Zahvaljujem.
Dobro je što ide rebalans budžeta i on se uglavnom radi iz dva razloga. Jedan je manjak prihoda u odnosu na planirana sredstva. Drugi osnovni razlog je višak sredstava u odnosu na planirana. Hvala bogu da se iz ovog drugog razloga radi rebalans i to samo govori o našoj dobroj privredi, dobroj ekonomiji koja suštinski najviše puni budžet. Kada imamo višak sredstava u odnosu na planirano, naravno da ide raspodela ili preraspodela, i to se uglavnom koristi za poboljšanje u zdravstvu, infrastrukturi, otklanjanju posledica od suše itd.
Ja sam podneo amandman na rebalans budžeta za izgradnju opštinski i lokalnih puteva. Tražio sam deo sredstva da se opredeli za opštinu Koceljeva za
37/3 TĐ/JG
izgradnju opštinskih i lokalnih puteva na seoskom području. Moja opština, kao i mnoge druge, iz koje ja dolazim pripada tipu opština razuđenog tipa, tako da ukupna infrastruktura je dosta dugačka, traži dosta sredstava za njenu izgradnju, pa samim tim i puteva. I zato je moj predlog da mi radimo te puteve. Trenutno se isto rade putevi iz lokalnog budžeta, država nam pomaže, tako da građani osećaju da su blizu toga da dobiju asfaltni put, malo su nestrpljivi, zahtevaju da se to što pre i što više uradi i da se to uradi odmah.
38/1 AL/MJ 17.15 – 17.25
Mi ćemo naravno, sa naše strane, zajedno sa državom, Vladom, predsednikom, pokušati da im te njihove želje ispunimo u što većem obimu.
Pored lokalnih puteva, radi se na mojoj teritoriji, odnosno, na teritoriji opštine Koceljeva, rade se i putevi od državnog značaja, radi se pet kilometara državnog puta Kamenica – Goločelo i u planu je izgradnja puta od Goločela do Donje Crniljevo kao i izgradnja puta Koceljeva – Ub, odnosno veza Koceljeve sa auto-putem Miloš Veliki. Očekujemo od države i iz našeg lokalnog budžeta da u narednom periodu radimo što više državnih, lokalnih, nekategorisanih puteva na teritoriji opštine Koceljeva. Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, ja ću krenuti od jednog zakona koji je zamišljen da bude dobar, da mogu pristupiti ljudi određenim informacijama, ali on se preokrenuo u svoju suprotnost i to se radi o Zakonu o slobodnom pristupu javnim informacijama.
Mislim da je velika zloupotreba na terenu od opozicije i onih koji hoće da ruše ovu državu, a ona se prvenstveno ogleda u masovnosti podnošenja zahteva za dobijanje informacija od javnog značaja.
Veliki broj lokalnih samouprava i moja lokalna samouprava je zatrpana od malog broja ljudi ili pojedinaca sa velikim brojem zahteva koji jednostavno postojeća uprava ne može da sa svojih 25 ljudi stigne da uradi, jer onda idu žalbe i tako dalje, i mislim da je to zloupotreba zakona i predlažem ovoj Vladi ili nekoj sledećoj da ide sa izmenama i dopunama Zakona i da se spreči zloupotreba zakona, dobrog zakona.
Tu su i advokati, nalaze svoje mesto, opozicija, oni koji hoće da ruše državu i ja ću navesti mali primer jedne moje opštine, da na godišnjem nivou imamo takvih hiljadu zahteva ili na mesečnom nivou 80, od 25 ljudi, pa vi vidite koliko treba ljudi angažovati da se rešavaju takvi zahtevi, a to je samo zbog masovnosti i nema potreba za takvim nečim.
Moj je predlog da se promeni zakona, ali čini mi se treba razmisliti i o nečemu što bi bilo efikasnije, s obzirom da je vreme tehnike i računarstva, svaki dokument koji se donese na nivou organa vlasti, bude skeniran, i objavljen na sajtu, tako da bez ikakvog dolaženja i bez gubljenja vremena, bez trošenja sredstava može da se dođe do takvog dokumenta i takvog podatka i mislim da je to neka budućnost gde bi sprečili sve ovo što se dešava. Zahvaljujem se.
Sada ću konkretno reći nešto o radu Vlade i nešto što se dešavalo u kratkom periodu, a vezano za prostor odakle ja dolazim i širi i uži i ja ću navesti par stvari, šta je radila ova država, ova Vlada, ova vlast, izgradnja trafo stanice 110/35
8/3 VS/MP
odnosno kroz 20, to je trafo stanica koja je kapa nečega što se radi u opštinama i gradovima i ona pored sigurnosti i snabdevanja električnom energijom, omogućava da privuče i investitore koji kada znaju da imaju dobro snabdevanja električnom energijom, da se lakše opredeljuju da dođu u tu sredinu.
Drugo, što hoću da kažem, izgradnja puteva,što se tiče Vlade, države, na mojoj teritoriji, se grade i državni putevi i lokalni putevi i nekategorisani putevi i mislim da su to ozbiljna sredstva i to se radi u ovom momentu i građani to vide u ovom momentu i to se radi u kontinuitetu i to je zasluga ovdašnje vlasti i Vlade, ovdašnjeg predsednika države.
9/1 JD/CG 11.25 – 11.35
Što se tiče privrede, reći ću kratko. Na teritoriji moje opštine dva velika privredna subjekta se proširuju, primaju nove radnike. Jedan privredni subjekat će početi sa tom proširenom proizvodnjom. Do kraja godine drugi će verovatno za godinu, godinu i po dana krenuti sa proizvodnjom i krenuti u nova zapošljavanja. Mislim da je to sjajna vest i za nas i za našu Srbiju.
Kratko ću o poljoprivredi. Uzeću period od 2012. godine, tako mi je lakše da računam. Podsticaji u poljoprivredi su povećani za šest do sedam puta. Kada se to prevede na procente na godinu dana, to je svake godine uvećanje podsticaja u poljoprivredi za 50%. Ponavljam, za 50%.
To retko koja budžetska stavka ima uvećanja od 50% svake godine. Tako da, ova država prema svojim mogućnostima odvaja maksimalno sredstva da bi podržala poljoprivredu, s obzirom da smo inače poljoprivredna zemlja i da bi imali jednu dobru proizvodnju i dobar izvoz i obezbeđivanje hrane za naše stanovništvo.
Vodosnabdevanje koje je objektivno problem na široj teritoriji i naše države i moje opštine i mislim šire u svetu. Postojeća vodoizvorišta koja koristi opština Koceljeva smanjuje svoju izdašnost i moraju se vršiti određeni radovi, proširenja i obezbeđenja novih količina vode.
Država je krenula tu da nam pomogne u dva smera. Prvi je kratkoročni, drugi je dugoročni.
Kratkoročni je da postojaće izvorište obezbedi sa novim bunarima, sa novom količinom bunara, da to sve uključi u vodosistem, da dignemo vodosnabdevanje da nemamo problema.
Dugoročno, da sa nivoa regionalnog vodosnabdevanja se vodosnabde i moja opština, opština Koceljeva i da time trajno rešimo vodosnabdevanje. Mislim da je to jedan dobar put. Ja sam zahvalan i državi i njenoj Vladi što je preduzela takve mere.
Ono što je na širem prostoru vidljivo to je Regionalni centar za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“ u Kaleniću.
Taj centar za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“ u Kaleniću je završen i dobio je upotrebnu dozvolu. Upotrebna dozvola za takav objekat je ključ svih onih radova koji su rađeni pre, a iz razloga što je to objekat ogroman, zahtevan, ima puno nekih momenata koje je trebalo odraditi. Kada takav objekat dobije upotrebnu dozvolu, znači da je objekat spreman da primi otpad sa jednog šireg prostora.
Taj širi prostor su dva grada i 13 opština, to je ceo Kolubarski okrug. Jedan grad i pet opština Mačvanskog okruga i tri opštine grada Beograda. To je nege preko pola miliona stanovnika.
Taj Regionalni centar za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“ počinje da prima otpad. Mislim da se na uređen način prikuplja otpad, skladišti i po zadnjim propisima i našim i EU. Hvala ovoj državi i ovoj Vladi što je urađeno, jer i moja opština je u okviru tog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.
Ovo što sam nabrojao, par ovih stvari, radi se u svim opštinama ovako nešto ili slično i iz opština odakle poslanici dolaze kao opozicioni i pozicioni. Ovo je vidljivo. Ovo je jednostavno tako. Verovatno u nekim redovima pojavljuju se i određeni propusti, ali to je sasvim normalno ako se nešto radi da se dešavaju propusti. Suština je da mi napredujemo i to napredujemo ozbiljno.
Kada se uzme u obzir da imamo možda najbolju spoljnu politiku u zadnjih 50 godina, da svi ekonomski parametri rastu, da ide ubrzano zapošljavanje, da se ubrzano radi infrastruktura, da raste standard građana, onda je čudno i neodgovorno da se poteže pitanje poverenja Vladi. To je neozbiljno prema našim građanima.
Hvala.
9/2 JD/CG
Zahvaljujem.
Poštovane kolege i koleginice, danas ću govoriti o tri zakona, prva tri zakona po dnevnom redu. To su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru. Sva tri zakona čine uglavnom jednu celinu, u smislu evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima.
Suština je da svi objekti izgrađeni na teritoriji Republike Srbije budu evidentirani, upisani u katastar nepokretnosti, odnosno da se faktičko stanje držanja pretvori u stvarno pravo, odnosno pravo svojine. To je suština zakona.
Prvi zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima je prvo opštedruštveni problem svih nas, bez vremenskog ograničenja, gledajući vreme unazad. Jer svi objekti koji su izgrađeni, a nisu upisani, registrovani i nemaju vlasništvo, jednostavno nemaju neko vremensko ograničenje unazad, znači, gledajući neko vreme od Obrenovića, Karađorđevića, pa sve do danas.
Sledeće, zakon je bio neophodan i potrebna je bila hrabrost da se uđe u ovaj zakon i sa ovim predlozima. Izazvao je veliko interesovanje građana i javnost se pokrenula, iako zakon još nije donet, a ovo uglavnom dotiče svakog građanina, ako ne direktno, onda indirektno, jer uvek imaš brata, druga, prijatelja koga će ovaj zakon kačiti i koji će ga primenjivati. Zakon je, što je najbitnije, vanstranački i tako treba da ga posmatramo. Ne volim da u okviru ovog zakona nam radi stranačje.
Mislim da javnost, odnosno Srbija treba da čuje najbitnije stvari, a to je postupak kod realizacije ovog zakona. Postupak je jednostavan. Prvo imamo nosioca faktičnog stanja na nepokretnosti. On je predlagač, odnosno on vrši prijavu, odnosno elektronsku prijavu. Imamo Republički geodetski zavod koji evidentira nepokretnost ili nepokretnosti, tu je i Agencija za prostorno planiranje i urbanizam koja donosi odluku o upisu i ponovo imamo Republički geodetski zavod koji upisuje pravo svojine na nepokretnostima ili nepokretnosti. Nema upravnog postupka, što je jedna novina, ali ima sudsku zaštitu. Mislim da ćemo ovim ubrzati i izbeći mnoge stvari koje procedura u upravnom postupku donosi.
Želim da kažem da onaj krajnji upis u Republički geodetski zavod, odnosno u katastar nepokretnosti je dokaz vlasništva, što znači da na neki način Republički geodetski zavod postaje sigurna kuća za sve vlasnike nepokretnosti koji su i do sada bili upisani i koji će biti ubuduće upisani. Mislim da osećaj tih ljudi koji do sada nisu bili upisani, a bili su u faktičkom držanju objekata, da će im ova sigurna kuća, Republički geodetski zavod, omogućiti jednu sigurnost i da mogu ostvarivati dalje svoja prava na osnovu te upisane nepokretnosti.
Oko finansiranja se ne bih zadržavao, zato što jednostavno dobar deo učesnika će biti oslobođen, jedan deo će minimalno platiti, dok će jedan deo platiti malo više. Mislim da to ne sme i neće uticati na realizaciju ovog zakona. Očekujem da veliki broj evidentiranih objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti kroz ovaj postupak i kroz ovaj zakon budu upisani.
Ono što je još važno, što bi ja želeo da naši građani čuju i jednostavno bude im, da to primena na jedan način koji treba da prime, a to je, da će lokalna samouprava, znači svaka lokalna samouprava, znači svaka opština i svaki grad formirati tim za pravnu pomoć za popunjavanje prijava u digitalnom formatu. Što znači, da svaki građanin koji nije spreman ili sposoban, ili smatra da nije dovoljno u materiji, jednostavno može se obratiti svojoj lokalnoj samoupravi u opštini ili gradu da mu pomogne da uradi prijavu u digitalnom obliku. Kada se to uradi, mislim da se uradio veliki procenat samog postupka upisa prava svojine na nepokretnostima.
Ko podnosi prijavu? Prijavu podnose, znači građani, pravna lica, javna preduzeća, lokalne samouprave i drugi. Što znači, ovde se uglavnom govori o građanima, zato što građani su u najvećem procentu vlasnici nelegalnih objekata, pa verovatno možda je to i medijski najviše vidljivo, a ja govorim da i svi drugi koji su nosioci prava ili u stanju faktičkog držanja na nepokretnostima, jednostavno primene ovaj zakon i da svoja preduzeća dovedu u jedno ispravno stanje što se tiče nepokretnosti.
Želim da naglasim još jedan detalj koji mislim da se uopšte nije govorio, zakon ga predlaže, a želim da naglasim – da pored navedenih objekata u upis prava na nepokretnostima su nadzemne i podzemne instalacije i objekti. Znači, podzemni i nadzemni instalacije i objekti. Molim vas, mi imamo puno toga verovatno neuknjiženog, neupisanog, ovo je prilika da i u toj oblasti uradimo da te objekte evidentiramo i upišemo pravo svojine na tim objektima i to su objekti.
Ovde je utvrđeno da negde imamo oko pet miliona evidentiranih objekata gde nije utvrđeno pravo vlasništva ili nešto drugo. Znači, kada se uproseči tih približno pet miliona takvih objekata, znači na svako punoletnog građanina Republike Srbije pripada po jedan objekat. Znači, ako bih to podelili svi punoletni građani bi bili u postupku upisa prava svojine na objektima. Naravno da nismo svi tu, neko će da ima dva, tri, pet, 10, 15 preduzeća i tako dalje više, tako da mislim da ova masovnost i ovo podsticanje građana da uđu u ovaj postupak, građana i svih drugih korisnika nepokretnosti je na visokom nivou. Znam sa terena da su mnogi zainteresovani, da žele kroz ovaj zakon reše ono što do sad nisu mogli da reše.
Ono što u okviru ovog zakona želim da kažem na kraju, predlažem svim građanima Srbije, privrednim subjektima, javnim preduzećima i drugim korisnicima nepokretnosti da kroz ovaj zakon reše dugogodišnji nerešiv problem i da dobijemo stanje ažurno da bi i ova država, a i pojedinci bili u jednom naprednom statusu i da ova Srbija napreduje zajedno sa njima.
Drugi zakon o kome želim da govorim, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Ja ću neke odredbe, govoriti o nekim odredbama, neću o svim, ali ovde je i ministarka u uvodnom izlaganju rekla, o jednoj odredbi koja je jako bitna, ne znam koliko se razumela i shvatila, ali što se tiče upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, prelomna godina je 2018. godina. U 2018. godini donet je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture. On se radi preko e-Šaltera na osnovu isprava sudova, notara i tako dalje, tako da su problemi upisa svedeni na minimum.
Ono gde je problem, to su predmeti koji su stariji od 2018. godine, zato se predlažu izmene koje, ne znam da li je to pravnički izraz, ali ja ću ga iskoristiti, pošto nisam pravnik, da se relaksira taj upis, da se olakša upis po tim starim predmetima zato što to nije moglo da bude upisano, verovatno zbog pojedinih formalnih stvari i mislim da ćemo sa ovim dobiti veći broj tih starih predmeta koji će biti upisani, a mislim da i ministarstvo i RGZ treba da rade, da rešimo sve te predmete koji su ostali i da nastavimo po ovom zakonu koji je donet iz 2018. godine.
Dalje, u Zakonu o državnom premeru i katastru, predviđena izmena da se ukine postupak izlaganja na javni uvid kod obnove katastra na osnovu komasicionog premera kao nepotrebna. Mislim da je ovo apsolutno u redu, jer praktično dupliramo određeni posao jer kada se dobije rešenje o raspodeli, konačno rešenje u raspodeli komasicione mase, praktično mi ponovo nešto izlažemo, ali gde imamo konačno rešenje na upisu na nepokretnostima. To je bio logičan predlog.
Dalje, izmenom je određeno da je rok kraj 2026. godine za uspostavu informacionog sistema za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata. I malo pre sam govorio, a želim kroz ovaj deo da naglasim neke stvari. Infrastrukturni i podzemni objekti, kao i drugi objekti oni su u istom statusu, isto su bitni, ali čini mi se da smo ih malo zapostavili ne samo sada, već dugi niz godina i oni zaslužuju u najmanju ruku da imaju tretman jednako sa drugim objektima. Mislim da je ovo prilika da to uradimo svi zajedno počev od nas ovde koji donosim zakone, preko Vlade, preko RGZ, preko geodezije koja nije u okviru RGZ, da dođemo do podataka i da formiramo informacioni sistem kvalitetan.
Navešću jedan kratak primer, mislim da se na njemu to najbolje vidi. Recimo, na primer, vodovod. Vodovod je pod zemljom, nevidljiv i kada nešto ne vidimo golim okom mi ga na neki način zaboravimo i to je podzemni objekat, podzemna instalacija. Recimo, imate vodovoda koji koriste vodu iz bunarskog sistema, znači, dubinski bunari iz zemlje, iz bunara voda se pumpa u vodovod, odnosno u transport vode prema korisnicima, ona dolazi u objekte u stanove, do česme. Onaj ko podigne česmu, dobije vodu. Voda treba da bude zdrava, ispravna, pijaća voda, ona koju on dobija.
Znači, taj objekat vodovoda je prebitan objekat za snabdevanje stanovništva i ispravnosti vode. Ako je to tako, a ti objekti nisu registrovani, evidentirani, upisani i određeno prava korišćenja ili pravo vlasništva, mislim da pravimo veliku grešku. Zato je ovaj informacioni sistem i katastar infrastrukture i podzemnih objekata jako bitan.
Dalje, ovde je predložena izmena Zakona o pojačanom nadzoru nad radom ovlašćenih geodetskih organizacija, pa se pitam zašto pojačan nadzor. Ovde sam negde pročitao da postoji određeni broj nalaza nadležne inspekcije kontrole, nadzora da pojedine organizacije imaju nedostataka, naložene su određene mere itd.
U okviru toga, malo pre sam dobio na telefon jedno pismo iz Udruženja geodetskih organizacija, koji predlažu određene dopune ovog člana Zakona, gde ja pozdravljam kolege iz geodetskih organizacija i žao mi je što je to u ovom momentu nemoguće, jer je prošao rok za podnošenje amandmana, ono što sam uspeo na brzinu da pročitam, mislim da tu nije veliki problem, na kraju zakoni su tu da se menjaju ako praksa pokaže da nešto nije uredu, to je prva stvar. Druga stvar, onu koju sam suštinski razumeo iz tog dopisa, da ne bude prevelika ovlašćenja i zloupotrebe nekoga koji vrši kontrolu. Moj odgovor je svima nama, taj koji vrši kontrolu, inspektori ili kako se već zove, on mora biti stručan i profesionalan, ako je to onda nema šta da brinemo.
Dalje, ono kako ja vidim, Republički geodetski zavod i ovlašćene geodetske organizacije, uglavnom su to privatne organizacije gde nema mali broj ljudi, gde ima negde oko 1200 inženjera, gde je to masa kvalitetnih ljudi koji rade poslove i skupljaju na terenu, kao jedan bitan i odgovoran posao.
Republički geodetski zavod i geodetske organizacije su dva brata blizanca. U istoj su materiji samo što imaju dve kuće i drugačije se finansiraju. Ako to shvati i jedna i druga strana, a trebalo bi, mislim da problema ako uopšte ima neće biti.
Tome treba da težimo, jer mislim da geodetske struke, uopšte gledajući, nema previše. Drugo, bez geodetske struke Republičkog geodetskog zavoda ukupno gledajući, ni jedna država nije ozbiljna ukoliko taj posao ne vrednuje kako treba i svaka ozbiljna država ima ozbiljan katastar nepokretnosti, ažuran katastar nepokretnosti. Jer, kada kažemo nepokretnost, obično sve nam je to tu, na dohvat ruke itd. Nepokretnost je sve što ne mrda, sve što ne ide, od zemljišta objekata, podzemnih objekata itd. Sve je naslonjeno na to, život je naslonjen na to, delatnost i ako imamo tu vrstu evidencije i kako treba i upis prava svojine, onda smo država na pravom putu.
Evo, možda sam malo duže govorio, ali pošto sam ja vezan za tu struku profesionalno i iz te sam oblasti, iskoristio sam malo i više da građanima prenesem ovo što smatram da je bitno.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem. Posebno na tome što cenite ažurnost predsednika Republike. Eh, idemo dalje spisak. Matić Veroljub, pa Dušan Nikezić.
Ah. Zahvaljujem. Ja neću dugo, ali ću preneti, preneti ono što mislim da, da prenosi mišljenje većine poljoprivrednih proizvođača, barem iz onog mog kraja i regije odakle dolazim. Hoću da kažem da smo mi u ovom periodu zadnjih mesec dana imali dve poplave reke Tamnave, koja, koja se izili, njene pritoke, kao i bujičnih tokova. A, sreća, možda što u dolini Tamnave nije zasejana pšenica, ovaj, ali je bilo štete, štete na oranicama gde je Tamnava odnela taj oranični sloj, kao i na livadama.
Ono što moramo više da radimo, naravno, to ne može tako brzo i odmah, to je regulacije reka, pritoka, pogotovu bujičnih tokova, zato što su sad padavine, velika količina padavina za kratko vreme, tako da bujični tokovi ne mogu da prime, ovaj, tu svu vodu i uređenje tokova reka koje, koje primaju brze te, te, te tokove treba regulisati i smanjit, smanjiti mogućnost poplava. A, naravno, uz sve to, s obzirom na vremenske uslove da u letnjem periodu imamo velike suše, treba nam da uvek idemo kombinaciju gde regulišemo reke, da, da pokušamo da u toj regulaciji napravimo i akumulacije, odnosno mogućnost za zalivni sistem. Ja bih molio da se, molio ministarstvo da se pozabavi ozbiljnije tim delom, kao i vodoprivredu u okviru ministarstva Dalje. Mi imamo sad period koji je dosta osetljiv za voćarstvo. I, evo, imali smo određenih šteta na pojedinim voćkama zato što se nisu oprášile u ovom periodu, periodu kad je bilo novih pet šest dana kišnog perioda, kao i određenih niskih temperatura na, u pojedinim delovima, tako da, da nam je na pojedinim, eh, voćkama, khm, praktično, eh, prihod u ovom momentu ozbiljno smanjen.
Ono drugo što nas čeka pored o-o-ovog u ovom momentu je, eh, nevremena, oluje, kiše i grad. Da li će ga biti, u kojoj meri i tako dalje, ne možemo da znamo. Nije moguće to sprečiti sve, ali treba da na vreme izvršimo pripremu protivgradne zaštite, da ona bude spremna da reaguje kada bude, kada bude trebalo. Nadam se da to ide svojim tokom i da pripreme, pripreme budu na vreme da bi se moglo reagovati ako dođe do grada i gradobitnih padavina Dalje, ono što je n-na terenu prisutno, to je određena neizvesnost, eh, koju mi ne možemo da kontrolišemo. To je n-neizvesnost, eh, dizel goriva i, i cena, cena veštačkih đubriva.
Znate da ovi ratni uslovi su uticali naUhm, na te, na te dve stvari koje, od kojih poljoprivreda ne može da uradi ništa ozbiljno. Nadamo se da će ovaj rat brzo stati i da ćemo se vratiti u normalu. Država je preduzela sve mere u ovom momentu, ovaj, nemamo nekih posledica, ali ako potraje ovo dugo, kao što je navlj-najavljeno sa državnog vrha i od predsednika države, ovaj, ulazimo u jedno, u jedno vreme, ako, ako rat potraje, koje je dosta neizvesno. Nadam se da ćemo svi zajedno isplivati iz toga i naravno, svi navijamo da ratni, ratni, rat i ratni, ratna dejstva prestanu što pre. Evo, to sam hteo da kažem u ovom momentu i rekao sam ono realno, realno što, i preneo ono što naši seljaci očekuju od nas.
Tu smo mi, naravno, kao Odbor za poljoprivredu da reagujemo. Uvek smo reagovali. Uvek smo osećali tu poljoprivredu i davali doprinos i Ministarstvu, Ministarstvu da rešimo određene probleme. Zahvaljujem.
(Beograd, 08.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 108000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37200.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Predsednik Skupštine | Skupština opštine Koceljeva | Opština | Mesečno | 0.00 | RSD | 19.08.2020 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) | Republika | Mesečno | 77000.00 | RSD | 06.04.2018 - |