| 02.11.2025. | Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije, na dnevnom redu, pored ostalih važnih tačaka, nalazi se i Predlog zakona o sprečavanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Smatram da je od izuzetne važnosti da ovoj temi pristupimo sa punom ozbiljnošću, ali i sa jasnom svešću o njenom značaju za svako društvo koje žele da bude uređeno i odgovorno.
Međutim, o ozbiljnosti ne možemo govoriti a da ne primetimo ono što je postalo, nažalost, nepisano pravilo da se na sednicama govori o svemu sem o tačkama dnevnog reda, pa smo prethodnih dana tome i svedočili. Tako smo primera radi slušali o rektoru, odnosno o političaru Đokiću, o potencijalnim izborima, o svemu, sem o onome što je zaista bilo bitno. Izostao je osvrt na tragične događaje, poput smrti devojke koja je stradala padom kroz prozor Filozofskog fakulteta. Nažalost, svedočili smo i o situacijama koje bacaju ozbiljnu senku na osećaj odgovornosti, da blokaderi drže minute ćutanja za psa, ali ne i za izgubljeni ljudski život. Dodatno zabrinjava činjenica da se u javnom prostoru plasiraju dezinformacije do te mere da se dovodi u pitanje sama realnost, pa čak se pojavljuju tvrdnje blokaderskih političara da je pomenuta devojka izmišljeni lik. To je krajnje nedopustivo, ali samo ćemo se podsetiti da su oni skloni inverziji realnosti i da su tako izmislili priču i plasirali je javnosti o smrti dečaka iz Valjeva, koji nikada, zapravo, nije postojao. Zbog toga je više nego očigledno da blokaderska opozicija ne bira sredstva kako bi došla do svog cilja koristeći izvitoperenu realnost kao političko oružje.
7/3 TĐ/MT
Da se vratimo ipak na temu. Trgovina ljudima nije samo pravni izazov ili izazov bezbednosti. Ona je pitanje dostojanstva, pitanje zaštite osnovnih ljudskih prava i pitanje sposobnosti države da reaguje tamo kada je to najpotrebnije. Upravo zato ovaj zakon treba posmatrati ne samo kroz njegove odredbe, već i kroz širi kontekst razvoja sistema koji ima kapacitete da štiti građane, ali i da pokaže da je do tih građana zaista državi stalo.
Govoreći o ovoj temi, želim da naglasim da je moje razumevanje ove oblasti oblikovano i kroz formalno obrazovanje, ali i kroz praktični rad sa žrtvama koje su bile zapravo žrtve trgovine ljudima i upravo iz tog ugla je jasno koliko je važno da ovaj sistem bude precizan, usklađen i funkcionalan, jer u ovoj oblasti svaka nejasnoća i kašnjenje može imati ozbiljne posledice
8/1 AL/LjL 11.10 – 11.20
Ono što ovaj zakon donosi jeste dalje unapređenje već postavljenog institucionalnog okvira, dodatno učvršćuje mehanizme koordinacije, precizira odgovornost, doprinosi tome da institucije deluju kao jedinstven i usklađeni sistem.
Važno je naglasiti da se ovim zakonom potvrđuje pristup u kome je žrtva u centru sistema. To nije samo normativna odredba, već princip koji mora da bude vidljiv u svakom segmentu postupanja svih nadležnih organa. Upravo takav princip predstavlja osnovu savremenog sistema zaštite.
Danas imamo situaciju u kojoj se sistem razvija, unapređuje i prilagođava savremenim izazovima. U tome se ogleda i širi politički okvir u kojem se donose ovakvi zakoni.
Politika koju predvodi predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, počiva na jačanju države, stabilnosti i stvaranju uslova da institucije funkcionišu efikasno i u interesu građana. Bez takve stabilnosti, jasnog pravca i odgovornog vođenja države teško bi bilo govoriti o bilo kakvim normativnim rešenjima.
Građani od države očekuju sigurnost, predvidivost i odgovornost. Očekuju da država bude tu kada je najpotrebnija, da ima kapacitete da zaštiti svakog pojedinca. Zato je važno da se vratimo suštini i tačkama dnevnog reda, ali i vrednostima koje te tačke treba da predstavljaju – istini, odgovornosti i zaista pravoj humanosti, a ne licemernoj humanosti koju pokazuje opozicija.
U danu za glasanje ja ću podržati set zakona. Živela Srbija i hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, Odbor za kulturu i informisanje aprila meseca doneo je Odluku o pokretanju postupaka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta Regularnog tela za elektronske medije i ovo pokazuje visok stepen odgovornosti kako institucije ne bi bile samo formalnost, kao nekadašnji RRA, nego realan garant pluralizma i medijske slobode.
Time potvrđujemo da ne gledam na REM kao na poligon za političke igre, nego na organski deo institucionalne strukture i da želimo da članovi budu stručnjaci, nezavisni, snažni, u zaštiti javnog interesa.
Brojne analize medijskog monitoringa koje su sprovodile organizacije, poput biroa za društvena istraživanja, pokazivale su da su nacionalne televizije davale nesrazmerno više prostora predstavnicima bivšeg režima, naročito tokom predizbornih kampanja, tokom 2007, 2008. i 2012. godine. Tada je postojala iluzija slobode, ali su uređivačke politike mnogih medija bile oblikovane u kabinetima tadašnjih ministara i političkih savetnika.
Danas, međutim, živimo u vremenu u kojem medijski prostor više nije privilegija izabranih. Postoji niz televizija, portala i novina koje svakodnevno kritikuju vlast, iznose stavove, pa i optužbe slobodno i bez straha, za razliku od RRA, čiji je rad bio gotovo nevidljiv široj javnosti, jer REM ima zakonsku obavezu da podnosi godišnji izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, što povećava njegovu odgovornost prema građanima i institucijama.
Takođe, zakon predviđa i mogućnost javne rasprave o izveštaju, čime se jača demokratska kontrola nad regulatorom.
Dok mi predlažemo da institucije rade, blokaderska opozicija često bira jedini put, a to je blokada. To je njihov jedini put.
Umesto da doprinesete rešenju, ocenjujete da je proces propao i pozivate na blokade. Takav pristup nije konstruktivan. Govoriti o nezavisnosti institucija a istovremeno odbijati da učestvujete u tome, u njenom izboru, je potpuni paradoks. Zbog toga se i suočavamo sa imperativom da demistifikujemo blokaderski pristup koji dolazi sa vaše strane, čija je jedina idejna vodilja rušenje svega, pa i sopstvene države, ako tako zahtevaju nalogodavci.
Mi u Srbiji imamo medije koji se otvoreno finansiraju iz inostranstva, poput N1, koji svaki dan koristi svoj etar da napada sopstvenu državu, da ruši poverenje u institucije i da brani interese onih koji su odavno izgubili poverenje građana Republike Srbije. To nije sloboda medija, to je politički aktivizam obučen u plašt novinarstva.
Nedavno smo čuli skandaloznu izjavu urednika jedne javne medijske kuće koja prevazilazi svaku meru ljudskosti, morala i profesionalne etike, da neko ko radi u javnom servisu svih građana Srbije, dakle i onih koji podržavaju SNS, izgovori da bi oni, pa čak i njihova deca, citiraću, "trebalo da obole od raka". To nije samo sramota, to je bolesno i neljudski. Takve reči ne mogu da se pravdaju nervozom, satirom, niti politikom. To je čista mržnja prema sopstvenom narodu, a ta mržnja se godinama gaji i podstiče u delu medija koji sebe nazivaju nezavisnim a zapravo su najzavisniji od stranih centara moći i domaćih političkih poraženika. Javni servis Radio-televizije Srbije pripada svim građanima, bez obzira na to koga podržavaju. Urednici i novinari imaju pravo na stav, ali nemaju pravo da mržnju zamenjuju mišljenjem, niti da profesionalnu funkciju koriste za politički aktivizam.
Zato je danas više nego ikada važno da Savet REM-a bude sastavljen od ljudi koji razumeju odgovornost i težinu javne reči. REM mora da reaguje kada se širi mržnja, kada se zloupotrebljava javni prostor i kada se krši osnovni princip etike, poštovanja prema čoveku. Vreme je da REM bude telo koje će štititi javni interes, a ne privatne interese medijskih tajkuna i opozicionih propagandista. Izborom članova REM-a stvaramo preduslove za stabilniji medijski ambijent, za veću transparentnost u dodeli dozvola, za jaču kontrolu emitovanja, za verodostojni pluralizam. Nakon izbora, članovi REM-a treba da budu zaista nezavisni po struci i integritetu, a ne samo puk predlog vlasti ili opozicije.
Upravo zato što Srbija danas vodi ozbiljnu i odgovornu, državničku politiku, pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, važno je da i medijski sistem bude stabilan i profesionalan. Politika predsednika zasniva se na radu i istini i zato je naš zadatak da građani dobiju prave informacije o onome što se u zemlji zaista dešava. REM ima odgovornost da obezbedi i da javni prostor ne bude bojno polje laži i manipulacije, već mesto gde se vidi koliko Srbija napreduje, koliko se gradi i koliko jača.
Poštovane kolege, izbor članova REM-a je šansa da pokažemo da institucije zaista funkcionišu, da vlada odgovornost, da se sistem ne prepušta inertnosti i taktiziranju. Naša tačka je da se izbor sprovede, da institucija bude obnovljena, da medijska scena dobije regulator koji ima legitimitet i kapacitet da deluje. Blokadom ne rešavamo ništa, samo produžavamo ovo stanje u kojem smo trenutno, ovaj kolaps, i to svakako nije u interesu građana, niti države.
U danu za glasanje ja ću podržati ovu tačku i samo želim da pošaljem poruku da Srbija poštuje slobodu govora, ali nikada, nikada neće ćutati pred govorom mržnje. Živela Srbija!
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, činjenica je da čovek vidi ono što nosi u sebi. Lopov misli da su svi lopovi, pokvaren misli da su svi ljudi pokvareni. Zaista je fascinantno da kolege iz opozicije svoje vreme i podnete amandmane koje mogu konstruktivno iskoristiti koriste za čistu projekciju njihovih potajnih namera, koje bi i te kako realizovali da su oni nosioci odgovornosti.
Od utorka u ovom domu, u srcu našeg demokratskog procesa, vodimo raspravu o setu zakona koji nisu samo tehničke norme, oni su izraz državničke odgovornosti, sistemske brige i jasne vizije budućnosti Srbije. Zbog toga, kada govorimo o demokratskim vrednostima, moramo ih braniti i čuvati, ali i biti svesni da svaka zloupotreba demokratskih procesa vodi u nestabilnost, a Srbija danas nema pravo na nestabilnost. Srbija ima obavezu da stabilnost sačuva, da čuva mir i budućnost svojih građana.
U vremenu u kojem globalna politika postaje sve složenija, u kojem se granice između unutrašnjih i spoljno-političkih procesa često brišu, svedoci smo brojnih oblika pritisaka na suverene države. Ti pritisci danas sve češće dolaze kroz pokušaje destabilizacije političkih sistema kroz obojene revolucije.
Obojena revolucija koja se odomaćila u političkom diskursu predstavlja mehanizam koji pod maskom spontanih građanskih inicijativa često koristi spoljne interese kako bi se iznutra oslabila državna struktura, narušilo poverenje građana u institucije i ugrozila politička stabilnost. Ovo je jako bitno i ovo govorim zbog građana Republike Srbije, da znaju sa čime se naša zemlja suočava poslednjih 10 meseci. Ali, isto tako, činjenica je da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić vodi politiku koja je utemeljena na miru, stabilnosti i samostalnosti odlučivanja.
Srbija danas sarađuje sa svima, ali o svojoj sudbini odlučuje sama i to je suština suverenosti, to je suština odgovorne državne politike. U prilog tome govori i današnja najava predsednika da će biti izdvojeno oko 220 miliona evra za širenje tri zone u Ćupriji, Inđiji i Leskovcu. Naš zadatak je jasan - služiti građanima Srbije, odgovarati na njihove potrebe i graditi institucije koje funkcionišu.
U vezi toga danas govorimo o temi koja se možda na prvi pogled čini administrativnom, ali ona ima dubok suštinski značaj za svakog građanina naše zemlje, o evidentiranju i upisu prava na nepokretnostima. Ova oblast je decenijama bila zapostavljena. Godinama se o tome govorilo isključivo u stručnim krugovima, bez jasne političke volje da se sistem konačno uredi. Danas prvi put o tome govorimo otvoreno u ovoj Skupštini, jer je došlo vreme da napravimo jasan rez između neuređenog nasleđa prošlosti i modernog, funkcionalnog sistema kakvom težimo i koji je jednostavno uslov za život u 21. veku.
Danas govorimo o temelju ozbiljne, moderne i odgovorne države, zakonu koji uvodi red u oblasti u kojoj je haos predugo bio pravilo. Godinama pitanje evidencije imovine bilo je zapostavljeno i građani su imale kuće, objekte i zemljište, ali ne i pravnu sigurnost. Više od četiri i po miliona objekata u Srbiji nije bilo evidentirano u katastru i to nije administrativni propust, to je suštinsko pitanje pravde i sigurnosti građana koje se mora rešiti. Po prvi put država je odlučila da to promeni.
Ovim zakonom omogućavamo da se primenom savremenih tehnologija, satelitskih snimaka, digitalnih baza podataka, ali isto tako i geoinformacionih sistema svaka nepokretnost u Srbiji identifikuje, upiše i pravno zaštiti. To znači da više neće biti prostora za nesigurnost, za neregistrovane objekte niti za neuređene odnose koji su nas godinama kočili. Svaki građanin može mirno da zna da je njegov dom njegov dom i po zakonu, tj. da konačno svako bude svoj na svome.
Ovim zakonom ne štitimo samo vlasnike, već gradimo poverenje u institucije, jer kada sistem funkcioniše građani osećaju sigurnost, a investitori prepoznaju stabilnost, a stabilnost, koleginice i kolege, složićete se, i jeste osnova svake ozbiljne države, kao što se mnogi pitaju - pa, zašto baš sada? Pa, zato što sada postoji politička volja, sposobnost i vizija da se stvari dovedu u red.
Dok su neki ranije gledali kako da problem odlože, mi ga rešavamo. Dok su neki pričali o digitalizaciji, mi je sprovodimo. Dok su neki rušili i dalje ruše državu, mi je gradimo.
Na dnevnom redu, pored ostalih, nalaze se još par zakona, ali ja ću samo pomenuti da je na nama da predloge ovih zakona podržimo ne zato što moramo, već zato što je to civilizacijska obaveza nas ovde poslanika da pokažemo da Srbija više ne odlaže, već rešava, da pokažemo da znamo razliku između praznih reči i stvarnih rezultata. Srbija gradi budućnost koja je sigurna, stabilna i prosperitetna. Srbija stvara institucije kojima građani mogu verovati. Srbija je moderna država, koja poštuje svoje građane i čuva svoje resurse i otvara svoja vrata svim odgovornim investitorima i partnerima, ali i zemlja koja čini sve da mladi ljudi ostanu kraj svojih ognjišta.
Poštovane kolege, ovo je trenutak kada odlučujemo o snazi naše Srbije, o poverenju naroda i o pravcu kretanja ka uređenijoj, funkcionalnijoj i pravednijoj državi.
U danu za glasanje podržaću set zakona, jer verujem da predstavljaju zaista važan korak ka efikasnijem sistemu i sigurnijoj budućnosti.
Na kraju želim da uputim jasnu poruku - Srbija je zemlja reda, Srbija je zemlja prava, Srbija je zemlja koja ide napred i nikad se neće vraćati unazad. Živela Srbija!
Hvala vam.
Nema govora na sednicama odbora.