Briga o tome da dete dobije ono što je u procesu zdravstvene zaštite i najkorisnije u njegovom interesu očigledno dolazi do izražaja kroz različite aspekte učešća svih vas, pre svega podnosioca amandmana gospođe Vojić Marković.
Htela bih da kažem da osobe koje rade kao savetnici, odnosno savetuju u zdravstvenim institucijama decu su vrlo edukovane, kompetentne, stručne, obavezne da poštuju pravila etike i struke i mislim da savet, a to je verbalizacija, ne može nikako dovesti do smrti deteta. Ne mislim, nego tvrdim.
Ne radi se o medicinskoj meri, terapijskoj u smislu davanja leka, pa dete to samo prihvata sa pet godina. Dete sa pet godina može osetiti veliku podršku i sigurnost u terapeutu, u svom doktoru kod koga odlazi kada ima temperaturu, kod koga odlazi i kada mu nije bilo dobro, a sada mu je dobro. Napravi se jedan takav transfer, jedan takav emotivan odnos između onog ko savetuje i deteta, da dete ponekada zaista može reći ključnu stvar za funkcionisanje sopstvenog zdravlja upravo tom terapeutu, odnosno osobi koja savetuje.
Mi smo dodali u odnosu na sve sugestije i instrukcije raspravu koja je bila jako široka kada smo i na ovu temu razgovarali i sposobnost rezonovanja deteta, odnosno pravilnog zaključivanja deteta. Ko procenjuje? Onaj koji je stručnjak da savetuje, svakako da ume da proceni da li dete logično zaključuje i da li raspolaže sopstvenom voljom ili ga je neko indukovao.
Prema tome, mislim da naša briga, kada je savet u pitanju, a koje je u skladu sa dokumentom koji je donela ova skupština, može biti pomalo i izlišna. Onaj ko savetuje ima licencu da to mora raditi valjano, kompetentno, stručno. Jasno je da poslanici i svi mi razmišljamo kada su deca u pitanju, ali je isto tako jasno da dete sa pet godina može imati potrebu da poverljiv razgovor, pa i savet, dobije od čika doktora u koga ima neograničeno poverenje. Mislim da nema mesta preteranoj zebnji zbog toga što će taj isti terapeut, dakle taj koji savetuje u jednom momentu zbog procedura koje su neophodne morati da uključi roditelje i da možda samo kada je to vreme saopšti nešto do čega je došlo u kontaktu sa detetom.
Savetovališta rade i organizuju ih vrlo kompetentne stručne osobe. Mnogo je edukacije, pročitanih knjiga i ličnog iskustva potrebno da neko dobije sertifikat i da može raditi kao osoba koja savetuje. To su uglavnom vrlo edukovani pedijatri, kada su u pitanju zdravstveni radnici, to su uglavnom neuropsihijatri i psihijatri, klinički psiholozi ili psiholozi sa dosta iskustva, defektolozi, socijalni radnici, ljudi koji prolaze vrlo rigidne edukacije pre nego što dođu u poziciju da mogu raditi ovu proceduru o kojoj više od sat razgovaramo.