ALEKSANDAR ČOTRIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandar Čotrić je bio narodni poslanik devet puta do sada, i jedan je od poslanika sa najvećim brojem dosadašnjih poslaničkih mandata. Prvi put je izabran za poslanika u trećem sazivu, od 1994. do 1997, pa u narednom četvrtom sazivu, od 1997. do 2001. Posle pauze od jednog saziva ponovo je izabran u šestom sazivu, od 2004. do 2007. Nakon još jedne pauze ponovo je izabran u osmom sazivu, 2008. godine, a zatim i u narednih pet saziva, tako da je na funkciji poslanika od 2008. godine do danas.

U osmom sazivu bio je šef delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.

U devetom sazivu bio je predsednik Odbor za dijasporu i Srbe u regionu.

U 11. sazivu bio je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i zamenik člana Odbor za kulturu i informisanje.

U 12. sazivu bio je član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za kulturu i informisanje. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 171 sat, nije se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, kao ni u traženjua obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 363 puta, od čega je za 360 akata glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 111. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve, član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, i zamenik člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Takođe, bio je i šef Delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 111. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane. Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Šef je Delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja.


BIOGRAFIJA

Rođen je 25. septembra 1966. godine u Loznici. Po zanimanju je diplomirani pravnik i aforističar.

Od 1984. godine objavljivao je aforizme u novinama i časopisima. Humorističko-satirične priče objavljivao je od 2003. godine. Član je Udruženja književnika Srbije. Pripadnik je Beogradskog aforističarskog kruga i član Upravnog odbora ovog udruženja. Predsednik je Skupštine Fonda „Radoje Domanović“.

Bio je član Gradskog veća Beograda zadužen za informisanje od 1997. do 2000. godine. U istom periodu bio je i predsednik Upravnog odbora Televizije Studio B.

2004. godine imenovan je za državnog sekretara u Ministarstvu dijaspore. Na toj poziciji je ostao do 2007. godine.

Predsednik je Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta. Član je Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda.

Član je Skupštine Epstursa d.o.o. Beograd od 2013. godine, i Jugoinspekta a.d. Beograd od 2018. godine.

Jedan je od osnivača političke stranke Srpski pokret obnove 1990. godine. Na Saboru stranke 2010. godine izabran je za potpredsednika Srpskog pokreta obnove.

Poslednji put ažurirano: 10.09.2024, 08:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 3
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 02.03.2016.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri u Vladi, poslanici SPO podržavaju predlog premijera Aleksandra Vučića i glasaće za izbor gospodina Zorana Đorđevića za novog ministra odbrane u Vladi Republike Srbije.

Smatrao da je premijer pokazao izuzetno odgovoran odnos prema građanima Srbije, prema našoj javnosti, a posebno prema ženama i pripadnicima novinarske profesije, da je održao obećanje o razrešenju prethodnog ministra zbog neprimerene i neprikladne izjave i da je u roku, koji je obećao i u postupku koji predviđaju Ustav i zakon, predložio novog kandidata za ministra odbrane. Srbiji je potreban što pre prvi čovek Ministarstva odbrane, jer se kao država, region, kontinent suočavamo sa sve većim izazovima ugrožavanja mira, bezbednosti, poretka i zakonitosti, a pre svega zbog ratova, sukoba, zbog terorističkih akata koji se dešavaju na Bliskom istoku, kao i na severu Afrike. Određeni bezbednosni izazovi postoje i u regionu, od čega je veoma značajno da Srbija može da se posveti jačanju svog sistema odbrane. Naravno da, Vlada Srbije je u međunarodnim krugovima pravilno procenjena, kao faktor stabilnosti u regionu i da nikakve zapaljive izjave sa naše strane nisu dolazile, već je naprotiv Vlada Srbije posvećena procesu pomirenja u regionu i suočavamo se, dakle kao čitav kontinent sa velikom izbegličkom, migrantskom krizom, što je izazov koji možda u jednom trenutku prevaziđe i nadležnost i mogućnosti civilnih vlasti i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog čega će biti potrebno i reagovanje oružanih snaga, odnosno Vojske Republike Srbije.

Ohrabruje što EU upućuje pohvale Vladi Republike Srbije kako se mi nosimo sa ovom najvećom izbegličkom krizom, posle Drugog svetskog rata i zaista sve pohvale za nadležne u Vladi Republike Srbije koji sve čine da migranti, ti nesrećnici, izbeglice koji se nalaze na tlu Srbije dobiju svu potrebnu pomoć i kada je reč o smeštaju, o hrani i novčanoj pomoći i lepoj reči, što mnogo znači ovim ljudima i što oni stalno ističu i kada stignu u zemlje koje su njihovo odredište. U protekle tri i po godine, od izbora sadašnjeg premijera, gospodina Aleksandra Vučića, tada na mesto ministra odbrane, učinjeno je izuzetno mnogo pozitivnih i suštinskih promena u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Smatramo da je potrebno da se nastave te reforme koje će dovesti do još većeg nivoa bezbednosti naše zemlje, do dalje profesionalizacije vojske, do njene još bolje uvežbanosti, osposobljenosti, opremljenosti i na tome se mnogo radi, višeg socijalnog statusa zaposlenih u ovoj oblasti, da se nastavi ovaj veoma značajan, pozitivan trend povećanja izvoza naše namenske industrije i da se nastavi saradnja sa drugim ministarstvima odbrane i vojskama, da se nastavi naše veoma značajno učešće u mirovnim misijama, za šta inače dobijamo pohvale i od zemalja partnera u okviru čijih kontingenata učestvujemo i od svih drugih značajnih činilaca današnjeg sveta. Jer, smo od nekoga ko je i sam bio teritorija na kojoj su bile mirovne misije, postali onaj činilac koji doprinosi uspostavljanju mira i garantovanju bezbednosti u kriznim područjima sveta.

Najbolja potvrda da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije na dobrom putu, jeste ogromno poverenje građana koji oni imaju u ovim institucijama. Istraživanja pokazuju da u poslednje vreme građani ponovo imaju najveće poverenje u Vojsku Srbije, gotovo 50% naših ljudi ističu da je vojska ona institucija kojoj najviše veruju i to nas podseća upravo da je Vojska sada povratila ono poverenje, onaj ugled koji je imala i u najslavnijim danima naše pobedničke i vojničke tradicije, recimo posle velikih pobeda Kraljevine Srbije u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Dakle, to je taj nivo poverenja u Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane.

O tom poverenju govori i podatak da je veliko interesovanje za profesionalno angažovanje u Vojsci Srbije i da na svaki raspisani konkurs se javi 10 do 12 puta više zainteresovanih za angažovanje i da se sve veći broj ljudi i devojaka i mladića prijavljuju za dobrovoljno služenje Vojske Srbije. Srbija danas ima vojsku koja može da garantuje suverenitet i nezavisnost zemlje, što je najvažnije.

Gospodin Đorđević je u prethodnom periodu bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, što nas uverava da će biti nastavljene započete opsežne reforme u sektoru odbrane, koje imaju zaista pozitivan tok, koje su dobile podršku i domaće i stručne, ali i šire javnosti, kao i svih relevantnih spoljnopolitičkih partnera Republike Srbije.

Smatramo u SPO da je veoma značajno što je on čovek iz sistema, tako da kažem, iz resora, što je odlično upoznat sa svime što je do sada urađeno u Ministarstvu odbrane, što je upoznat sa planovima i kako te planove ostvariti. Gospodin Đorđević je, kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane, već postao aktivni učesnik u procesu saradnje ministara odbrane jugoistočne Evrope, ostvario je uspešnu i intenzivnu saradnju sa predstavnicima Spoljnog komiteta Zapadne vojne alijanse, Evropske odbrambene agencije, značajni su njegovi radni susreti sa predstavnicima UN, Vlade Ruske Federacije, predstavništava ambasada najznačajnijih zemalja današnjeg sveta, SAD, Francuske, Italije i drugih predstavnicima. Sa Kancelarijom NATO-a je imao više susreta, kao i sa predstavnicima Konferencije nacionalnih direktora za naoružanje.

Značajno je to što u aktivnostima Ministarstva odbrane neće biti interegnuma, neće biti praznog hoda, neće biti gubljenje vremena, nego će ove započete aktivnosti da se nastave, biće dakle u kontinuitetu.

Naše Ministarstvo odbrane je u skladu sa proklamovanom državnom politikom uspešno održava distancu prema parterima i na istoku i na zapadu o čemu svedoče brojno vojno-tehnički sporazumi, recimo, poput onih sa Zapadnim vojnim savezom kao što su Sofa sporazum o primeni ugovora i povelja sporazuma, zatim IPAP sporazum o zajedničkim aktivnostima i produbljivanju saradnje. Zatim, NSPO sporazum o saradnji u oblasti logističke podrške. Tu su i zajedničke vojne vežbe, kako sa pripadnicima vojske Ruske Federacije, tako i sa pripadnicima Zapadnog vojnog saveza, podjednako se uspešno školuju pripadnici naše vojske u više stranih država i na istoku i na zapadu. Takođe se istovremeno razmenjuju iskustva i informacije. Ono što mislimo da bi trebalo nastaviti, što je uspešno započeto jeste i širenje mreže srpske vojne diplomatije koja neprestano jača, što je vidljivo i činjenica je da naša zemlja dobila nekoliko novih izlaslanstava odbrane gde ih ranije nije imala. Oni su posebno angažovani da rade u korist naše zemlje, na predstavljanju kapaciteta univerziteta odbrane, VMA, centra za usavršavanje kadrova ABHO, remontnih zavoda i centra za mirovne operacije.

Poslanička grupa SPO podržava sve potpisane i ratifikovane sporazume sa drugim državama, kao i sa vojnim savezima, jer je to garancija da ćemo biti deo sistema kolektivne bezbednosti, da smo respektabilni faktor, partner i da smo ravnopravni akter u odlučivanju u današnjem svetu.

Verujemo da naše oružane snage nikada neće biti primorane da se vojno angažuju i da će Srbija sva pitanja sa drugim zemljama rešavati mirnim diplomatskim i političkim sredstvima. Tome nesumnjivo doprinose dosadašnji stavovi premijera Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i zato SPO najsnažnije podržava evropske reforme koje se realizuju, briselske sporazume, proces pomirenja u regionu, posebno doprinos koji dajemo da se on ostvari u BiH i taj proces pomirenja srpkog i bošnjačkog naroda, podržavamo opredeljenje premijera za to puno pomirenje u regionu i za najbolje moguće odnose sa susedima. Posebno podržavamo integracije Srbije u porodicu uređenih demokratskih evropskih država uz istovremeno očuvanje naših tradicionalnih dobrih odnosa sa Ruskom federacijom, ali i sa Kinom i drugim značajnim zemljama savremenog sveta. Mi verujemo da će svi ovi uspešno započeti poslovi, projekti, aktivnosti, uspešno biti nastavljeni u narednom periodu posle parlamentarnih izbora i formiranja nove Vlade Republike Srbije. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje, 11.02.2016.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu rada, socijalne politike i zapošljavanja, a glasi – da li ovo Ministarstvo i Vlada Republike Srbije planiraju finansiranje izgradnje memorijalnog centra koji bi bio posvećen srpskim žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu?
Dakle, nad našim narodom je u oba svetska rata počinjen genocid. U Prvom, odnosno Velikom svetskom ratu - preko milion i 250 hiljada je bilo srpskih žrtava, a u Drugom svetskom ratu…

Četvrto vanredno zasedanje, 11.02.2016.

Hvala. Molim samo za malo pažnje, koleginice i kolege, s obzirom na to da je ovo pitanje koje se odnosi na naše sunarodnike stradale u Prvom i Drugom svetskom ratu, a glasi – da li Vlada Republike Srbije, odnosno pre svega resorno Ministarstvo za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje, u čijoj nadležnosti je i održavanje vojničkih i drugih memorijala, planira izgradnju memorijalnog centra posvećenog srpskim žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu?
Hoću da istaknem da je naročito u Drugom svetskom ratu na tlu bivše Jugoslavije počinjen jedan od najstrašnijih genocida u istoriji čovečanstva, odnosno da je više od milion srpskih žrtava umoreno i da je među njima veliki broj bio civila, žene, dece i starih ljudi, da je samo u Jasenovcu, prema raspoloživim dokumentima, ubijeno 700 hiljada Srba, ali i Jevreja i Roma.
Smatram da je potrebno da se sačuva trajna uspomena na ove žrtve i da se u Beogradu, kao glavnom gradu Srbije i glavnom gradu matične zemlje svih Srba, podigne memorijalni centar po uzoru na Jad Vašem u Jerusalimu, u Izraelu, koji je osnovan 1953. godine ili po uzoru na Cicernakaberd koji je 1967. godine izgrađen u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije.
Reći ću samo nekoliko rečenica zbog čega smatram da je ovo značajno. Mi u Srpskom pokretu obnove smatramo da moramo da čuvamo uspomenu na ove žrtve, kako se zločini nad našim narodom više nikada ne bi ponovili. U ovom memorijalnom centru bili bi izloženi dokumenti, artefakti, fotografije, evidentirana imena ubijenih. Ove žrtve zaslužuju saosećanje za patnje koje su podneli. U okviru ovog memorijalnog centra trebalo bi da postoji institut koji bi se stalno bavio proučavanjem ovog velikog zločina, koji bi organizovao simpozijume, kongrese, okrugle stolove, koji bi organizovao izložbe širom sveta o stradanju našeg naroda, kako bi bila upoznata domaća i svetska javnost.
Potrebno je takođe ustanoviti opštenacionalni dan sećanja na naše žrtve u ovim ratovima, a smatram da oni zaslužuju da se po njima nazovu i ulice, trgovi u našim gradovima, kao i institucije od nacionalnog značaja. Pogotovo je to značajno sada u vreme kada se negiraju srpske žrtve, kada vidimo to u susednoj Republici Hrvatskoj, oživljavaju neke aveti prošlosti iz Drugog svetskog rata, kada pokušavaju da rehabilituju tzv. Nezavisnu državu Hrvatsku, u čemu nažalost učestvuju i neki predstavnici Vlade Republike Hrvatske. Vidimo da jedan od promotera takvih tendencija ministar kulture, što je posebno žalosno, u Vladi Hrvatske i odgovor naš na takve pokušaje - istina i dokumenti. Hvala.

VIDI SVA OBRAĆANJA

Imovinska karta

(Beograd, 11.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Društva Epsturs d.o.o. Beograd Javni prihod Bez prihoda od 27.02.2017 0.00 RSD 27.11.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99714.00 RSD 03.06.2016 - 03.08.2020.
Član Skupštine Jugoinspekt a.d. Beograd Javni Mesečno 80000.00 RSD 15.01.2018 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 89500.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101300.00 RSD 01.08.2022 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 37242.00 RSD 01.08.2022 -