18.11.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
u proceduri
|
20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Imali ste prilike, predsedavajuća, da vidite na primeru prethodnog govornika, govornika koji je govorio pre gospodina Jovanova, da ne bude zabune, koliko je tužno kada čovek izgubi svoj politički kompas. On je godinama i decenijama bio aktivista i funkcioner jedne stranke, a onda ga je, zamislite, Jovo Bakić, uspeo da ga, klinci bi to rekli – naloži, ali da ga nagovori kako je on najpametniji, kako je on najsposobniji i kako on trune samo i gubi vreme u toj stranci i onda je on poverovao Jovu Bakiću i napravio svoju stranku koja je neslavno prošla na prvim izborima i onda šta će – eto spao je na to da bespogovorno brani stavove najpoznatijeg balkanskog, da kažem, tajkuna. Svi znamo, da ne spominjem njegovo prezime, jer će možda neko dobiti povod za repliku.
Dakle, i on sada ovde mimo svoje volje mora po svaku cenu da brani stavove i interese tog tajkuna i to je onako, kako da vam kažem, teško je i za posmatrati.
Ali da se vratim na ono što je dnevni red. Dakle, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, treći je dan kako razmatramo ovaj Predlog rebalansa budžeta Srbije za tekuću godinu i treći je dan kako predstavnici opozicije, a mogli ste to da čujete do sada, uporno pokušavaju da nas ubede kako belo nije belo i kako crno nije crno.
Treći je dan kako slušamo da je 330 evra prosečne plate, kolika je bila u njihovo vreme, zapravo bolje i više od 820 evra, kolika je danas. Treći je dan kako slušamo da je 16 hiljada dinara, koliki je bio iznos minimalne mesečne zarade u njihovo vreme, zapravo mnogo bolje i mnogo više od 47 hiljada dinara, koliko iznosi danas, a od 1. januara dižemo na preko 53 hiljade, ako se ne varam, neka mi pomogne neko, mislim 53.500 dinara.
Treći je dan kako slušamo kako je 200 evra prosečne penzije, koliko je iznosila 2012. godine neuporedivo bolje i neuporedivo više, nego danas kada je više nego duplo veća, a upravo ovim rebalansom značajno uvećavamo penzije, dakle, čini mi se za 11%.
Treći je dan i znam da je poštovani građani teško da poverujete u to kako od predstavnika opozicije slušamo bolje kada je stopa nezaposlenosti u državi gotovo 26% koliko je bila u njihovo vreme, nego danas kada je na istorijskom minimumu, dakle svega nešto iznad 8%.
Znam da poštovani građani Srbije zvuči neverovatno, ali treći je dan i kad slušamo da je bolje kada za četiri godine kao država ostanemo bez 400.000 radnih mesta, nego kada za nekoliko godina otvorimo gotovo 500.000 novih radnih mesta.
Takođe, potpuno neverovatno zvuči, ali treći je dan kako je od istih tih predstavnika opozicije slušamo kako nije dobro da imamo puteve, autoputeve, brze saobraćajnice, pruge, mostove, škole, bolnice, parkove, vrtiće, itd, itd.
Teško je za poverovati, ali verujte mi na reč, da je treći dan kako slušamo da nije dobro što nam je dinar kao nacionalna valuta apsolutno stabilan. Što je kurs evra stabilan, o čemu je govorio gospodin Rističević malopre. Dakle, već 12 godina u kontinuitetu iznosi nešto malo iznad 117 dinara. Koliko god to zvučalo neverovatno, ali istina je da već treći dan kako slušamo da nije dobro što nam je učešće javnog duga u BDP daleko ispod mastrikta i svako ko malo detaljnije prati može da vidi da je to konstanta u fiskalnoj politici Vlade Srbije.
Dakle, iz godine u godinu taj procenat pada sve niže i niže i možda će gospođa Tomić da mi pomogne, mislim da je sada čak ispod 50%. Sećam se vremena kada je bilo 56, 58% mislim da je sada čak ispod 50%.
Takođe, već tri dana slušamo kako nije dobro što nam sve relevantne agencije, dakle međunarodne relevantne finansijske agencije konstantno potvrđuju visok kreditni rejting. Kako nije dobro što smo rekorderi u prilivu stranih, direktnih investicija. Kako nije dobro što nam je rekordna naplata poreza, kako nije dobro što imamo rast BDP-a iz godine u godinu, kako nije dobro što nam je zaposlenost na istorijskom maksimumu, kako nije dobro što su nam stabilne javne finansije i što sve svoje obaveze kao država, momentalno, dakle, u roku ispunjavamo na vreme.
Ništa to dame i gospodo nije dobro, verovatno je bolje da se oni vrate na vlast, da se vrati vreme kada je Srbija bila pred apsolutnim, potpunim bankrotom, pred totalnim kolapsom, kada su preduzeća i fabrike zatvarane, kada su ljudi masovno ostajali bez radnih mesta, kada se ništa u Srbiji nije gradilo, kada je prosečna plata bila 350 evra, kada je minimalac iznosio 16.000 dinara, kada se država zaduživala komercijalno pod nepovoljnim uslovima, ali da bi isplaćivala penzije kada su vršene pljačkaške privatizacije, kada apsolutno nikakvog plana i reda nije postojalo u javnim finansijama.
Kada su građani Srbije rapidno siromašili, a pojedini vlastodršci, neki od njih i danas sede ovde, ne u ovom trenutku, ali jutros su sedeli i govorili, i ti pojedini tadašnji vlastodršci se enormno bogatili do te mere koja se meri stotinama miliona evra, ako hoćete detaljno čak 619 miliona evra. Iskreno se nadam dame i gospodo da se ta vremena nikada neće vratiti u Srbiji, iskreno se nadam i apsolutno sam siguran da građani Srbije neće dozvoliti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo Raguš.
Uvaženi članovi Vlade, uvažena guvernerko, koristim priliku da poželim brz i uspešan oporavak Milošu Vučeviću kao premijeru i Goranu Vesiću, ministru i želeo bih vas, gospođo Vujović, kao potpredsednicu Vlade da zamolim da im prenesete želje nas poslanika iz SNS.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o bilo kom predlogu zakona ili predlogu izmena i dopuna nekog zakona, trebalo bi da imamo u vidu kakve će on benefite imati prvenstveno za građane Srbije. Mislim da je to osnovni postulat, kada je reč o različitim politikama koje zastupamo, kada je reč o različitim politikama za koje smo se opredelili, kada je reč o različitim politikama koje vodimo.
Međutim, nije, gospođo predsedavajuća, politika kada napišete bezbroj amandmana u tekstu - briše se, samo da bi podneli te amandmane i dobili na taj način, kako ja to volim da kažem, dva besplatna minuta, da promovišete neke vaše stavove koji, po običaju, nemaju nikakve veze sa samim predlogom zakona, niti sa amandmanom tog zakona na koji ste podneli amandman - briše se.
To je nešto što nije politika. To je jako lako. To može svako da uradi. Kao što nije politika kada za desetine i desetine i stotine kilometara auto-puteva, puteva, pruga, brzih saobraćajnica, kažete - ne, to nije dobro za Srbiju, ne, to je nepotrebno, ne, to je potpuno bez veze, to neće ništa doprineti građanima, privredi, itd. Kao što nije politika kada uporno ponavljate, i to radite danima već u ovoj raspravi, da je 330 evra ili oko 330 evra, koliko je nekada bila prosečna plata u Srbiji, zapravo bolje nego danas, kada je preko 800, po zvaničnim podacima.
Ja sam predložio da se ovaj amandman ne prihvati, da budemo protiv ovog amandmana koji glasi - briše se. Nemojte da govorite da nisam u temi dnevnog reda.
Nije politika kada je 150 evra nekadašnje minimalne zarade, kažete da je to bolje i više nego danas, kada je preko 400 evra.
Nije politika ni kada dovedete ni Rio Tinto, baš vi, dovedete Rio Tinto u Srbiju, to predstavite kao vrhunsku razvojnu šansu za Srbiju, kao da je to nešto što je mnogo dobro za Srbiju, naravno dok ste bili na vlasti, a onda padnete sa vlasti, zato što ste dozlogrdili građanima Srbije, odete u opoziciju i onda isti taj Rio Tinto napadate i nama spočitavate odgovornost. Ja ne tvrdim da je to ekološki, zato što ne znam, nisam stručan čak, ne razumem se, ali struka će reći. Takođe nije politika kada izađete na izbore i dožitivte neuspeh, potpuni neuspeh i neću da kažem debakl, decembar 2023. godine se nije desio debakl, postigli ste jedan pristojan rezultat, ali svakako neuspešan i nije politika kada doživite takav neuspeh, kažete bila je izborna krađa, loši uslovi, nije bilo uslova, a ono njihovi uslovi u pitanju. Izborni zakoni koje su ili oni doneli ili koje smo mi posle menjali na njihovu inicijativu, ali kao što nije politika kada proglasite bojkot izbora kao unapred pripremljeni alibi za izborni debakl koji se desio u junu ove godine.
Konačno, dame i gospodo, nije politika ni kada za Deklaraciju o nacionalnim i političkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda kažete kako je to, citriraću vas, propagandni panflet ili tako nešto i time se direktno pridružite kanonadi napada koji stižu iz Sarajeva, Zagreba iz Prištine, mislim političkog Sarajeva, direktno se pridružite kanonadi svakodnevnih napada i uvreda koje stižu odavde. Ista argumentacija, isti narativ, iste rečenice. Ja možda i mogu da imam neko razumevanje, prosto smo navikli da svakog dana iz Sarajeva, Prištine stižu napadi i na predsednika Vučića, i na predsednika Dodika, i na Vladu Srbije, ali ne mogu da razumem srpske političare ili političare u Srbiji koji istom argumentacijom napadaju ovu deklaraciju sa Svesrpskog sabora. Šta vam smeta toliko?
Kako je moguće da smo došli u ovakvu situaciju i jedino što mi je drago, drago mi je što smo u raspravi o ovoj deklaraciji konačno pale maske. Potpuno su pale maske, potpuno su otkrivene pozicije svih politčkih terana, na domaćoj političkoj sceni i danas vidimo da postoje političke partije koje apsolutno dele argumentaciju vladajućeg režima u Sarajevu i Prištivni, ako hoćete i to je dobro reći građanima i to je neki su za deklaraciju sa Svesrpskog sabora, o nacionalim i politčkim pravima i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, a neki su za rezoluciju o Srebrenici.
Neki od njih su i podnosioci predloga rezolucije o Srebrenici koja doduše nikada nije došla na dnevni red i dobro je, ali postoje politički faktori u Srbiji koji se zdušno zalažu za rezoluciju o Srebrenici.
Da ne trošim dalje vreme, naveo sam šta je to što nije politika a što dolazi preko puta nas. Ono što jeste politika i dobro je što ste to pitali, politika je ono što radi Aleksandar Vučić. Zahvaljujem se na podršci.
Politika je kada iz jedne zemlje koja je bila na kolenima, koja je bila pred potpunim bankrotom 2012. godine, danas ste u situaciji da izgradite stotine i stotine km auto puta, puteva, pruga i brzih saobraćajnica i ostalih kapitalne infrastrukture, da podignete plate, penzije i da nastavite sa ubrzanim ekonomskim oporavkom naše zemlje i da od Srbije, napravite pristojnu i modernu evropsku državu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi premijeru, uvaženi članovi Vlade, uvažena guvernerko, pa među brojnim i važnim, da kažem tačkama dnevnog reda današnje sednice imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i EU o učešću Republike Srbije u programu EU – Građani, jednakost, prava i vrednosti.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na današnjoj sednici je razmatrao ovaj predlog zakona i doneo odluku da predloži da Narodna skupština prihvati ovaj predlog zakona.
Interes naše zemlje za pristupanje ovom programu je višestruk, a naročito imajući u vidu naše čvrsto i trajno opredeljenje i jasno trasiran put ka članstvu EU. Reč je do sada o najvećem programu EU namenjeno je zaštiti vrednosti na kojima se Unija zasniva, a sam program je uspostavljen uredbom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, odnosno Saveta EU, koja je usvojena 28. aprila 2001. godine.
Krajnji cilj je podsticanje i održavanje ravnopravnog, otvorenog pluralističkog, uključivog i demokratskog društva utemeljenog na pravima. Program će naročito pružiti podršku organizacijama civilnog društva i drugim akterima na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou u realizaciji njihovih aktivnosti usmerenih na tematske oblasti programa.
Kada govorimo o finansijskim aspektima, a svakako da je to pitanje od najvećeg značaja kada je reč o realizaciji programa i projekata, u finansijskom razdoblju 2021. – 2027. godina predviđeni proračun ovog programa EU je čak jedna i po milijarda evra. Srbija će svojstveno tome imati i finansijsko učešće u programu za 2024. godinu u iznosu od 14 miliona dinara i ta sredstva su već obezbeđena budžetom za 2024. godinu.
Sam sporazum i aneksi zaključeni uz sporazum predviđaju jasna pravila koja će omogućiti dobro finansijsko upravljanje, kontrole i revizije ovih sredstava od strane svakog subjekta koji ova sredstva dobijaju.
Nešto konkretnije u okviru tematskih oblasti u kojima će Srbija učestvovati programi i projekti koji će se realizovati pored ostalog usmereni su na sprečavanje i borbu protiv nejednakosti i diskriminacije, promovisanje punog uživanja prava žena, rodne ravnopravnosti, promovisanje prava deteta, podizanja svesti o pravima deteta u sudskim postupcima, izgradnju kapaciteta sistema zaštite dece, zaštitu i promovisanje prava osoba sa invaliditetom, sprečavanje rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama i nasilje u porodici, zaštiti žrtava takvog nasilja uključujući decu koja su ostala siročad zbog krivičnih dela u porodici i podržavanje i obezbeđivanje istog nivoa zaštite u celoj Uniji za žrtve rodno zasnovanog nasilja.
Kada je reč o tematskim oblastima program je usmeren na jačanje projekata koji su usmereni na promovisanje i angažovanje i učešće građana u demokratskom životu, razmenu između građana različitih država članica i podizanje svesti o zajedničkoj evropskoj istoriji, kulturi i zajedničkim vrednostima.
Na kraju bih istakao da je za naš evropski put veoma važno da se našim građanima približe vrednosti EU. Svakako da će ovaj program kroz projekte u kojima će učestvovati i naši građani, dakle, naše organizacije civilnog društva i udruženja građana, kroz projekte bratimljenja gradova i druge oblike saradnje i učešća građana doprineti ostvarenju tog cilja.
Odbor za ljudska i manjinska prava je veoma zainteresovan da se Republika Srbija uključi u sve programe koje imaju za cilj jačanje ljudskih prava i verujem da ćemo koristeći, da kažem i našu kontrolnu funkciju Narodne skupštine i nakon usvajanja ovog predloga zakona biti u mogućnosti da pratimo njegovu primenu i pozivam vas da u danu za glasanje usvojimo ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
To je jedna u nizu anomalija našeg Poslovnika o radu, ali bože moj.
Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, imam nekoliko poslaničkih pitanja, ali ne znam, s obzirom da je blizu 19.00 časova, da li ćemo uspeti da dobijemo odgovore, ali ako budemo efikasni možda i uspemo u tome.
Dakle, svakako prvo pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Stefanoviću, a tiče se ulaganja u naoružanje i opremu, modernizaciju vojne tehnike, forsiranja u domaće proizvodnje u te svrhe. Takođe bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim na malopređašnjem iscrpnom odgovoru u vezi najave uvođenja obaveznog vojnog roka. Mislim da je to jako važno, zato što je u poslednje vreme na delu prava histerija u pojedinim medijima, uglavnom su to oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, i vrši se snažna negativna kampanja protiv redovnog služenja vojnog roka i te ideje i te najave.
Doduše, oni inače vode kampanju protiv svega što je dobro za Srbiju, protiv svega što je patriotski, protiv svakog poteza koji štiti srpske nacionalne interese. Spremni su da napadnu i najbolju moguću ideju i najbolji mogući potez, samo ukoliko to dolazi od strane Aleksandru Vučiću, pa bile to vakcine, bio to najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, bio to spomenik Stefanu Nemanji, bila to zlatiborska gondola, bilo šta, bilo šta da je u pitanju, oni će to napasti ukoliko to dolazi od Aleksandra Vučića.
I kad već spominjem najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, želeo bih da nam se obrati, ukoliko nam vreme dozvoli, i ministar finansija gospodin Mali po ovom pitanju, jer ovi pomenuti mediji su, verovali ili ne, uspeli da napadnu i tu temu, uspeli su da napadnu i najavljen paket pomoći građanima, privredi i stanovništva. Kažu kako je 110 evra, dakle, 30 plus 30 plus 50 evra namenjenih za građane Srbije uvreda zapravo za građane Srbije, kako je to ništa, kako taj novac ništa ne znači, kako je to vređanje zapravo građana Srbije. Pa, izvinjavam se što nemamo svi toliko novca kao oni, što nismo toliko bogati, silni i moćni kao oni da im 110 evra ne predstavlja ništa u životu i da to smatraju uvredom. Izvinjavam se zbog toga u ime svih nas, u ime normalne Srbije, u ime zdrave Srbije i zaista im se izvinjavam u to ime.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.
Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj medija u Srbiji je danas objavio informacije o ogromnom bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, Gojka Đilasa, a koje se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina. Dakle, stanovima, lokalima i garažama u samom centru grada, ali i u širem centru Beograda, a čija se vrednost meri u milionima evra.
S toga, postavljam nekoliko pitanja predsedniku Vlade, gospođi Brnabić, ministru unutrašnjih poslova, i ako nije tu, ministru pravde, takođe. Kako je Đilasov brat, kako je bilo ko u Srbiji, ali u ovom slučaju Đilasov brat, stekao toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, lokala i garaža u centru Beograda?
Na koje načine je zaradio stanove poput stana u Siminoj ulici u Beogradu od 91 kvadrata, zatim stana u Beogradskoj ulici, takođe čak pet stanova u jednoj zgradi u ulici Velisava Vulovića od po 127 kvadrata svaki stan? U pitanju je Savski Venac, jedna od centralnih beogradskih opština. Zatim, stan u Gospodar Jevremovoj ulici od 143 kvadrata. Gospodar Jevremova, sam centar Beograda, i još mnogo nekretnina, kao što sam rekao, 29 ukupno čija je ukupna kvadratura 1.726 kvadrata.
Znate li koliko godina je potrebno da čitava porodica radi da bi zaradila jedan ovakav stan, a ne skoro 30, koliko godina je potrebno za to? Pedeset prosečnih porodica u Srbiji, ukupno 50 porodica nema ove nekretnine ili ovoliko nekretnina koliko ima samo jedan čovek, brat Dragana Đilasa, Gojko Đilas.
S tim u vezi pitam, kako je to moguće i da li će biti istraženo poslovanje firmi, pogotovo ofšor kompanija u kojima Đilasov brat ima upravljačka prava?
Smatram, gospođo predsedniče Vlade, da je potrebno detaljno istražiti sve ove navode, jer je to idealna prilika da vidimo kako su se pojedini tajkuni decenijama bogatili do enormnih granica na račun građana Srbije, dolazili do nenormalnog kapitala i bogatstva i to u vreme kada su građani Srbije rapidno siromašili. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem i vama, gospođo Brnabić, na odgovoru.
Želeo bih samo da kažem da se, kada govorim o toj temi, vrhunac licemerja tog dela opozicije upravo vidi u hajci i kampanji koju vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, konkretno brata, koga uporno napadaju za razne kvadrate, imovinu, zemljišta, itd. Naravno, uvek se ispostavi da su u pitanju gole laži, besmislice i izmišljotine, a oni su upravo ti koji poseduju nenormalno bogatstvo, dokazano, prijavljeno. Upravo u tome se vidi suština njihovog licemerja.
Iskoristio bih priliku da postavim i neka pitanja kada je reč o Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Gospođo Obradović, nedavno ste pozvali građane da provere svoje podatke u Centralnom registru stanovništva na portalu e-uprave, pa me zanima kakve su prve reakcije građana? Imate li podatke da li građani uopšte koriste Centralni registar stanovništva?
Drugo pitanje za gospođu Obradović je sledeće. U medijima se spominje da odbornici SO Bujanovac žele da proglase počasnim građaninom ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaja. Da li je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave stigla zvanično ta inicijativa?
Treće pitanje – pre nekoliko dana Nacionalna akademija je započela obuku za nove gradonačelnike, odnosno predsednike opština. Kakav je odziv i kakve efekte očekujete od ove obuke? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Iskreno, nisam znao da je u poslaničkim pitanjima dozvoljeno da postavimo pitanje Ilonu Masku vezano za Tviter objave, ali, eto, doživeli smo i to.
Dame i gospodo narodni poslanici, proteklih dana u više medija, kako štampanih, tako i elektronskih, pratimo informacije o višemilionskim aferama dvoje ključnih ljudi iz opozicije. U pitanju je jedan stari lider opozicije, dobro poznati tajkun Dragan Đilas, ali i jedan novopečeni lider opozicije, Miroslav Aleksić.
Jedan je sam prijavio da je u vreme dok je bio na vlasti, dakle od 2004. do 2013. godine… Dakle, u tom periodu je obavljao razne važne državne funkcije. Da podsetim, direktor Narodne kancelarije predsednika Republike, zatim ministar u Vladi zadužen za Nacionalni-investicioni plan, potom gradonačelnik Beograda, najgori gradonačelnik Beograda, ako smem da dodam. Dakle, u tom periodu je prihodovao 619 miliona evra i to je sve sam prijavio lično. Dakle, on, njegove firme i povezana preduzeća za vreme dok je bio na vlasti prihodovale su ukupno 619 miliona evra, a za sve vreme, dakle za 20 godina poslovanja, od 2002. do 2022. godine, njegovih 11 firmi je ostvarilo prihod od preko milijardu evra, tačnije 1.067.694.650 evra.
Odmah da kažem, ovo nije ničija paušalna procena, ovo ne tvrdi niko iz SNS, ovo su zvanični podaci Agencije za privredne registre, podaci koje je sam Đilas prijavio.
Evo kako to izgleda: 2002. godine - 1.300.000, 2003. godine - skoro dva miliona evra, 2004. godine – šest miliona evra, nešto više, 2005. godine – 32 miliona evra, 2006. godine – 54 miliona evra, skoro 55, 2007. godine - 88 skoro miliona evra, 2008. godine – 80 miliona evra, 2009. godine – 70 miliona evra, 2010. godine – 63 miliona evra, 2011. godine - skoro 65 miliona evra, 2012. godine – 53 miliona, itd, itd.
Primetićete da je nagli rast njegovih prihoda počeo baš 2005. godine, kada je bio direktor one nepostojeće narodne kancelarije, kancelarije koja je i izmišljena upravo da bi Đilas imao neku funkciju u državi u to vreme, a najveću zaradu njegove firme su ostvarile baš 2007. godine, skoro 90.000.000 evra, kada je obavljao funkciju ministra u Vladi zadužen za Nacionalni, Đilasov, pardon, investicioni plan.
Dakle, Đilasov politički uspon srazmerno povećava prihode njegovih firmi. U godinama kada su građani Srbije drastično ili rapidno siromašili, Đilas se bogatio do enormnih granica. Smatram da tužilaštvo i svi nadležni organi moraju podrobno da ispitaju kako je funkcionisala Đilasova političko-finansijska hobotnica koja ga je napravila milijarderom.
Drugi tajkun, ili bolje reći tajkunčić, nešto mlađi od Đilasa, ali ispostaviće se vrlo dostojan Đilasov učenik, a to je ovaj novopečeni lider opozicije Miroslav Aleksić, narodni poslanik, za koga ovih dana čitamo da je krajnje sumnjivim transakcijama i najgorim mogućim muljanjem sa svojim tastom zgrnuo čak 55 miliona dinara
Evo, ovako to izgleda: 17. aprila 2012. godine - uplata od preko četiri miliona dinara; 12. aprila 2012. godine - skoro 12 miliona dinara; 28. februara 2012. godine - četiri i po miliona dinara; 15. juna 2011. godine – devet i po miliona dinara; 4. maja 2011. godine – preko 2 miliona dinara itd.
Šema je sledeća, predsedniče – osnuješ NVO sa ćerkom i zetom, iskoristiš svoj položaj, svoju funkciju, iskoristiš politički uticaj svoga zeta i prebaciš na svoj račun i račun svoje porodice 55 miliona dinara. Ako ovo nije vrhunski primer i kriminala i korupcije i nepotizma i sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja, ako želite, ja onda ne znam šta je primer.
Za sam kraj, nije nimalo slučajno da su i jedan i drugi, odnosno da će i jedan i drugi nastupiti na istoj listi na predstojećim izborima i dobro je da budu na istoj listi, dobro je da svi oni zajedno budu na istoj listi, da građani Srbije mogu da biraju između politike budućnosti, koju predstavlja Aleksandar Vučić i politike povratka u prošlost i ovakve lopovluke koji predstavljaju njih dvojica.
Zahvaljujem, predsedavajući.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik!)
Taman kad pomislimo da smo sve čuli, onda čujemo od ovog Vijolinog svedoka koji je izašao iz sale da je zapravo Vučić kriv za ove temperature i za ove vrućine. Ali, dobro.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče je nekoliko štampanih medija objavilo informaciju o sumnjivom i vrlo upitnom poslovanju "Junajted grupe", kompanije poznatog tajkuna Dragana Šolaka, a našoj javnosti poznatog kao vlasnika televizija "N1" i "Nova", televizija koje već godinama 24 sata dnevno sedam dana u nedelji vode brutalnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, Srpske napredne stranke.
Naime, u pitanju su vrlo uznemirujući navodi po pitanju problematičnog poslovanja "Junajted grupe" u više zemalja, kako Zapadnog Balkana, ali i u zemljama EU, koji idu čak dotle da se kaže da je Šolakova kompanija prevarila Vladu Grčke za čak dve milijarde evra. Tu se navodi da je "Junajted grupa" još u septembru 2022. godine prilikom kupovine grčke medijske grupe i operatora "Nova" obećala da će za uzvrat investirati dve milijarde evra u razvoj mobilne 5G mreže, razvoj optičke infrastrukture itd. ali evo do danas, dakle, 10 meseci posle toga, ništa se nije dogodilo po tom pitanju.
Takođe, tu se navodi da je atinska grupacija Dragana Šolaka na ime nerealizovanog očigledno projekta za taj posao dobila čak 100 miliona evra iz fonda EU.
Stvar, predsedavajući, postaje još gora ako je verovati navodima da su ova neispunjena obećanja predstavnici "Junajted grupe" dali lično na sastanku sa grčkim premijerom Konstantinom Micotakisom i ono što je jako važno i možda najvažnije - ovo je objavio najugledniji grčki nedeljnik "To vima" kao i vodeća grčka TV stanica "Mega".
Dakle, ovo ne tvrdi niko iz Srbije. Ovo ne tvrdi niko od nas. Ovo su naši mediji preneli iz grčkih medija. Grčki mediji dovode u pitanje ne samo kako je Šolakova kompanija dobila pristup fondu EU, već i kako će finansirati ceo projekat zato što su dužni, kako se navodi, najmanje 4,7 milijardi evra, te da nemaju pozitivan tzv. keš flou, kako bi to rekli ekonomisti, te da su bili prinuđeni da prodaju deo imovine, a da u narednim godinama tek dolaze dodatne obaveze za naplatu.
Ono što je takođe dodatno problematično to su finansijski izveštaji te Šolakove grupacije, gde se vidi da ukupna dugovanja "Junajted grupe" iznose čak 7,13 milijardi evra. Od toga dugovanja samo po osnovu obveznica iznose 4,45 milijardi evra. Da je kamata 272 miliona evra. Poslovnik gubitak, čist poslovni gubitak 227 miliona evra. Da je gubitak samo u četvrtom kvartalu prošle godine, dakle 2022. godine, 128,74 miliona evra itd.
Da pustimo mi Grke da oni brinu svoje brige sa Šolakom, Grčka je ozbiljna zemlja, članica EU, oni će imati snage da se izbore sa tajkunom Šolakom.
Setite se da je pre nekoliko meseci objavljena vest da se "Junajted grupa" nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i da od svog osnivanja beleži najlošije finansijske rezultate. Setite se da je najveća svetska investiciona banka, "DžP Morgan" je u pitanju, potvrdila da akumulirani dug "Junajted grupe" iznosi 5,4 milijarde evra i da taj dug konstanto raste i da je trend rasta u pitanju konstantan.
Setite se i ranijih Šolakovih mutnih poslova zbog kojih holandska finansijska obaveštajna agencija vodila istragu o sumnjivim poslovima Dragana Šolaka, na nije loše podsetiti da je tom istragom bio obuhvaćen i Dragan Đilas, jer su zajedno nešto muljali, prodavali zgrade jedni drugima, razne neke transakcije, pravili.
Dakle, ako sagledamo sve ovo onda je očigledno zašto "N1", "Nova" i ostali Šolakovi mediji u Srbiji vode brutalnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS, ali i sve češće protiv konkurencije, dakle, protiv državnog "Telekoma".
Oni bi želeli da se vrati stari režim, onaj režim koji je njima omogućavao potpuni monopol na tržištu, potpuno dominantnu poziciju i samim tim enormnu zaradu.
Otuda kampanja protiv Vučića, otuda specijalne emisije, otuda nekakvi filmovi itd. u kojima je meta isključivo jedino i samo Aleksandar Vučić.
Za sam kraj da postavim pitanje Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, ali i nadležnim finansijskim organima, Poreskoj upravi, Ministarstvu finansija - da li imaju dodatna saznanja o poslovanju "Junajted medije" i da li se poslovanje "Junajted medije" u Srbiji odvija po zakonu? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Iako nemam običaj da se bavim nekrofilskom politikom poput ovih prekoputa, moram da postavim pitanje – a ko je odgovarao svojevremeno za smrt Jasmine Jovanović iz Velike Plane, koja je tragično izgubila život 5. oktobra na demonstracijama koje je organizovao tadašnji DOS i Vojsilav Koštunica? Možda to zna gospođa iz Smedereva, pošto je Jasmina Jovanović bila iz Velike Plane, a koleginica koja dolazi iz Smedereva i koja je malopre postavljala nekrofilska pitanja možda ima odgovor na ovo pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na tužilaštvo i ono glasi – a šta čeka tužilaštvo i da li će reagovati povodom najmonstruoznijih laži koje se plasiraju poslednjih dana, a sve u okviru hibridnog, ili ako hoćete, specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije?
Naime, pre dva dana je objavljena najnovija u moru laži, u nizu laži koje se svakodnevno lansiraju od strane velikog broja medija, kako štampanih, tako i elektronskih, onda mnoštva nevladinih organizacija, društvenih mreža itd. Ovako to izgleda. Ide naslov – SNS pokreće totalnu pljačku, SNS je započeo privatizaciju 22 javna preduzeća, među kojima se nalaze Srbijavode, Srbijašume, nacionalni parkovi itd. A onda otvorite članak, uđete u tekst i vidite da tamo nema apsolutno ničega, ni jedna jedina rečenica koja bi na bilo koji način potkrepila ovakve bezumne navod u naslovu. Tamo se spominju protesti, tamo se spominje SNS, dnevna politika, nekakvo raslojavanje u društvu, šta ti ja znam, itd, ali nema ničega što bi dokazalo ovakve tvrdnje, ali je zato naslov krajnje bombastičan kako tobože SNS sprovodi totalnu pljačku državne imovine.
O čemu se, predsedniče, zapravo radi? Radi se, i to odgovorno tvrdim, o hibridnom ratu protiv Srbije i pokušajima da se raznim scenarijima, tzv. obojenim revolucijama, maksimalno destabilizuje Srbija.
Dokaza za to ima pregršt. Dovoljno je samo uočiti koliko su i kako sinhronizovani svi napadi na Srbiju i predsednika države. Nema te opozicione stranke, bilo da je ova građanistička, kako sami za sebe vole da kažu, bilo da je ova tzv. patriotska, koja se nije svom snagom obrušila poslednjih dana na Aleksandra Vučića. Nema te organizacije, ni s leva ni s desna političkog spektra u Srbiji, koja se nije svom snagom, da kažem, obrušila, odnosno koja je propustila šansu da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije, ako hoćete. Nema tog spavača koji se nije aktivirao poslednjih dana u Srbiji. Nema tog tobože nezavisnog, a u stvari, vrlo zavisnog medija, zavisnog naravno od para tajkuna Šolaka, koji se ovih dana nije potpuno stavio u službu da 24 sata, sedam dana u nedelji, vodi kampanju protiv Vučića. Nema tog regionalnog medija, naročito iz Zagreba, Sarajeva, delimično iz Podgorice, da ne pričam o Prištini, jel tako, koji se nije najsnažnije uključio u postojeću hajku koja se vodi protiv Vučića.
Naravno, ono što je krucijalno, to su nam i ovi nemili poslednji događaji na severu Kosova i Metohije i ovaj najnoviji teror koji se sprovodi nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici, severnom delu naravno, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku.
Opet imamo istu medijsku matricu, isti narativ, isti scenario. Od Vučića pokušavaju da naprave Miloševića, porede ga svaki dan sa njim, prave se paralele sa devedesetima, opet imamo povampirenje nekakvog otpora. Pokreće se propagandna mašinerija u pojedinim stranim medijima, zamenjuju se teze, od žrtava se pravi krivac itd.
Šta je cilj? Cilj je potpuna destabilizacija Srbije, unošenje panike i pometnje, stvaranje atmosfere haosa, a sve u cilju promene vlasti u Srbiji i instaliranje marionetskog režima, koji bi potom bespogovorno izvršavao sve naloge koji bi pristizali spolja.
Zašto Vučića hoće da smene? Zato što je upravo on njima trn u oku. Zato što uporno insistira da je Srbija nezavisna i samostalna država, da je slobodna u donošenju sopstvenih odluka i u vođenju sopstvene politike, politike brige i zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa i upravo je Vučić glavni stožer te politike, politike zaštite državnih interesa i zato neće, predsedavajući, štedeti sredstva da pokušaju da ga sklone. Zahvaljujem.
(Beograd, 26.08.2022.)
Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
---|---|---|---|---|---|---|
NIP Kompanija Borba ad Beograd (Predstavnik Republike Srbije kao akcionara) | Javni | Mesečno | 40000.00 | RSD | 10.10.2018 - | |
Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 108652.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 108652.00 | RSD | 01.08.2022 - |