| 02.11.2025. | Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, Odbor za kulturu i informisanje aprila meseca doneo je Odluku o pokretanju postupaka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regularnog tela za elektronske medije i ovo pokazuje visok stepen odgovornosti kako institucije ne bi bile samo formalnost, kao nekadašnji RRA, nego realan garant pluralizma i medijske slobode.
Time potvrđujemo da ne gledam na REM kao na poligon za političke igre, nego na organski deo institucionalne strukture i da želimo da članovi budu stručnjaci, nezavisni, snažni, u zaštiti javnog interesa.
Brojne analize medijskog monitoringa koje su sprovodile organizacije, poput biroa za društvena istraživanja, pokazivale su da su nacionalne televizije davale nesrazmerno više prostora predstavnicima bivšeg režima, naročito tokom predizbornih kampanja, tokom 2007, 2008. i 2012. godine. Tada je postojala iluzija slobode, ali su uređivačke politike mnogih medija bile oblikovane u kabinetima tadašnjih ministara i političkih savetnika.
Danas, međutim, živimo u vremenu u kojem medijski prostor više nije privilegija izabranih. Postoji niz televizija, portala i novina koje svakodnevno kritikuju vlast, iznose stavove, pa i optužbe slobodno i bez straha, za razliku od RRA, čiji je rad bio gotovo nevidljiv široj javnosti, jer REM ima zakonsku obavezu da podnosi godišnji izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, što povećava njegovu odgovornost prema građanima i institucijama.
Takođe, zakon predviđa i mogućnost javne rasprave o izveštaju, čime se jača demokratska kontrola nad regulatorom.
Dok mi predlažemo da institucije rade, blokaderska opozicija često bira jedini put, a to je blokada. To je njihov jedini put.
Umesto da doprinesete rešenju, ocenjujete da je proces propao i pozivate na blokade. Takav pristup nije konstruktivan. Govoriti o nezavisnosti institucija a istovremeno odbijati da učestvujete u tome, u njenom izboru, je potpuni paradoks. Zbog toga se i suočavamo sa imperativom da demistifikujemo blokaderski pristup koji dolazi sa vaše strane, čija je jedina idejna vodilja rušenje svega, pa i sopstvene države, ako tako zahtevaju nalogodavci.
Mi u Srbiji imamo medije koji se otvoreno finansiraju iz inostranstva, poput N1, koji svaki dan koristi svoj etar da napada sopstvenu državu, da ruši poverenje u institucije i da brani interese onih koji su odavno izgubili poverenje građana Republike Srbije. To nije sloboda medija, to je politički aktivizam obučen u plašt novinarstva.
Nedavno smo čuli skandaloznu izjavu urednika jedne javne medijske kuće koja prevazilazi svaku meru ljudskosti, morala i profesionalne etike, da neko ko radi u javnom servisu svih građana Srbije, dakle i onih koji podržavaju SNS, izgovori da bi oni, pa čak i njihova deca, citiraću, "trebalo da obole od raka". To nije samo sramota, to je bolesno i neljudski. Takve reči ne mogu da se pravdaju nervozom, satirom, niti politikom. To je čista mržnja prema sopstvenom narodu, a ta mržnja se godinama gaji i podstiče u delu medija koji sebe nazivaju nezavisnim a zapravo su najzavisniji od stranih centara moći i domaćih političkih poraženika. Javni servis Radio-televizije Srbije pripada svim građanima, bez obzira na to koga podržavaju. Urednici i novinari imaju pravo na stav, ali nemaju pravo da mržnju zamenjuju mišljenjem, niti da profesionalnu funkciju koriste za politički aktivizam.
Zato je danas više nego ikada važno da Savet REM-a bude sastavljen od ljudi koji razumeju odgovornost i težinu javne reči. REM mora da reaguje kada se širi mržnja, kada se zloupotrebljava javni prostor i kada se krši osnovni princip etike, poštovanja prema čoveku. Vreme je da REM bude telo koje će štititi javni interes, a ne privatne interese medijskih tajkuna i opozicionih propagandista. Izborom članova REM-a stvaramo preduslove za stabilniji medijski ambijent, za veću transparentnost u dodeli dozvola, za jaču kontrolu emitovanja, za verodostojni pluralizam. Nakon izbora, članovi REM-a treba da budu zaista nezavisni po struci i integritetu, a ne samo puk predlog vlasti ili opozicije.
Upravo zato što Srbija danas vodi ozbiljnu i odgovornu, državničku politiku, pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, važno je da i medijski sistem bude stabilan i profesionalan. Politika predsednika zasniva se na radu i istini i zato je naš zadatak da građani dobiju prave informacije o onome što se u zemlji zaista dešava. REM ima odgovornost da obezbedi i da javni prostor ne bude bojno polje laži i manipulacije, već mesto gde se vidi koliko Srbija napreduje, koliko se gradi i koliko jača.
Poštovane kolege, izbor članova REM-a je šansa da pokažemo da institucije zaista funkcionišu, da vlada odgovornost, da se sistem ne prepušta inertnosti i taktiziranju. Naša tačka je da se izbor sprovede, da institucija bude obnovljena, da medijska scena dobije regulator koji ima legitimitet i kapacitet da deluje. Blokadom ne rešavamo ništa, samo produžavamo ovo stanje u kojem smo trenutno, ovaj kolaps, i to svakako nije u interesu građana, niti države.
U danu za glasanje ja ću podržati ovu tačku i samo želim da pošaljem poruku da Srbija poštuje slobodu govora, ali nikada, nikada neće ćutati pred govorom mržnje. Živela Srbija!
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, činjenica je da čovek vidi ono što nosi u sebi. Lopov misli da su svi lopovi, pokvaren misli da su svi ljudi pokvareni. Zaista je fascinantno da kolege iz opozicije svoje vreme i podnete amandmane koje mogu konstruktivno iskoristiti koriste za čistu projekciju njihovih potajnih namera, koje bi i te kako realizovali da su oni nosioci odgovornosti.
Od utorka u ovom domu, u srcu našeg demokratskog procesa, vodimo raspravu o setu zakona koji nisu samo tehničke norme, oni su izraz državničke odgovornosti, sistemske brige i jasne vizije budućnosti Srbije. Zbog toga, kada govorimo o demokratskim vrednostima, moramo ih braniti i čuvati, ali i biti svesni da svaka zloupotreba demokratskih procesa vodi u nestabilnost, a Srbija danas nema pravo na nestabilnost. Srbija ima obavezu da stabilnost sačuva, da čuva mir i budućnost svojih građana.
U vremenu u kojem globalna politika postaje sve složenija, u kojem se granice između unutrašnjih i spoljno-političkih procesa često brišu, svedoci smo brojnih oblika pritisaka na suverene države. Ti pritisci danas sve češće dolaze kroz pokušaje destabilizacije političkih sistema kroz obojene revolucije.
Obojena revolucija koja se odomaćila u političkom diskursu predstavlja mehanizam koji pod maskom spontanih građanskih inicijativa često koristi spoljne interese kako bi se iznutra oslabila državna struktura, narušilo poverenje građana u institucije i ugrozila politička stabilnost. Ovo je jako bitno i ovo govorim zbog građana Republike Srbije, da znaju sa čime se naša zemlja suočava poslednjih 10 meseci. Ali, isto tako, činjenica je da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić vodi politiku koja je utemeljena na miru, stabilnosti i samostalnosti odlučivanja.
Srbija danas sarađuje sa svima, ali o svojoj sudbini odlučuje sama i to je suština suverenosti, to je suština odgovorne državne politike. U prilog tome govori i današnja najava predsednika da će biti izdvojeno oko 220 miliona evra za širenje tri zone u Ćupriji, Inđiji i Leskovcu. Naš zadatak je jasan - služiti građanima Srbije, odgovarati na njihove potrebe i graditi institucije koje funkcionišu.
U vezi toga danas govorimo o temi koja se možda na prvi pogled čini administrativnom, ali ona ima dubok suštinski značaj za svakog građanina naše zemlje, o evidentiranju i upisu prava na nepokretnostima. Ova oblast je decenijama bila zapostavljena. Godinama se o tome govorilo isključivo u stručnim krugovima, bez jasne političke volje da se sistem konačno uredi. Danas prvi put o tome govorimo otvoreno u ovoj Skupštini, jer je došlo vreme da napravimo jasan rez između neuređenog nasleđa prošlosti i modernog, funkcionalnog sistema kakvom težimo i koji je jednostavno uslov za život u 21. veku.
Danas govorimo o temelju ozbiljne, moderne i odgovorne države, zakonu koji uvodi red u oblasti u kojoj je haos predugo bio pravilo. Godinama pitanje evidencije imovine bilo je zapostavljeno i građani su imale kuće, objekte i zemljište, ali ne i pravnu sigurnost. Više od četiri i po miliona objekata u Srbiji nije bilo evidentirano u katastru i to nije administrativni propust, to je suštinsko pitanje pravde i sigurnosti građana koje se mora rešiti. Po prvi put država je odlučila da to promeni.
Ovim zakonom omogućavamo da se primenom savremenih tehnologija, satelitskih snimaka, digitalnih baza podataka, ali isto tako i geoinformacionih sistema svaka nepokretnost u Srbiji identifikuje, upiše i pravno zaštiti. To znači da više neće biti prostora za nesigurnost, za neregistrovane objekte niti za neuređene odnose koji su nas godinama kočili. Svaki građanin može mirno da zna da je njegov dom njegov dom i po zakonu, tj. da konačno svako bude svoj na svome.
Ovim zakonom ne štitimo samo vlasnike, već gradimo poverenje u institucije, jer kada sistem funkcioniše građani osećaju sigurnost, a investitori prepoznaju stabilnost, a stabilnost, koleginice i kolege, složićete se, i jeste osnova svake ozbiljne države, kao što se mnogi pitaju - pa, zašto baš sada? Pa, zato što sada postoji politička volja, sposobnost i vizija da se stvari dovedu u red.
Dok su neki ranije gledali kako da problem odlože, mi ga rešavamo. Dok su neki pričali o digitalizaciji, mi je sprovodimo. Dok su neki rušili i dalje ruše državu, mi je gradimo.
Na dnevnom redu, pored ostalih, nalaze se još par zakona, ali ja ću samo pomenuti da je na nama da predloge ovih zakona podržimo ne zato što moramo, već zato što je to civilizacijska obaveza nas ovde poslanika da pokažemo da Srbija više ne odlaže, već rešava, da pokažemo da znamo razliku između praznih reči i stvarnih rezultata. Srbija gradi budućnost koja je sigurna, stabilna i prosperitetna. Srbija stvara institucije kojima građani mogu verovati. Srbija je moderna država, koja poštuje svoje građane i čuva svoje resurse i otvara svoja vrata svim odgovornim investitorima i partnerima, ali i zemlja koja čini sve da mladi ljudi ostanu kraj svojih ognjišta.
Poštovane kolege, ovo je trenutak kada odlučujemo o snazi naše Srbije, o poverenju naroda i o pravcu kretanja ka uređenijoj, funkcionalnijoj i pravednijoj državi.
U danu za glasanje podržaću set zakona, jer verujem da predstavljaju zaista važan korak ka efikasnijem sistemu i sigurnijoj budućnosti.
Na kraju želim da uputim jasnu poruku - Srbija je zemlja reda, Srbija je zemlja prava, Srbija je zemlja koja ide napred i nikad se neće vraćati unazad. Živela Srbija!
Hvala vam.
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, u toku današnjeg zasedanja smo imali prilike da čujemo jedan primer iz Leskovca od koleginice iz opozicije. Ja sam sigurna da, nažalost, takvih primera ima u svim delovima Srbije, ali sam isto tako sigurna da je najlakše kritikovati. Znate, jedina idejna vodilja opozicije je kritika, a konstruktivne ideje koje sada predlažu, u vreme kada su imali prilike kao nosioci odgovornosti da ih realizuju, nisu im padale na pamet.
Jug Srbije, kakvim god ga pojedini smatrali, ipak je pionir u više stvari koje se tiču socijalne zaštite. Primera radi, grad Leskovac je prvi u Srbiji uveo sufinansiranje neinvazivnih prenatalnih testova, a drugi grad u Srbiji koji je na jednoj od lokalnih sednica Skupštine usvojio odluku o statusu roditelj-negovatelj.
Imajući u vidu da je koleginica poslanica koja se dotakla Leskovca u lokalnoj skupštini i odbornica, mislim da je podržala tu istu odluku i verujem, zaista verujem da ona nema amneziju i da se seća prosocijalnih aktivnosti koje realizuje grad iz kojeg potičemo i ona i ja i da je ponosna na te iste rezultate, ili bar treba da bude.
Od utorka u ovom domu, u srcu demokratskog procesa, mi vodimo raspravu o setu zakona koji nisu samo tehničke norme, oni su izraz državničke odgovornosti, sistemske brige i jasne vizije budućnosti. Pored ostalih, raspravljamo o predlozima zakona koji se tiču osnivanja Alimentacionog fonda, izmena i dopuna Zakona o garantnoj šemi za subvencionisanje stambenih kredita za mlade. I to nisu puki dokumenti. To su temelji Srbije 21. veka, temelji koji su postavljeni zahvaljujući vizionarskoj, istrajnoj i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade koja od 2012. godine korača putem stabilnosti, razvoja i napretka.
Ovim predlozima zakona mi ne uređujemo samo papire, uređujemo i živote. Gradimo Srbiju u kojoj se ostaje, u kojoj se rađa, u kojoj mladi ne odlaze, već vide svoju perspektivu, ovde na svojoj zemlji. Dame i gospodo, izazova je bilo i biće, ali jedna stvar je ostala nepromenjena, Srbija je iz svake krize, bilo realne ili fiktivne, izlazila jača, mudrija i organizovanija. I to nije slučajnost, to je rezultat državotvorne, ozbiljne i posvećene politike, politike koje ne eksperimentiše sa državom, već državu podiže, politike koja ne traži izgovore, već pronalazi rešenja. A onda u senci tih napora mi imamo nešto drugo, pokušaje političke manipulacije, prikrivene iza navodnih studentskih zahteva, plenuma, festivala, vašara sa prasićima i harmonikama.
Imali su šest meseci ponuđen dijalog, nije ih zanimao. Nije bilo dijaloga, jer nisu imali zahteve. Imali su plan, jasan plan, plan rušenja institucija, podrivanje poverenja, stvaranje viralnih trenutaka na društvenim mrežama, ali ne i stvarnih promena. I sada kada je revolucija splasnula, kada su se harmonike utišale i pojeli prasići, jelte, kada je tenziju zamenila praznina, odjednom se opet setiše izbora. E pa gospodo, izbori ne služe kao sredstvo bekstva od političke neodgovornosti. Politička kriza ne postoji, to je zaista jasno, postoje samo različiti nivoi podrške. Ona se meri, i to vrlo precizno. Činjenica je da zapažamo rast i podršku građana SNS. Sve ostalo je demagogija onih koji su se ujedinili u jedinoj ideji – rušenju svega, pa čak i sopstvene države, ako tako nalogodavac i nalaže.
Mi sa druge strane, ujedinjeni smo u jedinoj ideji, vrednoj borbe, to je ideja razvoja, napretka i solidarnosti. Alimentacioni fond znači da država plaća, a roditelj dužnik duguje državi. Dete dobija podršku odmah i to je pravična, efikasna i socijalno odgovorna mera.
Pored toga Zakon o kreditima za mlade je još jedan snažan korak ka socijalnoj sigurnosti, ka osamostaljivanju mladih, ka sprečavanju odliva mozgova, i to nije trošak, to je investicija u budućnost Srbije.
Ovo su zakoni koji pokazuju suštinu bavljenja politikom, jer politika nije performans niti cirkus, politika je sposobnost da se problemi rešavaju, da se ljudima život učini boljim, da se u ovoj Skupštini ne galami već gradi.
Ovim putem bih apelovala na sve građane da se samo podsete vizije sa početka borbe za stabilnu Srbiju. Ta vizija koja je donela promene 2012. godine, i dalje je živa. Vizija uređene i uspešne zemlje, kakva je danas Srbija, jaka, stabilna, samostalna, ustavna i zakonodavna. Takvu Srbiju nastavićemo da gradimo, jer takvu Srbiju moramo da sačuvamo. Hvala vam.