Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite samo nekolike rečenice o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pošto su moje koleginice i kolege dosta o tome govorili, dozvolite da kažem samo zašto su nam potrebni ovi zakoni, odnosno ovaj zakon. Iz najmanje dva razloga.

Složićete se svi zbog efikasne borbe protiv terorizma i to nije sporno. Drugo, zbog realizacije akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 24. sa EU, a koje nosi naziv, posebno podvlačim - pravda, sloboda i bezbednost za pristup Srbije EU. Posebno podvlačim - pravda i sloboda, jer jednog političkog prvaka stranka nosi naziv - pravda i sloboda, a o tome ću posebno kasnije nešto da kažem.

Sva pomenuta rešenja o ovom zakonu imaju dva cilja. Prvo, da se na jedan transparentan način uvede u procedure pohranjivanja podataka u bazu, njenu sadržinu, pristup podacima, njihovo korišćenje i zaštita sa posebnim naglaskom za poštovanje međunarodnih standarda ljudskih prava i sloboda. Ne samo to, nego i drugo, da obezbede dobru razmenu podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podignu stepen bezbednosti u Republici Srbiji, a posebno se odnosi ovo na Ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče dr Orliću, pravda kada je u pitanju, a ovde smo videli da i poglavlje, kako sam rekao, nosi naziv 24, nema pravde bez pravosuđa. Verujem da ćete se složiti sa tim.

Dozvolite sada da kažem da se bivša vlast hvalila da je izvršila reformu pravosuđa u vremenu od 2008. do 2012. godine, a u stvari šta je radila? Sveli su pravosuđe na najnižu moguću meru u istoriji pravosuđa u Srbiji. Za vreme Đilasove i Jeremićeve reforme pravosuđe je postalo najgore u Evropi, to ne kažem samo ja, i Evropska komisija je tada dala takvu ocenu.

Sudstvo je svelo na otpuštanje 832 sudije, i to najčešće najboljih sudija, i oko 200 tužilaca, otprilike oko 1.000. Te posledice danas osećamo i borba protiv terorizma nam otežava upravo to što su oni radili. Na njihova mesta doveli su sudije koje su bile isključivo članovi Demokratske stranke, u njihovim karakteristikama se to nalazilo. Mi smo ovde svojevremeno to i čitali, pojedinačne karakteristike tih sudija. Nisu vodili računa ni o stručnosti, ni o obučenosti, a najmanje o dostojnosti sudija. I gle čuda, dame i gospodo, nećete mi verovati da su u Ministarstvo pravde doveli za pomoćnika ministra osobu koja nije imala završen pravni fakultet. I šta ste očekivali od tog ministarstva njihovog? Šta ste u to vreme očekivali od pravosuđa na koje su ga zaista doveli?

Evropska komisija u izveštaju za 2010. godinu je kazala, citiram: „Reforme koje sprovodi vlast u Srbiji“, tada, je li, Jeremićeva, Đilasova i Tadićeva, „predstavlja posebnu zabrinutost, proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme koje sprovodi vlast bile su najgora moguća stvar“, završen citat, stoji u izveštaju Evropske komisije, a objavljeno je, dame i gospodo, u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, svojevremeno objavila i beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, Republika Srbija donela je Strategiju reforme pravosuđa, koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 1. jula 2013. godine, pa drugu 2018. godine, nigde za vreme njihove vlasti nema strategije. Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela je sedam elemenata, koji su jako bitni zbog ulaska u Evropsku uniju, a to su: nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, efikasnost pravosuđa i dostojnost. Tih sedam elemenata su jako bitni.

Ono što je vrlo važno, to je da je Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela i potrebu izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora sudija i razrešenje sudija, predsednika sudova i Državnog veća tužilaca. O tome smo ovih dana govorili u ovom visokom domu, kada je u pitanju promena Ustava. Promene Ustava, podvlačim posebno, notirala je i Strategija pravosuđa 2020-2025. godine. Zašto ovo govorim videćete sada.

Ovih dana vršimo i realizaciju tog procesa. Važeći Ustav, sadašnji, Republike Srbije proglašen je 8.11.2006. godine, dakle, za vreme vlasti Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića. I gle čuda, pre usvajanja Ustava od Venecijanske komisije, iliti Evropske komisije za demokratiju, zatraženo je mišljenje na poglavlje o pravosuđu i neke preporuke Venecijanske komisije vlast Đilasa i Jeremića je prihvatila, ali, podvlačim, najveći broj predloga nije uzela u obzir. I mi danas ispravljamo te greške, i ne samo na području pravosuđa i borbe protiv terorizma, već na svim područjima društvenog i privrednog razvoja naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, posle donošenja Ustava 2007. godine, Venecijanska komisija je upozorila i iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu na sudsku nezavisnost koja predstavlja, složićete se, uslov demokratije. Venecijanska komisija je zaključila da će političke stranke kontrolisati sudstvo i ja sam na početku to i rekao, Demokratska stranka je to koristila, pa evo da kažem, u potpunosti, jer u biografiji svakog sudije, to smo i ovde čitali, stajalo je da su bili članovi Demokratske stranke, ako ne članovi, onda i ljubitelji.

Ono što je važno, u proteklih 14 godina naša ustavotvorna nauka nacionalna uočila je niz slabosti u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe i pravdu, pogotovo u pogledu nezavisnosti sudstva, a i drugih elemenata. Mi ovih dana ispravljamo to i verujem da ćemo narednim izmenama Ustava urediti sudstvo tako da ćemo postići nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, dostojnost, efikasnost, svih sedam elemenata koje poseduju sudovi u Evropskoj uniji. Time će i naše pravosuđe biti usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovani potpredsedniče, godinama propagandna mašinerija laže o predsedniku Vučiću, njegovim roditeljima i njegovoj porodici, sprega je tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca kako inostrane, tako i domaće provenijencije. Najnovije izmišljotine o predsednikovom bratu od strane Borislava Novakovića iz Novog Sada, inače direktora bivšeg Zavoda za građevinu, deo su tih svakodnevnih izmišljotina koje imaju za cilj demonizaciju lika i dela predsednika Vučića u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i tu nema dileme, to isti su radili, isti ljudi, isti mediji i 2000. godine, kada je dovelo do onoga do čega je dovelo.

Đilas svakodnevno, bez ikakvog povoda, vređa predsednika Vučića. Tako je Đilas 20.1.2018. godine brutalno uvredio predsednika Vučića samo zato što je predsednik posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji, doneo im pomoć. Đilas je rekao, citiram: „Vučiću, sram te bilo“, samo zato što je posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i odneo pomoć. Da li možete verovati, uvaženi narodni poslanici, da je to Điki mafija izgovorio.

A 05.5.2020. godine u emisiji na N1, zaista moram reći zloglasnoj, Đilas je kazao, citiram: „Vučiću, ti si lud“. Na pitanje novinarke: „Hoćete li prestati sa tim?“, Đilas je odgovorio, citiram: „Pojačaću to“ i ponovio nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. A bajna Olja Bećković znate šta je govorila? Ostala je nema. E, tako radi Olja Bećković i ta mašinerija N1. Samo da građane upozorim, ja beležim to, imam na negde 200 strana samo njihove laži izrečene o predsedniku Vučiću i narodnim poslanicima u ovom visokom domu i to ću objaviti. Da vidite mašineriju izvlačenja laži, jedne rečenice, i onda se to vrti 24 časa. To ni Gebels nije radio. A 14.4.2020. godine kazao je Điki mafija, citiram: „Vučiću, ni nisi normalan“. Đilas je 17.11.2020. godine, ovo olakšavam Palibrku advokatu, pošto će podneti krivičnu prijavu, da mu bude lakše, verbalno uvredio predsednika Vučića samo zato što se gradi „Beograd na vodi“.

Ne treba da vas čudi uvaženi narodni poslanici, sve ono što se gradi od 2012. godine Đilas, Jeremić i Tadić napadaju, a tad je rekao citiram – treba da budeš lud da srušiš autobusku stanicu i prebaciš saobraćaj na privremenu autobusku stanicu, završen citat. Oni su protiv izgradnje svake fabrike.

Đilas nastavlja dalje da uvredama, pa je 16. aprila 2020. godine rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, sram te bilo Vučiću, Vučiću ti si lud čovek, završen citat.

Đilas je 13. maja 2018. godine uvredio predsednika Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom zemljom, i da dalje ne nabrajam mogao bi danima i mesecima da nabrajam, ali ono što je važno da kažem da nije samo Điki mafija taj koji vređa predsednika Vučića, već i Vuk Jeremić vođa, jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata.

On je rekao i uvredio Vučićevog brata nazivajući ga citiram – šefom mafije, Aleksandru Vučiću je rekao citiram – Vučić je čovek teškog narušenog zdravlja, završen citat, 30. decembra 2018. godine i nedavno još ponovio, unazad 15 dana ponovio ovu rečenicu.

Ja bih mogao danima govoriti o bitangi Jeremiću, ali neću. Ali, pred građanima Srbije i pred vama uvaženi narodni poslanici postaviću samo tri pitanja.

Prvo, da li je tačno gospodine Jeremiću da ste vi u vremenu od 2013. do 2017. godine dobili na svoj žiro račun čak 7,9 miliona dolara? Objasnite građanima Srbije, na ime čega ste to dobili i od koga.

Drugo pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da vam je 4,5 miliona dolara da su vam uplatile fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Honkongu, gde ste gospodine Vuče Jeremiću operisali zajedno sa vašim bliskim prijateljima i saradnicima koji su uhapšeni u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrikom Hoom i Šeikom Tidian Gađiom, da li je tačno ili ne izađite na TV ekrane i recite.

I, treće pitanje – da li je tačno gospodine Vuče Jeremiću da ste dobili 120 hiljada dolara od Katara u Njujorku i ambasadi u Berlinu 200 hiljada dolara?

Uvaženi potpredsedniče, doktore Orliću, pošto sam bio jedan od svedoka u Haškom tribunalu kod suđenja veka, svedok gospodina Miloševića, red je da kažem samo nekoliko rečenica.

Neću govoriti o presudama, a dozvolite samo tri rečenice da kažem, jer bi trebalo danima da otkrivamo istinu šta se zbivalo od 1990. godine do danas, ne samo u Haškom tribunalu, nego na području bivše Jugoslavije.

Ali, ću reći da je Haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza 21. veka, kojeg je osnovao nelegalni organ UN, a vi gospodo pravnici koji se nalazite u ovom visokom domu znate ako je nelegalni organ osnovao da sve odluke koje taj organ donosi, kao što je Haški tribunal i koje će u budućnosti donositi nisu validne. Osnovan je samo sa jednim zadatkom da osudi samo srpske prvake, podvlačim srpske prvake u svrhu satanizacije Srba i Srbije, od strane SAD, Vatikana, Nemačke i NATO-a, da bi prikrili svoju odgovornost za razbijanje Jugoslavije i ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

To je svrha Haškog tribunala, jer utemeljitelj Haškog tribunala Teodor Merol, zlikovac 21. veka je rekao, citiram – ajmo, osnovati ad hok tribunal da bi u njega strpali sve srpske prvake, pitaju ga zašto – zbog toga što narod stoji iza njih, završen citat.

I, na kraju, poštovane dame i gospodo istina, istina polako, ali sigurno izlazi na površinu, podvlači. Danas veliki broj političkih faktora aktera od 90-ih,do danas i naučnika istinskih su utvrdili nepobitno da su Jugoslaviju razbile SAD, Nemačka, Vatikan i NATO zajedno sa sececionističkim republikama Slovenijom i Hrvatskom.

Hvala predsedniku Vučiću što je sinoć saopštio svetu i gradu Orbis Turb istinu o Haškom tribunalu i njegovim presudama i time pridoneo vraćanje ugledu ne samo Srbije, nego i ugledu Saveta bezbednosti i organizacije UN koje su izgubile zadnjih 30 godina.

Konačno, dok naš predsednik Vučić svakodnevno, kako vidite i sinoć, vraća međunarodni ugled Republike Srbije, koji je bio poljuljan u Đilasovo, Tadićevo i Jeremićevo vreme sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i regionu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku dugotrajnog, pravednog, kompromisnog rešenja naše južne srpske pokrajine dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, svakodnevno truju građane Republike Srbije, raznim izmišljotinama i lažima o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, samo da prikriju svoje račune po raznim destinacijama širom sveta.

Poštovani građani stići će i njih pravda sigurno. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da mi je drago što su Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, a i vi prihvatili ovaj amandman gospodina Markovića o kojem je on govorio, jer i sam amandman, a i čitav zakon, ide u korak sa digitalizacijom, sa jedne strane, a sa druge strane nam je cilj da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svoga stana ostvare svoja prava umesto da svakodnevno obijaju šaltere državnih ustanova.

Kada sam već uzeo reč, dozvolite da kažem još nekoliko rečenica i molim vas, narodni poslanici, obratite pažnju na ovo što ću reći.

Gospodine ministre, naš predsednik Aleksandar Vučić je 18. maja 2021. godine dobio izvinjenje češkog predsednika Miloša Zemana zbog bombardovanja Srbije. Predsednik Zeman je rekao, citiram: „NATO bombardovanje bilo je greška, bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti“, završen citat. Ovo je izvorno, tačno kako je predsednik Češke rekao, a ne neki medij, kako su preneli, pod kontrolom Dragana Đilasa.

Dame i gospodo, ovaj datum 18. maj 2021. godine ostaće zabeležen u istorijskim udžbenicima. Istom prilikom predsednik Zeman je odlikovao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom belog orla, najvećim priznanjem Češke.

Obratite pažnju. Ovakvim ordenom, od Srba, odlikovan je samo Nikola Tesla 1937. godine. Isto tako, orden su dobili Žak Širak, španski kralj Huan Karlos I i Leh Kačinjski.

Gle čuda, protiv izvinjenja, u skladu ovoga što vi govorite, gospodine ministre, i gospodin Aleksandar Marković, je bio jedan deo naših građana Republike Srbije. Među njima su, verovali ili ne, prof. dr Rade Veljanovski, glasnogovornik Dragana Đilasa, verovali ili ne, Nataša Kandić i prof. dr Vesna Vodinelić.

Kada je u pitanju prof. dr Rade Veljanovski, ne treba da vas čudi, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, ovaj nečasni gest prof. Veljanovskog, jer on je poznat u zalaganju za razbijanje teritorijalnog integriteta Srbije i po mržnji prema predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS. Kako znate, ja nikada na pamet ne pričam. Prof. dr Veljanovski je 22. aprila 2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u UN“, završen citat. Kažite prof. dr Veljanovski, glasnogovorniče Dragana Đilasa, da li ste to izjavili ili ne, a psujete predsednika Republike ovih dana zato što je okačio na svoje prsa odlikovanje Zemana i rekli ste da je na pogrešna prsa dat. Nije, gospodine Veljanovski, data je na državniku, reformatoru, patrioti i rodoljubu. Tako ste se, gospodine Veljanovski, svrstali u trgovačke bitange vlastitom državom i vlastitim narodom.

Gle čuda, uz njega je stala i Nataša Kandić, slika i prilika Đilasa i njegovih saradnika koji su vodili Srbiju do 2012. godine. Obratite pažnju sada ću govoriti kao svedok u procesu veka gospodina Miloševića, na njegovoj strani, a ne tužilaštva. Ovo što ću govoriti je objavljeno, nisam ja samo objavljivao, nego i ostali naučni radnici.

Kandić je izmišljala šiptarske leševe za Haški tribunal. Tako je namestila slučaj „Hladnjača“ sa leševima. Molim vas, narodni poslanici, iz pijeteta prema žrtvama da saslušate. List „Timočka kriminalna revija“ objavila je dva članka u vezi kamiona hladnjače. Videćete zašto ovo kažem. Prvi članak objavljen je 16.9.1999. godine koji je navodio da su u kamionu hladnjačibili mrtvi Kurdi, obratite pažnju, mrtvi Kurdi i da su registarske tablice bile švajcarske tablice, a pisao je Dragan Vitomirović novinar.

Gle čuda, u drugom članku koji je objavljen, opet u „Timočkoj kriminalnoj reviji“ od istog autora, gospodina Vitomirovića, ali 1.5. gospodnje 2001. godine, skoro godinu i po dana kasnije, a koji je Nataša Kandić prezentovala, ovaj član sada o kojem ću reći, svetu i izvoru optužbi protiv Slobodana Miloševića, tako da su mrtvi Kurdi postali mrtvi Albanci, a švajcarske registarske tablice postale su kosovske registarske tablice.

Autor članka Dragan Vitomirović imao je brata koji je imao u svom policijskom dosijeu švercovanje ilegalnih stranaka preko rumunske granice. Neću još dug biti. Još ga je ohrabrio tadašnji, verovali ili ne, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović koji je podržao NATO da napiše drugi članak, izmisli. Nataša Kandić je kazala, citiram njene reči: „Naše istrage“, dakle njene, „došle su do svedoka koji mogu posvedočiti da su mnogi ljudi ubijani, a njihova tela sahranjivana samo da bi naknadno bila iskopavana i kasnije prebacivana na druga mesta“, završen citat. Baš u vezi ovoga.

Policijski oficir, Dragan Karleuša, koji je bio zadužen za istragu ovakvih navoda pojavio se jula 2002. godine u Hagu, ali kao svedok Haškog tužilaštva, ne Slobodana Miloševića, protiv Slobodana Miloševića i priznao da ni jedna jedina izjava svedoka nije bila uzeta. Ovo vam govorim, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, iz transkripta Haškog suda.

„Obzirom na to da od jula 2002. godine službenici Haškog suda nisu uzeli niti jednu izjavu svedoka, niti imaju delić dokaza za potvrdu optužbe, kako je bilo moguće BBS da 27. januara 2002. godine, dakle šest meseci ranije, objavi svoj dokumentarni program pod nazivom „Masovna ubistva na Kosovu“, završen citat. Smešno je i tragično bilo slušati haškog tužioca Najsa, kako zajedno sa glavnim medijima opisuje Natašin centar, Kandićkin centar, tada se zvao za humanitarno pravo, kao pouzdani izvor organizacije za ljudska prava. Dakle, vidite ko je sudelovao u slučaju „Hladnjača“ i blatio našu državu, a ko danas, prekjuče blati i državu našu i našeg predsednika, kada predsednik države prima najveće priznanje Češke Republike. Dakle, ovo troje.

Ne treba da vas čudi, poštovani građani Srbije, što Nataša Kandić, Vesna Vodinelić i prof. dr Veljanovski, Đilasovi saradnici kažu da je orden predsednika Zemana okačen na nedostojno poprsje, ovo je citat. Za njih nedostojno. I tako je, gospodine ministre, nikada se neće svi složiti sa 90% građana. Ovi isti koji su tada radili 1999, 2000, 2002, 2005. godine rade i danas. Da li je tako gospođo Kandić? Da li je tako gospodine prof. Rade Veljanovski, inače poznat među akademskom zajednicom kao Rade jajara? Da li je tako gospođo Vodinelić ili ne, a vi ste profesor prava?

Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije, pa i ovom posetom u Češkoj provodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego u regionu, čak i šire, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, dotle tajkun Dragan Đilas, Nataša Kandić, Vuk Jeremić, profesor Veljanovski, gospođa Vodinelić, blate predsednika države, državu Srbiju i sve građane Srbije, ali i češkog predsednika Zemana. Siguran sam, poštovani građani, da ćete ih kazniti, ali sam siguran da će ih sud istorije, koji je najteži, kazniti. Hvala, poštovani narodni poslanici.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, što se mene tiče možemo i tri sata još ostati.

Hvala vam na informaciji. Znam šta ste mislili s tim da kažete, ali neću o tome da diskutujem.

Dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica pošto su moje uvažene kolege i koleginice danas uglavnom sve rekli o ova dva zakona. Dozvolite da naglasim da ovi zakonima mi u stvari usklađujemo sistem zaštite poslovne tajne sa određenim propisima EU, evropskog parlamenta i Saveta od 16. juna 2016. godine. Daje se definicija poslovne tajne, precizira se koje se informacije i pod kojim uslovima mogu uzimati u obzir kao poslovna tajna i šta se štiti poslovnom tajnom.

Međutim, dozvolite da kažem da su mogli naši politički protivnici još i ranije doneti ovaj zakon i uskladiti sa EU, međutim, njih to nije interesovalo, pogotovo ovih iz Saveza za Srbiju, Dragana Đilasa. Njega i ne interesuje to. Dragan Đilas i njegovi mediji stalno se hvale objektivnim informisanjem. To je njima preče.

Ovih dana prestavili su ekonomistu Vladimira Vučkovića kao člana Fiskalnog saveta. A gle čuda, hvale se da objektivno informišu, a Vučković je napustio Fiskalni savet još 2020. godine i postao radnik jedne privatne lokalne banke. E tako su slagali i obmanuli svoje malobrojne gledaoce, a sve u cilju da Dragan Đilas podigne rejting sebi, ali bezuspešno.

Imam poštovani predsedniče malo vremena, ali ću ipak započeti. Iskoristiću ovo vreme, a ako ne završi sutra ću da nastavim. Neću odustati da kažem da iz časa u čas, iz dana u dan Dragan Đilas i njegovi saradnici na najprizemniji način, rečnikom najprizemnijim vređaju predsednika Vučića, a ovaj put ne samo njega, nego i sve građane Republike Srbije, verovali ili ne i državu Srbiju i njegovi saradnici.

Jedan od njih je gospodin Petričić. Uvredio je srpski narod i građane Srbije, uvredio je predsednika države, a prekjuče se javlja i kritikuje nas na jedan krajnje primitivan način koji ne dolikuje čoveku kada je rekao, citiram: „Ovaj narod je neprosvećen i naivan“. Zamislite šta govori. „Prvi put nam se dogodilo da imamo vođu sa kojim se sprda. On služi za sprdnju. Imamo vođu sa kojim se sprdam“, završen citat.

Ima li ovo zaista nivo kulture, a kulturni je radnik? Da li je ovo dno dna tog čoveka, Dragana Đilasa i njegovog najbližeg saradnika, gospodina Petričića?

Gospodine Petričiću, nije vam kriv predsednik republike Aleksandar Vučić, niti narod, ni građani Srbije, što vas je urednik „Politike“ najurio zato što ste građanima uzimali dve do tri hiljade evra mesečno, samo zato što ste napravili četiri do pet karikatura mesečno. Nije vam kriv predsednik Vučić, ni građani Srbije zato što ste se vratili iz Kanade kao propali karikaturista, jel tako gospodine Petričiću, jel tako gospodine Đilas? Naravno da je tako. Voleo bih da demantujete to.

Da je gospodin Petričić operisan od moralnih kvaliteta, pokazuje i njegova izjava kada je rekao da je predsednik Srbije jedan od inspiratora fašizma. Petričić je doslovno kazao, citiram: „Vučić je jedan od inspiratora fašizma“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je dokazani antifašista.

Koji su motivi gospodine Petričiću vaših laži, izmišljotina sa dna kace? Da niste možda dobili nagradu od gospodina Đilasa ili Jeremića ili su vam motivi u vašoj strukturi ličnosti. Možda jedno, a možda i jedno i drugo.

Vaš rečnik kojim vređate predsednika Republike je ispod nivoa minimuma ljudskog dostojanstva, kada ste kazali, citiram: "Aleksandar Vučić je ludak i manijak sa stadiona", završen citat.

Poštovani građani, prepoznajete li ove reči čije su, ko ih je izgovorio ovih dana? Niko drugi nego Dragan Đilas, to ste čuli prekjuče. Evo, vidite saveza Petričića i Đilasa, njihovih uvreda. Kada smo mi, predsedniče Narodne skupštine, uvredili bilo koga u ovom visokom domu ili van ovog visokog doma? Oni smatraju da ih vređamo ako im citiramo ove reči. E, moraćete mnogo da čitate i da zapamtite, poštovani politički protivnici, šta izgovarate, jer ću vam citirati stalno, stalno unazad 12 do 15 godina šta ste izgovorili, ne u ovom visokom domu, nego u ovoj državi Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Ima nekog ko to prati i stalno ću vas podsećati, pogotovo kada ste radili protiv interesa države i danas kada dajete izjave.

Dozvolite dalje da kažem. Zamislite šta je rekao gospodin Petričić: "Srbija je zemlja u kojoj živi glupo slepo roblje, u njoj nema ničega dobrog", završen citat. Poštovani građani Srbije, zamislite ko vas vređa, Dragan Đilas i Petričić. Da ste slepo roblje, da smo svi slepo roblje, da nema ničega dobrog. Ima, gospodine Petričiću i gospodine Đilas, dosta toga dobrog i lepog - dobri građani Republike Srbije, koji nemumorno rade od danas do sutra, u kojoj se gradi i radi stalno, auto-putevi, ceste, bolnice, škole, domovi zdravlja, vodovodi, kanalizacije i dalje ne nabrajam.

Zašto govorite to, gospodine Petričiću i gospodine Đilas? Zašto ne kažete da je ovo izgrađeno za vreme SNS-a? A šta je izgrađeno za vaše vlasti? Pa građani znaju, doveli ste zemlju na ivicu bankrota, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost, a da ste ostali na vlasti samo još godinu dana posle 2012. godine, uništili bi i našu budućnost.

Dok Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje, bori se za mir, ne samo u regionu nego u čitavom svetu, vodi bitku za ekonomski prosperitet naše zemlje, vodi politiku mira, politiku solidarnosti, ne samo u Evropi nego širom sveta i politiku modernizacije, dokle ti, gospodine Đilas i Petričiću, pare koje ste ispumpali iz džepova naših stavljate ih na 67, bar do sada poznatih računa, u 17 zemalja, počevši od Srbije, Mađarske, Bugarske, Hong Konga, Mauricijusa, Holandije i bog zna kojih sve.

Poštovani građani Republike Srbije, pobedićemo mafiju, neka živi Srbija.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre unutrašnjih poslova Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, pošto su moje koleginice i kolege već uglavnom rekle o ova dva zakona, dozvolite samo da kažem kada je u pitanju Zakon o ličnoj karti da ga menjamo da bismo išli u korak sa digitalizacijom, a cilj nam je, ono što je vrlo bitno, da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svog stana ostvare sva ona prava, umesto da obijaju šaltere državnih ustanova. Poštovani ministre, ovaj zakon je najbolja brana birokratiji i korupciji, a građani će efikasnije ostvariti svoja prava.

Moram da vam kažem, poštovani predsedniče, da i ovih dana nastavljaju se medijski napadi na predsednika Republike. Dragan Đilas, tajkun, i dalje cenzuriše medije. Videli ste ovih dana, najurio je gospodina Ćosića sa N1 zbog njegove navodno nekooperativnosti, a u tome je imao podršku tajkuna Kriks kolegu Šolaka, jer je uložio milione u N1, a N1, kako ste videli, ima ekstremno malu gledanost.

Tajkun Đilas, cenzor, prikazuje sebe kao borca za medijske slobode ovih dana, a svojevremeno kao funkcioner vlasti se obogatio na račun tih medija. O tome je svojevremeno govorila i Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Đilas stalno posluje sa budžetom“, završen citat.

Evo, vidite, poštovani predsedniče Skupštine i poštovani građani Republike Srbije, poštovani Beograđani, kako je Dragan Đilas oprao naše pare, a završile u 17 zemalja i na 67 računa. Đilas nema pojma o medijima, on radi sve kontra medija.

Tako je Verica Barać kazala, citiram: „Đilas kupuje minute unapred, plaća avansno i time jako utiče na medije. Vršio je kontrolu dnevnih novina, kupovao prostor u medijima, a cenzurisao novine“, završen citat. Je li istina ovo, gospodine Đilas, ili ne? Progovorite pred građanima Republike Srbije, skupite hrabrost i progovorite da li je ovo istina ili ne.

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana Dragan Đilas i njegov kum vređaju iz sata u sat predsednika Republike Srbije, kako po pitanju Kosova i Metohije, a tako i lične uvrede.

Postavljam pitanje, gospodine Đilas, da li je tačno, a tvrdim da je tačno, da ste vi 13.8.2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u Američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš kazali, citiram: „Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, završen citat? Kako vidite, poštovani građani Republike Srbije, Đilas se odrekao još 2009. godine Kosova, a optužuje Aleksandra Vučića kada traži kompromisno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu.

Da li je tačno, gospodine Đilas, a tvrdim da je tačno, da ste vi 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram: „Platio sam hotel 4.000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru, a patike 5.000 evra“, završen citat. Otkud vam tolike pare, gospodine Đilas, a bili ste na političkim funkcijama? Poučite građane Republike Srbije, poučite Beograđane kako se dolazi do ogromnog novca tako brzo.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića, ne samo ovih dana, već tada nazivajući ga ludakom, kada ste izjavili na N1, citiram: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Na pitanje novinarke Žakline Tatalović, citiram: „Hoćete li promeniti to?“, vi gospodine Đilas bahato ste odgovorili, citiram: „Pojačaću to“, a zatim ponovili nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. Poštovani građani Republike Srbije, to naš predsednik nikada nije rekao Đilasu ili bilo kome drugom.

Da li je tačno ovo, gospodine Đilas, skupite hrabrosti, nije hrabrost psovati, imate hrabrost kao vrabac na grani, pa recite da li je tačno ili ne. Da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 20. januara čak 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića najprizemnijim rečnikom, kada ste izjavili, citiram: „Vučiću, ti si lud“, samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, stradalnim srpskim narodom?

Zašto to govorite, gospodine Đilas? Da li zbog bahatosti ili onih 619 miliona eura prihoda ispupanih, poštovani građani, iz naših džepova ili zato što ste, kako smo videli, već 2009. godine odrekli se naše južne srpske pokrajine ili mržnje prema predsedniku Vučiću? Biće da je i jedno i drugo i treće.

Da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 27.08. 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku, uvredili predsednika Aleksandra Vučića kada ste kazali, ponavljam poštovani građani, čak 2018. godine, kada je rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje i dodali, sram te bilo Vučiću, ti si lud čovek, završne citat. I, to ponovio ovih dana.

Da li je tačno ili ne, gospodine Đilas? Da li je to hrabrost, kukavice jedna. Eto, poštovani građani Republike Srbije, ko vređa? Dragan Đilas. Znate li zašto Dragan Đilas u narodu zvani mafija to izgovara? Samo zato je izgovarao što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi „Beograd na vodi“, što je jedno od najružnijih delova bilo grada Beograda, a sagrađeno danas jedno od najlepših šetališta u Evropi i što je postao jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope. Nemam vremena da kažem protiv čega su sve bili Dragan Đilas i njegovi saradnici.

Da li je tačno, da ste vi, gospodine Đilas, bez ikakvog povoda 11. aprila 2020. godine ponovo, po ko zna koji put brutalno uvredili predsednika Vučića, kada ste kazali, citiram – Vučiću ti nisi normalan, završen citat. Da li ste to rekli zato što je predsednik Vučić nema prihod od 619 miliona eura, gospodine Đilas niti račune na Mauricijusu, Cirihu, Holandiji, Bugarskoj ili u još 17 zemalja i bog zna gde još.

Da li je tačno, a jeste, da ste vi gospodine Đilas i vaš politički, električni zec, Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavom jednog tviteraša u kojem se navodi da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, citiram – bolesnik, završen citat i da treba da se leči, samo zato što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer kako je naveo predsednik, težak i važan za naš stradalni narod. Ovoga tviteraša je posebno razbesnelo, gospodine Đilase, to što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova, gospodine Vulinu, zato su medijski napadi na predsednika Vučića ovih dana sve intenzivniji, a biće još jači od strane sprege tajkunsko-mafijaškog-politikanskih grupa i pojedinaca povezanih sa inostranim centrima moći. Oni imaju samo jedan jedini cilj, srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i zaustaviti ubrzani proces ekonomskog napretka i ukupne modernizacije Republike Srbije znajući da je on motor ubrzane modernizacije Republike Srbije, a njihova želja da dođu na vlast i dovede Srbiju ponovo tamo Đilas gde je doveo do 2012. godine na ivicu bankrota.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled naše zemlje širom seta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i okruženju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka u ovim teškim pandemijskim vremenima, bitanga Dragan Đilaš čini sve da sačuva svoje ogromne milione evra i dolara na računima Mauricijusa, Ciriha, Holandije, Bugarske, Hrvatske, Hon Konga i bog zna kojih još zemalja. Pobedićemo gospodine ministre mafiju. Nema nazad. Predaja nije opcija. Živela Srbija.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi ćemo danas raspravljati o izboru članova REM. Ja o tome neću posebno govoriti, pošto je Odbor za kulturu i uvažena predsednica Božić to izuzetno dobro juče apsolvirala u ovom visokom domu, ali bilo je reči i o medijima.

Dozvolite da ipak kažem kao član Odbora i kao čovek koji decenijama prati medije nekoliko rečenica.

Mi smo svedoci, poštovana potpredsednice, svakodnevno, iz časa u čas, iz minuta u minut, nastavlja se raznim neistinama, izmišljotinama, medijski napadi na predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje, a zadnjih dana pojačavaju se izmišljotine sa dna kace o njegovom sinu Danilu.

Ti brutalni medijski napadi na Aleksandra Vučića delo su sprege mafijaško-kriminalno politikanskih grupa i pojedinaca kako domaće, tako i inostrane provenijencije.

Određene ličnosti zaposlene u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, pojedini analitičari, šarlatani neistinama i izmišljotinama sa dna kace o predsedniku, njegovoj porodici, njegovim roditeljima truju građane Republike Srbije do krajnih granica.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, to prelazi u patologiju, jer se preti ubistvima. Te gadosti moraju hitno da prestanu.

Ja neću pojedinačno govoriti, ali trebalo bi mi jedno pola dana da nabrojim datum, sat i mesec u zadnjih samo godinu dana, a dozvolite da samo kažem da je jedna perjanica pod kontrolom Dragana Đilasa rekla, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku da znate da se sprema doživotni Vučić. Nema tu bojkota, samo cev u glavu.“, završen citat, jedan dnevni list, 19. januara 2020. godine, strana 5.

Nije ovo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, prvi put iz stranke Dragana Đilasa, a za Evropu Đilaša, koja traži predsednikovu smrt. Setite se naslovnih strana jednog nedeljnika i jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa, na kojima je objavljena fotografija snajpera uperenog u predsednika Vučića, a koja je okarakterisana kao pretnja smrću i poziv na ubistvo.

Poštovani pravnici Republike Srbije, advokati, profesori univerziteta, pozivanje na ubistvo je krivično delo, samo nije ako se radi o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Ti medijski napadi pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, zajedno sa određenim inostranim centrima moći, imaju samo jedan jedini cilj, a to je - srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića i destabilizaciju Republike Srbije i dovesti njih na vlast, da bi Srbiju doveli opet na ivicu bankrota.

Te moralne gromade toliko su nisko pale da je jedan novinar lista pod kontrolom Dragana Đilasa pisao otvoreno pismo roditeljima predsednika Vučića, vređajući i njih i predsednika Vučića uvredama koje istorija ne pamti. Ja sam to pismo ovde čitao. Ima li bar malo taj analitičar stida, i ujutru kad se probudi i pogleda u ogledalo?

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je medijska kritika vlasti dozvoljena, čak i poželjna jer deluje lekovito, ali podvlačim, između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica, a sve drugo su medijski napadi.

Niti jedan, poštovani građani Republike Srbije, srpski vladar u svom mandatu u savremenoj srpskoj istoriji nije neistinama i medijski toliko napadan, a imao veću podršku građana Republike Srbije i više izgradio zemlju, nego Aleksandar Vučić.

Neka me neko demantuje iz redova Dragana Đilasa, koji mi još nije odgovorio na 30 postavljenih pitanja u ovom visokom domu. Jeste, na svom portalu uvredama, a misli da će nas uplašiti. Prevario se, džabe je krečio.

Napada predsednika države i pojedine njegove saradnike jedna mala, ali za građane Srbije veoma opasna grupa, pod kontrolom Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, jer žele bez izbora, ulicom, doći na vlast, jer imaju to iskustvo 5. oktobra 2000. godine.

Za vreme vlasti, poštovani građani, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića mediji su u Srbiji bili totalno zarobljeni preko Dragana Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, to je potvrdila i pokojna Verica Barać, koja je kazala, citiram: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima. To je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluje sa budžetom.“ Završen citat.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, kako je Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, oprao pare naše, a završile na Mauricijusu i još 17 zemalja i preko 67 računa i Bog zna gde još. I ne samo to, čestita pokojna Verica Barać je kazala, citiram: „Đilas radi sve što je kontra medija. Kupuje minute, unapred plaćaju avansom i time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzurisali novine.“ Završen citat.

Da li je tako, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš?

Na kraju, dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled otadžbine širom sveta, sprovodeći politiku mira, politiku solidarnosti sa svim zemljama, politiku zdravlja svih naših građana, bez obzira na veru i naciju, politiku ubrzanog ekonomskog napretka, politiku kompromisa naše južne srpske pokrajine, a sve to zbog budućnosti naše zemlje, dotle Dragan Đilas širi laži i izmišljotine o našem predsedniku, našoj zemlji i građanima Srbije, kako bi prikrio 619 miliona i Bog zna koliko još.

Poštovani građani Srbije, ja sve lepo beležim, od 2012. godine, a i ranije, posebno to rade predsedniku Đilas i Jeremić pred značajne susrete sa predsednicima značajnih zemalja. Ovaj put pred susret sa predsednikom Češke, gospodinom Zemanom, napali su mu sina neistinama sa dna kace. To su napravili pred susret sa predsednikom Francuske. To su napravili pred susret u SAD. Zbog vremena, ne mogu sad sve nabrajati.

Dozvolite na kraju ovo da kažem. Poštovani narodni poslanici, Srbija se ubrzano gradi i modernizuje. Da bi ostvarili zacrtani program, kojeg je trasirao naš predsednik Republike Srbija 2021-2025, a uveren sam da hoćemo, i sve što je SNS obećala od 2012. godine, najkrupnije stvari je izvršila, rečeno, zapisano, ostvareno.

Moramo se mi danas vakcinisati. Vakcinišimo se svi. Spašavajmo živote naših građana. Posebno apelujem na studente, moje bivše đake studente i profesore saradnike, a njih je nekoliko stotina hiljada u mom životu. Jer, kako reče jedna građanka ovih dana na jednoj televiziji, citiram: „Ovo što naš predsednik Vučić radi za sve građane Republike Srbije, ne radi niti jedan predsednik na svetu. Em ti daje vakcine džabe, em daje svaku vrstu vakcine, i još te plati da se vakcinišeš.“ Završen citat. To, poštovani građani, nema nigde.

Vakcinišimo se, vakcinišimo se, vakcinišimo se, zbog budućnosti naše zemlje, zbog ekonomskog prosperiteta naše zemlje, zbog šireg regiona i zbog čitave Evrope. Hvala lepo.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovani gospodine Miroviću, predsedniče Pokrajinske Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će SNS, glasati za oba predloga zakona i izmene i dopune, druga dva izmene i dopune zakona. Odmah na početku da smo načisto sa tim.

Sada ću početi najpre od predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Poštovani narodni poslanici, zadnja izmena zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, stupile su na snagu 2020. godine, negde 24. januara i upravo su te tada izmene omogućile unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja. A ta pojedina zakonska rešenja doprinela su kvalitetu obrazovanja. Ne mnogo i veliko, ali su doprinela.

Danas pred nama imamo izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, i upravo te izmene koje danas razmatramo, i dopune, pridoneće jedinstvenosti ukupnog sistema vaspitanja i obrazovanja, kao jedne od osnovnih karakteristika, ukupnog sistema. To je vrlo važno, da kažemo, a da bi to postigli, moramo odredbe ovog danas zakona i izmene i dopune usaglasiti sa odredbama zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, a to je tzv. da bi poslanici znali, a verujem da znaju, tzv. krovni zakon.

Tu postižemo tu jedinstvenost, i ove izmene i dopune zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, doprineće kvalitetu obrazovanja, dostupnosti obrazovanja, pravednosti obrazovanja, što je za nas izuzetno važno u ovim pandemijskim uslovima, relevantnosti srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

To su osnovne, pored drugih, karakteristike srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sagledalo je sadašnju situaciju u ovim teškim pandemijskim vremenima, i kako se sprovodi vaspitanje i obrazovanje. Mora da zaključimo i mi, a i Ministarstvo i naši roditelji, koji nas sada posmatraju da smo dve školske godine, počevši od 2019. godine, i 2020, i ova 2021. godina, ostvarivali vaspitanje i obrazovanje, u izuzetno teškim uslovima, zbog pandemije Kovid 19 virusa, da ne kažem, još gorim ratnim uslovima.

E kada smo tu dali ocenu, čitav sistem obrazovanja i vaspitanja, pokazao je jedan visoki stepen prilagođavanja pandemijskim uslovima, zahvaljujući, moram to da istaknem, u prvom redu našim vaspitačima, našim nastavnicima, našim profesorima, našim učenicima i našim studentima, i njihovim profesorima, i roditeljima naših učenika, Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dakle, svi građani Republike Srbije su dali doprinos tom sistemu za koji je, ipak bio u odnosu na okruženje na jednom zavidnom nivou. Možemo slobodno konstatovati bez obzira na ovaj visoki stepen, prilagođavanja novnonastaloj pandemijskoj situaciji, čitav sistem vaspitanja i obrazovanja, nije na onom nivou na kojem je bio pre pandemije i sa tim moram da se složim.

Naravno da su ovo objektivni razlozi.

Naši nastavnici i vaspitači od predškolskih ustanova, do Univerziteta, kao i naši učenici i studenti, morali su se prilagođavati novim metodama realizacije nastavnih sadržaja. To je jako teško i zato je težina tog nastavničkog poziva, morali su se prilagođavati novim načinima izvođenja praktične obuke, novom načinu predavanja i načinu ispitivanja i ocenjivanja, upotrebi novih nastavnih sredstava, koji do tada nisu čak upotrebljavali.

Dakle, gledajući ovo u novonastaloj situaciji, moram da kažem, kao što su naši doktori, vojnici, policajci, i drugi građani, tako su i naši građani dali doprinos ovim teškim vremenima u ukupnom društvenom kretanju.

Ministarstvo prosvete je stalno pratilo, i danas to radi, prati stanje, donosi mere, čiji je osnovni cilj kvalitet i dostupnost obrazovanja i vaspitanja.

Naglašavam, dostupnost, zbor ruralnih sredina. Jedan broj visokoškolskih ustanova, kao što je i rečeno, nije usvojio dokumente, kojima se propisuju uslovi za kvalifikaciju kandidata, posle maturskog ispita, sa ovog mesta apelujemo na naše visokoškolske ustanove, zbog njih samih da donesu te dokumente, ali i zbog naše omladine. Ispitni centar zavoda, za vrednovanje kvaliteta, obrazovanja i vaspitanja, opremljen je savremenom štamparijom i uspostavljeno je osam regionalnih centara, i naši predstavnici iz Ministarstva kažu da tu treba određeni broj zaposlenosti ljudi, na šta apelujemo na Vladu da se i to realizuje.

Komisija za implementaciju državne mature obavlja svoju funkciju u punom kapacitetu, ovo posebno naglašavam u ovim pandemijskim uslovima.

Zaključno sa školskom 2021/2022. godinom, u školi se polaže završni ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju. Zaključno sa školskom 2021/2023. godinom, u školi se polaže maturski ispit za učenike koji završavaju obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa zakonom. Počevši od školske 2022/2023. godine, u školi se polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom. Počevši od školske 2023/2024. godine, u školi se polaže stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa zakonom. To će značiti ukidanje prijemnih ispita na fakultetima od 2024. godine, na koji smo dugo čekali. I konačno je i tome došao kraj, jer će završni ispit biti jedini kvalifikacioni uslov za upis naših studenata odnosno učenika u visokoškolske ustanove.

Predviđene su izmene članova Zakona o srednjem obrazovanju kojima se propisuju evidencije koje vode srednje škole, ali i podaci koji su deo tih evidencija i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednje škole i koje podatke dostavljaju srednje škole koje sprovode prijemne ispite za proveru izuzetnih sklonosti i sposobnosti. Ovo podvlačim – za proveru izuzetnih sklonosti i sposobnosti.

Podatak o nacionalnoj pripadnosti za one učenike koji se izjasne, osnovne škole dostavljaju Ministarstvu prosvete u postupku upisa učenika u srednje škole. I da razjasnimo, radi naših roditelja, to je radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju znanja svih naših učenika.

Podatak o individualnom obrazovnom planu osnovne škole dostavlja se Ministarstvu prosvete u postupku upisa učenika u srednje škole. Molim vas, to je radi toga kako bi se omogućilo školovanje učenika u srednjoj školi u skladu sa njihovim sposobnostima i mogućnostima.

Nije tačno da ovaj plan nije dobar, on je izuzetan. Ovo je individualni pristup i prvi put po vertikali imamo, da tako kažem, od predškolskih ustanova do visokog obrazovanja.

Isto tako, izvršiće se usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Izmene su neophodne i radi usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona sa osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da se ipak ovaj zakon neće moći tako realizovati bez nastavnika. Oni su ključ rešenja. Naši nastavnici, koji su heroji bili u ovim uslovima, i učenici i nastavnici i roditelji, oni su ključ problema, ali nastavnik mora u prvom redu da voli svoj posao, mora da voli učenike, mora sarađivati i sa učenicima i sa roditeljima i sa društvenom sredinom, a i sa vlastima u lokalnoj zajednici.

Uspešnost vaspitanja i obrazovanja zavisi od pedagoške spreme nastavnika, podvlačim – pedagoškoj spremi, jer onaj ko ne voli posao, ko nije pravi pedagog, neće uspeti. Nažalost, danas zaista nemamo jedan deo pedagoški obrazovanih nastavnika.

Samo ću da citiram najvećeg švajcarskog pedagoga Pestalocija koji je rekao – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti. Misli na vaspitavanje dece. E, takvi nastavnici su nam danas potrebni, potrebniji nego ikada.

Dozvolite da kažem koliko je vaspitanje i obrazovanje važno za državu, najbolje je pokazao Platon u svom delu „Država“, koji je rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice“.

Na kraju, dozvolite da citiram ruskog pedagoga Bjelinskog, koji je rekao: „Da se deset puta rodim, deset bih puta uzeo učiteljski poziv, jer nema plemenitijeg poziva nego što je učiteljski.“

Na kraju, o ovom zakonu, poštovani narodni poslanici, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, nije lako biti učitelj, ja pod učiteljem podrazumevam do univerzitetskih profesora, jer naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati ih, pisati ih, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti. Biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti.

Da ne bismo ovaj drugi zakon zanemarili, kako reče gospodin Pastor, ja ću sad nešto reći i o Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaja razvoja Sremskih Karlovaca.

Odmah da kažem da ga je uputila, kao što je i rečeno Skupština AP Vojvodine i njen predsednik gospodin Pastor na predlog Pokrajinske vlade, gospodina Mirovića na čemu im, zaista zahvaljujemo.

Mi ćemo ovim zakonom regulisati osnove za obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticaja razvoja Sremskih Karlovaca, jer je do donošenja prethodnog zakona prošlo 30 godina.

Pitaju građani i danas ispred Skupštine zašto ovaj zakon. Dozvolite da kažem zašto i da mu posvetimo zaista malo više vremena. Zato što su Sremski Karlovci jedinstveno kulturno nasleđe, jedno od jedinstvenih kulturnih nasleđa u čitavoj našoj državi, zato što je obaveza i dužnost svih generacija da pamte da je u Sremskim Karlovcima sklopljen 1699. godine Karlovački mir, mestu gde se krojila sudbina Evrope, a da ne kažem i uticaj na svetsku istoriju u to vreme.

Zato Sremski Karlovci, što je 1734. godine održana prva pozorišna predstava, zato što je 1743. godine u Sremskim Karlovcima osnovana prva slikarska, ili kako reče gospodin Mirović juče na Odboru, crtačka odnosno slikarska škola. Zato što je 1752. godine, u Sremskim Karlovcima otvorena prva i danas najstarija biblioteka u Srbiji, zato što je 1758. godine u Sremskim Karlovcima osnovana jedna od privih štamparija i bakrorezačkih radionica. Zato što je 1792. godine u Sremskim Karlovcima osnovana Prva srpska gimnazija o kojoj je govorio gospodin Balint danas. Zato što je 1848. godine, upravo u Sremskim Karlovcima proglašena Srpska Vojvodina. Zato što je 1901. godine doktor Laza Popović instalirao jedan od prvih rengena na Balkanu. Zato što su se 1920. godine, upravo u Sremskim Karlovcima ujedinile crkve i uspostavila Srpska patrijaršija. Zato što je upravo prošlo, dame i gospodo 18 vekova da se na obroncima Sremskih Karlovaca uzgaja vinova loza i prvo i najbolje vino na ovim našim prostorima i zato što su u Sremskim Karlovcima živeli i školovali se jedni od najvećih imena naše istorije ili prošlosti, kako hoćete, ja ću spomenuti ipak nekoliko od njih: Vuk Stefanović Karadžić, Branko Radičević, Sima Milutinović Sarajlija, Patrijarh Josif Frajarčić, Laza Terečki, Jovan Sterija Popović, Đorđe Natošević, vojvoda Stefan Šupljikac, akademik Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz i mnogi drugi kojima smo ostali dužni da očuvamo i predamo u nasleđe mlađim generacijama naše zlatno nasleđe, Sremski Karlovci su zlatno nasleđe, i kako reče gospodin Pastor, ne samo Sremskim Karlovci, nego mnogi gradovi u Vojvodini i Srbiji u celini.

Ovo je primer kako ćemo raditi u budućnosti svako kulturno i istorijsko nasleđe u Vojvodini i Srbiji u celini. Poštujući našu istoriju, ali smo još više dužni, dame i gospodo, našoj budućnosti, za koju smo mi, dame i gospodo, odgovorni.

Danas ove generacije, bićemo dostojni naših predaka, a na ponos naših potomaka, baš zbog ovakvih stvari.

Sredstva će biti obezbeđena za realizaciju ovog zakona iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave i, naglašavam, sredstvima Evropske unije i drugih međunarodnih fondova, donacija i drugih sredstava.

Posebno je važno da znamo da država Srbija ulaže ogromne napore, kako reče i gospodin Mirović u uvodnom delu, u rekonstrukciju pruge i izgradnje Fruškogorskog koridora.

Sve je ovo važno za potpuni privredni, turistički i kulturni razvoj opštine Sremski Karlovci, Novog Sada i Vojvodine u celini. Verujte mi na reč, Vojvodine u celini, kada se ovo sve napravi.

Sve je to sastavni deo modernizacije Republike Srbije, koju sprovodi Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, najveći broj građana naše zemlje, a kako znate, motor ubrzane modernizacije Republike Srbije jeste naš predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Pored ostalog, dozvolite da kažem, iako je gospodin Mirović rekao nekoliko reči, šta je do sada napravljeno. Izrađena je projektno-tehnička dokumentacija parternog uređenja Sremskih Karlovaca, izrada projekta tehničke dokumentacije za budući arhiv, kako reče gospodin Mirović, u objektu Svetosavkog doma, izrada idejnog projekta sanacije, konzervacije i adaptacije i rekonstrukcije objekta Osnovne škole „23. Oktobar“ u Sremskim Karlovcima, izrada dokumentacije za realizaciju obnove fasada, naglašavam, obnove fasada, u ulicama Mitropolita Stratimirovića, Patrijarha Rajačića, Trga Branka Radičevića, kao ste čuli, i katoličke crkve i ostalih naših kulturnih građevina.

Urađena je i sanacija i restauracija Patrijarškog dvora. Izrađena je tehnička dokumentacija za rekonstrukciju ulica Karlovačkih đaka, Karađorđeve i dela Preradovićeve ulice.

Predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Igor Mirović, koji je danas ovde među nama, inicirao je sređivanje pristana u Sremskim Karlovcima do Petrovaradina. Sredstva su obezbeđena, kako smo i rekli, iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine, lokalne samouprave, ali podvlačim još jednom, iz sredstava Evropske unije i drugih međunarodnih fondova.

Posebno je važno naglasiti da država Srbija ulaže ogromne napore na rekonstrukciju, kako rekoh, onih železnica.

Na kraju, poštovane dame i gospodo, nakon 30 godina, nažalost što ovo konstatujemo, vraćamo se, jer je toliko prošlo, na ideju akademika Dejana Medakovića, jednog od inicijatora tadašnjeg zakona 1992. godine, a u susret stogodišnjice obeležavanja njegovog rođenja. Upravo ovaj zakon treba sveobuhvatno u finansijskom, u tehničkom, ali i u organizacionom smislu da omogući stabilan institucionalan i finansijski okvir za održivi razvoj jedinstvenog kulturnog nasleđa Karlovaca.

Sve ovo je veoma važno za potpuni privredni, turistički i kulturni razvoj Sremskih Karlovaca.

Hvala predsedniku Skupštine AP Vojvodine, gospodinu Pastoru, hvala narodnim poslanicima Skupštine AP Vojvodine, hvala vladama, pokrajinskoj Vladi AP Vojvodine, na čelu sa gospodinom Mirovićem, Vladi Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, građanima Srbije, a hvala predsedniku Vučiću na modernizaciji naše otadžbine.

Ova obnova kulturno-istorijskog nasleđa u Sremskim Karlovcima, poštovane dame i gospodo, je za pamćenje, za pamćenje, za pamćenje. Živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, biće dovoljno vremena.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas govorimo o sudovima i tužilaštvu. Ovih dana smo vrlo često imali tu temu na dnevnom redu i iskazali smo svoje stavove.

Dozvolite ipak da nekoliko rečenica kažem i da uporedim sudstvo do 2012. godine i sudstvo od 2012. do danas. U dve, tri rečenice da kažem - do 2012. godine ljuljalo se kao zgrada sklona padu, bili smo zadnji, poslednji u Evropi.

Od 2012. godine smo krenuli napred od ničega i doveli smo ga na zavidan nivo. Da li je on super? Pa, naravno da nije. Proteći će mnogo vode Dunavom dok sudstvo bude onakvo kako bi mi želeli iz prostog razloga što su bivše vlasti poterale, u navodnike ovo poterale, 837 sudija i 200 zamenika tužioca i obično dovodili ljude koji nisu kompetentni za obavljanje funkcije sudova.

Ja molim sudije da obrate pažnju na ovo što ću sad da kažem. Da li ima možda elemenata krivičnog dela za ovo što ću sada da kažem?

Ovih dana, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, iz dana u dan, iz časa u čas, deo opozicije, pod kontrolom Dragana Đilasa, i dalje medijski satanizuje predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, i ne samo njega i njegovu porodicu i državu Srbiju i većinu građana Republike Srbije i, gle čuda, antifašizam. Svojim izmišljotinama sa dna kace prevršili su svaku meru.

Poštovani tužioci, imali elemenata krivičnog dela kada se neko poziva na ubistvo? Naravno da ima, ali nema ako se radi o predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, dr Orliću i drugim pripadnicima SNS.

Najveću zamerku, poštovani građani, obratite pažnju na ime predsednika Vučića je to što je Vlada Republike Srbije obeležila Dan pobede nad fašizmom. Zamislite, i dodelila orden Karađorđeve zvezde prvog stepena velikom nobelovcu Austrijancu, austrijskom književniku, a našem slavnom Peteru Handkeu samo zato što je veliki nobelovac Handke bio protiv ničim izazvanog bombardovanja naše zemlje i građana Republike Srbije. Da li možete to zamisliti, poštovani građani Republike Srbije, poštovani borci učesnici ratova od balkanskih do današnjih dana?

Jedna od njih koji prozivaju predsednika Republike, Vladu Republike Srbije, sve poslanike i SNS jeste i osnivač Fondacije za humanitarno pravo Nataša Kandić. Uvaženi građani Republike Srbije, Kandić je kazala, citiram: „Predsednik Srbije je dodelom ordena Karađorđeve zvezde austrijskom piscu Handkeu započeo rat protiv civilizovanog sveta, suseda i svakog od nas u Srbiji koji nosimo sramotu počinjenog genocida i masovnih zločina srpskih snaga u ratu 90-ih“, završen citat.

Da li možete, poštovani građani da razumete ovo? Da ona pobedu nad fašizmom i akademiju posvećenu antifašizmu proglašava za fašizam? To je to prekrajanje istorije o kojem predsednik Republike govori ovih dana, ne samo on, nego i časni i čestiti, jedan deo, naši istoričari.

Ovom sramnom izjavom Nataše Kandić ona je uvredila predsednika Republike Aleksandra Vučića, svetsku gromadu istine i pravde austrijskog, a našeg Petera Handkea, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Uvredila je Nobelov institut. Uvredila je srpski slobodoljubivi narod koji se odupreo bombardovanju otadžbine i uvredila je sve antifašiste.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja neću da govorim o Nataši Kandić, njezinim lažima, njezinim podmetanjima. Ono što sam imao da kažem rekao sam u jednom naučnom radu, izmišljotinama itd. Jedan deo verovatno je pročitao u časopisu.

Međutim, ono što hoću da naglasim, a to je da se njoj pridružila niko drugi, već vidim da pogađate, nego prof. dr Dubravka Stojanović. Stojanović je povodom dodele nagrade Petru Handkeu kazala, citiram: „Dodelom ordena Handkeu je zgažena svaka ideja antifašizma“, zamislite, zamena teza, „Radio televizija Srbije i Srbija stali su uz zločince“, oni njega proglašavaju zločincem, a i nas, „time su zajedno saopštili da čvrsto stojimo uz zločince, a da sa tog puta ne skrenemo“, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, poštovani branioci otadžbine Republike Srbije, ovom izjavom prof. dr Dubravka Stojanović je duboko uvredila sve borce Prvog i Drugog svetskog rata, antifašiste, predsednika Aleksandra Vučića, velikog zagovornika antifašizma, sve borce u ratu 1991-1995. godine, sve građane Republike Srbije koji su bili protiv bombardovanja naše zemlje, posebno naše borce sa Košara.

To nije prvi put da Đilasova, Jeremićeva, dr Stojanović vređa sve antifašiste. Samo da vas podsetim, ona je 4. 7. 2015. godine u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa izjavila, citiram: „Osveštavanje spomenika Gavrilu Principu je skandalozno, s obzirom na teroristički akt koji je počinio Gavrilo Princip“, završen citat. Da li možete verovati da ga proglašava teroristom? Znate li, poštovani građani, u čijim udžbenicima to stoji? Samo u udžbenicima Nemačke i Austrije. Ovo je zamena teza i prekrajanje istorije o kojoj je predsednik govorio na akademiji.

Profesor dr Dubravka Stojanović se protivi podizanju spomenika Gavrilu Principu i majoru Milanu Tepiću, pa kaže, citiram: „Slavili su samoubilačko ponašanje“, završen citat, objavio jedan ozbiljni list 29. 11. 2017. godine.

I to nije sve! Bajna profesorka je 17. 1. 2014. godine izjavila u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, citiram, objasnite pažnju poštovani građani: „Srbija je izgubila u Prvom svetskom ratu 700.000 stanovnika“, završen citat. Svi relevantni istorijski izvori govore da je poginulo najmanje 1,2 miliona i time se dr prof. Dubravka Stojanović uvrstila uz dr Tuđmana, Stjepana Razuma, dr Juričevića, Stjepana Mesića u red falsifikatora broja žrtava u Prvom i Drugom svetskom radu.

Kad sam kod broja žrtava, o Jasenovcu neću, jer sam to pisao u nekoliko časopisa i zbornika, ali dozvolite samo jednu rečenicu da kažem – da su Ustaše u Jasenovcu, verovali ili ne, skidali sve zlato sa Srba, antifašista Hrvata, Jevreja i Roma i odnosili i pretvarali u dijamante. Gle čuda, istorija čovečanstva ovo nije zabeležila.

Obratite pažnju, Ferdinand Jukić je hrvatski agent za nabavku oružja 1990. godine u vreme kada je bio embargo na izvoz oružja. Predsednik Tuđman ga je 1990. godine pozvao u kabinet i rekao: „Čuo sam da nabavljaš oružje, iako je embargo bio, a daj nešto i prodaj“, završen citat. A pita: „Što?“ Kaže: „Evo“ pokaže rukom „tri vreće dijamanata“. Jukić je svedočio, Hrvat, tada da je dijamante Tuđmanu dao Kuharić sa Kaptola. Znate li čiji su to dijamanti? Od srpskih zuba, nakita iz Jasenovca, koje su Ustaše ostavile na Kaptolu, jedan deo odnele. I Tuđiman je kupovao, prodavao dijamante preko Jukića, uzeo 40 do 60 miliona evra i ponovo klao Srbe 1990-1995. godine. Ovo su sve hrvatski izvori, a ne srpski.

Poštovane dame i gospodo, gospođo, neću reći koleginice, Stojanović, jer od danas me ne zovite, niko, profesorom, kolegom i gospodinom ako se ona naziva profesorom i gospodinom.

Poštovana profesorka je 24. marta 2017. godine zagovarala da se Srbija odrekne Republike Srpske i Kosova, pa je kazala: „Ne vidim da se iko odrekao Republike Srpske“, kritikuje.

To nije sve. Profesor dr Dubravka Stojanović je bila protiv davanja ulice ubici Ante Pavelića pa je kazala, citiram: „Davanjem ulice čoveku, Blagoju Jovoviću, znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, a da slave krvnu osvetu ubice i nasilnike“, završen citat.

Dakle, proglasila je atentat na Antu Pavelića nasiljem i krvnom osvetom, a Blagoja Jovovića nazvala ubicom i nasilnikom. To je to prekrajanje istorije o kojem je i predsednik govorio na Akademiji. Da li, poštovani građani, možete to da zamislite? To nije sve.

Profesor doktor Dubravka Stojanović ovim izjavama širi obnovu proustaške ideje u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i u Srbiji. Zbog njenih stavova, oglasila se grupa od 26 akademika i profesora koji su sačinili protesno pismo u kojem se kaže, citiram: „Protestvujemo zbog izjave Dubravke Stojanović, uvredljivim na račun srpskog naroda, na račun struke, na račun zdravog razuma i osnovnog ljudskog morala“, završen citat. Među tim akademicima je dr Vasilije Krestić, dr Matija Bećković i da dalje ne nabrajam uvažene profesore i uvažene doktore. Hvala vam, gospodo profesori i gospodo akademici.

Za razliku od njih, hvala Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike, gospodinu Vučiću, što je organizovala obeležje Dana pobede nad fašizmom. U Srbiji nikada neće proći fašizam. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću za uručenje ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena nobelovcu, Peteru Handkeu, osvedočenom prijatelju srpskog naroda i građana Republike Srbije, što se suprotstavio bombardovanju naše zemlje kada je bilo zgažena i pravda i pravo.

Nije to sve. Nećete verovati ko se njoj još pridružio, niko drugi nego Filip David, gle čuda, predložen za akademika. Filip David je 7. marta 2018. godine izjavio, citiram: „Politika Aleksandra Vučića je šizofrena“, završen citat.

Taj isti Filip David je 6, juna 2019. godine u mediju, listu pod kontrolom Dragana Đilasa izjavio, citiram: „Kosovo nije Srbija, niti će to biti“, završen citat. Da li će to da postane srpski akademik?

Dalje, izvređao je dobitnika Nobelove nagrade, dokazanog prijatelja prava i pravde, Petera Handkea zbog toga što je u toku agresije NATO alijanse bio na strani Srbije, bio na pravoj strani, bio na strani prava i pravde kada je pravo i pravda zgažena. To nije sve. Filip David je 6. juna 2019. godine sada kazao, citiram: „Handkeov moralni lik je nula“, završen citat. Zato što se Handke suprotstavio NATO bombardovanju.

To nije sve. Rekao je da je on jedini nobelovac koji se suprotstavio i naravno da je lagao. Suprotstavili su se još više akademika. Zbog vremena navešću samo četiri, a to je Žoze Saramago, Portugalac. Da li je tako uvaženi akademici? Jedan Rus, Aleksandar Solženjicin. Da li je tako gospodine David? Jedan Italijan, Dario Fo. Da li je tako, gospodine David? Jedan Englez, da ne kažem moj drugar iz Haga, Harold Pinter. Da li je tako gospodine David?

Gospodo, kod nas u SNS nema mržnje. Na vašu mržnju i na vašu nasrtljivost mi nećemo odgovarati mržnjom i nasiljem, kao što ste zapretili dr Orliću samo zbog izgovorene reči, jer znamo da uz pomoć nasilja ne možete uspostaviti istinu, niti uništiti mržnju i nasilje koje sejete ovih dana širom Republike Srbije i širom regiona. To može samo ljubav i vaspitanje kojima uzvraćamo vama i svim vašima.

Na kraju, ovo danas govorim u vreme velike obnove ustaških ideja i prekrajanja istorije u regionu i Evropi. Zašto su napali predsednika Vučića? Što je organizovao Dan pobede nad fašizmom. Hvala, u ime svih građana Republike Srbije antifašista, zato što se zalaže za mir u regionu i mir u svetu, jer oni samo u ratnim i mutnim vremenima pune svoje džepove, a nije ih briga za otadžbinu. Zato što modernizuje Republiku Srbiju, a ostavili su je na ivici bankrota, zato što vodi politiku zdravlja, ne samo svih građana Srbije, nego i regiona i šire.

Zapamtite dobro, vi gospodo pojedini novinari koji me svakodnevno blatite, nikada vam neću oprostiti za laži. Danas ću ponoviti ono što sam ponovio u ovom visokom domu u prošlom sazivu. Zadnjih 20 godina 21. veka proteklo vreme će se meriti po Aleksandru Vučiću, a vi ste izmislili vreme od časovnika. Sram da vas bude. Videli ste u „Izvorniku“ šta sam rekao i ponavljam sada – vreme pre dolaska njega na vlast i SNS i vreme posle dolaska. Vreme kako je bilo pre ja sam govorio često u ovom domu, a vreme njegovim dolaskom, vreme je modernizacije i uspeha Srbije. I to sada piše jedan evropski časopis.

Šta sada kažete vi koji ste me prozivali? Vašim lažima mi ćemo odgovarati istinom, za brigu svih građana Republike Srbije, za brigu i vas, nesretnici jedni. I dok Aleksandar Vučić širom sveta nosi slavu Republike Srbije, vi ga blatite, punite svoje džepove. Od Srbije, preko Hrvatske, Mađarske do Mauricijusa, Holandije i ko zna gde, na 53 računa, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš, i 17 zemalja i bog zna koji još.

Zagovarate ulične proteste. Jednom ste to napravili i nikada više. Znate zašto? Građani Republike Srbije sve znaju. Nikada ih više prevariti nećete, bez obzira na milione koje upotrebljavate. U to ime, živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić!

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo sporazume između Vlade Republike Srbije i Argentine i drugih država.

Pošto su moje kolege dosta toga rekle, dozvolite samo dve rečenice da kažem, da svaki ugovor ili sporazum između Vlade Republike Srbije ili bilo koje druge zemlje otvara vrata Republici Srbiji u saradnji sa svakom pojedinačno i Srbija to koristi, pogotovo dolaskom na vlast SNS i Aleksandra Vučića. Tako jačamo naš međunarodni ugled, Srbija tako jača širom sveta. Međutim, taj međunarodni ugled odraz je i unutrašnje politike, unutrašnje stabilnosti naše zemlje, a to i svake druge se manifestuje na međunarodnom planu. Ja o tome neću unutrašnjem delu govoriti, zato što u unutrašnjoj politici to svakodnevno govorim ovde svim narodnim poslanicima.

Taj međunarodni ugled Srbije jača iz dana u dan zahvaljujući doslednosti naše politike, a to je politika mira, broj jedan, broj dva, politika mešanja u unutrašnje probleme pojedinih zemalja. Da li to pojedine zemlje poštuju i u odnosu na nas, to je veliko pitanje. Dabome da ne poštuju. Dozvolite da kažem da u tom smislu nama susedna, nekada zajednička država Jugoslavija, a danas susedna Hrvatska nije poštovala to. Kod priznavanja Hrvatska se prilikom priznavanja Kosova i Metohije mešala u unutrašnje stvari naše zemlje. Molim vas, da li smo mi tada reagovali? Da je predsednik države tada bivše vlasti samo jednu rečenicu izgovorio, nikada Hrvatska ne bi priznala Kosovo i Metohiju. Znate koja je to rečenica? Ja ću da je kažem. Da je rekao – ukoliko, gospodo, priznate Kosovo i Metohiju, a to je narušavanje integriteta i suvereniteta naše zemlje, priznaćemo Republiku Srpsku Krajinu. Znate kada bi Hrvati priznali Kosovo? Nikada. E, tu je odgovornost bivše vlasti, bivšeg predsednika u tom smislu.

Dozvolite dalje, poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet zemalja, tražeći i od drugih zemalja da poštuju naš teritorijalni integritet i suverenitet. Mi nikada nismo napadali drugog, uvek smo se branili.

Kada je Hrvatska u pitanju, ja ću posebno o tome da malo kažem, izvinite, ali pošto smo ovih dana imali i tu temu Jasenovca i ništa neću da iz glave kažem. Ja se bavim istraživanjem, kako znate, i što bi rekao bivši predsednik Hrvatske Tuđman, daću potku, daću izvore za to. Dakle, politiku solidarnosti provodim, a ne solidarnosti samo nas sa susedima, već solidarnosti sa čitavim svetom. Srbija je to uvek radila. Da li su drugi prema nama to činili? To je sada drugo pitanje, to je sve za analizu.

Kada je u pitanju Hrvatska i Jasenovac, dozvolite ipak da nekoliko rečenica kažem. Istražujući kao istoričar, a voleo bih da me neko od hrvatskih istoričara demantuje, a i naši, koji, vidim, zaista istorijske izvore ne koriste.

Tvorac nezavisne suverene države Hrvatske od 1991. do 1995. godine je Franjo Tuđman. E, to mi ne možemo shvatiti, ukoliko biografiju Tuđmanovu ne znamo. Ko je Franjo Tuđman? Pa on je i u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio bojovnik. Ja neću da govorim, da ne citiram sada sve moguće izvore, kada se on zaklinjao da će stvoriti nezavisnu hrvatsku državu bez Srba. E, to je suština genocida. I vi koji ste išli u Hag trebali ste konsultovati nekoga ko ima te podatke pre izbijanja rata u Hrvatskoj. Na stotine skupova je pretnji bilo.

Dozvolite da ja ipak uporedim, da ne bih pričao napamet, nekoliko stvari. Ja ću sada da kažem, poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, poštovani istoričari, da uporedim NDH sa suverenom, kako bi Hrvati rekli, Nezavisnom Državom Hrvatskom.

Prvo, pitam vas – da li je tačno da je Pavelićeva ustaška NDH, a i Tuđmanova suverena, kako on kaže, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine izbacila iz Ustava srpski narod? Da li je to radila Pavelićeva? Jeste. Da li je to radila Tuđmanova? Jeste. Ja sam bio taj u Hrvatskom saboru, drago mi je što kolege iz Hrvatske to sada gledaju, jedan deo, koji je prvi postavio to pitanje na Drugoj sednici radnoj Hrvatskog sabora. Znate li kada sam dobio odgovor? Pa nisam ga dobio, naravno da nisam.

Drugo, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova savremena, suverena, kako on kaže, i demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine izbacile su iz upotrebe srpski jezik i srpsko pismo – ćirilicu. Je li tako, gospodo hrvatski zastupnici u Hrvatskom saboru, koji ovih dana stalno pljujete, pogotovo general, kako oni kažu, bojnik Prkačin, Srpsku pravoslavnu crkvu, nazivajući je agresorskom itd?

Treće, da li je tačno da je i Pavelićeva ustaška NDH iz 1941. do 1945. godine, kao i Tuđmanova, samostalna, suverena, kako on kaže, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine upotrebljavala istu monetu – kunu? Da li je tačno ili ne? Dabome da je tačno.

Četvrto, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova samostalna, suverena, demokratska Hrvatska od 1991. do 1995. godine progonile su srpske intelektualce. Da vam ne nabrajam sad, stotine intelektualaca, posebno od 1941. do 1945. i od 1991. do 1995. godine. Moja malenkost jedna je od tih, a to znaju kolege na fakultetu na kojem sam u trećinskom odnosu bio i dva sata puštanja ustaških pesama. Izdržao sam to predavanje. Rata nigde nije bilo tada.

Dakle, idemo dalje. I Pavelićeva ustaška NDH iz 1941. i 1945. godine i Tuđmanova samostalna, kako bi on rekao, su otpuštale Srbe sa posla. Nemam vremena da vam dajem iz svake radne organizacije popis Srba koji su otpuštani pre sukoba, 1988, 1989. i 1990. godine. Moja malenkost je postavila u Hrvatskom saboru direktna pitanja. Dokumentacija postoji u zapisnicima danas, neke, vidim, ima i na internetu.

Idemo dalje. Šesto, i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. godine i Tuđmanova samostalna, suverena, demokratska od 1991. do 1995. godine upotrebljavale su iste i slične ustaške velikohrvatske simbole. E, da stanemo sad ovde. Gde je greška jednog dela Srba, a gde je greška Hrvata kada su simboli? I da pitanje šahovnice skinemo sa dnevnog reda danas. Kako? Sama šahovnica bez ideoloških oznaka nije ustaška. Ona se upotrebljavala hiljadu godina ranije, da ne nabrajam kulturnoistorijske spomenike, bez obzira je li crveno polje prvo ili belo. Negde je jedno, negde drugo. Šta je ustaška? Kada su ustaše došle, stavile su jednu kocku poviše šahovnice i kada su komunisti došli na vlast, skinuli su tu jednu kocku gore poviše šahovnice i stavili petokraku zvezdu. A znate li kako percipiraju Hrvati nas kao četnike? Kada vide ovog dvoglavog orla, vidite ga gore u grbu, čim ga vide, kaže – četnički, a on hiljadu godinu stariji nego što su četnici upotrebljavali, pored ostaloga, dve one kosti, lobanju itd. Nemojmo to raditi jedni drugima. Indoktriniramo narod. To Hrvati zloupotrebljavaju u jednom delu. Ne kažem da nema i kod Srba da zloupotrebljavaju i taj drugi deo.

Dakle, kada su simboli u pitanju, Tuđman je stavio gori nego ustaški. E, sad je vreme da to objasnim. To je ako gledate hrvatski grb, prvi u nizu u kruni jeste polumesec sa šestokrakom zvezdom. Dozvolite, predsedniče, da kažem četiri rečenice vezano za to. Kada su stvarali hrvatski grb, u kabinet mu je došao predsednik sindikata tada i pitao – ima li ijedan simbol koji obuhvata BiH i Sloveniju? Kaže – nema, nazad, vratite se i taj simbol stavite. Znate li koji je to simbol? Polumesec sa šestokrakom zvezdom. To je simbol velikohrvatstva, Riterove velike Ilirije. On je rekao: „Ilirija jednako totius Croatius (čitava Hrvatska)“ i omeđio je – Slovenija, Hrvatska današnja, Srbija, Bugarska, Grčka, a centar je Banjaluka. E, zato su kidisali na Banjaluku. Jer je polumesec sa šestokrakom zvezdom jedan od grbova srednjovekovne Bosne. E, to je ta velikohrvatska ideja, ne ustaška, nego još gora nego što je ustaška.

Idemo dalje, nemam vremena, o tome sam ja pisao u nekoliko radova kolege iz Hrvatske to vrlo dobro znaju.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova, samostalna, kako on kaže, suverena i demokratska Hrvatska 1991. do 1995. katoličili su Srbe, Pavelićeva najmanje 350.000, a Tuđman 30.000. Izvor, Stipe Šuvar, Hrvatski karusel da ne navodim stranicu, od toga je danas hiljada srpske dece, samo dok je Šuvar ovu knjigu napisao i danas se to radi. A šta priča Stipe Mesić prekjuče, on će posebno sada doći na dnevnih red, da ga pitam da li je tačno da je to radio ovo što budem sada izgovarao.

Idemo dalje, pod rednim broj osam. Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, osnivale su logore za Srbe. Nemam vremena da vam nabrajam logore u toku sada 1991-1995 godine, jedan od njih jeste Maksimir i to kolege iz Hrvatske znaju. Ovo su sve istorijski izvori da ih sada ne navodim, ja ih imam, obrađene su u zadnjem „Napretku“ ovog našeg časopisa i u mnogim radovima ranije koje sam ja i kolega Martinović pisali kada smo o Jasenovcu pisali.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. godina i ove Franje Tuđmana 1991. do 1995. godina, koju je stvorio, otuđivale su srpsku imovinu otuđivali, zemlju, kuće, stanove palili, uništavali. Jeli tačno poštovani građani Republike Srbije i Republike Hrvatske? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđman je samostalna, suverena demokratska, kako on kaže 1991. do 1995. spaljivali su srpske kuće i srpske crkve. Pa, znate koliko su crkava, da brojke ne govorim, samo u zapadnoj Slavoniji, da ne kažem u čitavoj Hrvatskoj, a manastira da ih i ne govorim. Jedanaesto i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska Hrvatska 1991. do 1995. osnovali su Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Da li je tačno narodni poslanici? Hrvatska pravoslavna crkva danas postoji. Nažalost, i Milo Đukanović to radi. E, vidite.

Idemo dalje, i Pavelićeva ustaška NDH 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, sprovodili su državni teror nad Srbima. Državni teror, u hrvatskom saboru, ja sam bio zastupnik ispred Saveza socijalista Hrvatske, tri čini mi se poslanika i Gordana Ajduković, koja je ovde bila, koja je nastradala kako znate u Osjeku itd. Išikaniran u tom saboru i gde Gorici kažem, evo što mi čine. Kaže - Atlagiću za ruku me uhvati i morao sam pobeći i telegraf slao naveče da nema razlike između Pavelićeve i te. Imaju oni taj telegram tamo. Govorimo na osnovu istorijskih činjenica, gospodo istoričari koji se bavite sad Hrvatskom državom.

Idemo dalje, i Pavelićeva, trinaesta ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, suverena demokratska 1991. do 1995. godine, nagrađivali su ustaše, obratite pažnju uvaženi narodni poslanici, ustaški dužnosnik, Pavelićeva NDH u Dubrovniku, Ivo Rojnica, nosio je ogrlicu od srpskih nokata 1941. godine. Znate šta je rado devedesetih godina? Tuđman ga postavio za dužnost kao Argentinu. Da li je tačno gospodo Hrvati? Kako su se osećali Srbi tada? To je posebna priča i šta je rađeno Srbima.

Dakle, idemo na redni broj četrnaest i Pavelićeva ustaška NDH od 1941. do 1945. i Tuđmanova samostalna, kako on kaže, suverena i demokratska, koliko je demokratska neka to sami Hrvati procene, od 1991. do 1995. godine, upotrebljavali su ustaški pozdrav za dom spremni. El tačno? Pa, to čitav svet vidi. Dabome da je tačno.

Petnaesto i poglavnika ustaške NDH Antu Pavelića, posebno ovo podvlačim, primio je papa Pije XII, 12. maja 1941. godine. Znate zbog čega, poštovani narodi poslanici? Zbog klerikalno katoličke smernice o NDH, ali je primio vrhovnika HDZ samostalne suverene demokratske Hrvatske 25. maja 1992. godine, papa Josip Pavle II zbog klerikalno katoličkih smernica, a pape Pavle II bio je fašista. Da li je bio hemičar u jednom logoru proizvodio jedan od gasova, za uništavanje u Aušvicu logoraša i u Jasenovcu. E, tu smo gospodo. El tako, gospodine Stipe Mesiću koji vrlo dobro to znaš.

E, sad dozvolite, doktor Tuđman je prvi falsifikator logora Jasenovac. Moja malenkost je to dokazivala 80-ih godina ranije, 19 veka u Hrvatskom „Vjesniku“. „Vjesnik“ se zvao tada i zbog toga sam zaista priznajem, bio pozvan od izvršno sekretara CK Hrvatske, gospodina Celestina Sardalića da čestitam. Morao sam šest pisama uredništvu napisati. Dakle, prvi sam dokazao da je 1963. godine falsifikate završio. On je tvorac svih, a ne sad ovo što Stjepan Razum i ovi minimiziraju, uzeli su njegovu doktrinu.

Dozvolite nekoliko rečenica da o tome kažem. Doktor Tuđman je jedino nadmašio Antu Pavelića u tome što je stvorio nezavisnu i suverenu Hrvatsku državu bez Srba. Tuđman je stvorio bez Srba. Kod Pavelića su ostali, jedan sam ja od tih, ostataka zaklanog srpskog naroda, oni koji danas žive u Hrvatskoj. I, tu nema dileme. Doktor Tuđman je izvršio masovno etničko čišćenje Srba tako što ih je više od 560, nemojte baratati sa cifrom, molim vas, Oluja je samo 250, 560 hiljada je proterano iz Hrvatske. Ostalo je samo 130 hiljada Šuvarovih, da stranicu ne navodim. I, mi ponekad grešimo. Time je Tuđman realizovao ono što nije mogao realizovati Franjo Josif, Benito Musolini, Adolf Hitler i doktor Ante Pavelić i Josip Broz Tito. El tako, gospodino, narodni poslanici, hrvatski zastupnici koji sada ovo posmatrate iz Hrvatskog sabora.

Idemo dalje. Da je doktor Tuđman želeo rat i da je stvorio Republiku Srpsku Krajinu, Tuđman, sada ću vam dokazati u dve, tri rečenice. Dozvolite, ovaj citat. Tuđman je na Jelačićevom trgu u Zagrebu 24. maja 1995. godine okupljenim građanima priznao, citiram hrvatski izvor – rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije trebala, ali mi smo procenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo, navodi Tuđman, vodili političke pregovore, a iza tih razgovora formirali smo svoje oružane postrojbe. Da nismo to uradili, ne bismo došli do cilja, znači, nastavlja Tuđman, rat je bilo moguće izbeći samo da smo odustali od našeg cilja, to jest od samostalne Hrvatske. Završen citat, Hrvatski Vjesnik, 1995. godine.

Gospodo Hrvati, da li je ovo tačno ili ne i gospodo uvaženi narodni poslanici ovde u srpskom saboru? Naravno da je Tuđman i potpuno bio svestan toga. E, sad kada smo kod njega, dozvolite ipak da kažem, pošto je on stvorio svoj san, zločinačkom akcijom Oluja iz 1995. godine, kada je izvršeno najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope. I to je naš predsednik rekao i oni ga napadaju zbog toga. Pa, to svako zna, to znaju gospoda Hrvati, to zna čitav svet. Doktor Tuđman je u vlaku, kako kaže slobode, na relaciji Zagreb-Knin-Split 26. kolovoza, kako kaže, 1996. godine poručio gradu i svetu, kako kaže, citiram – nema više onih Srba koji bi budućnost Hrvatske ugrožavali u hrvatskom nacionalnom telu, to se ne može izraziti nikakvim novcem, nego li upravo time da je ovim korakom olujom, budućnost Hrvatskog naroda zagarantovana. Završen citat, doktor Stipe Šuvar, Hrvatski karusel, 2003. godine, strana 358, da sad ne citiram druge. Nisam ja ovo izmislio ovo su hrvatski izvor, ne srpski nego hrvatski.

Kad smo već kod tog dela dozvolite ipak da kažem da nije samo Tuđman jedini državnik koji je stvarao nezavisnu državu Hrvatsku, Stipe Mesić, ovo što sam prekjuče sa Borisavom Jovićem se ovde sastajao. Vi, koji pamtite i koji znate on je veliki lažov. To se kaže varalica, odnosno luftiguz. Luftiguz znači varalica u prevodu pogledajte u rečniku, a da je Stipe Mesić zaista takav bio, on je osuđen još 1971. godine na kaznu zatvora pored ostalog i služio je u Leskovcu, neka kaže kako se proveo. Zašto je nosio bradu tada? Ja neću o tome da govorim, neka on o tome kaže.

Kad sam već kod njega, Marijan je juče govorio o njegovom rođaku, Marku Mesiću, koji je bio njegov rođak. Vodio je jula 1941. godine 4.000 ustaša. Ustaša na Staljingrad, kao pomoć Nemačkoj u okviru nemačkih informacija protiv Sovjetskog Saveza.

Deo tih Mesićevih ustaša, dakle deo, je pogubljen na ratištu tamo, a veoma mali broj, mali je zarobljen, pa od njih Tito 1944. godine, niko drugi nego Tito 1944. godine je formirao Mesićev partizanski odred. Znate gde su oni završili? Oni su skoro svi izginuli kod Čačka i kod Užica, ali ostao je Marko Mesić u borbama protiv Nemaca i Mesićev rođak je živ, posle rata je živeo dugo, i što je interesantno učlanio se 1945. u KPJ, da li to radi Stipe Mesić danas? Pa, on je vođa antifašizma danas, a sada ćete čuti kako se za ustašluk zalagao. Dakle, sve izvori, ne pričam na pamet.

Po završetku rata, pucao je njegov rođak iz puške u čelo ikone Isusa Hrista u crkvi Svetog Andreje Prvozvanog na Dedinju, izbio je ikoni jedno oko i danas i čelo i oko nema ta ikona kasnije se učlanio u savez komunista. E, Mesić je jedan od glavnih Stipe razbijača SFRJ.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani, Jugoslavija se nije raspala ona je razbijena. Malo ima vremena, ja neću o tome govoriti, ali nadam se u jednom broju časopisa koji se sprema, ja mislim za tri, četiri meseca ćete videti ko je razbijač bio te Jugoslavije. Da nema Milošević ama baš nikakve veze sa tim.

Idemo dalje, Mesić je na sednici Sabora Republike Hrvatske 5. decembra 1991. godine rekao zastupnicima hrvatskog Sabora, ovo je pravi izvorni, citiram – hvala vam što ste me izabrali u predsedništvo SFRJ tačka, ja sam svoj zadatak ispunio tačka Jugoslavije više nema tačka. Da li je tačno gospodine Mesiću da ste to rekli u hrvatskom Saboru? Šta pričate prekjuče gospodine Mesiću ovde na sastanku sa Borislavom Jovićem i Turpovskim. Perete biografiju. Vi ste jedna varalica, vi ste luftiguz jedan, to ne možete raditi istoričare, bez obzira na naciju i veru.

Svoj stav prema Srbima Mesić je izrekao na predizbornom skupu 2. marta 1999. godine u Gospiću. Obratite pažnju uvaženi građani Republike Hrvatske i uvaženi građani Republike Srbije. Pred 1.000 Hrvata, koji su bili pod kišobranom, pošto je padala kiša strašna, Mesić je Srbima o Hrvatskoj tada poručio, citiram – kada mi Hrvati stvorimo državu, svi Srbi u Hrvatskoj staće pod jedan kišobran, završen citat.

Jel to Budak govorio 1941. godine, pre rata?

Genocid znači namera, ovo je ta namera 90-ih godina, a ima ovakvih stotine citata pre rata. Ali, ako nema ove namere, a ima samoubistva onda je homocid, to nije genocid, nego homocid – klanje. To naučnici dobro znaju, ne znaju doduše mnogi, vrlo malo ih zna te definicije i sa tim pitanjima se malo bavim.

Ja neću govoriti o njegovom koncentracionom logoru šta je on govorio, Stipe Mesić, to je ispod svakog nivoa.

Dakle, poštovani narodni poslanici, ja sam samo pokušao da vidimo šta je Hrvatska radila. Ja ću vam sad citirati jedno pismo izvorno da vidite ko je kriv za bombardovanje SRJ i za stvaranje nezavisne države Kosovo.

Dozvolite da kažem da ovo pismo je svedočio po njemu Vilijam Vimer, autor je tog pisma, tadašnji potpredsednik parlamentarne skupštine OEBS-a, vi koji idete u skupštinu OEBS-a, upućen 2. maja, obratite pažnju, 2000. godine, Nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, ja ću ga izvorno pročitati i završiti sa tim da vas ne umaram više i sve će vam biti jasno. Ja izvornik neću tumačiti, tumačite vi uvaženi građani i Hrvatske i Srbije i BiH. Evo, tog pisma.

Obratite malo pažnju, uzeću vam pet minuta vremena i završiću, jer vam dosađujem više. Berlin, 2. maja, za vreme bombardovanja 2000. godine, veoma cenjeni gospodine kancelaru. Krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i američki spoljno-političkih institut republikanske stranke.

Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO. Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na šta ukazuje prisustvo velikog broja predsednika Vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se osim Srbije, da napomenem, da znate, među važnim tačkama, od tema zaslužuju da ih se naročito istakne.

Prvo, organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država, što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo. Šta sada kažete?

Drugo, organizatori su izjavili, dakle, predsednici Vlada, ministri inostranih poslova, da se SRJ nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan završnog dokumenta, iz Helsinkija. Da pojasnim, to je onaj dokument, iz 1975. godine, u kojem implicitno stoji da pokrajine ne mogu izvršiti secesiju i to za nas ne vredi, za svakog drugog vredi, kako vidite u ovom pismu.

Treće, evropski pravni poredak, obratite pažnju, predstavlja smetnju za sprovođenje plana NATO, i u tom smislu, znatno je pogodniji američki pravni poredak, za primenu u Evropi. Nema povelje UN, zgaženo je međunarodno pravo. To je Hitler radio i raspala se liga naroda. Da li će se UN raspasti, ostaje da se vidi. Ja se nadam da će da oživljavaju i da dobijaju sve više međunarodni ugled.

Četvrto, e ovo je posebno, rat protiv SRJ, vođen je, ono što često puta dr. Martinoviću, diskutujemo i jedan od elemenata evo ga ovde, rat je protiv SRJ vođen da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Nastavlja dalje, zbog toga, iz strateških razloga, tamo se moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945. Jel vam jasno sada?

Dabome da je jasno svima.

Peto, evropski savez je učestvovao u ratu protiv Jugoslavije, da bi de fakto prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja koncepta nove strategije, tzv. NATO pakta.

U aprilu 1999. godine, to je taj novi koncept, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili Kepsa. Vidite šta se radi.

Šesto – ne umanjujući važnost naknadne legalističke, pravnici znaju šta to znači, interpretacije Evropljana da je kod širenja zadataka NATO preko granica zakonski dogovorenog područja, a to znate koje je, u ratu protiv Jugoslavije bila reč samo o izuzetku ipak je jasno, priznaje da je u pitanju presedan na koji se u svako doba svako može pozvati i tako će mnogi ubuduće i da postupaju. Nema prava. Sila je iznad prava. Kao što je bilo i kod lige naroda.

Sedmo – valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, obratite pažnju, kako je postojala za vreme rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

Ja nemam vremena da istoriju tumačim. To studentima tumačimo tu istoriju koja je bila koncepcija.

Osmo – zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i sa juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbedi kopnenu vezu sa Turskom. Srbija, u zagradi stoji, verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD zatvorena zagrada, trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

Deveto – severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sanpeterburga Baltičkom moru.

Deseto – u svakom procesu prava naroda na samoopredeljenje treba dati, gospoda pravnici to dobro znaju, prednost nad svim drugim odredbama ili pravima međunarodnog prava, a ja dodajem osim Srbima. Eto, Srbi nemaju pravo. Oni su zabranili samo Srbima to.

I jedanaesto zadnje – obratite molim vas poštovani građani ovo je jako bitno – tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava nije osporavana na ovoj konferenciji. Zamislite. Svesno sila nad pravom. S prijateljskim pozdravom Vili Vimer, da ne kažem izvorni koji, dosta je za mene, ima ih više, itd.

Poštovani građani Republike Srbije i na Jugoslovenskim prostorima, Srbija danas vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih građana Republike Srbije ali ne samo i tu nego i svih građana u ovom delu, pa ako hoćete i šire, poštuje suverenitet i integritet svih država, a brinuće se u budućnosti o svakom Srbinu ma gde on bio, kao što to radi Nemačka, kao što to radi Rusija, kao što to radi Amerika ili bilo koja druga zemlja.

Naš predsednik Vučić je jako tolerantan čovek, jako pametan čovek i često prelazi preko uvreda koje nam se svakodnevno upućuju iz regiona. Ne mogu oni uvrediti nas, ti koji vređaju mogu samo sebe uvrediti. I svojim komšijama Hrvatima poručujemo, poručujem ja lično – svaka država, oni to znaju istoričari, koja nastaje na kostima drugog naroda nikada u istoriji nije bila dugog veka. A što ja želeo Hrvatskoj to želeo i sebi. Moraju se gospoda Hrvati suočiti sa svojom istorijom. Imali su priliku 90-te godine, a ne izbaciti iz Ustava srpski narod, da Stipe Mesić prekjuče kaže novinaru – možda smo i trebali. Pa jeste sada kaže kada je etnički očistio ono što nije Pavelić. Možda smo trebali, sada neka ih stavi, sveli ih sa 17% na 4,5%.

Dakle, politiku mira i saradnje, ali istoriju i sećanje nema te sile koja će nam zabraniti, zajedno sa hrvatskim istoričarima. Ništa nije sporno. Dokument je na stolu, istoričari i drugi naučnici drugih grupa, a ne zloupotrebljavati.

Ja moram da kažem da zloupotrebljavaju i naši neki istoričari ovde. Zamislite profesor doktora u institutu radi, prekjuče, za akademiju koju smo pripremili za Dan pobede, kaže – ja nisam gledao, ali osuđuje predsednika države. Gospodine Koljanin ja te prozivam imenom. Da li tako čitaš istorijske izvore? Da li tako pišete knjige koje imate korektnih knjiga? Zašto to radite?

To metodologija ne dozvoljava. To rade naši novinari, jedan deo novinara, tzv. novinara, pa nam iskrivljuju svaku rečenicu u ovom visokom Domu, lažu. Obmana „N1“, „Utisak nedelje“ i onaj drugi utisak. Tvorac laži, koje sam tobože ja izgovorio u ovom Domu, znate ko je bio prvi? Jedan bivši koministar iz bivše vlasti, Prelević onaj. Nakon 15 dana šta veli - ne napadate Atlagića. Izgovorio uopšte nisam ono što oni govore. Toliko morala imaju, ovde u stenografskim beleškama i onda se to vrti na njihovim medijima, izmišljaju i tako dalje. To Gebels nije radio.

Videli ste sinoć jednog njihovog predstavnika. Njih programi ove države ne interesuju. Neka dođu na vlast kao 05. oktobra silom. Nije ovo vreme Srbije 2000. godine, ovo je 2021. godina. Nema dolaska na vlast pred građanima Republike Srbije bez izbora. Ništa nije u redu ako oni nisu na vlasti. Morate naučiti da ste u opoziciji, da ste u vlasti za dobrobit svih građana Republike Srbije i države Srbije.

Još jednom, komšijama Hrvatima, svojoj bivšoj domovini, ja imam i hrvatsko državljanstvo pored srpskog, poručujem – gospodo Hrvati, suočite se sa svojom istorijom. Odbacite ono što treba da odbacite i onda ćemo ići u zajedničku budućnosti. Idemo i sada ka istom cilju, a to je mir, bezbednost, sloboda svih građana, bez obzira na veru i na nacionalnost, ali ne možemo da se služimo lažima. To rade i pojedini u Republici Srbiji. Ne možete negirati ono što su Hrvati u Vojvodini i u Srbiji dobili. Mi se ponosimo sa time što smo dobili, i hrvatsko pismo i hrvatski jezik, to trebaju i Srbi u Hrvatskoj. To Pavelić nije davao. To i danas jedan deo ne da.

Prevaziđimo to, okrenimo se budućnosti, izučavajmo zajedničku prošlost, ništa nije sporno. Idemo za sto, ne možemo falsifikovati. Ne možete reći da je zločinac Gavrilo Princip, kao što naša Dubrovka Stojanović, ona će posebno da dobije ovih dana, posebno jedan deo … jedino ona kaže - u Prvom svetskom ratu 700.000. Nema izvora koji ne kaže – najmanje 1.200.000. Zašto to radite, gospođo Stojanović? Da vam nije možda plitak džep? Nađite mi izvor na osnovu čega to radi. Nemojte to raditi o bilo kom da se radi.

Ja se izvinjavam građanima što sam uzeo više vremena i vama, gospodo narodni poslanici. Ovo mi je struka, pa na neki način želimo da prevaziđemo neke stvari, ali da se okrenemo budućnosti, i da ne možemo laži izgovarati što smo izgovorili. Svi moji govori u Hrvatskom saboru su dostupni i Hrvatima i Srbima, nijednog se ne odričem, što sam devedesete godine govorio, to i danas govorim.

Prvi sam diskutant i upozorio predsednika Tuđmana – kako Srbe ne spominjete na prvom višestranačkom saboru. Poslaničko pitanje - da li mislite da ih izbacite iz Ustava ili lapsus? Znate kad sam dobio na to odgovor? Jedino na to nisam dobio. Jedan naučnik kaže - dobio je odgovor kad su ih izbacili iz Ustava. Sad Mesić kaže – možda smo trebali. Dakle, kad je ostatak zaklanog naroda od 1941. do 1945. godine, izvršeno etničko čišćenje. Što ja želim svakom Hrvatu, to sebi želim i svom detetu i bilo kom drugom. Ja volim svoj srpski narod toliko koliko poštujem svaki drugi.

Hvala.

Da li mogu predsedniče kasnije, posle pauze, pošto mi treba više?

Treba sigurno 15, 20 minuta.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Pantiću, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, mi danas raspravljamo o kandidatima za izbor za sudije koje se prvi put biraju na tu funkciju.

Svi kandidati kako smo videli iz biografija ispunili su kriterijume i merila za ocenu za izbor sudija u prvom redu stručnost, obučenost i dostojnost, osim jednog dela koji su osporeni danas.

Dozvolite da kažem da tako nije bilo u prošlosti. Stranka bivšeg režima, Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, nisu se pridržavali niti kriterijuma koji su propisani zakonskim aktima, već su se pridržavali samo jednog jedinog kriterijuma, a to je partijska pripadnost. Zato nam je sudstvo, tada za vreme njihove vlasti, bilo najgore u Evropi. To ne kažem ja, to kažu evropski zvaničnici u to vreme.

Sudstvo za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića bilo je u očajnom stanju. To je najblaža ocena. Kada kažem u očajnom stanju, onda dozvolite da kažem da je petoro sudija izvršilo samoubistvo zbog njihovog kadriranja, a najmanje 20 se razbolelo i preminulo zbog reizbora. Bez funkcija, poštovani građani, ostalo je tada 837 sudija i 200 zamenika tužilaca, mahom najboljih gledajući njihovu stručnost, obučenost i dostojnost.

Sudstvo se kretalo, za vreme njihove vlasti, od nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija do neuravnoteženosti krivičnih dela. Neke su, kako rekoh, sudije umirali od nepravde, ali Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva, ne u istoriji sudstva u Srbiji, nego u istoriji sudstva u svetu, time što su izabrali, verovali ili ne, ali je istina, mrtvog sudiju Ljubišu Đurića iz Požega za sudiju.

Gle čuda, Đilasova predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, o kojoj je govorio kolega Arsić, izjavila je da su svi kandidati proveravani i da je potrošila na razgovor sa kandidatima 200 časova. To je mesec dana radnih. Ja ću stalno da je pitam u ovom visokom domu, dok god ne odgovori, a javlja se ovih dana, kako je mogla obaviti razgovor sa mrtvim sudijom?

Nadalje, kako gospodin Đilas, Boris Tadić i Vuk Jeremić mogu objasniti da su izabrali i Sonju Brkić za sudiju? Upravo Sonja Brkić je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno, verovali ili ne, ali je istina, vršila dužnost sudije Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK-a. Kako znate, gospodo sudije i poštovani narodni poslanici, Zakon o sudijama to je izričito zabranjivao. Sonja Brkić je u RIK-u na taj način protivpravno uzela 2.673.000 dinara i odbila je tada da vrati te pare. To je bila slika i prilika Đilasovog sudstva, o kojem on ovih dana govori da treba biti nezavisno, a sada ćete videti u daljem izlaganju kako je za vreme njegove vlasti bilo nezavisno.

Samo da citiram, u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu je stajalo, citiram: „Reforma koju provodi vlast u Srbiji, dakle Đilasova, Tadićeva i Jeremićeva, predstavlja posebnu zabrinutost. Proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time princip nezavisnosti.“ Dodaje se dalje: „Reforme koje sprovodi vlast bile su kao najgora moguća stvar“, završen citat. To stoji u knjizi koja se zove „Reforma pravosuđa u Srbije od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, a prenela beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani narodni poslanici, dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde situacija se drastično menja na bolje. To je nastavljeno i za vreme gospođe ministarke Kuburović i za vreme aktuelne ministarke. Trebaće još mnogo truda i mnogo vode proteći Dunavom da nam pravosuđe bude na zavidnom nivou, jer su u sistemu pravosuđa Đilas i njegovi pajtaši ostavili sudije koje nisu imale osnovni uslov za izbor, jedan veliki deo niti stručnost, niti obučenost, a najmanje dostojanstvo.

Dozvolite da kažem još nekoliko rečenica. Prema rečima predsednika Sindikata pravosuđa, na početku reforme 2008. godine sudstvo Tadićevo, Borka Stefanovića, Jeremića i ostalih imalo je 780.000 nerešenih predmeta. Dakle, na početku reforme, a krajem 2012. godine, kada su završili reformu, umesto da smanje sa 780.000, oni su povećali na tri miliona nerešenih predmeta. Dolaskom SNS na vlast, već u 2019. godini, broj je smanjen na duplo, na 1.500.000.

Tako su sprovodili reforme sudstva i tako je izgledalo sudstvo za vreme Dragana Đilasa, jer kaže da će on kada dođe, prekjuče izjavio, sprovesti reforme u sudstvu. Verovatno bi ovako sproveo kao što ih je sprovodio.

Poštovani predsedniče, nemojte se ljutiti, moram uzeti još nekoliko minuta vremena da postavim 27 pitanja Draganu Đilasu i neću se smiriti nikada u ovom visokom domu dok on ne odgovori na ova pitanja javno na svojoj, može da odgovori na „N1 cija televiziji“.

Prvo pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 13. maja 2018. godine, lažno optužili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i aktuelnu vlast i državu Srbiju da je fašistička, kada ste rekli, citiram: „Dan kada promenim ovu vlast slavićemo kao još jedan dan pobede nad fašizmom“? Završen citat.

Gospodine Đilas, pred licem građana odgovorite da li je ovo vaš odnos prema većini građana koji su izabrali gospodina Aleksandra Vučića i da li je to odnos vaš prema državi Srbiji?

Drugo pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi posle povrataka iz SAD, a i ovih ste dana išli sa istim ciljem, održali sastanak sa čelnicima Saveza za Srbiju u čačanskoj kafani Moravski alasi, 4. jula 2018. godine, na kojem su bili svi čelnici Saveza za Srbiju, gde ste se dogovorili da pokrenete proteste kako bi rušili predsednika Srbije Aleksandra Vučića na temu Kosova, ne izborima, nego ulicom? Umesto, poštovani građani, da ruše predsednika Vučića, trebali ste, gospodine Đilas, da se dogovorite kako da vratite Kosovo tamo odakle ste ga oterali.

Da li je tačno da ste tada rekli: „Ako izbacimo dijalog iz Skupštine, onda kao društvo imamo problem? Skupština je mesto gde se priča. Ako zaustavimo sve medije, oni će eksplodirati negde. A kome treba parlament, dajte malo pameti.“ Završen citat.

Poštovani građani, vidite ko je rušio parlamentarni sistem u državi Srbiji i državu Srbiju. On se ne zalaže uopšte za parlamentarni sistem, a to je potvrdio i njegov kolega stranački, profesor Mićunović.

Treće pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da nas stalno pokušavate posvađati sa čeličnim prijateljima Kinezima, te da ste 17. avgusta 2020. godine rekli, i naravno slagali, kao što svakodnevno lažete, citiram: „Hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko neće u Evropi primiti“? Završen citat. Kinesku vakcinu danas primaju mnogi Evropljani.

Da li osećate bar malo stida, gospodine Đilas, zbog ovakvih laži, kada radite protiv zdravlja naših građana u vreme dok naš predsednik Vučić, Vlada Republike Srbije, građani, krizni štab, naši heroji doktori, medicinske sestre i ostali vode nemerljivu borbu za zdravlje naših građana i otadžbine?

Četvrto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, kada je Srbija bila treća po redu zemlja u Evropi započela vakcinisanje svojih građana poslali pismo, tužibaba, normalno, u Brisel u kojem ste se žalili da u Srbiji ne postoje pouzdani podaci o tome kada će se i kojom vakcinom vakcinisati građani Republike Srbije, što je bila notorna laž, jer su naši građani povodom vakcinisanja bili informisani, kako ste videli, poštovani građani, najbolje u Evropi?

Peto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 16. septembra 2020. godine ponovo poslali pismo Evropskoj komisiji, lažno optužujući predsednika Aleksandra Vučića i državu Srbiju da nismo postali deo mehanizma Kovaks u trenutku kada su predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije dogovorili uplatu avansa za nabavku vakcina i na taj način nečasno oblatili i predsednika Vučića i državu Srbiju? Gospodine Đilas, zašto to radite? Zašto to radite i nanosite štetu vlastitoj otadžbini i građanima Republike Srbije?

Šesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, tužili Evropskoj komisiji Aleksandra Vučića zbog njegove zahvalnosti Kinezima na pomoći koju su nam pružili naši čelični prijatelji Kinezi i tako, po ko zna koji put, pokazali da nemate morala, nemate stida kada je u pitanju sramoćenje predsednika Vučića i naše zemlje?

Sedmo pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, dana 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom poslova u američkoj ambasadi u Beogradu Dženifer Braš kazali, citiram: "Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova"? Kako vidite, poštovani građani Srbije, Đilas se odrekao Kosova 2009. godine. To je njegov odnos prema otadžbini.

Osmo pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi 13. avgusta 2020. godine bahato izjavili, citiram: "Platio sam hotel 4000 evra, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu na moru i patike 5.000 evra", završen citat? Postavljam vam pitanje, gospodine Đilas, otkud vam tolike pare, a bili ste na političkim funkcijama u to vreme? Poučite građane Srbije, gospodine Đilas, kako se do ogromnog novca tako brzo dolazi.

Deveto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 5. maja 2020. godine brutalno uvredili predsednika Vučića nazivajući ga ludakom, kako ste izjavili na N1-CIA, vičući: "Ti si lud", na pitanje novinarke Žakline Tatalović: "Hoćete li to promeniti?" Vi, gospodine Đilas, bahato ste odgovorili, citiram: "Pojačaću to", a potom ponovili nekoliko puta: "Vučiću ti si lud". To, poštovani građani Republike Srbije, naš predsednik nije za Đilasa ili bilo nikada rekao. Ko vređa koga, poštovani građani Srbije? Da li Đilas i njegovi saradnici ili mi narodni poslanici ili predsednik Aleksandar Vučić?

Deseto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 20. januara 2018. godine brutalno uvredili predsednika Vučića rečnikom sa dna kace, kada ste izjavili, citiram: "Vučiću, ti si lud", samo zato što je Aleksandar Vučić kao predsednik države otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, tj. sa stradalnim srpskim narodom u našoj južnoj srpskoj pokrajini? Zašto vređate, gospodine Đilas, da li možda zbog bahatosti i vaših 619 miliona evra prihoda ispumpanih iz džepova građana ili zato što ste, kako smo videli, već 2009. godine se odrekli naše južne srpske pokrajine i mržnje prema predsedniku Vučiću? Biće, poštovani građani, da je i jedno i drugo i treće.

Jedanaesto pitanje, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste 27. avgusta 2018. godine brutalno, nedostojno čoveku, uvredili predsednika Vučića kada ste izjavili, citiram: "Vučić ima mentalnih problema, neke poremećaje" i dodali: "Sram te bilo, Vučiću. Vučiću, ti si lud čovek". Eto, poštovani građani Republike Srbije kako vređa Dragan Đilas. Znadete li zašto je Điki mafija to izgovorio predsedniku? Samo zato što predsednik Vučić sa Vladom Srbije i građanima gradi "Beograd na vodi", zato mu je to rekao, što je jednog od najružnijih delova Beograda sagradio najlepše šetalište u ovom delu Evrope i što je postao jedan od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope.

Dvanaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, bez ikakvog povoda, 11. aprila 2020. godine ponovo, po ko zna koji put, brutalno uvredili predsednika Vučića kada ste rekli, citiram: "Vučiću, ti nisi normalan"? Da li ste to rekli, gospodine Đilas, zato što predsednik Vučić nema prihod od 619 miliona evra, niti računa na Mauricijusu, u Cirihu, Holandiji, Bugarskoj i još 17 zemalja, kao što vi, gospodine Đilas, imate?

Trinaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, sa svojim kolegom iz iste stranke, jednim od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, Vukom Jeremićem 2008. godine, bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije, zatražili prebacivanje kosovskog pitanja iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju i tako doveli misiju Euleks na Kosovo i Metohiju, te tako zabili nož u leđa vlastitom narodu i državi Srbiji? Je li se tako brani čast otadžbine, gospodine Đilas?

Četrnaesto pitanje, da li je tačno, a tačno je, jer su svedoci svi građani Republike Srbije, da ste vi, gospodine Đilas, zajedno sa svojim pajtosima u liku Božidara Đelića, Bojana Pajtića, Vuka Jeremića i drugih, sproveli divljačku pljačkašku privatizaciju i doveli našu zemlju na ivicu bankrota i ostavili je Aleksandru Vučiću, SNS i koalicionim partnerima da je izvlače iz najdublje krize u novijoj srpskoj istoriji?

Petnaesto pitanje, da li je tačno, a tačno je, da ste vi, gospodine Đilas, 16. aprila 2020. godine verbalno i medijski napali Aleksandra Vučića, doktora Kona, Krizni štab, samo zato što su zaštitili živote naših građana kada ste izjavili, citiram: "Ja sam šokiran onim što je doktor Kon izgovorio. Doktore, šta se dešava sa vama? Rekli ste da bismo bez podrške vlasti i predsednika Vučića lično bili u katastrofi. O kakvoj podršci vlasti i Aleksandra Vučića vi govorite? Šta je to ova vlast uradila? Šta to vi podržavate?" Gospodine Đilas, imate li, posle godinu dana, otkud sve tolike laži i imate li bar malo stida ili vremena da se izvinite doktoru Konu, predsedniku Vučiću, Kriznom štabu i ostalima? Naravno da nemate, jer imate preča posla, da brinete o basnoslovnim parama na Mauricijusu i još 17 zemalja koje ste pokrali od građana Republike Srbije.

Šesnaesto pitanje, da li je tačno, a tačno je, da ste vi, gospodine Đilas, 2011. godine dok ste bili gradonačelnik Beograda nezakonito prodali četiri kablovska kanala svoja "Arene sport" "Telekomu Srbije" za 7,7 miliona evra, iako "Telekom Srbije" tada nije smeo biti vlasnik medija? Da li su tih 7,7 miliona evra, gospodine Đilas, možda na računima Mauricijusa, Ciriha ili u Bugarskoj?

Sedamnaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, na dan 12. decembar 2020. godine na računima ogranka svojih firmi u Cirihu imali 620.000 evra?

Osamnaesto pitanje, da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, na dan 12. decembar 2012. godine na računima svoje firme na Mauricijusu imali 5.730.000 evra i da ste vi i vaš brat Gojko bili korisnici računa na ovim destinacijama? Podvlačim - bili korisnici računa.

Pitanje broj 19. - da li je tačno, a tačno je, da vam je glumac Sergej Trifunović dao najbolju ocenu vaše političke moralne ličnosti kada je 16. jula 2020. godine rekao, citiram: „Đilasu je glavno oruđe u polici novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonost“, završen citat.

Pitanje 20. - da li je tačno, gospodine Đilas, kako nas obaveštavaju „Večernje Novosti“ da vi imate 53 računa i na njima 67,9 miliona dolara i da li je toliki iznos bio deponovan u oktobru 2020. godine i da se finansijska šema oteže od Mauricijusa, Amerike, Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Bugarske, Crne Gore, Srbije, Kipra, Moldavije i, gle čuda, Hong Konga?

Ovo Hong Konga podvlačim, zato što je 21. pitanje – da li ste u Kong Kongu, gospodine Đilas, susreli se sa svojim stranačkim kolegom Vukom Jeremićem, gde je i on operisao sa članovima međunarodne grupe lopova i prevaranata, Emiliom Lozojem, glavnim finansijerom Vuka Jeremića, i Patrikom Hoom, bivšim ministrom unutrašnjih poslova Hong Konga, i Tidijom Gadijom, osuđenim svojevremeno u SAD za pranje novca?

Pitanje broj 22. - da li je tačno, kako nas informišu „Večernje Novosti“, da ste vi kao bivši gradonačelnik Beograda sakrili ogroman novac u 17 država širom sveta?

Pitanje broj 23. - da li je tačno da ste vi, gospodine Đilas, 8. februara 2019. godine u Makedoniji sastali se sa kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija, gde ste se dogovarali o funkcionisanju opozicije u Srbiji da rušite predsednika Vučića i dovođenje na vlast ne izborima, nego ulicom, opozicije, gde ste dobili određena i finansijska sredstva kako bi finansirali „Jedan od pet miliona“ sa ciljem zbacivanja sa vlasti predsednika Vučića? Tako je nastao onaj lažni pokret „Jedan od pet miliona“.

Pitanje broj 24. - da li je tačno da ste vi, gospodine Đilaš i vaš politički električni zec, Marinika Tepić, pljunuli na žrtve Jasenovca kada ste u duetu lajkovali objavu jednog tviteraša u kojoj se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bolesnik i da treba da se leči samo zato što je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer je, kako je predsednik naveo, film težak i važan za naš stradalni narod. Ovog tviteraša posebno je razbesnelo što je predsednik Vučić izjavio da se realizacija filma desila na njegovu inicijativu.

Pitanje broj 25. - da li je tačno da je Verica Barać raskrinkala načine na koje ste vi, gospodine Đilas, kao gradonačelnik Beograda sticali bogatstvo namešteno državnim tenderima za svoje privatne firme i svojih partijskih drugova?

Pitanje broj 26. Da li je tačno, a tačno je, da je Verica Barać govorila da ste vi, gospodine Đilas, da imate svoje privatne firme kao gradonačelnik Beograda i da ste stalno poslovali sa budžetom i tako oprali ogromni novac?

Poslednje, 27, da li je tačno, gospodine Đilas, da ste vi vršili kontrolu medija, a nas optužujete za nekakvu kontrolu medija u Srbiji, time što ste kupovali minute, plaćali avansno i tako uticali na medije, te da ste vršili kontrolu dnevnih novina, kupovali prostor u medijima i cenzuru novina?

Poštovani građani, ovih dana svakodnevno, na kraju da kažem, Đilas napada predsednika Vučića, Vladu Republike Srbije i Skuštinu Republike Srbije preko svojih medija koje kontrolišu, iznose brutalne laži.

Završavam, gospodine predsedniče, jednim citatom od gospodina Svitona, bivšeg šefa osoblja u „Njujork Tajmsu“, koji je na zdravici rekao, citiram: „Posao novinara jeste da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb. Svi to znaju. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa. Mi smo marionete. Oni vuku konce, a mi plešemo. Naš talenat, naše mogućnosti i naš život vlasništvo su drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke.“ Završen citat.

Poštovani novinari iz štampe i medija pod kontrolom Đilasa, pročitajte ovaj citat i zamislite se. Zamislite se. Zamislite se. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo ministarko Tepavčević, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, gospodin Ružić, koji momentalno ne, a i vi saradniče njegov, dozvolite na početku da izrazim veliko zadovoljstvo saradnjom Odbora za prosvetu, nauku i kulturu sa Ministarstvom prosvete, kulture i tehnološkog razvoja, ne samo na području vaspitanja i obrazovanja, nego i nauke zahvaljujući državnom sekretaru gospođi Dukić Mijatović.

Isto tako, gospođo ministarko Tepavčević, prenesite kriznom štabu zahvalnost poslanika za sve ono što je krizni štab učinio u pogledu zdravlja naših građana, ne samo u našoj zemlji, nego i u okruženju i nadam se da će u budućnosti isto tako se nastaviti na lečenju naših građana.

Dozvolite da pređem na ove sporazume. Ovaj sporazum, kada je u pitanju sa Rusijom, mogu da kažem da je u obostranom interesu dve bratske i prijateljske zemlje, kako Rusije tako i Srbije.

Dozvolite da kažem kako je došlo do ovih sporazuma i da se osvrnem malo na istorijski razvoj prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije s jedne strane, a s druge strane između SAD i naše zemlje.

To prijateljstvo građana sa Rusijom građeno vekovima u kulturnom, istorijskom, duhovnom i antifašističkim vezama. Rusi nastanjeni u Srbiji, kako arhitekti, naučnici raznih struka bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju nauke, univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa i na drugim područjima, kao nauke, tako i društva.

Dozvolite da kažem da je kralj Aleksandar Karađorđević smatran jednim od velikih prijatelja Rusa. Upravo je uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave otvoren 1933. Ruski dom u Beogradu. To je najstariji kulturni centar u Beogradu. Poštovani narodni poslanici, ovo je veoma važno što ću sada da kažem i da napomenem. U svetu postoji preko 60 ruskih domova, ali je samo beogradski Ruski dom namenjen druženju Rusa i Srba.

Neke najlepše zgrade i kuće, da ih ne nabrajam, u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola.

Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. To posebno podvlačim. Naprotiv, mnogi Srbi, prateći putokaz pravoslavne vere, bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u Carskoj Rusiji – Novoserbija i Slavenoserbiju.

Nadalje, Rusija je bila jedini, jedini spoljnopolitički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine za vreme Prvog srpskog ustanka.

Naš srpski, a crnogorski Petar II Petrović NJegoš upućen u amanet Svetog Petra Cetinjskog, mol se Bogu i drž se Rusije, je 6. marta gospodnje 1833. godine u Sankt Peterburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i Brda.

Poštovani narodni poslanici, dan nakon austrijskog ultimatuma, 24. jula 1914. godine srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja II Romanova, a on mu je poslao čuveni odgovor, citiram: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“, završen citat.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu bila je nemerljiva. Preko 26 miliona Rusa dalo je živote za oslobođenje od fašizma, a koji su svoje živote ugradili u temelje slobode. Za slobodu Beograda, kako znate, Rusija je dala preko hiljadu života. Srbi i Rusi su narod istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, skoro istog jezika, i to nas dodatno povezuje i učvršćuje.

Poštovani narodni poslanici, veliki Dositej Obradović bio je izvor pokušaja da se pokrene duhovni život u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je zapadnjak, kako znate, govorio je više zapadnih jezika, divio se Engleskoj kulturi. Dositej je tvrdio da su Engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju, nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio kako znate sklon Austriji, kazao je, citiram: „Karađorđe, okreni se Rusiji“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo svet bi potamneo, ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo, ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.

Poštovani narodni poslanici, idemo sad drugu stranu medalje. I Srbi su dali ogroman doprinos ruskoj državi, posebno naglašavam Srbi su udarali temelje modernoj ruskoj državi. Kad to kažem, daću tri primera.

Prvo, Sava Vladislavić Raguzinski, kako znate, bio je sekretar ruskog cara Petra Velikog i ambasador Rusije u Kini i udario je granicu između Kineza i Rusa i niko je kasnije nije korigovao, čini mi se, tek za vreme Putina nešto su je malo korigovali i time je udarao temelje ruskoj državi modernoj, naravno.

General grof Mihajlo Miloradović osnovao je Rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve od Napoleona 1812. godine. Od 30 generala u odbrani Moskve, 10 generala su bili Srbi u Borodinskoj bici i upravo general Miloradović je spasio Moskvu od Napoleona i time udarao temelje modernoj ruskoj državi.

Treći primer, ima ih više ali dozvolite samo još jedan, i Srbin, Hercegovac, kao i ova dvojica, Marko Vojinović bio je osnivač i prvi general ruske crnomorske flote, verovali ili ne ali to je istina, i time udarao temelje savremene ruske države.

Tu saradnju, poštovani narodni poslanici, unapredio je i doveo do najvišeg nivoa danas predsednik Aleksandar Vučić i Vladimir Vladimirovič Putin u svim oblastima društvenog i privrednog života.

Ja ću biti, kao što znate, vrlo konkretan pa ću dati primere.

Predsednik Aleksandar Vučić je uspeo da vrati 166. list Miroslavljevog jevanđelja nakon 175 godina. Je li tačno, narodni poslanici? Dabome da je tačno.

Drugo, zahvaljujući naporima našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina Rusi su pridoneli izgradnji hrama, uveliko pridoneli izgradnji hrama Sv. Save na Vračaru, najvećem pravoslavnom spomeniku na svetu. Je li tako, poštovani građani Republike Srbije? Dabome da je tako.

Idemo dalje, Rus, Rukavišnjikov je autor spomenika Stefanu Nemanji tvorcu srednjevekovne srpske države. Je li tako narodni poslanici? Dabome da je tako.

Ovo mi je posebno drago da slušaju naši politički protivnici, pogotovo deo univerzitetskih profesora koji nas svakodnevno kritikuju bez ikakvog razloga ovih dana a ja ih sad pitam, neka odgovore na ova pitanja.

Idemo dalje, Srbi zahvaljujući naporima predsednika Vučića nisu uveli sankcije Rusiji. Je li tačno poštovani narodni poslanici? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, Rusi su sprečili u Savetu bezbednosti UN, zahvaljujući našem predsedniku i saradnji sa Rusima, da se Srbi proglase za genocidan narod. Je li tačno da su sprečili? Dabome da je tačno.

Idemo dalje, Rusi su sprečili da Kosovo bude članica Unesko-a, zahvaljujući saradnji našeg predsednika i predsednika Rusije, Vladimira Vladimiroviča Putina.

Uvaženi narodni poslanici imam ja mnogo još primera, ali zbog vremena, dozvolite da pređem na saradnju između Srbije i SAD.

U odnosima Srbije i Amerike bilo je svetlih trenutaka, ali je bilo i određenih padova. Iz naših odnosa sa Amerikom trebamo isticati pozitivne primere iz naše zajedničke istorije, jer ćemo na taj način prevazići pogrešne percepcije koje su kreirane poslednjih godina 20. veka, ne samo kreirane, nego nažalost i činjene neke.

Veliki doprinos saradnje dveju zemalja dale su dva srpska, a svetska naučnika, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, o kojima ja neću govoriti jer je kolega Rističević šire o tome govorio na početku današnjeg dana.

Koliko su se poštovale pokazuje i podatak da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući vijorila i srpska zastava. Taj datum treba obeležavati kako u Vašingtonu, tako i u Beogradu svake godine, ja verujem da ćemo vrlo brzo naći zajednički jezik sa Amerikancima i da ćemo to u budućnosti činiti.

Naši odnosi za vreme Kraljevine Srbije tokom Prvog svetskog rata bili su prijateljski, kako znate, i bili su saveznički. SAD bile su prve od vodećih sila koje su podržale ideju stvaranja jugoslovenske države, ali, podvlačim ali, dame i gospodo, bile su među prvima koje su razbile tu Jugoslaviju, SAD.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je u pogledu aktuelnih odnosa opredeljena da se o otvorenim pitanjima pristupa na diplomatski i konstruktivan način, vodeći računa o široj stabilnosti ne samo regiona, nego i Evrope.

Srbija je spremna za jačanje bilateralnih odnosa sa SAD, što dokazuje se poslednjih meseci i godina, jer jedino ovakav pristup dovešće do toga da saradnja ima pozitivnu dinamiku. Ja sam uveren da će ta dinamika biti u uzlaznoj liniji.

SAD daju podršku Srbiji u ostvarivanju punopravnog članstva u EU i tu zaista se trebamo zahvaliti na tom gestu. Amerika ima izuzetnu priliku da prevaziđe negativni odnos prema Srbiji koji je pokazala krajem 20. veka kako bi naši odnosi bili podignuti na zavidan nivo. Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem znatno unapređuje te odnose, a uveren sam da će ti odnosi u budućnosti sa novom administracijom biti bolji.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, dozvolite da ipak ovo kažem. Evo, juče se ponovo oglasio kandidat za predsednika države, kako to kažu, Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“. Ovakav kakav je Đilas, zlo i prevarant, naroda i države, da se nikada više ne ponovi Srbiji, a govorili smo ovih dana kakav je on zlo kako za naciju, tako i za državu u celini.

Dozvolite da kažem da je Verica Barać u potpunosti raskrinkala spregu kriminala, korupcije, izvršne vlasti, sudske vlasti, tajkuna, tajnih službi i tokova novca za vreme Đilasovog režima, kao i način na koji je Dragan Đilas kao gradonačelnik Beograda sticao bogatstvo, nameštenim državnim tenderima za privatne firme svojih partijskih drugova i svojih lično.

Zaista prozivam Tužilaštvo Republike Srbije da uzme konačno da počne raditi svoj posao.

Verica Barać je govorila o kontroli medija koju je vršio Đilas i Jeremić. Kako znate, Barać je preminula, nažalost 2012. godine, ali ostali su snimci koji su i danas aktuelni koji ukazuju na tokove prljavog novca kojim su se Đilas i njegovi saradnici obogatili na račun građana Republike Srbije.

Snimci su jednostavno nestajali, verovali ili ne jedan za drugim, kako bi se sve to zataškalo.

Verica Barać je rekla, citiram njene reči - ovde je dozvoljeno da gradonačelnik Đilas ima privatne firme koje se bave medijima, ovo je tačno za Đilasa i Šafera, rekla je Verica Barać, to je bezobrazluk i cinizam, stalno posluje sa budžetom, toliko su sposobni na tržištu da stalno posluju sa budžetom, završen citat.

Da li vam uvaženi narodni poslanici sada jasno otkuda Đilasu 619 miliona i vama poštovani građani Republike Srbije? Ponovo prozivam tužilaštvo da konačno se počne baviti svojim poslom.

Verica Barać je govorila kako su mediji u Srbiji bili zarobljeni preko Dragana Đilasa, a on danas govori, nama prigovara da su zarobljeni mediji. On je to radio. Evo ja ću citirati pokojnu Vericu Barać. Ona kaže - oni rade, Đilas i Šafer i njegovi saradnici Jeremić i Tadić, što je kontrola medija u Srbiji, Đilas i Šafer, kupuju minute unapred, to gospodin Rističević govori ovde svakodnevno u Skupštini, to rade i danas, plaćaju avansno i time jako utiču na medije, vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzuru novina, završen citat.

Ko to poštovani građani vrši cenzuru? I danas su mediji pod njegovom kontrolom gori nego za vreme Gebelsa.

Evo kako je, poštovani građani, videli ste izgledalo novinarstvo za vreme Dragana Đilasa, u narodu znanom kao Điki mafija. Bilo, a ne ponovilo se. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, naravno da ću podržati ovaj Vladin amandman, jer on je u interesu građana Republike Srbije i države Srbije.

Mi smo danas, poštovani narodni poslanici, raspravljali i ona tri sporazuma sa tri veoma značajne zemlje koje na neki način pridonose vitalnim projektima u infrastrukturi, posebno onaj sporazum sa Francuskom.

Kada smo već kod toga i u ovim projektima koji su vezani za sporazum sa Francuskom, dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem koje smatram da su veoma bitne i veoma važne, a tiče se u kontekstu srpsko-francuskih odnosa. Ti srpsko-francuski odnosi prijateljstva uspostavljeni su, ovo je veoma važno da obratimo pažnju, još u dalekom srednjem veku. Oni datiraju pre udaje Jelene Anžujske 1250. godine za srpskog kralja Uroša I.

Prvo srpsko-francusko prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, uspostavljeno je, verovali ili ne, za vreme srpskog velikog župana Stefana Nemanje, osnivača srpske srednjovekovne države u XII veku. O tome nam govori Josip Tronošac u svom čuvenom delu „Tronoškom rodoslovu“. Tronosac kaže, ja ću citirati, jer ovo do sada nije javnosti poznato: „Nemanja morem otplovi u Francusku svojim prijateljima od ranije, jer ga je francuskih kralj često primao, pa je tamo boravio po nekoliko godina. Zbog Nemanjinog porekla, njegove mudrosti i hrabrosti sam francuski kralj dao mu je svoju kćerku Anu za suprugu, pa su živeli na kraljevskom dvoru u Francuskoj. Pošto su Nemanjina braća ostala bez njegove podrške i pomoći, svi su u ratovima izginuli i pomrli. Epirski car Georgije opljačka svu Rašku i sve krajeve do Zaklubnja, to jest to Hercegovine. Raščani tada poslaše francuskom kralju svoje izaslanike, moleći da im pošalje Nemanju. Primivši izaslanike, kralj posavetuje Nemanju i otprati ga sa svojom kćerkom, kako i dolikuje, zajedno sa njegovim sinovima koji su se rodili na kraljevskom dvoru, to jest Stefanom i Vukanom.“

Poštovani narodni poslanici, ovo za javnost naučnu do sada nije poznat ovaj izvor. Dakle, Stefan Nemanja imao je suprugu Anu francuskinju, kćerku francuskog kralja Luja VII i od tada prijateljski odnosi datiraju zajedno sa Srbima.

„Zagrlivši ih, kralj reče Nemanji – otkinuo sam od mojih krinova, to jest ljiljana, dva krina koja će biti tebi i tvom potomstvu deo mog krina, to jest ljiljana i ova dva deteta su u tvom pečetu dva krina od moga pečeta.“ Prema tome, krin je, poštovani poslanici, ono na grbu Srbije.

Ono gore poviše predsednika Skupštine na grbu Srbije, krinovi, datiraju od francuske i od francuskog kralja. Dakle, Ana se udala za Stefana Nemanju i od tada počinju, a ne od Jelene Anžujske kasnije.

Ovaj citat koji sam vam sada rekao iz „Tronoškog rodoslova“ ne govori samo o prvom srpsko-francuskom prijateljstvu i odnosima, nego i svim srpko-francuskim heraldičkim vezama dve dinastije i dve zemlje. Takođe nam govori o prvom poreklu i pojavi krina, odnosno ljiljana kod Srba.

Da se razumemo, od danas ipak ne bi trebali reći da su krinovi došli za vreme srpskog kralja Uroša, nego Stefana Nemanje. Dakle, simbol krina došao je u Srbiju preko ćerke francuskog kralja Luja VII, Ane udajom za Nemanju, a ne preko udaje Jelene Anžujske za Uroša I. Dva krina u grbu simbolizuju dva Nemanjina sina i ona dva krina u našem grbu su simboli dva Nemanjina sina.

Prijateljske veze između Srbije i Francuske nastavljaju se u XIII veku, kada srpski kralj Uroš je oženio Jelenu Anžujsku, kćerku plemenitih roditelja. Jelena je bila majka čuvenih srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, a nosila je titulu kraljica Srbije, Duklje, Albanije, Huma, to jest Hercegovine, Dalmacije i primorskih oblasti.

Za dolazak Jelene Anžujske u Srbiju i njeno venčanje za kralja Uroša vezana je legenda koja kaže da je Uroš I prilikom njenog dolaska u Srbiju naredio da se predeli reke Ibar oplemene zasadom jorgovana i danas se to zove „Dolina jorgovana“, dolina Ibra.

Saradnja Srbije i Francuske nastavlja se kroz ceo srednji vek, a on se posebno nastavlja u moderno doba, tj. za vreme Karađorđa. Vožd Karađorđe uputio je pismo Napoleonu za vreme Prvog srpskog ustanka i u pismu vožd moli, na neki način, Francusku da pošalje pomoć. Francuska zbog zauzetosti svojim poslovima nije mogla da pruži u to vreme pomoć.

U francuskom parlamentu Viktor Igo je svojim čuvenim govorom tražio od Francuske da pomogne Srbiji da zaštiti svoj narod od turskog zločina. U tom govoru Igo zahteva ujedinjenje evropskih zemalja, pa se poštovani narodni poslanici njegov govor može smatrati prvim dokumentom evropske ideje o Evropskoj uniji, a ne kako ste čuli iz 20. veka.

La Martin je ostavio jedno potresno svedočenje o Ćele kuli i njegovoj simbolici. La Martin je prolaskom kroz Niš rekao za Ćele kulu, citiram: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kojoj su ceni platili tu nezavisnost njihovi očevi“, završen citat.

Sredinom 19. veka, pa i njegovim krajem, uticaj Francuske u Srbiji postaje sve jači. Brojni su Srbi kasnije postali visoki državni funkcioneri, kulturni i naučni radnici koji su bili školovani u Francuskoj, da ih ne nabrajam. Jedan od njih je Jovan Skerlić.

U vreme Prvog svetskog rata Srbija i Francuska, kako znate, bile su saveznice. Francuska je pomogla Srbiji u naoružanju, a kasnije i organizovanju prebacivanja srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf. Francuska je zbrinula mnoge srpske ranjenike i bolesnike u svojim bolnicama, a srpska deca i omladina smeštala su se u mnoge škole u Francuskoj. Po sadašnjoj proceni, najnovijoj, negde oko 7.000 srpskih đaka i studenata.

Francuska je bila jedna od organizatora Solunska fronta, kako znate, a na čelu ujedinjene srpsko-francuske vojske nalazio se francuski general Franš d`Epere.

Beograd je jedan, poštovani narodni poslanici, odnosno možemo reći jedini, zapravo i jeste grad Francuske koji nosi orden Legije časti. Ovo prijateljstvo i savezništvo ovekovečili su Srbi spomenikom zahvalnosti Francuskoj u Beogradu.

I danas, poštovani narodni poslanici, odnosi dve zemlje su na zavidnom nivou nakon zahlađenja u vremenu bombardovanja naše zemlje. Danas su na zaista zavidnom nivou zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zato će Francuska biti angažovana u izvođenju infrastrukturnih objekata u našoj zemlji koji će se graditi već početkom ove godine. Naravno da ću podržati ove amandmane. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine doktore Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su koleginice i kolege rekle uglavnom sve što se moglo reći o ovom setu zakona dozvolite samo da nekoliko rečenica kažem, da kažem da je izuzetan set ovih zakona veoma važan za našu privredu, što je jako bitno, jer oni trebaju da poboljšaju ambijent poslovanja, što će doprineti ukupnoj modernizaciji i privrednom rastu i ubrzati proces modernizacije Republike Srbije posebno u vremenu sprovođenja programa ubrzanog procesa modernizacije od 2020. do 2025. godine.

Korišćenje sistema e fakturisanja je besplatno, kao što je gospodin ministar rekao, sistem se sprovodi u fazama, prva i druga faza kako smo videli od 1. januara 2022, a druga od 1. januara 2023. godine, pa nadalje.

Moram da kažem poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, da naši politički protivnici, oličeni u jednom delu opozicije su bili protiv digitalizacije i vi se vrlo dobro sećate u ovom visokom domu problema i o uvođenju interneta u školama, itd, što je bila suluda ideja.

Međutim, oni se nisu suprotstavili samo digitalizaciji, nego svemu onom što je napredno i korisno, za građane Republike Srbije, a i za Republiku u celini.

Ja ću da spomenem samo nekoliko slučaja da vidite da građani Republike Srbije vide protiv čega su se oni borili, protiv Beograda na vodi, i danas su protiv toga, a to je biser Beograda i Srbije, i ovog dela, ako hoćete Evrope, protiv revitalizacije Železare Smederevo. Kada smo već u Smederevu, i Smederevskoj palanci, danas je neko spomenuo, a dozvolite da kažem da su pustoš ostavili u Smederevskoj palanci.

Mi smo ovde imali jednog narodnog poslanika Milojičića zvanog Kena, koji je bio i predsednik opštine i koji je za jedno veče, koliko se sećate, iznosili smo, samo na vodu i kafu potrošio 107 hiljada u jednom kafiću, a kasnije 200 i nešto hiljada, i s tim u vezi smo mi naišli na jedan grafit koji je glasio, a ja ga nisam zaboravio – Istina je živa, u Palanci nema piva. Ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. A pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kupo, što pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre.

Vidite, poštovani građani, u Smederevskoj palanci, danas je tvornica sa 700 radnika, tako radi SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a tako je radila DS i bivši režim, na čelu sa Draganom Đilasom, Borisom Tadićem i drugim pajtosima njihovim.

Kad sam već kod Vuka Jeremića, dozvolite da kažem za ovog nesrećnika Vuka Jeremića, inače člana grupe lopova i prevaranata, da je postao odjednom uzgajivač ovaca. Verovali ili ne, poštovani građani, Jeremić je navikao da se bahati u Njujorku, da troši tamo pare sa svojim pajtosima. Sada odjedanput preselio se na selo, u štalu, uzeo jagnje i doji jagnjad, itd.

To ste verovatno videli ovih dana na tviteru, i pokušava kolegi Marijanu Rističeviću da uzme posao. Kad smo već kod njega, on stalno, neprekidno laže na državu Srbiju i na SNS, na predsednika Aleksandra Vučića.

Tako je 1. februara 2021. godine, optužio predsednika Vučića prilikom posete Francuskoj, da je obećao predsedniku Makronu stolicu Kosova, UN,i naravno kao što ste videli, slagao je.

To je izrekao, bez stida Vuk Jeremić i bez malo morala. Upravo je Vuk Jeremić taj koji stalno radi za šiptare i na predaju Kosova i Metohije, šiptarima, a ne Aleksandar Vučić.

Kada sam već kod toga, da raskrstim oko Vuka Jeremića oko Kosova i Metohije. Jeremić je od dolaska na čelo srpske diplomatije, kako znate, poštovani narodni poslanici stalno radio na tome da se pregovori o KiM, prebace iz UN u EU, i time doveo misiju Euleks, na KiM. I on i Dragan Đilas, i Boris Tadić, time zabili nož u leđa vlastitoj državi.

Kada je 2008. godine ilegalno proglašena jednostrana nezavisnost Kosova, Jeremić nije preduzeo nikakve efektne mere protiv jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, iako je Narodna skupština Republike Srbije, to neustavno jednostrano proglašenje, nezavisnosti proglasilo neustavnim, on nije preduzimao nikakve mere.

Povodom priznanja jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova od strane Islamske konferencije, verovali ili ne, Vuk Jeremić je samo u jednoj rečenici uputio izraz razočarenja sekretaru Islamske konferencije i to je sve što je učinio kao ministar inostranih poslova.

Jeremić je pred OEBS-om jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova nazvao presedanom, te je apelovao na OEBS pozivajući se na Rezoluciju 1244. Saveta bezbednosti UN, umesto da se tada pozvao na završni dokument iz Helsinkija iz 1975. godine, koji je implicitno utvrdio da pokrajine Republike Srbije nemaju pravo na sticanje nezavisnosti. Namerno to nije učinio.

Jeremić je tada propustio da zatraži hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. Da li možete da verujete da on nije tada to zatražio? Jeremić se namerno odrekao sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Sad vidite ko je radio protiv interesa Srbije i protiv interesa našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Jeremić je namerno izbacio iz Predloga rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde da, citiram tačno šta je pisalo: „Jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja“ završen citat. Umesto toga, namerno, naveče, preko noći je ubacio stav koji glasi: „Da li je odluka Prištine da jednostrano rešenje proglašene nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom?“ Završen citat i time zabio nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Da je Jeremić radio za Prištinu, a ne za Srbiju, potvrdio je i ugledni američki časopis za međunarodne odnose „National Interest“ koji piše ovih dana da je Jeremić počinio najveću grešku 2008. godine koja je dovela do toga da se jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ne proglasi za separatistički čin. Evo, i Amerikanci, njihov ugledni časopis to zaista i priznaje.

Šiptari svake godine 27.10. slave kao jedan od najvećih datuma tzv. državnosti Kosova. Jer, upravo tog dana Priština je dobila pravni argument da gura svoju tzv. nezavisnost do kraja. Šiptarsko rukovodstvo u Prištini Vuka Jeremića smatra tvorcem najznačajnijeg papira u rukama tzv. kosovske nezavisnosti.

Poštovani građani, Jeremić je u autorskom tekstu, verovali ili ne, ali je istina, za francuski dnevni list „Mont“ 17.7.2018. godine pisao na dan kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić išao u posetu Francuskoj i optužio, verovali ili ne, ali državu Srbiju i njenog predsednika za širenje stabilokratije na Balkanu.

Tako je, uvaženi narodni poslanici, predsednik Francuske Makron mogao pročitati na dan susreta sa Aleksandrom Vučićem najpogrdnije optužbe na račun naše države Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Jeremić je u autorskom tekstu u „Washington Post“ jula 2017. godine najbrutalnije uvredio državu Srbiju opet i njenog predsednika Aleksandra Vučića i to pred njegov susret sa potpredsednikom tada SAD Majklom Pensom, građani su bili šokirani ovim nepatriotskim činom Vuka Jeremića.

Kad god je predsednik Republike Aleksandar Vučić trebao ići u posetu državniku velikih svetskih zemalja on je zabijao nož u leđa vlastitoj otadžbini.

Jeremić je decembra 2008. godine u razgovor sa američkim kongresmenom, Tedom Poom, rekao da je, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolji, čemu Srbija može da se nada, ako bude imala sreće.“ Završen citat i time se Vuk Jeremić svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Evo, poštovani građani, kako vidite ko izdaje Kosovo i Metohiju. Jeremić je u razgovoru sa Roćenom, savetnikom Mila Đukanovića rekao „Sa mater Srbiji.“ Završen citat i to u vreme kada je bio savetnik Borisa Tadića.

Poštovani građani Srbije, evo i juče je predsednik javio, EU će narednih nekoliko godina pomoći izgradnji železničke pruge Beograd – Niš – Skoplje, jedan od najvećih infrastrukturnih objekata u narednih pet godina. Srbija se gradi i radi.

Iz ovoga što sam ja govorio o Vuku Jeremiću vidi se da je Vuk Jeremić velika štetočina za našu zemlju. Radi se o jednoj izdajničkoj bitangi sa kojim treba da se bavi tužilaštvo Republike Srbije zbog ekonomskog i političkog podrivanja naše zemlje i razbijanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Za razliku od njega, Aleksandar Vučić, predsednik države je veliki srpski reformator, motor ubrzane modernizacije naše zemlje, veliki srpski rodoljub i veliki srpski državnik, graditelj i branitelj svih građana Republike Srbije, koji nikada neće uraditi ništa što ide na štetu Republike Srbije.

Hvala.