Hvala, predsednice.

Ja sam amandmanom predložio da se u budžetu za ovu godinu izdvoje sredstva za nastavak izgradnje cevovoda i objekata vodosnabdevanja turističkog centra „Jabučko Ravnište“ na Staroj planini. Ono što je predviđeno ovim projektom, to je izgradnja cevovoda „Zubska reka“, Jokino Vrelo, izgradnja postrojenja za preradu vode „Zubska reka“ kapaciteta 20 litara u sekundi, crpna stanica „Zubska reka“ i crpna stanica i rezervoar „Leskovo“. Vrednost radova ove prve faze je 650 miliona dinara. Kao što znate Stara planina je turistički centar sa najvećim potencijalom za grinfild investicije u turizmu, siguran sam, u ovom delu Evrope.

I ono što je posebno važno, država na toj lokaciji Jabučko Ravnište poseduje svu imovinu koja je trenutno u pasivnom statusu i koja samo stavljanjem u aktivni status može sama isfinansirati potrebe za dodatnim komunalnim opremanjem. Sada bez investicije ove, bez realizacije ovog projekta trenutno imamo spremno 16 hektara, po Master planu i po PDR-u, za izgradnju i za gradnju na Staroj planini na Jabučkom Ravništu, za izgradnju hotela, višeporodičnih apartmana, jednoporodičnih apartmana i drugih sadržaja. Planom je predviđeno 152 hiljada kvadrata. Ovom investicijom omogućićemo izgradnju na još 60 hektara i ski-staza na još 40 hektara.

Šta je bitno? Ne moramo u budžetu skidati novac od bilo čega da bi finansirali ovaj projekat. Prodajom zemljišta koje je opština dala državi da bi država formirala Javno preduzeće „Stara planina“ koja se bavi razvojem Stare planine, po trenutnim tržišnim cenama pokrili bismo ne samo ovu investiciju, već investiciju za drugu fazu vodosnabdevanja, za drugu fazu PDR-a vodosnabdevanja i izgradnju drugih objekata za vodosnabdevanje, što bi, takođe, generisalo i dodatne prihode kada je u pitanju lokalna samouprava, a to je komunalno opremanje, porez na imovinu i najvažnije otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta u turizmu.

Stara planina nije bitna samo za Knjaževac, već i za Pirot, Svrljig, Dimitrovgrad i smatram da bi novi investicioni ciklus doprineo daljem ekonomskom razvoju ovog dela Srbije. Zahvaljujem.

23/2 AL/JG

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, danas imamo jedan veoma važan dnevni red pred nama. Sa jedne strane imamo zakone kojima sprovodimo reforme i jačamo institucije naše zemlje, a sa druge strane imamo zakone koji pokazuju i dalje da je Srbija i politika Srpske napredne stranke sa jedne strane razvojna, a sa druge strane socijalno odgovorna.

Najvažniji zakon koji je danas na dnevnom redu siguran sam da je zakon koji bi trebalo da prevazilazi sve političke razlike – zakon roditelj negovatelj. To nije mera koja je došla sama od sebe. Država Srbija je sistemski počela da se bavi porodicom i demografijom, pre svega formirajući ministarstvo za te potrebe. To je bila suština, pokazati odgovornost prema tome šta je jedan od većih problema u našoj zemlji.

33/2 MV/MP

Pored ove mere, država Srbija je godinama ulagala u različite vidove i donosila nove zakone i nova zakonska rešenja kako bismo pomogli porodice i pre svega mlade ljude koji su na početku osnivanja svojih porodica. Pored alimentacionog fonda, pored subvencije za kupovinu prve nekretnine majke, pored najvećeg roditeljskog dodatka na Balkanu, pored subvencija mladima jeftinih kredita za stanove, pored lečenja steriliteta i pokrivanja troškova vantelesne oplodnje, ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu prvi put sistemski uređuje status roditelja negovatelja. Ono šta je dala, matematika je egzaktna stvar i brojevi su egzaktna stvar, ova politika kad je u pitanju porodica, politika koju sprovodi naša država je dala rezultate – od januara do maja meseca ove godine rođeno je 700 dece više u odnosu na isti period prethodne godine. Ja sam siguran da sve ove mere imaju značajan uticaj na ovaj rezultat.

Takođe, ovaj zakon je nastavak politike podrške porodici i najosetljivijim kategorijama stanovništva. Roditelji koji moraju 24 časa sedam dana u nedelji da brinu o svojoj deci, o svojim najbližima, zaslužuju da država sistemski reši njihov status i da sagleda sve probleme i da im bar na jedan način olakša sve to.

Takođe, iskoristio bih priliku, mnogo mera je država sprovela kad je u pitanju i socijalna politika. Žao mi je što ministarka trenutno nije u sali. Postoji veliki broj nekretnina, kuća, stanova, kuća na selu, koji su po osnovu hipoteke za boravak u gerontološkim centrima naših građana naše države završili u vlasništvu PIO fonda i Republičke direkcije za imovinu. Ta imovina sada je potpuno pasivna, ne služi ničemu, ne koristi se. Rešavajući taj problem i stavljajući u funkciju tu imovinu, zajedno sa lokalnim samoupravama, kroz jasne konkurse, gde bismo sagledali socijalnu ugroženost stanovništva, mlade ljude, ponudili im te nekretnine na dugoročno korišćenje, smatram da bismo bez ikakvih dodatnih finansijskih ulaganja od strane države rešili veliki problem popriličnog broja građana.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo i zakone koji su deo reformske agende i zakone koji se tiču sprovođenja ODIHR preporuka koje je predložio kolega Petrašinović. Svi znate u ovoj sali da je naša zemlja još od 2021. godine spremna za otvaranje Klastera 3, da je naša zemlja prihvatila da sprovede dodatne reforme kako bi pokazala želju za ubrzanjem i za sprovođenjem dodatnih aktivnosti kada je u pitanju evropski put naše zemlje. Tu su bili medijski zakoni i sprovođenje ODIHR preporuka, dodatno usaglašavanje politike naše zemlje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, jačanje dijaloga između institucija i civilnog sektora.

Ali, nažalost, kao što su i prethodne kolege govorile, na tom putu ka EU u sprovođenju reformi, borbi da se te reforme ubrzaju i da što pre napredujemo na evropskom putu, na tom putu su Srpska napredna stranka i vladajuća koalicija potpuno sami. Nažalost, mi smo jedina zemlja koja je kandidat gde imamo i opoziciju i deo civilnog sektora koji ne da ne učestvuju u toj borbi, već je potpuno aktivno sabotiraju. Nažalost, to ima posledice po našu zemlju, ali sam siguran da ovim zalaganjem i ovim trudom i predsednice Narodne skupštine i svih nas, i Vlade i predsednika Republike, da ćemo prevazići sve te probleme. Kao što je kolega Mirković jutros rekao, da smo i opet dobili preporuke Evropske komisije da se otvori Klaster 3 i nadam se konačno dobrim vestima, jer je svaki odnos, pa i naš odnos pristupanja ka EU, jedna dvosmerna ulica gde moraju da se mere rezultati i gde moraju da sve ono što smo mi uradili, što nije bilo lako, što je bilo izazovno, da se na kraju krajeva i ceni i da građani Srbije mogu da vide da je to jedan proces u kome ima pomaka.

33/3 MV/MP

Na kraju, kada spojimo odgovornu ekonomsku politiku, ulaganje u infrastrukturu, podršku porodicama i reforme koje naša država sprovodi, koje jačaju naše institucije, dobijamo jasnu sliku Srbije koju vodi predsednik Republike i koju vodi Srpska napredna stranka, a to je Srbija koja se istovremeno i gradi i razvija i vodi računa o svim svojim građanima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pa što se tiče samo amandmana svakako da ne treba da bude prihvaćen jer je toliko nelogičan i besmislen, gde veliki borci za demokratiju reč „može“ da menjaju „mora“. Tako da, pored toga što kolega iz ove lokalne beogradske stranke na nivou statističke greške prete izborima, pa i onda ovom, mislim nelogičnosti, ali hajde da pričamo o važnim stvarima.

Kada je u pitanju sav dnevni red na ovoj sednici i jako puno važnih zakona, imamo šest zakona koji su deo reformske agende, koju sprovodimo na našem putu ka Evropskoj uniji, i ja moram da iskoristim priliku da se zakoni Ministarstvo za evropske integracije i ministru Staroviću. Na Odboru za evropske integracije sam paru puta pričao o problematici i potrebi da se olakša i pomogne malim lokalnim samoupravama i lokalnim samoupravama iz treće i četvrte kategorije da mogu lakše da sufinansiraju i predfinansiraju prekogranične projekte. Ministarstvo je razumelo tu problematiku, i, evo, prvi put ćemo imati i ove godine u budžetu, imamo sredstva, završavaju se podzakonska akta gde će Ministarstvo za evropske integracije sudinansirati sufinansiranje opština kada su u pitanju prekogranični projekti.

Smatram da je sledeći korak nešto što će takođe dodatno olakšati malim opštinama, a to je da napravimo neki budžetski fond, garantni fond gde male opštine ne bi morale u toku jedne godine da odustanu od neke investicije da bi predfinansirali prekogranični projekat, jer se obično u jednoj kalendarskoj godini ta sredstva sa kojima predfinansiraju ne vrate u istoj, a oni iz budžeta ne mogu da skinu od plata i stalnih troškova to da bi predfinansirali, već moraju da odustanu od nekog infrastrukturnog projekta.

I na ovaj način se stvarno svako u svom domenu bori da olakšamo malim opštinama, da privučemo što je moguće više sredstava iz fondova, da li su to prekogranični, odnosno neki drugi fondovi evropski. Sa jedne strane, mi se time bavimo, a sa druge strane imate izjavu predstavnika blokaderske opozicije i u holu Narodne skupštine i u medijima, pa i na kraju kada se završila ova njihova nedavno turneja tu gde su već bili po Evropi, ne znam ni ja, gde kažu – ključna poruka – sa te njihove turneje – sredstva iz fondova usmeriti udruženjima građana i medijima koji se bore za demokratizaciju.

40/2 AL/IR

Znači, nama ne trebaju pare iz tih fondova da gradimo vrtiće, škole, igrališta, kanalizacione mreže, vodovodne mreže, drugu infrastrukturu, nego da damo da oni daju te pare njihovim udruženjima građana da nas uče demokratiji. I, evo primer samo mog Knjaževca. Za godinu i po dana smo iz prekograničnih i drugih evropskih fondova privukli milion i po evra. Izgradili terene na otvorenom, gradimo pešačko-biciklističku stazu, izgradili nove sadržaje u okviru sportskog centra „Banjica“, opremili novoizgrađeni rehabilitacioni velnes centar. Ne, po njihovoj logici trebalo je da nađemo neki lokalni „Endžio“, da im damo milion i po evra da nas uče demokratiji, da nam dele flajere, drže one tribine gde samo oni dolaze, i to je, dragi građani, suština. Oni ne traže da se taj novac uzima ni od Srpske napredne stranke, ni od predsednika, ni od bilo koga, direktno od vas da ode direktno u njihove džepove. I ranije su to radili nekako drugačije. Sada više nemaju ni stida ni srama, nego to rade poprilično javno.

Kada je u pitanju sam zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, cilj ovog zakona je ravnomerni regionalni razvoj i suština je da se naša država kroz ovaj zakon i ostala podzakonska akta spremi za trenutak kada budemo pristupili Evropskoj uniji, da možemo da koristimo novac iz tih fondova. Naravno, naša država ne čeka taj trenutak da bi se bavila ravnomernim regionalnim razvojem. Država nikad više nije ulagala u sve delove naše zemlja.

Ja dolazim sa istoka Srbije i samo od putne infrastrukture, znači od Knjaževca do Kladova, do Boljevca, Majdanpeka, Bora, sve su nove saobraćajnice, sve su novi rehabilitovani regionalni putevi. Male opštine konačno realizuju velike projekte o kojima su ranije mogli samo da sanjaju. Kompletne rekonstrukcije domova zdravlja, izgradnja stadiona, ulaganje u kanalizacionu mrežu u selima itd.

Tako da, država i te kako vodi računa kada je u pitanju regionalni ravnomerni razvoj, a o tome govori i zakon koji je takođe na dnevnom redu, i o kome se na moju žalost jako malo pričalo, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za rehabilitaciju lokalnih puteva. Tim zakonom je predviđeno da 200 miliona evra imamo investiciju u gotovo hiljadu i 200 kilometara rehabilitaciju lokalnih puteva.

Država je jako puno u prethodnom periodu ulagala i izgradila i autoputeve i regionalne puteve itd. Ali je država takođe i shvatila koliko je važna i lokalna putna mreža. Opštine ne mogu same da u jednom investicionom ciklusu tretiraju ono sve što je potreba građana, a suština da bismo zadržali narod i u malim opštinama, čak i na selima u tim opštinama, moraju ljudi da imaju dobar put i dobru infrastrukturu. Država već realizuje jedan projekat koji se tiče lokalne putne infrastrukture tzv. „LID“, ali je takođe država primetila da ne može kod svih donatora – lokalni putevi ne ispunjavaju te neke uslove, nemaju dovoljnu širinu itd. I potrudila se, sagledala problematiku i obezbedila 200 miliona koji će se u naredne dve ili tri godine, koliko već piše u ovom sporazumu, uložiti direktno u lokalnu putnu infrastrukturu.

Samo primer, opet se vraćam na mesto odakle ja dolazim, mi smo opština koja je četvrta po veličini, 1.202 kilometra kvadratna – 300 kilometara lokalne putne mreže. Samo je problem održavati tu lokalnu putnu mrežu iz godine u godinu, a investiciono održavati zahteva popriličan napor i to male opštine ne mogu da urade bez pomoći države. I opština Knjaževac će kroz ovaj zakon kada budemo usvojili, koji će krenuti, koliko sam video u sporazumu realizaciju jula meseca, rehabilitovati pet putnih pravaca u našoj opštini koji su najgorem stanju. To su putni pravci Rgoste–Miljkovac, Slatina–Banjski Orešac, Kandalica–Balinac, Žukovac–Aldinac i Jelašnica–Radičevac. Pedeset sedam kilometara lokalne putne mreže u ukupnoj

40/3 AL/IR

vrednosti od 715 miliona dinara. To je istorijski važna stvar za naš grad i za našu opštinu jer možda u tim selima ne živi puno ljudi, ali puno ljudi se bavi poljoprivredom, dolazi vikendom tamo, obilazi svoje kuće, svoja poljoprivredna gazdinstva i jako je važno da imaju dobru povezanost sa gradom.

I na kraju iskoristio bih samo priliku, pošto smo imali nedavne lokalne izbore i u Knjaževcu, da se zahvalim Knjaževčanima na ogromnoj podršci i poverenju i da im obećam da ćemo i u narednom periodu odgovorno i domaćinski voditi brigu o Knjaževcu i nastaviti da se borimo da Knjaževac bude dobro mesto za život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko, predstavnici Vlade, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, gde dodatno uređujemo čitav izborni proces u našoj zemlji, ali moram da kažem da ne radimo to samo sada, da je država više od 10 godina unazad radila puno stvari na poboljšanju izbornog procesa i transparentnosti samog izbornog procesa.

Birački spisak do 2012. godine vodila je svaka opština, odnosno grad za sebe i takav način vođenja je imao nedostatke, jer nije postojala jedna centralna evidencija i moglo je da se dođe do slučajeva i dolazilo je, naravno, da jedan građanin Srbije bude upisan u više biračkih spiskova.

Od 2012. godine objedinjeni su svi podaci i uspostavljen je jedinstveni birački spisak kojim je obezbeđena puna kontrola, tačnost i ažurnost podataka. Od uspostavljanja jedinstvenog biračkog spiska 2012. godine, evidencije prebivališta, odnosno boravišta građana povezane su sa biračkim spiskom, tako da kada građanin promeni prebivalište taj podatak su u roku od 24 časa menja u biračkom spisku. To znači da sada nemamo nijednog duplo upisanog građanina, birača, niti se to može desiti zato što se prijavom na novu adresu stanovanja birač automatski briše i sa prethodnog.

Takođe, od 2019. godine povezane su i matične knjige sa biračkim spiskom, tako da kada lice premine briše se iz biračkog spiska, a u slučaju promene prezimena taj podatak se evidentira u biračkom spisku.

Takođe, ministarstvo nadležno za ove poslove u cilju dodatnog unapređenja jedinstvenog biračkog spiska u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu uspostavilo je u septembru ove godine i novu elektronsku uslugu na portalu e-Uprava - zahtev za upis, odnosno promenu podataka u jedinstvenom biračkom spisku.

Čitav ovaj proces oko donošenja ovog zakona je bio izuzetno inkluzivan, saradnja sa ODIHR-om, sa CeSID-om, sa CRTA, sa predstavnicima civilnog društva koji se bave izbornim procesom na neki način. Takođe, imali smo veliki broj javnih slušanja i na kraju smo dobili i pozitivno mišljenje svih koji su bili uključeni u ovaj proces.

Takođe, ono što je predviđeno ovim zakonom je komisija za kontrolu biračkog spiska gde će sedeti stručni ljudi i gde vlast neće imati nikakvu većinu u tom telu. Usvajanjem ovog zakona blokaderi potpuno gube svoj najveći alibi kojim su zloupotrebljavali i građane i narodnu volju i izmišljali razloge za sve svoje poraze od 2012. godine u svim izbornim procesima, od lokalnih, parlamentarnih, predsedničkih, do danas.

Imaćemo priliku, siguran sam, da ovaj zakon vidimo u punom kapacitetu na proleće naredne godine kada nas očekuju lokalni izbori u 11 gradova i opština, među kojima je i Knjaževac, odakle ja dolazim, pa bih iskoristio ovu priliku da sa ovog mesta Knjaževčanima najavim šta je to od velikih projekata čija nas realizacija očekuje u narednom periodu.

Ne želim da pričam previše opet o rezultatima, jer Knjaževčani savršeno vide i znaju. Znaju da imaju besplatan javni prevoz na teritoriji čitave opštine za sve kategorije stanovništva 10 godina, da poslednjih 10 godina sva deca u našim osnovnim školama imaju besplatnu užinu, da smo podigli preko dve hiljade hektara novih zasada pod voćem direktnim subvencijama iz budžeta, da smo udesetostručili broj učenika i studenata koje stipendiramo, da ne postoji jedan, jedini zahtev za lečenje dece koji nismo u potpunosti finansijski pomogli. Vide ljudi to, vide i nove trgove, i nove fabrike, vide renovirane škole i vrtiće.

Uspeli smo od grada koji nije imao perspektivu da, po mišljenju mnogih, po mišljenju široke javnosti, napravimo najlepši i najbolji mali grad za život u Srbiji. Pored rezultata, ideje i programi su nešto za šta će građani glasati, a ne nasilje, buka, divljanje, urušavanje institucija i zloupotreba svega.

Ono šta nas očekuje u narednom periodu je realizacija velikih projekata koji su rezultat ogromnog zalaganja lokalne samouprave, ali i politike SNS i predsednika Republike i razumevanja da država mora ravnomerno, regionalno da ulaže da bi se stvarali uslovi za ostanak i za povratak mladih ljudi u male sredine.

Jedna od najbitnijih stvari koja nas očekuje u narednom periodu je realizacija kroz LIID projekat zajedno sa Ministarstvom građevinarstva, kompletna rekonstrukcija 11 ulica u gradu, osam ulica u naselju Dubrava i četiri ulice u širem centru grada. Vrednost ovog projekta je 160 miliona dinara bez PDV-a.

Takođe, prilikom posete predsednika Republike dogovorili smo i krećemo sa izgradnjom akva-parka u okviru Sportsko-rekreativnog centra „Banjica“. Vrednost ovog projekta je 80 miliona dinara i uz početak rada rehabilitacionog velnes-centra koji smo napravili na neposrednom izvorištu Rgoške banje, izvorištu termo-mineralne vode. Na ovaj način nastavljamo da razvijamo moderni banjski turizam u Knjaževcu.

Sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i zajedničkim ulaganjem prelazi naša toplana sa ogrevnog drveta i mazuta na komprimovani gas. Knjaževčani će imati bolji vazduh, grejanje sigurno neće poskupeti, a siguran sam da će možda biti prostora i da se cena grejanja smanji.

Takođe, krenuli smo u realizaciju dugo čekanog projekta o kome Knjaževčani dugo pričaju, a to je pešačko-biciklistička staza od centra grada duž Žlnske petlje, vrednosti 300 hiljada evra koje finansiramo kroz prekogranični projekat.

Ove godine završićemo i potpunu energetsku sanaciju osnovne škole u Dubravi, to je jedina škola gde do sada nismo potpuno uradili energetsku sanaciju, i to je projekat koji radimo zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Očekuje nas takođe i jedna velika privatna investicija – izgradnja ritejl parka na površini od 10 hiljada metara kvadratnih i novih 150 do 200 radnih mesta za Knjaževčane.

Takođe ovih dana očekujemo završetak kompletne rekonstrukcije puta Knjaževac- selo Orešac, nakon posete predsednika i razgovora posete u selu Podvis koje se nalazi na toj trasi nalaze dve fabrike koje upošljavaju preko 200 radnika.

Dogovorena je kompletna rekonstrukcija zbog teretnog saobraćaja tog putnog pravca i vrednost tog projekta je oko 200 miliona dinara, dužine oko sedam kilometara.

Ono što nas očekuje u narednom periodu, i siguran sam da ćemo uspeti i sa nadležnim ministarstvima da nađemo prostor u budžetu za narednu godinu, to je kompletna rekonstrukcija doma zdravlja za koju smo završili projektnu dokumentaciju, imamo izdatu građevinsku dozvolu, kao i izgradnja transfer stanice i zatvaranje nesanitarne deponije koja Knjažečanima pravi velike probleme naročito u letnjim mesecima.

Poštovani građani, Srbiji su potrebne ideje i planovi, vizija kako je unapređena mi gradimo i Knjaževac i čitavu Srbiju i to je ono sa čime mi izlazimo pred građane, a ne nasiljem, uvredama, bez ikakve ideje i programa. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.

Član 107.

Mi smo sad imali priliku da čujemo čoveka koji je najodgovorniji za stanje, za pogoršanje stanja u kompaniji „Falke“ u Knjaževcu. Na krilima protesta 2017. godine, tamo je formiran politički sindikat, koji je ovaj čovek predstavlja i ja sam i tada kao šef kabineta predsednika opštine, a i na nedavnim štrajkovima prošle godine kao narodni poslanik učestvovao u pregovorima između kompanije i menadžmenta, kao posrednik u ime lokalne samouprave.

Koliko on brine o pravima radnika govori Nacrt sporazuma koji ja imam ovde na mejlu koji su mi tada poslali iz njegovog sindikata gde je druga tačka sporazuma da se pristupnice sindikata „Sloga“ do 19. maja, to je znači odmah sutradan, podnesu u obračunsku službu, kako bi taj sindikat, naravno na tuđoj muci, mogao da zarađuje i to su ljudi tamo prepoznali na kraju i ti ljudi koji spominjete, koji su vodili sindikat i jedan i drugi više ne rade u toj fabrici, već su otišli u inostranstvo, dogovorili sa menadžmentom, uzeli otpremnine, itd.

U trenutku kada ste inicirali ovaj poslednji štrajk od 1084 radnika u toj fabrici samo 114 je radilo za minimalnu zaradu. Taman kad se tamo normalizovala situacija, to je fabrika koja zapošljava 1.000 ljudi, najveći poslodavac posle Ziđina u istočnoj Srbiji i vi ste došlo sa političkim sindikatom da rušite i Knjaževac i tu fabriku i život tih građana tamo. I onda vi sad imate pravo da pričate o bilo čemu i radničkim pravima. Vi ste vašu brigu o radničkim pravima dokazali kada ste poslali taj sporazum, gde je druga tačka da se što pred pristupnice odnesu u obračunsku službu kako bi moglo radnicima da se odbije od plate, da leže vama na račun, gde su radnici, kada su videli taj sporazum pocepali. Mi smo sa njima napisali sporazum u 17 tačaka i to su potpisali i predsednik opštine i vlasnik, direktor kompanije i predstavnik ovlašćenog sindikata.

Stvarno nema smisla da se bavimo takvim stvarima, hajde bar da budemo iskreni. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege, uvaženi ministri i predstavnici Vlade Republike Srbije, ja ću na početku svog prvog izlaganja u Narodnoj skupštini napraviti kratak osvrt na najbolje rezultate rada u opštini Knjaževac u prethodnih 10 godina, na rezultate rada opštine i svih njenih građana jer dugo u ovom domu nije bilo predstavnika iz opštine Knjaževac i smatram da je jako važno da srpska javnost čuje šta je to šta radimo u maloj opštini na istoku Srbije.

U opštini Knjaževac od 2015. godine funkcioniše besplatan javni prevoz za sve kategorije stanovništva na čitavoj teritoriji opštine. Sva deca u osnovnim školama imaju besplatne užine. Organizujemo besplatnu pripremnu nastavu za upis u srednje škole i na fakultete. Stipendiramo učenike i studente po deset osnova. Godišnje, preko 350 naših mladih sugrađana dobije stipendiju od opštine.

Finansiramo lečenje dece, lečenje steriliteta i troškove vantelesne oplodnje iz Fondacije za povećanje nataliteta. Svakoj nezaposlenoj majci koja rodi treće dete opština dodeljuje 480 hiljada dinara.

Jedini u Srbiji imamo najsavremeniji, potpuno neinvazivni aparat za merenje i praćenje postrolnih poremećaja kod dece i već pet godina potpuno besplatno merimo i pratimo svu našu decu osnovno-školskog uzrasta.

Direktnim subvencijama iz budžeta opštine Knjaževac, naši voćari podigli su novih 2.000 hektara voća, uglavnom višnje. Otvorili smo tri nove fabrike i smanjili nezaposlenost na nivo republičkog proseka. Nemamo neasfaltiranu ulicu u gradu. Rekonstruisali smo glavne i magistralne delove vodovoda i obezbedili sigurno vodosnabdevanje za narednih 50 godina.

Gotovo potpuno smo rekonstruisali osnovne, srednje škole i sve objekte predškolskih ustanova u našem gradu. Renovirali smo gradski stadion, izgradili kompleks terena za sport na otvorenom i gradimo novu sportsku halu u okviru OŠ „Dubrava“. Završili smo izgradnju rehabilitacionog velnes centra na termalnom izvorištu Rgoška Banja i krećemo u razvoj savremenog banjskog turizma. Uvećali smo budžet opštine Knjaževac gotovo duplo, sa nekih 700 miliona u 2012. godini budžet opštine Knjaževac i sada je 1,3 milijarde.

Sve ovo, uvažene kolege, je bio san za male i nerazvijene opštine, pa čak i one veće do 2012. godine kada su bile prepuštene same sebi i kada smo zajedno sa kolegama se vodili pričom – ko izađe zadnji, neka ugasi svetlo.

Danas zahvaljujući pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je obišao čitavu našu Srbiju i koji ima sluha i za istok Srbije i za sva ostala područja koja nisu dovoljno razvijena kao neki delovi naše države, realizacija velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata postala je realnost za male opštine.

Danas i male opštine takođe razvijaju i stvaraju uslove za ostanak, ali i za povratak pre svega mladih ljudi. Zato što smo konačno vidljivi i što konačno država vodi računa i o nama, malim opštinama, upravo zato predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju ubedljivo najveću podršku u tim mestima.

Kada je u pitanju dnevni red, ja ću se kao neko ko dolazi iz sistema lokalne samouprave osvrnuti na dva predloga zakona koji se tiču projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, kao i Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u okvirnom zajmu za infrastrukturu u obrazovanju između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Kada su u pitanju prva dva zakona koja se odnose na razvoj lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, u obrazloženju projekta imamo Komponentu jedan – klimatske i pametne mobilnosti, gde se u njenom opisu kaže „obezbeđivanje grantova jedinicama lokalne samouprave za finansiranje projekata rehabilitacije i rekonstrukcije lokalne saobraćajne infrastrukture“.

Lokalna saobraćajna infrastruktura i putevi koji spadaju u nadležnosti opština i gradova, lokalni putevi, ulice u gradu, ulice u selima su veliki izazov za svaku lokalnu samoupravu i najveći deo investicionog dela budžeta svake lokalne samouprave upravo ide za unapređenje i održavanje lokalne saobraćajne infrastrukture.

Naročito je teško nerazvijenim opštinama sa velikom površinom i sa velikim brojem sela i samim tim sa velikom kilometražom lokalnih puteva da to sprovedu u delo, kao što je na primer moja opština Knjaževac, koja se prostire na 1.202 kilometra kvadratna imamo 85 sela i 280 kilometara lokalnih puteva.

Zato smatram jako važnim ovaj Predlog zakona i sve slične konkurse koji omogućavaju lokalnim samouprava da obezbede dodatna sredstva za ulaganje u lokalnu saobraćajnu infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo realizacijom ovog projekta kroz nadležno Ministarstvo poboljšati značajno situaciju kada je u pitanju lokalna saobraćajna infrastruktura u svih 145 lokalnih samouprava, u kojima je predviđeno sprovođenje i realizacija ovog projekta.

Jako bitna stvar koja se takođe navodi u zakonu što će prilikom realizacije konkretno ove komponente koja iznosi 250 miliona evra posebna pažnja biti posvećena nedovoljno razvijenim opštinama.

Izgradnjom novih auto-puteva i rehabilitacijom regionalnih saobraćajnica stvorili smo uslove da uz dobru povezanost, mladih pre svega, ostaju da žive u svojim mestima. Sledeći korak je lokalna saobraćajna infrastruktura i dobra povezanost na lokalu, jer kada budu dobro povezani sela i grad na lokalu, sela će ostati da nam žive i da se razvijaju.

Kada je u pitanju Predlog zakona koji se odnosi na infrastrukturu u obrazovanju, a odnosi se na formiranje regionalnih centara za obuku, pre svega želim da pohvalim tu regionalnu zastupljenost svih delova naše zemlje, jer smatram da je stvaranje jednakih uslova iz svih oblasti presudno i jedini garant opstanka i razvoja čitave naše zemlje.

Regionalni centri za obuku, koji će uz zakonsku regulativu, kada je u pitanju dualno obrazovanje čiji su rezultati više nego vidljivi, omogućiće da se na regionalnom nivou prati dinamičnost tržišta rada i stvoriti bolju povezanost obrazovanja tržišta rada i privrede, jer i pored formalnog obrazovanja u tim regionalnim centrima mogu se realizovati razne sertifikovane obuke, dokvalifikacije, prekvalifikacije i u okviru neformalnog obrazovanja sa različitim partnerima iz te oblasti možemo znatno poboljšati uposlenost radnih ljudi i mimo formalnog sistema obrazovanja.

Sagledavajući baš te probleme, neusklađenost tržišta rada i potrebe privrede, kao i obrazovanih smerova u srednjoj stručnoj školi, mi smo u opštini Knjaževac oformili trening centar, gde organizujemo obuke za rad u tekstilnoj, metalskoj, obućarskoj i drvnoj industriji.

Ovom prilikom želim da se zahvalim ministru Nikoli Selakoviću, čije ministarstvo, koje on vodi, je prepoznalo ovaj vid inovativnih modela lokalnih politika zapošljavanja i podržalo rad i dalje obuke u tom trening centru sa gotovo sedam miliona dinara. Zahvaljujem.