vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“.

Zato smo mi iz Srpske napredne stranke vaspitanju i obrazovanju dali istaknuto mesto u našim programskim dokumentima.

Predsednik Vučić je dobro znao da se zdravo društvo zasniva na zdravoj porodici. Radom na ekonomskom oporavku zemlje iz ambisa u koji je gurnula stranka bivšeg režima Jeremić, Tadić i Đilas, morala je voditi računa i na obnavljanju porodice i njenih funkcija, što Vlada čini, u kojoj ste vi, gospodo ministri, vas dvojica, danas punom parom.

Najveći deo tereta opšte ekonomske i društvene krize obrušio se na ženu majku, koja mora da vaspitava. Žene su prve ostajale bez posla, ostavljali su ih naši politički protivnici, a time i bez ekonomske samostalnosti. To je za posledicu imalo profesionalnu neostvarenost i ekonomsku zavisnost žene. Depresija i frustracija su se samo manifestovale i pokazivale stanje u koje se žena-majka gurnula bez svoje krivice, ali sa mnogo negativnih implikacija na vaspitanje naše dece.

Žena-majka je danas heroj. Ona se danas bori sa sopstvenim nezadovoljstvom, nedovoljnim porodičnim budžetom, vaspitanjem dece i očuvanjem braka.

Vi, gospodo, iz stranke bivšeg režima, Tadić, Jeremić, Đilas, umesto da ste otvarali radna mesta i zaposlili ženu-majku, vi ste zatvarali radna mesta i vi ste poterali majku na ćoškove ulica da prodaje cigarete jer to je bio jedini način da prehrani porodicu. Jel tako, gospodo iz bivšeg režima? Umesto da se deca ponose majkom, što je zaslužila, oni se stide i zaobilaze ulice u kojima im majka prodaje švercovane cigarete. Majka je bila prinuđena da švercuje, da beži od policije, a treba da decu nauči da to isto ne rade.

Pitam vas, gospodo iz bivšeg režima, kako ste to bili zamislili? Srpska napredna stranka otvara radna mesta i smanjila je nezaposlenost sa 26% na 11%.

Veoma je važno da učitelji i nastavnici, gospodine ministre, budu pedagoški osposobljeni. Vi ste tu dali kao ministarstvo veliki doprinos i danas to činite.

Na kraju, jedan od šetača, profesora, duboko vas je uvredio, ali ne vas, nego sebe. Rekao je taj nekakav učitelj, on će da mi popuje… Dozvolite da kažem šta učitelj na kraju znači. Poštovani profesore, koji ste kritikovali učitelje, a imate doktorsku diplomu, naučiti dece broj, složiti slova u red, čitati im, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem šta učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je jednostavno biti. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što rasprava ide dubinski o vaspitanju i obrazovanju. Slažem se sa svima onima koji su konstatovali da smo kao zemlja 2000. godine izbacili, da tako kažemo, vaspitanje iz škole, ne samo iz škole nego i iz društva u celini. To je bio jedan projekat stran nama, ali je bio projekat.

Dugo sam razmišljao, kao prosvetni radnik, kako bi bukvar ili početnica, kako je neki nazivaju, u prvom razredu osnovne škole trebalo da izgleda. Mi, gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva i prosvetni radnici, moramo osnovne civilizacijske vrednosti vratiti u naš vaspitno-obrazovni sistem. Samo ću tri rečenice da kažem koje bi, po mom mišljenju, trebale biti temelj udžbenika, odnosno bukvara u prvom razredu, a kasnije da pedagozi, nastavnici razrađuju ove tri rečenice. Prva rečenica treba da glasi – bez rada nema života. Druga rečenica – ja volim svoje roditelje. Treća rečenica – ja volim svoju otadžbinu. I četvrta, evo dodajem i četvrtu – ja volim sve dobronamerne ljude sveta.

Dakle, naša strategija koja je napisana, koju su prethodnici napisali i sudelovali, je zastarela, to ministar Šarčević dobro zna, a moram da kažem, gospodo narodni poslanici i poštovani roditelji, da su tvorci strategije ogromne sume novca uzeli na račun pisanja i zbog toga danas oni demonstriraju po ulicama Beograda, da ne spominjem Anu Pešikan, Tinde Kovač Cerović, psihologe. Molim vas da se razjasnimo mi koji smo pedagoške struke, svaka škola sa određenim brojem odeljenja treba da ima ne psihologa, nego pedagoga. Psiholog dolazi na pet škola, psiholozi se bave „ekstremnim slučajevima“ itd.

Poštovani narodni poslanici, mi se bavimo nasiljem u školi. To je zamena teza koja je ubačena 2000. godine. Mi se trebamo baviti vaspitanjem u školi, u roditeljskom domu, na ulici, u Skupštini ovoj i svim faktorima vaspitanja i obrazovanja. Nasilje je posledica nevaspitanja, a psiholozi nas uče, pogotovo psiholozi kliničari, obrnutom situacijom. Znate kad je nastala teza da svaka škola maltene treba imati psihologa? Hajde pogodite, poštovani narodni poslanici. Prosvetni radnici tačno u glas koji sad slušaju ovaj prenos kažu – kad je za predsednika Republike Srbije došao Boris Tadić. Pošto je on psiholog, po toj liniji, a mi koji smo studirali pedagogiju znamo šta je pedagogija, a šta je psihologija i zato se bavimo mi posledicama, a ne uzrocima. Uzrocima se bave pedagozi, a posledice su nasilje u školi, u porodici, na ulici itd. Pogledajmo osnovne pedagoške civilizacijske vrednosti kad uđemo u gradski autobus kako nam se ponašaju ne samo učenici, nego i roditelji. Učitelj u osnovnoj školi uči svakog đaka da mora da radi a da ne krade, a kad dođe kući, šta im roditelji kažu? Dajte vi na to odgovor.

Prema tome, kada je neko spomenuo strategiju, uzeli su ogromne milione, a ta strategija je zaostala. Mi smo u ovom visokom domu u prvom sazivu upozoravali na to, ali teško je išlo. Danas potpisnica Tinde Kovač Cerović potpisuje apel, a ona je tvorac toga i jedan od glavnih krivaca što vaspitanja nema u školama i društvu. Ja se zalažem za pedagogizaciju škole i društva u celini. Bez toga teško ćemo realizovati zacrtanu modernizaciju Srbije. Hoćemo, ali mnogo teže. Vratimo vaspitanje u školu, vratimo vaspitanje na ulicu, vratimo vaspitanje u društvu, vratimo vaspitanje u ovaj visoki dom. Pa nećemo iznositi laži nego istine, ali ćemo argumente.

I, molim vas, završavam, čuli smo ovih dana da se ne dozvoljava kritika, pogotovo od gospode jednog dela novinara. Gospodo novinari, kritika je dozvoljena i poželjna, ali ona se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Da li je tako ili ne? Da li to, gospodo novinari, činite? Čini mi se da se vrlo malo to čini. Prema tome, ne možemo iznositi neistine. Možemo da pitamo. I dalje mi pitamo, kao novinari, i dajemo odgovor. Ne dozvoljavaju jedan deo uopšte da se odgovori.

Da završim. Zalažem se za punu pedagogizaciju vaspitno-obrazovnih ustanova. Gospodine ministre, mi smo imali problem da i Zakon o predškolskim ustanovama ovako nazivamo, da ga zovemo o vaspitanju i obrazovanju. Ja sam insistirao baš na tome unazad tri godine da se zove o vaspitanju. Pre sve vaspitava dete, a onda se obrazuje. Mi pedagozi po struci to vrlo dobro znamo. Ali, vratili smo i u osnovno obrazovanje i vaspitanje reč, nije je bilo, vi to dobro znate, kao dobar i iskusan praktičar i teoretičar. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, samo da konstatujem, kako smo već i rekli, da je lik nastavnika jedan od glavnih faktora u školi i na fakultetima.

Moj prethodni govornik je okarakterisao jednog profesora univerziteta. Samo da dodam da je taj profesor na protestima rekao za predsednika Republike, citiram, „da nema savesti i svesti“, završen citat.

Samo bih vas podsetio, gospodo narodni poslanici, a vi sedite ovde klupama koji pamtite, da je taj Čedomir Čupić, profesor, izabran za redovnog profesora bez uslova. Sećate se emisije koja je bila, čini mi se na jednoj od nacionalnih televizija itd, bile su kolege profesori, iskoristio je politički trenutak i proglašen je za redovnog profesora. Iskoristio je 5. oktobar, evo ga i sada šeta, isti taj Čedomir Čupić. Bilo bi dobro zaviriti mu u njegove prihode, odakle su mu stizali prihodi u to vreme, ne samo njega, nego mnogih potpisnika ovoga apela. Otvoreno, javno, zna se gde ko i kako je radio.

Još jedanput, ponavljam, nastavnik mora imati takav lik da bude primer učenicima i studentima. To mi iz pedagogije vrlo dobro znamo. Mora biti pedagoški i psihološki osposobljen za funkciju koju obavlja. Mora se boriti protiv kriminala i korupcije.

Pogledajmo jedan deo ovih profesora o kojima sam govorio unazad dva dana itd. Ja sam ukucao da vidim kakav je Čedomir Čupić u prestižnim međunarodnim časopisima. Znate šta mi pokazuje tamo? Nula. Nula, a on uzima da kritikuje ovu vlast koja se bori da mi profesori pišemo, ne samo u našim časopisima, nego i u međunarodnim, da nauku na neki način stavimo na tržište Evrope i sveta. To je suština.

Kada smo to pokušali, gospodine ministre, na čelu sa vama, tu se otpor javio. Evo ih šetaju, jer nemaju to, jer su to 5. oktobra dobili, a sada žele oni i njihova deca da to dobiju, jer to je suština stvari, a ne da na tržište da stavljamo svoja znanje, svoja obrazovanje, tako možemo stavljati i ekonomiju. To nas vuče napred. To je modernizacija Srbije za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, gospodo ministri, i mi narodni poslanici, većina u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije, a kako znate, motor modernizacije Srbije je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Hvala.