Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, ovu priliku ću iskoristiti da se kratko i načelno osvrnem na Predlog zakona koji reguliše posebne uslove izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Kao čovek koji se celog života bavim građevinarstvom, moram da pozdravim ovu inicijativu Vlade za trajno rešavanje stambenog pitanja za radnike snaga bezbednosti u Srbiji, zato što ne smemo kao Vlada i kao država da dozvolimo da ljudi koji su svoj život stavili u funkciju zaštite bezbednosti države i građana budu podstanari, budu socijalni slučajevi ili kao beskućnici sačekaju penziju.
Međutim, kao poslanik i kao socijalista, po ubeđenju i političkom opredeljenju, moram da kažem ovom prilikom da mi je krivo što ovaj leks specijalis nije obuhvatio i zaposlene u zdravstvu, prosveti, kao i zaposlene u lokalnoj samoupravi, ovo posebno naglašavam – lokalnoj samoupravi i javnoj upravi, jer znate, poštovana ministarka, da su tu najmanje plate kod nas u Srbiji, jer i ta kategorija građana vredno radi po 40 godina, ali za to vreme ne može da dođe do kvadrata nad glavom. Čini mi se da mi ovim Predlogom zakona pravimo i neki oblik diskriminacije između profesija državnih službenika koji se susreću sa istim problemom. Jedni će moći za 500 evra da kupe kvadrat, a drugi neće, a svi su oni nama komšije i sugrađani.
Takođe, kako je zakonodavac predvideo, odluku o izboru lokacije donosi Vlada, na predlog komisije i verovatno uz dogovore sa lokalnom samoupravom. Međutim, imam utisak da će se, ako se na ovakav način izvrši odabir lokacije, kao naselje ili kao pojedinačni objekat, formirati geto i smatram da je mnogo prihvatljivije da u odabranim lokacijama i zgradama budu i drugi, kao što su lekari, profesori, inženjeri, poljoprivrednici, radnici, a takođe i radnici privatnih preduzeća. Zato verujem i predlažem, gospođo ministarka, da delite moje mišljenje, da ćete sigurno izaći sa predlogom kako ovi građani da reše stambeno pitanje na isti način kao i pripadnici snaga bezbednosti.
Kao građevinski inženjer mogu da kažem da je ovo istovremeno složen projekat, ali jednostavan u zavisnosti od toga kako se posmatra i koliko se ozbiljno bude realizovao. U svakom slučaju, deo posla će obaviti Republika, a deo posla lokalne samouprave, što znači da će i lokalni budžeti imati određene izdatke ili smanjene prihode po ovom osnovu. Zato bi tu trebalo izaći sa preciznom računicom, a verujem da takvu kalkulaciju imate.
Za razliku od onog Dulićevog zakona koji je isto ovako bio leks specijalis, ovde ne bi trebalo da bude grešaka i propusta, ne bi smelo da bude kašnjenja i probijanja rokova u izvođenju radova, što je najvažnije mora da postoji ozbiljan nadzor. Ne bih ovom prilikom hteo da podsećam da je u Dulićevom projektu nadzor zatajio pa smo posle dobili aferu u građevinskom materijalu i aferu poznatiju kao smrdljive zgrade.
Ovde u članu 14. stav 2. Predloga zakona je predviđeno da odluku o izboru građevinskog materijala donosi komisija na predlog ministra građevine. Smatram da je trebalo da bude obrnuto, da odluku donosi ministar, a na predlog stručne komisije, jer ovako ispada da ministarka koja je po struci ekonomista predlaže vrstu i kvalitet građevinskog materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju u stambenu zgradu, i zato verujem da će Vlada kao investitor se potruditi da obezbedi nadzor i komisiju koja će ovaj zadatak ozbiljno shvatiti.
Što se tiče izbora lokacija, predvideli ste da izbor vrši komisija Vlade, pa u tom slučaju molim da nikako ne zaboravite male opštine i da određeni broj stambenih jedinica bude izgrađen za pripadnike bezbednosti, policije i Vojske i u malim opštinama. Da nam se desi kao što vidim ovde predlog da će jedna od prvih stambenih jedinica biti izgrađena u Vranju, da nam pripadnici jedinice iz Bosilegrada, Vladičinog Hana, Preševa, Trgovišta, moraju da konkurišu za stambene jedinice u Vranju ili Crnoj Travi, Vlasotincu, Leskovcu i da ne nabrajam dalje. Znači, moramo da predvidimo da se ovakve stambene jedinice rade i u malim opštinama.
Kada je reč o ceni od 500 eura po kvadratu, tu će biti dosta primedbi iz građevinskog sektora, jer će to svakako da utiče negativno na stambene objekte u izgradnji. Međutim, ovo bi trebalo da bude jednokratna intervencija države i svi mi koji dolazimo iz građevinskog sektora to moramo da prihvatimo kao deo socijalne politike Vlade Srbije. Zato mislim da je važno da Vlada što pre izađe sa preciznim spiskom lokacija i površinom stambenih jedinica koje će se graditi kako bi građevinska industrija mogla na vreme da revidira svoje planove za naredni period, jer građevinari ne mogu po tržišnim uslovima da naprave kvadrat za 500 evra i moramo sada da mislimo na više desetina hiljada porodica koji žive od svog rada.
Ovde je zato moja uloga teška, jer govorim kao socijalista koji podržava ovu političku ideju, ali kao predstavnik građevinske struke, pa zato u isto vreme moram da pravim balans između socijalnih potreba društva i očuvanja tržišne utakmice u građevinskoj industriji. Primera radi, ako me oslobodite plaćanja doprinosa za građevinsko zemljište, za izgradnju infrastrukture, za izgradnju trotoara, ako neko drugi plati izgradnju zajedničkih prostorija, podruma, garaža, tavana, liftova i ostalih zajedničkih sistema u zgradi i ja lično ću u sred Vračara napraviti stan za 500 evra kvadrat.
Što se tiče ostalih navoda u Predlogu zakona koji se odnose na strukturu, kvalitet stanova, mislim da je nepotrebno jer imamo jasne postojeće zakone, pravilnike i normative, te smatram da stanovi koji se planiraju za pripadnike snaga bezbednosti ne bi trebao da bude niži od postojećih standarda, ali ni viši jer svi građani subvencionišu njihovu izgradnju.
Ponavljam, podržavam inicijativu ali sam protiv leks specijalisa jer smatram da bi u okviru postojeće stambene izgradnje mogao da se nađe modus da stan, samo stan košta 500 eura, a da se sve ostalo nadoknadi.
Hoću još da iskoristim priliku i da predložim da uslovi tendera za izgradnju zgrada budu realni i prihvatljivi za domaće firme u pogledu referenci, da nam se ne desi kao što gradimo autoputeve i tu su nam firme iz Grčke, Bosne i Hercegovine, iz Bugarske, a ni jedna naša firma nije mogla da učestvuje u rekonstrukciji tih puteva. Evo, ja sam učestvovao na tenderu za Klinički centar Niš, u to vreme ni „Energoprojekt“ kao najveća naša kompanija nije mogla da ispuni uslove za KC Niš, međutim, ako hoćemo da očuvamo našu građevinsku industriju moramo da pripremimo kriterijume za tendere da odgovaraju našoj građevinskoj industriji.
Hoću isto da vas podsetim da posebno obratite pažnju na međunarodne tendere. Često nam se dešava da onaj ko daje pare traži od strane firme da rade posao, jer briga strane banke što naše firme odlaze u stečaj. Ovaj projekat masovne stanogradnje treba da bude u funkciji podizanja svih kapaciteta naših građevinaca, da nam se ne desi da nam najbolji majstori ne odlaze trbuhom za kruhom u Rusiju, Nemačku, Francusku, već da ponosno rade za svoju državu i da zarade platu. Ako mi ograničimo cenu kvadrata do 500 eura samim tim ograničavamo plate građevinara.
Daću vam nekoliko primera. Primer, iz iskustva, ne trebaju nam tu građevinske norme, za jedan kvadrat malterisanja treba nam jedan sat zidara. Za jedan kubik običnog zidanja, da razumeju ljudi koji se bave građevinarstvom treba nam jedna zidarska dnevnica. Ako mi sada sa cenom od 500 eura po kvadratu uračunamo kalkulaciju od 3 eura sat i toliko su, tri do četiri eura satnice građevinara u Srbiji, a ako taj isti dobar građevinac ode u inostranstvo i radi za 20 do 30 eura, ostaćemo bez radne snage u građevinarstvu.
Takođe, mogu da vam kažem da imamo podatak da je prošle godine u Beogradu, upisano u škole samo jedan zidar. U Crnoj Travi, desetak, a Crna Trava je bilo poznato mesto odakle su svi najbolji građevinci ne u Srbiji nego Evropi. Zbog toga vas molim da kao resorni ministar obratite pažnju na školovanje kadrova u građevinarstvo, jer ćemo ostati bez vodoinstalatera, zidara, molera, ljudi za ovoliko para sigurno neće da rade kod nas, a mi ako ograničimo cenu stana sigurno ne možemo kao građevinske firme da povećamo cenu satnine.
Ali i pored toga ovo je velika šansa da se kompletna građevinska operativa podigne na noge, ali uslov je još jedan da država koja je investitor nijedan dan ne kasni sa plaćanjem, a da izvođači i podizvođači ne moraju tom prilikom da se zadužuju kod poslovnih banaka da bi isplatili plate i doprinose.
Na kraju što se tiče kriterijuma po kojima budući kupci mogu da postanu vlasnici ovih stanova, smatram da je važno da se takvi kriterijumi što pre utvrde i da pravila budu ista i poštena za sve kako bi ljudi već sada znali da li i pod kojim uslovima mogu da reše stambeno pitanje i da mogu da planiraju svoju porodicu. Sigurno je da su potrebe veće od trenutne ponude i realnih mogućnosti države i zato Vlada i Ministarstvo moraju da imaju spreman odgovor i za ovaj problem.
Vladi i Ministarstvu građevine želim puno uspeha u ovom velikom poduhvatu. Hvala vam.