Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o redovnim godišnjim izveštajima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu, zatim, Zaštitnika građana i treće, o slobodi pristupa informacijama.
Naravno da ćemo prihvatiti ove izveštaje, uz određene eventualne preporuke ovim institucijama koje ove institucije mogu, a ne moraju prihvatiti. Naš je da damo preporuke, da damo određena viđenja, a na njima je da prihvate ili eventualno odbiju, zavisi od toga šta ćemo mi predložiti.
Ovi izveštaji su nam dali snimak ili presek stanja našeg društva, odnosno stanja funkcionisanja čak sistema, posebno ostvarivanja prava naših građana ne samo u 2013. godini, nego zadnjih 10 godina, jer smo bili društvo u tranziciji, nismo imali ove institucije i početni koraci društva u tranziciji, tu su nam bile greške. Reći ću koje, na nama je da to ispravljamo u hodu, ne mislim na ove tri institucije, nego mislim na državne organe, na javna preduzeća, na građane Srbije.
Ove izveštaje trebalo bi da dobro prouče sve državne službe, svaka za sebe posebno, sve političke stranke da na stolu ima, svi direktori javnih preduzeća, sve vaspitno-obrazovne ustanove, od obdaništa do univerziteta.
Dakle, ovde ću danas samo da kažem o dva problema, gde smatram da smo grešili i da eventualno u budućnosti, ove ustanove, pokušamo u hodu menjati greške, a da forsiramo prave stvari.
Vidite ovde se govori o nasilju nad ženama, posebno o nasilju u porodici. Verujete, kao muškarac, šokiran sam podatkom da je u 2013. godini 40 žena izgubilo život od strane naših muškaraca, a u prva četiri meseca, po mojim podacima ove godine, 10 žena u porodici od nasilja. Ovo zove na uzbunu. Koga? Sve faktore društva. Biću jako konkretan u jednom, pa ću reći gde smo možda grešili, a gde bi trebali ispravljati greške. Gde mi grešimo, kao sistem u tranziciji u celini? Nismo sve pozitivne tekovine civilizacije bivših sistema prihvatili i eventualno dalje usavršavali te sisteme, već smo prekinuli i napravili jedan prazan hod.
Vidite mi govorimo o nasilju, a tu je greška. Ne, dame i gospodo, o nasilju treba ove tri institucije da govore. Mi trebamo o vaspitanju govoriti. Ako vaspitavamo našu decu u školama, u obdaništima, u porodici, na ulici, ovde u Skupštini, neće biti nasilja. Biće ga, ali ćemo ga svesti na minimum. Stalno se bavimo posledicama, ne otkrivamo uzroke. Nama su uzroci bitni, a nama o posledicama govore posebno stručnjaci, psiholozi. Izvinite, nemam ništa protiv, ali gde su nam pedagozi? Da li ste u zadnjih 10 godina videli na državnom servisu jednog pedagoga. Iznesite mi podatak, ako jeste.
Dozvolite da kažem nekoliko reči. U obdaništima moramo govoriti o ravnopravnosti polova. U osnovnim školama imamo nastavne planove i programe, ali ne govorimo. Govorimo o nasilju. Obrnuli smo proces. Tu je greška nastala u tranziciji. Nama je cilj da nasilja bude sve manje. Znam da se neki ne slažu sa ovim što kažem, jer će izgubiti posao iz određenih organizacija, a to košta ovu državu, našu decu i naše društvo u celini.
Ovaj podatak u izveštajima da su 40 žena u 2013. godini bile žrtve, izgubile živote od nas muškaraca jeste jad i beda muškog roda, stidim se što pripadam, bez obzira na povod, dame i gospodo.
Apelujem, ne na ova tri regulatorna tela, nego na Ministarstvo prosvete. Vratimo vaspitanje u školu, u porodicu, na ulicu, u javna preduzeća, u državne organe, pa ako hoćete, u političke stranke, ako hoćete, u ovaj visoki dom, onda će biti manje mržnje, manje nasilja i, verovali ili ne, manje potrebe za ova tri regulatorna tela. Neće biti potrebno da se ekipiraju 50 ili 100, možda će trebati tri ili pet. To je cilj. Nije cilj da njih ima 30 ili 50. Da li su oni ekipirani stručnjacima? Da li su vaspitno-obrazovne ustanove ekipirane? Da li pravimo vaspitne planove i programe? Ne pravimo, dame i gospodo. Naši nastavnicima i profesorima na univerzitetu stručne seminare, verovali ili ne, nekad drže osobe sa srednjom stručnom spremom, a nemaju pojma o tome. Tu je problem. Problem je sistema, a ne ovih tela.
Hajde otvoreno da kažemo kakve su nam u zadnjih 15 godina opštinske službe. Imali ste primer da hoćete da platite porez, a ne možete za godinu dana, jer ne znaju da ga naplate. Kada su danas kritikovali ovu Vladu, nije ova Vlada to uzela. Ona je najmanje. To su prethodne Vlade, ali nije ni bitno. Ne želim to da kritikujem. Hajde to da menjamo. Nama treba, dame i gospodo, predstavnici ove tri institucije, efikasna služba, ali treba i u javnim preduzećima, obdaništima, školama. Tu smo zadnjih 15 godina sa ulice uzimali ljude. Danas su najveća žrtva u vaspitno-obrazovnom sistemu prosvetni radnici, verujte. Ostavljeni su na vetrometini. Da ne ulazim u to ko sve može biti prosvetni radnik. Frizerke su došle za prosvetne radnike. Jedan deo nas se bavi time i pišemo radove, pa imamo statističke podatke.
Dobro ste, gospodine Jankoviću, rekli da su inspekcije problem. Hajde o tome da pričamo u ovoj skupštini. Ako hoćete o imenu i prezimenu svakog inspektora u zadnjih 15 godina… To je najveća tragedija. Oni su zaduženi za kontrolu zakonitosti, a kakvi su nam, ima časnih inspektora, časnih ljudi. To je problem, to je kočnica, na koji ukazuju sva tri regulatorna tela.
Jako je neugodno govoriti, kada vidim da ova tri regulatorna tela idu u stručnost. Znam zašto to radite, gospodo iz regulatornih tela? Zato što vam je žao naše omladine, a to neko drugi treba da radi. Vi možete dati preporuku, ali što se tiče stručnih stvari, to su vaspitno-obrazovne ustanove, javna preduzeća, određena ministarstva i državni organi. U tom smislu, u tranziciji smo izgubili sistem. Kada je ova Vlada dolazila na čelo, ponoviću ovu rečenicu, bez obzira da je neka druga, ako za četiri godine uspe da zaustavi propadanje države, Nobelovu nagradu treba joj dati zato što smo sve institucije sistema urušili.
Dozvolite da kažem dve rečenice da kažem o medijima. Slažem se, gospodine Povereniče, što ste zapisali ovako u izveštaju: „njima je zagarantovana sloboda, ali i građanima na istinitom i objektivnom i pravovremeno informisanje“. Budimo objektivni, da li su takvi mediji? Vi možete, izvinjavam se časnim novinarima, kupiti informaciju za 50 evra i sutra vas oblate u štampi. To je problem. Pitanje je morala struke profesora na univerzitetu, u obdaništu, novinara, političara, doktora i svih nas u celini.
Kada već o tome govorim, dozvolite da kažem da pojedini mediji toliko blate predstavnike Vlade, biću otvoren, da se to graniči sa zdravim razumom. Jedan medij toliko laži, mržnje izliva prema predsedniku Vlade, da se to graniči sa zdravim razumom. Montaže se ne vrše samo u medijima, nego i u nekim državnim organima i van državnih organa. O tome, gospodo, treba da progovorite. Kada je bilo montirano za sina predsednika Vlade, niko se iz opozicije nije javio, a bogami nisam video ni druge organe.
Ne radi se ovde o predsedniku Vlade, već i o običnom građaninu. Mi moramo demontirati sistem koji smo inagurisali pre 15 godina. Verujem da će se sistem demontirati. Poznajem predsednika Vlade, poznajem SNS, nema te sile koja će ih zaustaviti, jer građani daju podršku. Građani traže da se demontira sistem laži, korupcije, pljačke. Znajući koliko vole ovu zemlju i građane Srbije, a mi im dajemo podršku, a i vi, dame i gospodo iz ovih regulatornih tela, nećemo odustati. Hvala vam.