Gospodine ministre, to je isti amandman. Predlagači su i gospodin Marković i gospodin Veselinović.
Kada završi gospodin Veselinović imaćete pravo.
Gospodine Veselinoviću, meni je žao što na takav način pokušavate da započinjete raspravu u prvom vašem amandmanu, jer ovo što ste upravo izgovorili poslanici su shvatili kao pretnju.
Ja ne mogu dozvoliti kao predsedavajući da se izriču pretnje u Narodnoj skupštini. Molim vas da to više ne činite. Izvolite.

Možete da govorite, ali o amandmanu koji ste podneli.
(Janko Veselinović, s mesta: Ovo je apsolutno o amandmanu.)
Ovde u vašem, ako želite mogu i da pročitam u vašem vremenu i vaš amandman. Niti ima nešto i akcizama za gorivo, niti o Austriji, niti o tome što ste govorili čitav minut.
(Janko Veselinović, s mesta: Ostavite vi meni kako ću ja …)
Ne mogu da ostavim gospodine Veselinoviću, ako nisam mogao da ostavim gospodinu Markoviću, ako nisam mogao gospodinu Đukanoviću, ne mogu ni vama.
Vi niste privilegovani u ovoj Narodnoj skupštini. Isto pravilo važi i za gospodina Đukanovića i za gospodina Markovića, a i za vas, i za sve ostale narodne poslanike u ovoj Skupštini.
Izvolite gospodine Veselinoviću, imate još šest minuta.

Poslanici sa pravom negoduju i već traže povredu Poslovnika i sa pravom ću ja morati da prihvatim da sam prekršio Poslovnik, jer vama dozvoljavam da govorite o nečemu što nije predmet vašeg amandmana.
Ja ne mogu dozvoliti na takav …
(Balša Božović dobacuje sa mesta.)
Gospodine Božoviću da li ste vi advokat gospodina Veselinovića?
(Balša Božović, s mesta: Da.)
Da, ali kao advokat morate znate kako, da ga primite u vašu kancelariju, da dobijete punomoćje od njega i sve ostalo.
Znači, nemate pravo po Poslovniku da dobacujete sa mesta gospodine Božoviću.
Vi imate već jednu opomenu, nemojte me terati da dobijete drugu.
(Balša Božović, s mesta: Pretite?)
Pa, moraću da vam dam opomenu ako ne budete dozvoljavali da gospodin Marković, gospodin Veselinović nastavi da govori.
Uznemiravate poslanike koji izlažu o svojim amandmanima gospodine Božoviću.
Gospodine Veselinoviću, da li želite da nastavite po vašem amandmanu? Izvolite.
Puno se poslanika javilo po povredi Poslovnika na vaše izlaganje, gospodine Veselinoviću. Izvolite.

Ne vredi, gospodine Veselinoviću, vi ne želite da govorite o vašem amandmanu.
Moram da dam reč po povredi Poslovnika narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću.

Zahvaljujem se.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik jer sam upozorio gospodina Veselinovića. Na kraju sam morao da mu oduzmem reč, jer nije želeo da odgovori o svom amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Gospodine Markoviću, moram da vas prekinem jer ne govorite o amandmanu. Zahvaljujem.  
Reč ima ministar, dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem se.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Replika na izlaganje gospodina Markovića. Pomenuto je ime i prezime. Izvolite.

Vreme.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.

Gospodine Veselinoviću, nemojte da dobacujete.
To je nepristojno.

Zahvaljujem se gospodine Lončar.
Gospodine Babiću, izvolite.

Zahvaljujem se.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Vreme.

Isteklo je vreme.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću. 
Reč ima predlagač amandmana dr Vladimir Pavićević.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Gospodine Pavićeviću, da li biste nešto malo o amandmanu?