| 02.11.2025. | Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije, činjenica je da se zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i likvidnom budžetu Republike Srbije u Srbiji i gradi i radi i da taj razvoj nije zaustavljen.
Od 2013. godine do sada izgrađeno je ukupno 651 kilometar puteva, dok se još 434 kilometara nalazi u izgradnji.
Činjenica je da putevi nisu samo infrastrukturni projekti. Oni su politika povezivanja, razvoja i budućnosti. Politika koja razume da se poverenje građana stiče rezultatima, radom, delima jeste politika koja ima snagu da traje.
Upravo u skladu sa takvom politikom podnela sam i amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, kojom tražim da se obezbede dodatna sredstva za rehabilitaciju puteva na području grada Leskovca.
28/3 JD/MP
Posebno želim da ukažem na deonicu Gornje Jajna-Veliko Trnjane, put koji je od velikog značaja za meštane ovog kraja. Deca iz Gornje Jajne pohađaju nastavu u svom mestu do četvrtog razreda, a od petog bi trebalo da nastave školovanje u Velikom Tranjanu.
Međutim, zbog neasfaltiranog puta između ova dva sela nema adekvatnog autobuskog prevoza, zbog toga roditelju decu sve češće usmeravaju prema Leskovcu, pa se broj učenika u seoskoj školi u Velikom Trnjanu postepeno iz godine u godinu osipa.
Zato ovaj put nije samo pitanje asfalta, njegov značaj videli smo i onda kada je bio najpotrebniji, kada je došlo do prekida na putu prema Leskovcu. Upravo je ova deonica i korišćena kao obilazni pravac, jer predstavlja lažnu alternativnu vezu Vučjanskog kraja sa Gradom Leskovcem.
29/1 GD/LjL 15.45 – 15.55
Verujem da država Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i nadležnim institucijama, ima i snage i mogućnosti da pronađe način da se ova deonica rehabilituje, posebno imajući u vidu da predsednik Vučić godinama unazad obilazi Srbiju, razgovara sa ljudima u našim selima, ukazuje na to koliko je važno da selo živi, da mladi ostanu i da imaju uslove da svoju budućnost grade tamo gde su i rođeni. Da bi ljudi ostali na selu, moramo im obezbediti ono osnovno – put, školu, prevoz i vezu sa gradom.
Zato verujem da kada napravimo put do škole, zapravo pravimo put za budućnost jednog sela. Kada čuvamo selo, čuvamo i naš grad i naš kraj i našu Srbiju. Jer, samo Srbija koja vodi računa o svakom svom mestu i svakom svom čoveku može biti snažna Srbija. I samo ujedinjena, stabilna i snažna Srbija može da nastavi putem razvoja, da čuva mir i da našoj deci obezbedi budućnost.
Neka žive naša sela, neka se razvijaju naši gradovi, neka živi naša ujedinjena Srbija! Živela Srbija i hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Dakle, podnela sam amandman na član 6. koji glasi ovako: roditelj-negovatelj, u jednoj roditeljskoj porodici koji samostalno živi sa dvoje ili više dece, odnosno osoba iz člana 2. ovog zakona i koji samostalno pruža negu i pomoć, pripada novčana u visini od 150% novčane utvrđene ovim zakonom.
Da bih mogla da napravim jasnu diskrapancu između ovog amandmana i njemu sličnih koji su podneli narodni poslanici iz opozicije. Ja ću to uraditi na sledeći način, dakle, jedna deduktivna metodologičkog zaključivanja. Znači, ovako, zakon je odlično koncipiran u smislu, u porodici sa dvoje ili više lica iz stava 2. i 3. ovog člana, odnosno 2. člana zakona, pravo na status roditelj-negovatelj mogu ostvariti oba roditelja. To je odlično. U slučaju, ukoliko u jednoj roditeljskoj porodici ima dvoje ili više lica iz stava 2. i 3. člana ovog zakona, pravo na status negovatelja može da ostvari i član porodice iz člana 2. ovog člana zakona, a taj član kaže da žive u zajedničkom domaćinstvu sa licima koji pružaju pomoć i negu.
Dakle, moj amandman se odnosi isključivo na jednoroditeljske porodice koje žive, odnosno roditelj koji živi sam sa dvoje ili više dece, dakle u tom domaćinstvu ne žive nijedna druga osoba koja bi mogla dodatno da pomogne što bi značilo prihvatanjem ovog amandmana taj roditelj bi imao 150% novčane naknade od one koja je propisana ovim zakonom.
Na sednici Odbora kada sam govorila o ovome, savetnik ministarke je rekao da je ovo dobar amandman koji ima potencijal, pa u skladu sa tim ja se nadam da ćemo u danu za glasanje i biti usvojen. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima, zakon koji je dugo očekivan i koji će, sigurna sam, doneti promene u životima velikog broja porodica u Republici Srbiji. Njegov osnovni cilj je da pruži institucionalnu podršku roditeljima, ali i drugim licima koja svakodnevno brinu o deci i odraslim osobama sa teškim telesnim, senzornim i intelektualnim smetnjama, kao i licima kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodan takav vid podrške.
Ovaj zakon je izuzetno važan, jer po prvi put država sistemski prepoznaje roditelja-negovatelja. I to nije samo novo pravo u našem pravnom sistemu, već priznanje jedne važne životne uloge, one najteže sa kojima se porodica nose. Zbog toga ovaj zakon nikako ne sme da bude predmet politizacije, jer njegov cilj jeste pružanje podrške onom najvulnerabilnijem našem stanovništvu.
Dakle, roditelj-negovatelj nema radno vreme. Nema osmočasovno radno vreme, nema smene, nema praznike i nema vikende. Njegov radni dan traje 24 časa godišnje i taj posao ne može da se ostavi za sutra. Zato je važno što je i država, ali i nadležno ministarstvo prepoznalo ovu potrebu i što su poslali jasnu poruku da se njihov trud prepoznaje, ceni i da je država uz porodicu.
35/2 MT/VZ
Želim da istaknem da je grad Leskovac tokom 2024. godine, na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, na sednici Skupštine grada usvojio odluku o statusu roditelj-negovatelj, i to je samo dokaz da i lokalne samouprave prepoznaju upravo potrebu i da će se ovim zakonom unaprediti taj rad.
Time smo jasno pokazali da život koji vode porodice kojima je potrebna dodatna podrška zapravo vode najteže životne borbe i da te borbe nisu isključivo njihove, nego su to naše zajedničke borbe. To su borbe odgovornog i solidarnog društva koje prepoznaje potrebe svojih građana i nastoji da na njih odgovori konkretnim merama. Zato je važno naglasiti da građani Republike Srbije, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaju, nisu marginalizovani, niti su zaboravljeni, naprotiv njihove potrebe su prepoznate i ovaj zakon je isključivo dokaz tome.
Posebnu težinu ovom zakonu daje činjenica da se on donosi u vremenu kada se Srbija razvija. I to se razvija tako da se priprema za EHRO 2027, preko izgradnje putne infrastrukture, ali i drugih kapitalnih projekata. Upravo zato što se uz sve te razvojne prioritete na dnevnom redu danas nalazi i prioritetno zakon o roditelju- negovatelju dokaz je da ekonomski razvoj, ali i briga o čoveku idu ruku pod ruku. I to je politika predsednika Aleksandra Vučića, koja nastoji da istovremeno gradi snažnu državu, ali pruži i oslonac porodicama.
Smatram da je ovo jedan od zakona koji ne treba da deli, već da okuplja sve nas, jer se tiče ljudi koji svakoga dana vode najteže životne borbe i da naknada koja je propisana ovim zakonom nije i ne može da bude cena požrtvovanosti i posvećenosti roditelja, već je dokaz da država stoji uz te porodice i uz te roditelje.
Poštovana ministarka, ja se zaista nadam da u danima kada treba da govorimo o amandmanima nećemo doživeti ono što smo danas doživeli. Dakle, govorićemo o konstruktivnim predlozima. Neće se ponoviti lupanje i udaranje u poslaničke klupe, čemu smo svedočili dok ste pričali o majkama, o porodicama, o nečemu što je danas glavna tema u Srbiji. Želim da verujem da je i njima prekoputa zaista stalo do ovog zakona.
Što se tiče samog zakona, smatram da je zakon izuzetan, ali da uvek ima prostora za unapređenje i da ćemo zaista kada bude bilo reči o amandmanima o tome i govoriti.
Zakon je važan i pokazuje da kao društvo želimo da budemo rame uz rame, odnosno da budemo podrška onima kojima je to i potrebno. I naš zadatak nije samo da donesemo zakon, već da donesemo što bolji zakon, jer iza svakoga člana ovog zakona ne stoji samo jedna pravna norma, već porodica, dete i roditelj koji 24 časa brine o tome detetu. Zato verujem da imamo obavezu da najbolje moguće rešenje donesemo.
Ja ću u danu za glasanje podržati set zakona sa velikim zadovoljstvom.
Živela Srbija! Hvala vam najlepše.
Nema govora na sednicama odbora.