Zahvaljujem se.
Reč ima doktor Dušan Vujović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine ministre.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Zahvaljujem ministru Antiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)

Molim vas, gospodine Markoviću, obraćajte se sa uvažavanjem.

Gospodine Markoviću, ja vas molim, možete to reći i na drugi način – ne govori se istina; ali nemojte da koristite ovu reč u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Vreme.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite gospodine Đurišiću, po Poslovniku.

Gospodine Đurišiću, nalazite negde u nekoj teoriji zavere nešto što ne postoji. Ima poslanika koji nemaju više vremena ili poslanici koji su odustali, tako da se tu malo gubi redosled, ali ako želite, ja ću vrlo rado preko reda da vam dam tih vaših minut i 30 sekundi, tako da reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
(Marko Đurišić, s mesta: Neću da govorim.)
Nećete da govorite? Onda ne znam zbog čega ste …
(Marko Đurišić, s mesta: Gospodin Bradić.)
Gospodin Bradić vrlo lako i vešto to može i sam da, ako smatra da mu je neko pravo uskraćeno da to i kaže.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Posle toga narodni poslanik Balša Božović, zatim Aleksandar Martinović, onda narodna poslanica Aleksandra Jerkov, narodna poslanica Vesna Rakonjac i narodni poslanik Blagoje Bradić.
Sada reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Vreme. Zahvaljujem, gospodine Bauer.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite, gospodine Božović.

Reč ima dr Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem se, dr Stefanoviću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.