Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković. VLATKO RATKOVIĆ: Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo danas raspravu o paketu veoma važnih zakona važnih za naše društvo, važnih za naše građane. Ovo su zakoni koji izazivaju veliku pažnju i analizu, na prvom mestu stručne javnosti, dakle sudija, tužilaca, pravnika, advokata, ali ništa manje pažnje nemaju ni građani Srbije koji pomno prate rad ovog parlamenta na usvajanju zakona.
Malo koji građanin nije imao u svom životu kontakta sa sudom, bilo kao stranka u postupku, bilo kao svedok, bilo kao lice koje dolazi na overu kakvog akta, ugovora, testamenta ili bilo koje druge isprave u sud. Mi iz DS i poslaničke grupe Za evropsku Srbiju smatramo da su ovo, bez patosa to mogu da kažem, revolucionarni zakoni koji će da sveobuhvatno i trajno reformišu naše pravosuđe. Mi sada udaramo temelje jednog sistema sudstva koje će u narednim decenijama egzistirati i usavršavati se.
Danas raspravljamo o objedinjenoj raspravi ova dva zakona. Juče smo raspravljali o zakonu o uređenju sudova, o mreži sudova i to je ono što je veoma važno za stručnu javnost i za nas poslanike.
No, za svakog građanina koji je pravni laik, ključna reč u svim ovim zakonima i ključni pojam jeste zapravo sudija. Sudija dakle ličnost, žena ili muškarac, koji u svakom konkretnom slučaju u sudu odlučuje o nekom subjektivnom pravu pojedinačnog građanina imenom i prezimenom, bilo da je u pitanju spor između dva građanina, bilo da je u pitanju spor između građana i države, bilo da je u pitanju spor između privrednih društava itd, bilo da je reč, naravno, o krivičnom postupku.
Mi kao predstavnici građana u ovom parlamentu, koji je najviše predstavničko telo i nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti, treba da postavimo jedno pitanje koje zapravo i građani Srbije postavljaju, a to je pitanje kakvog sudiju želimo da imamo u našem pravosudnom sistemu? Kakva je to ličnost? Koje on osobine mora da ima? Kakve performanse mora da ima? Na osnovu toga možemo da cenimo kakav će njegov učinak biti.
Mislim da postoji jedan opšti konsenzus društveni da sudija mora da bude ličnost koja je nezavisna, koja je slobodna, koja je sposobna da se služi vlastitim razumom i da donosi nepristrasne odluke, a sve na osnovu sopstvene ocene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ikakvih ograničenja.
Dakle, bez ikakvih ograničenja, bez ikakvih uticaja, pretnji i intervencija, bilo političkih moćnika, bilo medija, bilo tajkuna, bilo kog drugog. Jedini limit, jedin okvir u donošenju odluka svakog sudije, bilo da se radi o parničnom postupku, krivičnom postupku, odlukama u vanparničnim predmetima, izvršnim, jeste princip pravde i pravičnosti i savest svakog tog sudije.
Sudija mora biti limitiran isključivo Ustavom i zakonom, a sve ove osobine sudija kao ličnost, kao pojedinac, verujem da delite i moje mišljenje, mora da ima.
Zakon koji je pred nama, zakon o sudijama i zakon o visokom savetu sudstva, na prvom mestu zakon o sudijama, sadrži jedan instrumentarij, jedan niz mehanizama, niz postupaka, niz normi koje će upravo omogućiti da dobijemo sudiju kakvog sam malopre opisao, sudiju takvog jednog stručnog, psihološkog i etičkog profila.
Sublimiraću sve ono što je ključno po meni i ono što su govorili i moji prethodnici i ono što je sadržano u Predlogu ovog zakona. Dakle, ovaj zakon sadrži izuzetno striktne i kvalitetne norme koje se tiču učešća sudske vlasti u postupku izbora sudija. To je novina u odnosu na postojeću legislativu. Nezavisnost sudstva omogućuje se na prvom mestu aktivnom ulogom sudske vlasti u samom postupku izbora sudija.
Stalnost sudijske funkcije je jedan važan princip, jedno važno načelo koje ovaj zakon sadrži. Rezidencijalna stalnost je veoma bitna za svakog sudiju. To je ta nepremestivost sudije koja daje njemu garanciju i sigurnost da ga sudska vlast, sud, predsednik suda ne može premestiti u drugo mesto.
Imunitet sudije je takođe važan institut, odnosno podinstitut. On se donekle razlikuje od imuniteta koji uživaju narodni poslanici i članovi Vlade, ali je veoma bitan za samostalnost i nezavisnost sudije.
Neizmenjivost godišnjeg rasporeda je veoma bitna za stabilnost u radu svakog sudije, raspodela predmeta po principu takozvanog slučajnog sudije, i ono što je posebno važno, to je materijalni položaj sudije.
Od Vlade Zorana Đinđića 2001. godine pa naovamo, smatram da su sve vlade učinile dosta na poboljšanju materijalnog položaja sudije i da današnja primanja odnosno plate sudija neću da kažem da su previsoke, ali sigurno nisu ni preniske i one se, koliko znam, za sudiju opštinskog suda danas kreću negde oko 1.000 evra odnosno oko 80.000 dinara.
Zakon naravno sadrži norme koje se tiču i penzije sudije, znači, kada navrši radni vek, to je takođe jedan od elemenata koji garantuje njihovu nezavisnost.
Zakon sadrži i odredbe, veoma kvalitetne, o nespojivosti poslova sa sudijskim pozivom i naročito kao novinu disciplinsku odgovornost sudije. Sudska vlast jeste nezavisna, ali ona mora biti ograničena zakonom, i ponašanje i rad sudije mora biti sankcionisano ukoliko sudija ne zadovoljava kriterijume koji su utvrđeni zakonom, odnosno poslovnikom o radu suda. Taj disciplinski postupak odnosno disciplinska odgovornost je jedna od mera za nestručno postupanje, nesavesno postupanje sudija u njihovom radu.
Ono što je takođe važno istaći jeste pravo sudija na udruživanje, znači njihova asocijacija radi očuvanja i unapređenja nezavisnog položaja. I, što je posebno važno, to je pravo i obaveza sudija za usavršavanjem. Dakle, usavršavanje sudija, praćenje sudskih propisa, najava donošenja zakona o pravosudnoj akademiji je takođe bitno.
Na kraju da kažem, da bi neko bio sudija nije dovoljno da ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i bilo kakvu radnu biografiju. Sudija mora da bude ličnost, mora da bude integritet. On mora da bude alfa i omega u sudnici u kojoj sedi.
Iznad njega ne može biti ni stranka, ni tužilac, ni veštak ,niti svedok, sudija je taj koji rukovodi procesom, koji donosi odluke i sudija mora da, na osnovu Ustava, zakona i principa slobodne ocene dokaza i savesnosti, donosi odluke.
Mi jednostavno moramo ući u jednu fazu egzistiranja sudskog sistema, gde ćemo imati daleko efikasniju zaštitu subjektivnih prava građana, gde građani neće čekati na pravosnažne presude pet ili deset godina, gde će se prema evropskim kriterijumima parnice završavati za dve godine, a krivični predmeti za godinu dana.
Ovaj zakon o kojem raspravljamo, zakon o sudijama i zakon o visokom sudstvu, daju izuzetan značaj i doprinos jednom ovakvom proklamovanom cilju. Zbog toga će DS i poslanička grupa Za evropsku Srbiju podržati ovakva zakonska rešenja.
Na kraju, želim da kažem da je uslov za državu vladavine prava sve ono što je proklamovano Ustavom Republike Srbije i svim evropskim dokumentima koje smo mi potpisali i ratifikovali, nezavisno sudstvo, nezavisno od političke i izvršne vlasti, ali zavisno od Ustava i zakona, i da se ta nezavisnost ne shvati na jedan deformisan i krajnje iracionalan način da sudije mogu biti nezavisne i od zdravog razuma, i od savesnog rada.
Naravno, to je manjina koja postoji u našem pravosudnom sistemu i želim da još kažem da je opšti izbor sudija u potpunosti u skladu sa Ustavnim zakonom, odnosno Ustavom Republike Srbije. Ne radi se ni o kakvoj lustraciji, radi se samo o tome da će stručne i kvalitetne sudije nastaviti, odnosno biti izabrane za ovako važnu državnu funkciju kao što je sudska funkcija.