Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani i građanke, moram da iskoristim priliku da odgovorim na vest koja se pojavila u javnosti, ono što je i malopre bio predmet priče više narodnih poslanika, a tiče se prvog pitanja – gde je ministar Ivica Dačić? Ministar Dačić je na službenom putu. Niko se nigde ne skriva. Mislim da svi podjednako ovde očekujemo odgovor na pitanje koje se postavilo, odnosno na vest koja je izašla, a tiče se napada na studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Mislim da možemo vrlo brzo očekivati saopštenje MUP-a, a u kom ćemo saznati svi zajedno ono što su detalji tog događaja, kada se dogodio i šta se tu zapravo desilo. Nema potrebe da od ovoga pravimo nekakvu senzaciju. Nema potrebe da sada ovde ponovo pokušavamo da ubiramo plodove.

Znate na šta mislim, kolege. Mi se ovde svi znamo i znamo kako izgleda ovaj tok. Upravo vam govorim da će se vrlo brzo MUP oglasiti i pozivam sve da do tada sačekamo i videćemo odgovore i na ona pitanja koja ste vi postavili. Zahvaljujem.

Hvala predsednice Narodne skupštine.

Član 106. stav 1. govornik može da govori o tački dnevnog reda o kojem se vodi pretres.

Pozivam se na ovaj stav i na ovaj član iz razloga što ja razumem da se traže određene informacije i da tema naravno o ovom visokom domu uvek zarad informacije koju su značajne za javnost mogu da se povedu, ali ako je u nedostatku argumentacije mi treba sada da provedemo ceo dan da bi neko ovde mogao ima neku svoju političku platformu i da slušamo svi ovde njegovu priču, ja ne znam dokle će to da traje.

I da vam kažem jednu stvar bez namere da ja zloupotrebim sada i ovaj Poslovnik. Jednu stvar bi se samo složio sa kolegom ako mogu uopšte da se složim. On je rekao - poverenje ste izgubili u redu. To znači da smo mi poverenje imali. Ja moram da primetim da kolega i njegova politička opcija poslovnike kolega nemate repliku na Poslovnik. Evo, vi kolega Lazoviću u svakom slučaju da Zeleno-levi front, evo da izgovorim da ne bude da neću Zeleno-levi front.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Zeleno-levi front, kolega Lazoviću vi. E, sad ono gde je razlika, vi poverenje niste izgubili, a znate zbog čega ga niste izgubili zato što kolega Lazoviću vi poverenje nikad niste ni imali, zato niste imali šta da i izgubite. Uvažena predsednice, u danu za glasanje ne želim da se izjasnim. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Teško je vratiti se sada na temu dnevnog reda, s obzirom da smo prethodnih pola sata, 45 minuta, daleko odmakli od onoga što je predmet rasprave, ali ja sam se javio samo još jednom da podvučem opredeljenje Socijalističke partije Srbije, pogotovo kada su u pitanju zakoni koji se tiču oblasti saobraćaja i građevine, koji se tiču upisa. Stojimo na stanovištu da će taj zakon zaista rešiti probleme običnih ljudi, naših građanki i građana, njihove životne probleme koje imaju, možda već i dve, tri generacije. Tako da, podržaćemo taj zakon.

Kada je reč o Socijalističkoj partiji Srbije, o njenom lideru Ivici Dačiću, moram da vam kažem da ono što nas razlikuje jesu dva stuba. U osnovi nas razlikuje što imamo program, imamo plan, imamo svoje ciljeve, ali i ideologiju. Ali, da ne pričamo sada o ideologiji, imamo dva stuba. Prvi stub jeste patriotski, njega smo dokazali više puta i nismo od onih političkih partija koje idu i žale se na sve strane sveta, već se borimo za Srbiju. Da li nekad to radimo na dobar način, naravno, tu su građanke i građani da odluče, ali to radimo iskreno i iz srca. Imamo i drugu komponentu, odnosno drugi stub koji je socijalni i često nas u poslednje vreme zbog toga prozivaju.

Moram da vam kažem jednu stvar, kada je u pitanju taj socijalni stub, ja sam juče rekao, a danas ću podvući, kada su u pitanju dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, mi ćemo za taj zakon glasati sa obe ruke za, iz razloga što je to par ekselans zakon koji se tiče najugroženijih i on jeste zakon koji svaka Socijalistička partija Srbije, bez obzira da li je u vlasti ili u opoziciji, mora da podrži. Tako da, vrlo ćemo brzo u Danu za glasanje videti ko su pravi socijalisti. Naši birači, naši simpatizeri ne moraju da brinu, poslanici Socijalističke partije Srbije i naše koalicije sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije će glasati za taj zakon.

Da ne zaboravim, bez obzira na sve političke, ideološke ili bilo kakve druge razlike, mi u Socijalističkoj partiji Srbije osuđujemo svako nasilje, tako da napad na prostorije Zeleno-levog fronta najoštrije osuđujemo i, naravno, pozivamo nadležne institucije da pronađu odgovorne za taj incident. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice.

Kao predsednik Odbora želim samo kratko da izvestim i javnost i Narodnu skupštinu da smo juče na sednici od 103 amandmana prihvatili 14 amandmana narodnih poslanika i devet amandmana koje je Odbor podneo.

Što se tiče konkretnog amandmana na član 6. stav 12. to je jedan od amandmana, od ovih devet koji su, hajde da kažem, proistekli iz diskusije na sednici Odbora 6.10, a tiče se, odnosno i glasi da Grad Beograd, gradske opštine Grada Beograda, kao i druge jedinice lokalne samouprave zaključuju ugovor o poslovnoj saradnji sa agencijom u cilju upućivanja zaposlenih na privremeni rad u agenciju i obrazloženje jeste da amandman se predlože iz razloga što je neophodno omogućiti da agencija, odnosi se na Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam, može preuzeti zaposlene i iz drugih jedinica lokalne samouprave, a ne samo iz Grada Beograda, kao što je inicijalno i stajalo u Predlogu zakona, iz razloga što prosto imali smo u vidu da će zbog ljudskih resursa biti potrebno naravno mnogo veći broj ljudi i da naravno Grad Beograd po sebi ne bi mogao da na teritoriji cele republike obezbedi taj broj ljudi koji bi mogao da pomogne samo agenciji. To je što se tiče konkretnog amandmana.

Još jednu stvar bih samo hteo da podvučem, konkretan zakon uređuje oblast o kojoj smo već govorili, a to je sama uknjižba nepokretnosti, odnosno objekata koji su već napravljeni i on neće, kao što je bilo reči, podrazumevati upotrebnu dozvolu i samim tim mi na ovaj način ćemo pokušati da dobijemo jednu veću preglednost kada je pitanju ono što je faktičnog stanje objekata sa ljudima koji ga koriste, odnosno njihovim vlasnicima i da na taj način negde imamo jednu precizniju sliku, sa jedne strane, i samog tržišta nekretnina. Nama u tom smislu upotrebne dozvole.

Sa druge strane, ako bismo analizirali situaciju nekog objekta napravljenog pre 120 godina koji jeste legalizovan, koji je imao upotrebnu dozvolu, to ne znači da je taj objekata, ako nije održavan, a napravljen je pre 100 ili 120 godina bezbedniji od nekog objekta koji je napravljen pre desetak godina.

Nemojmo samo da dovodimo sada celu javnost u jednu vrstu, da kažem, straha. Nema veze sa upotrebnom. Ovde je u pitanju uknjižba i u pitanju je da dobijemo jednu veću preglednost. Zahvaljujem.

Želim kao predsednik Odbora da samo naglasim da smo imali priliku da malopre čujemo dva amandmana na član 8, jedan koji dolazi od predstavnika vlasti i drugi koji dolazi od predstavnike opozicije. Mislim da je to ono što na najbolji mogući način predstavlja kvalitet rada Odbora i zahvalio bih se i ministarki i ministarstvu što su bili spremni da prihvate te amandmane, kao i amandman Odbora.

Takođe, na isti član, odnosno na član 8. stav 11. kojim se zapravo htelo, da se smanje troškovi potencijalno nastali i da oni objekti ili delovi objekata koji već imaju privremene građevinske dozvole ne plaća naknadu za evidentiranja, ko je već izmirio, odnosno platio doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta u postupku izdavanja privremene građevinske dozvole. Tako da smo time smanjili dupliranje plaćanja taksi. Zahvalio bih se što je i ovaj amandman prihvaćen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege uvaženi poštovani građani Republike Srbije, ulazimo u drugi dan rasprave i pripremajući se za ovu sednicu spremio sam govor, međutim odlučio sam da to modifikujem iz razloga što mislim da su juče građani imali dovoljno prilike da se upoznaju sa onim što su izmene i dopune zakona i onim zbog čega se zakoni donose.

Prateći diskusiju, izlaganje svojih kolega na samom početku želim da istaknem jedan utisak, a to je da smo juče pokazali da možemo da diskutujemo u ovom visokom domu na onaj način koji visoki dom i zaslužuje, na način kog su nam građani dali poverenje bez razlike, za koga su glasali i mislim da smo ih juče zaista adekvatno ovde sve prikazali.

Što se tiče ovih zakona, pre svega kada govorimo o posebnim uslovima za evidentiranje i upis i o Zakonu o državnom primeru i katastru, pa i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, diskusije koju su juče vođene mene su podstakle na razmišljanje, da li ti zakoni i da li će tih zakona i njihovih izmena, konkretno u korist imati obični građani. U tom smeru se u jednom trenutku takođe vodila polemika i moj utisak je da hoće.

Razlog mog utiska možda jeste i to što sam predsednik Odbora za saobraćaj i građevinu i taj utisak je stvorio činjenice i da me je dosta ljudi, običnih ljudi zvalo u prethodnim danima da se raspitaju šta se to menja, koje će to pogodnosti biti i na koji način će oni moći objekte koji su nasledili, koji nisu uknjiženi ili objekti, da budemo pošteni koje su možda nadogradili na koji način će moći te delove da uknjiže.

Moj kolega, Žika Starčević juče je rekao jednu stvar sa kojom se slažem, a to je da kuće nisu samo cigle, to su snovi, to su nečiji životi. Mislim da ovim zakonom ljudima donekle te snove po prvi put dovodimo mogućnost da se njima ti snovi ostvare. Treba biti pošten i reći da, bilo je pokušaja 2015. godine. Mi nažalost kada pričamo o ovoj oblasti nismo uspeli mnogo toga da uradimo. I, da činjenica je, treba priznati da postoji četiri miliona nekih objekata koji su nelegalni, tu ima i dosta pomoćnih objekata, nisu sve to zgrade, kakva je juče bila intencija da se prikaže, ima tu i pomoćnih objekata, ima tu nadogradnji, ima tu svega.

Ono što jeste činjenica, činjenica je takođe da će obični ljudi od ovoga po prvi put imati koristi, a ja ako sam dobro razumeo ministarku, ti objekti koji se budu legalizovali sada na osnovu ovog zakona oni će u katastru imati jednu vrstu zabeležbe da su uknjiženi. Shodno ovom zakonu neće imati upotrebnu dozvolu, ali opet, ponavljam, imaće jednu pravnu vidljivost, građani će imati mogućnost da na osnovu sada tih objekata podignu kredit, da ih stave pod hipoteku, imaće mogućnost u krajnjoj liniji da i u ostavinskoj raspravi ti objekti budu predmet ostavniske rasprave.

Kada pričamo o Zakonu o državnom premeru i katastru, on, mogu slobodno reći negde prati ovaj zakon i olakšava određene procedure. Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, on je osetljiv zbog te privremene dozvole, ako ne grešim, tako se zove. Mislim da ne treba stvarati paniku pogotovo kod građana jer on se sam u onom segmentu te privremene dozvole dotiče gde ne bi trebalo da se izgubi jedna vrsta efikasnosti kada su u pitanju državni putevi. Govorim o onom segmentu gde postoje određeno pravno-formalno problemi, ali nerešeni do kraja pravno-imovinskih stvari, bezbednost je tu na prvom mestu i u opšte kada je u pitanju te privremene dozvole. Naravno da komisija, čini mi se tehnički nadzor će tu donositi odluke i uopšte neće imati prava da se igra sa bezbednošću svih nas, pre svega naših građanki i građana.

Tako da mislim da treba, pogotovo kada govorimo o prvom zakonu pokažemo jedan širi konsenzus, da ga podržimo svi zajedno. Ponavljam, on neće rešiti sve probleme koje imamo, ali će zasigurno nam dati jedan jasniji prikaz objekata i njihovih vlasnika i donekle će nam na taj način srediti naše tržište nekretnina.

Razumem da ima i onih koji će reći ovo nije pošteno, u smislu, ja sam sve radio legalno, ja sam platio i sada smo došli do ove činjenice i njih razumem. Ima ljudi, imaju ljudi pravo da to kažu, ali hajde da probamo da nešto uradimo. Hajde, da damo šansu ovom zakonu pa da vidimo i ministarka je rekla, hajde da vidimo njegove efekte za godinu dana pa ćemo onda opet sesti u ovaj visoki dom i razgovarati o efektima ovog zakona i nemam dilemu da će svi naši građani pohitati sada hitno da se uknjiže, jer uknjižbom naravno sledi i porez i nemam dilemu biće i onih koji će hteti to da izbegnu. Mislim da je to dobar korak što dajemo ljudima ovu mogućnost. Druga mogućnost jeste da uzmemo i da srušimo sve te objekte. Postoje čitava naselja, svesni ste toga.

Imamo situaciju gde su ljudi pravili te objekte pogođeni dešavanjima devedesetih godina. Oni su od jedne muke pobegli ovde i šta sada treba da rade? Sada treba da im rušimo njihove objekte i da njih ostavljamo bez doma koji su ponovo ispočetka pre dvadeset i kusur godina sticali. Ni to nije rešenje. Verujem da smo i to predložili vi biste ponovo rekli – pa, ni to nije dobro. I, slažem se da to nije dobro. Zato idemo sa ovim zakonom i u ovom smislu poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Takođe, kada govorimo o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, neko je juče rekao on će obuhvatiti mali broj ljudi, jednu malu kategoriju ljudi i neće rešiti sve probleme. Neće, ali to je jedan zakon koji pre svega ima i svoju socijalnu komponentu. On treba da zaštiti one ljude koji žive u stanovima do 60 metara kvadratnih, one porodice koje nisu taj dug koji imaju stekli kupovinom te nekretnine već određenim sticajem okolnosti i da taj dug ne prelazi, odnosno ta glavnica duga ne prelazi 50% procenata vrednosti tog stana.

Svedoci smo bili da su izvršitelji u prethodnom periodu pokazali jednu ogromnu empatiju, naravno izvršitelji ne treba da imaju empatiju, ali bilo je tu, uvek vodim računa kada govorim, ali bilo je, ima indicija ozbiljnih, da kažemo da je bilo tu i zloupotreba.

Upravo te porodice koje su najosetljivije, koje su možda dugove napravile iz nekih objektivnih nemogućnosti biće zaštićene i time će im se osigurati pravo na siguran dom i da dug, pogotovo dugovi koji, kao što sam rekao ni ne prilaze uopšte ceni nekretnine, nego ni 20 ili 30% cene nekretnine, oni će ovim izmenama biti obezbeđeni neće moći niko, ali niko da ih izbaci na ulicu i da ih ostavi na milost i nemilost.

Ovaj zakon, takođe po prirodi stvari i same logike mi socijalisti ćemo sa obe ruke glasati za njega.

Moje koleginice će govoriti o ostalim zakonima. Ono što još želim da dodam u ovom delu rasprave jeste Zakon o „EXPO-u“. Što se tiče „EXPO-a“ ta tema, uvek je prati korupcija, dakle, stvoren je jedan balon, da je u pitanju pljačka veka.

Hajde da damo šansu. Pozivam vas sve. Hajde da damo šansu. Pre svega, „EXPO“ je jedna manifestacija koja 2027. godine treba da dovede predstavnike iz preko 120 zemalja. Za jednu Srbiju sa 6,5 miliona stanovnika mislim da je ovo pre svega jedna velika šansa da izađe na pozornicu, da se ljudi iz svih krajeva sveta upoznaju sa Srbijom, da dovedemo privrednike iz svih krajeva sveta da vide koje su mogućnosti koje pruža Republika Srbija i da u narednim godinama vidimo sve benefite tog „EXPO-a“.

Taj „EXPO“ ne možemo 2027. godine da kažemo broj spavanja, broj noćenja, podvučemo crtu, nije to turistička manifestacija samo i da kažemo uloženo je toliko, e završio se „EXPO“ - mi smo zaradili toliko. „EXPO“ će tek u narednim godinama da vrati ono što je uloženo i mislim da mu treba dati šansu.

Ako ima korupcije nadležni organi treba da rade svoj posao i mislim da ni kolege iz SNS-a i mi iz SPS i iz koalicije sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije nemamo nikakav problem sa tim. Ali, hajde da podržimo ono što treba da otvori vrata investicijama, ono što treba da Srbiju u tom smislu negde na jednom višem pijedestalu svetske pozornice postaje.

Zato između ostalog koalicija okupljena oko SPS podržava „EXPO“ koji treba da se održi 2027. godine.

Još jednom da zaključim poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati sve tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Svoje preostalo vreme koristiću u drugom delu sednicu predviđenom za ovlašćene predstavnike da govorim, ako nešto sada nisam stigao ili se nisam setio da kažem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Kratko ću, s obzirom na to da smo i mi spomenuti ovde u ovom kontekstu. Znate kako, razumem političke bravure i malicioznost, ali mislim da nije odgovorno pitanje Kosova i Metohije zloupotrebljavati na ovaj način, govoriti o Kosovu i Metohiji, pogotovo kada pričamo o socijalistima. Socijalisti su ratovali za Kosovo i Metohiju. Socijalisti su se izborili za Rezoluciju 1244. To vas, vidim, iritira.

Znate, kada priđete iz tog ugla jedne moralne gromade, mislim da treba da stavite ogledalo ispred sebe i da pogledate sebe prvo i da onda drugima držite predavanja. Vi mandat, kolega, niste vratili onoj listi s koje ste ušli u ovu Narodnu skupštinu, niste im vratili mandat ni u skupštini opštine, gde ste takođe ušli, i u krajnjoj liniji, niste im čak vratili ni članstvo u dva odbora, ako ne grešim. To ste zadržali. Ali zato nama ovde držite predavanja o Kosovu i Metohiji, bez namere da ja uđem u tu zamku da zloupotrebim temu Kosova i Metohije. Mi socijalisti to ne radimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice narodne skupštine.

Poštovani predsedniče Vlade, uvaženi članovi Vlade, koleginice i kolege, uvažene građanke i građani Republike Srbije, kao izvestilac Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, želim da vas obavestim da je Odbor na sednici održanoj 6. oktobra doneo odluku da tri predloga zakona koja se nalaze danas na dnevnom redu, a to su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, ako i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, predloži Narodnoj skupštini da prihvati sva tri predloga zakona.

Odbor smatra da su zakoni dobri, da će napokon uvesti predvidljivost kada je u pitanju tržište nekretnina, jednu određenu vrstu pravne sigurnosti za naše građanke i građane i da ćemo na ovaj način sa ovim zakonima rešiti i pitanje nasledstva, mogućnost stavljanja hipoteke na nekretnine, ali i ući u jedan proces rešavanja tržište nekretnina, odnosno vlasnika objekata koji u ovom trenutku pravno-formalno nisu vidljivi. Zahvaljujem.

Kratko, predsednice.

Molim vas, član 107, ali možete kolege samo da upozorite i da nekako pokušamo, kolege iz Zeleno-levog fronta. I juče i danas…

Imam ja pravo da reklamiram Poslovnik. Kada je bio 107? Bio je u diskusiji malopre.

Za početak da se nauči Poslovnik, a onda…

Ako mogu da reklamiram 107…

Evo, upravo o ovome govorim.

Nije dozvoljeno dobacivanje, kolege neprestano to rade, onda se žale na to. Ajmo onda da uspostavimo ili da promenimo Poslovnik, pa da možemo onda svi u glas da pričamo, mislim da nas ima više i da ćemo biti glasniji, ili ćemo da pričamo snagom argumenata i da se bolje čujemo i razumemo. U svakom slučaju, 107.

Hteo sam i drugi član da reklamiram. Socijalisti su poznati po tome, predsednice Narodne skupštine, da su nam svi ravnopravni i niko, niko ni jednog pripadnika nacionalne manjine nije uvredio, tako da je i to bila zloupotreba Poslovnika.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Spomenuti smo bili u prethodnom govoru. Ja ću kratko samo da se osvrnem. Da mi je neko pričao da će opozicija ovoliko empatije pokazivati i saosećanje za Socijalističku partiju Srbiju od ranog jutra, ja zaista u to ne bih verovao.

Ono što želim da kažem jeste da Socijalistička partija Srbije, a kolega Jovanov je to već pojasnio, je u Kosjeriću nastupala na zajedničkoj listi sa našim koalicionim partnerima, Srpskom naprednom strankom, i mislim da rezultat sam govori o sebi, 14 prema 13.

Socijalistička partija Srbije je osvojila dva mandata. Tako da, građani su nam dali poverenje i zasigurno ćemo u naredne četiri godine nastaviti u najboljem interesu građanki i građana Kosjerića, kao i do sada, da obavljamo tu funkciju.

Iskoristio bih priliku da se zahvalim i socijalistima Kosjerića, na čelu sa predsednicom opštinskog odbora Gordanom Josipović.

Što se tiče Zaječara, nemojte da ste nestrpljivi, o tome ću reći par reči par reči. U Zaječaru je situacija bila referendumska, u takvim uslovima, drage koleginice i kolege, moram da vam kažem da pojedine vaše, pa jedno 90% opozicionih stranaka…

Hvala, predsednice.

Devedeset procenata koleginice i kolege opozicionih stranaka u svom piku popularnosti, veliko je pitanje da li bi osvojili i 2% ili 3% da su izlazili samostalno. Ne znam sa kojim vi, sa kojom hrabrošću govorite o nama i nas komentarišete.

U svakom slučaju želim da se obratim građanima da ćemo mi izanalizirati ono što je, što se tiče Zaječara, dovelo do ovakvog rezultata. U svakom slučaju to nije odraz podrške koju imamo od građanki i građana na republičkom nivou. Ovo je situacioni faktor kao što sam već rekao, da odgovorim i konkretno Socijalističkoj partiji Srbije su već svirali kraj i pre 25 godina. Socijalistička partija Srbije, za one koji ne znaju, ove godine, u julu mesecu, slavi 35 godina, tako da mislim da nas opet prerano otpisuje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani kandidatu za predsednika Vlade, uvaženi kandidati, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani i građanke Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da pohvalim ton i način na koji se odvija rasprava, a tiče se izbora nove Vlade. Mislim da je veoma važno i značajno da svi zajedno u ovaj visoki Dom vratimo ono što smo, plašim se, negde izgubili, a to je dostojanstvo i mislim da smo izgubili iz vida da mi odavde ipak imamo ogroman značaj na to koju sliku i koju poruku šaljemo i u kontekstu toga, na samom početku, želim to da podvučem.

Gospodine Macut, o vama šira javnost nije mnogo znala, prirodno ni mi. Negde sam se juče trudio dok ste izlagali svoj ekspoze da steknem neki utisak o vama i ono što je moja prva impresija jeste da, naravno ne govoreći o vašim stručnim osobinama, mada o tome čujem samo pohvale, jeste da ste na mene ostavili utisak da ste vi, pre svega, jedan stabilan i konstantan čovek. Mislim da je veoma važno da u okolnostima u kojima se naša zemlja nalazi da imamo čoveka koji će mirnom rukom, takoreći, donositi odluke koje neće na prečac vući poteze.

Ono što takođe želim da izdvojim i da pohvalim jeste da ste govorili o važnosti dijaloga. Mislim da je u ovom momentu nama dijalog preko potreban. Srbija nije u političkoj krizi, ona nema krizu većine. Prethodna Vlada, Vlada Miloša Vučevića, nije pala usled nedostatka većina, već iz moralnih razloga. Ovim putem želim i da pohvalim, gospodin Vučević je podneo ostavku, ova Narodna skupština i te kako ima većinu koja je stabilna, ali imamo jednu drugu vrstu, da kažem, trenja, to jeste upravo društveno trenje i nama treba zaista dijalog, ali taj dijalog mora biti u okviru institucija. On mora da se odvija na institucionalni način i moramo zajednički da nađemo imenitelje i da nastavimo dalje. Zašto govorim da nastavimo dalje? Nama u ovom momentu trpi ekonomija, trpi naša privreda, a sve je to, hajde da kažem, usko povezano.

Juče ste takođe govorili o obrazovanju. Imaćete našu punu podršku. Govorili ste i o udžbenicima, da budu unificirani. Kada govorim o udžbenicima o istoriji, o biologiji, smatram i o srpskom jeziku i književnosti, možda i o geografiji. Mi imamo Zavod za izdavanje udžbenika. Mislim da je veoma važno da vratimo njemu i našim profesorima da učestvuju u izradi tih udžbenika.

Takođe, u vašem ekspozeu se spominje i energetika, jedan od stubova našeg suvereniteta jeste upravo i energetika. Kada pričamo o našoj elektroenergetskoj nezavisnosti, mislim da je veoma važno i ulaganje u zelenu energiju. Dušan Bajatović je juče govorio koliko je urađeno u prethodnih 10 godina. Tu je takođe i „Balkanski tok“. U svom ekspozeu govorite, imate tu našu punu podršku, o reverzibilnoj HE „Bistrica“ koja je mnogo važna za naš ukupni elektroenergetski sistem, ali je važan kada govorimo o toj povezanosti za našu ekonomiju, jer ćemo na taj način uticati i na smanjenje učešća SO2 i time ćemo i dalje biti izvozno konkurentni, odnosno izbeći ćemo takse koje nam može nametnuti EU.

Takođe, demografija, jedno od najvažnijih pitanja za našu zemlju. U nekim drugim zemljama je to ekonomsko pitanje, ja se iskreno plašim da je za nas to nacionalno pitanje. Mnogo je urađeno i u prethodnim vladama, kada pričamo o materijalnim davanjima, ali razmislite, mislim da ima mnogo prostora i za neka nematerijalna davanja, odnosno neke mere, kao što su, na primer, sada samo izdvajam, mera da se majkama ili roditeljima sa malom decom kada ide upis u vrtić da sedam dana tad imaju plaćeno, kada pričamo o privikavanju, itd. Znači, postoji mnogo načina i u tim nematerijalnim davanjima, ali ono što jeste u osnovi jeste da mi porodicu vratimo na pijadestal, tamo gde pripada u našem u društvu, da nju istaknemo i da ističemo važnost porodice za naše društvo i za našu državu jer bez zdrave i jake porodice plašim da ne možemo da govorimo o nekoj vitalnoj budućnosti.

Takođe, kada govorimo i o vitalnosti i o budućnosti ne mogu da ne spomenem ni Kosovo i Metohiju. To je ono što moramo i dalje da nastavimo. Gospodin Dačić, tu je gospodin Selaković, kao i, naravno, gospodin Đurić kao ministar spoljnih poslova. Mi smo krenuli jedan proces odpriznavanja, mislim da diplomatskim putem moramo da nastavimo da se borimo za naše Kosovo i Metohiju, moramo da pomažemo naš narod na Kosovu i Metohiji. Opet, kao što pričamo o povezanosti, tu je demografija, jaka populaciona politika i da u narednim godinama radimo na tome.

Pošto nemam više vremena, ono što želim na samom kraju da vam kažem jeste da će SPS u danu za glasanje podražiti vaš predlog za sastav nove Vlade. Želimo vam puno uspeha. Na nas možete da računate. Naravno, u političkom smislu, kao jedan veoma iskusan čovek tu je gospodin Dačić i verujem da ćete od njega takođe, kao i od svih nas imati punu podršku.

Hvala.

Zahvaljujem se predsednici Narodne Skupštine.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja bih na početku svog obraćanja iskoristio priliku da čestitam stalnoj Delegaciji Narodne Skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE, koja je na sednici političkog Komiteta održanoj u Parizu početkom ovog meseca, uspešnom diplomatskom akcijom uspela da skine sa dnevnog reda pitanja prijema tzv. Kosova u Savet Evrope.

Smatramo da je to velika pobeda naše parlamentarne diplomatije i dokaz da se vredi zajednički boriti na svim diplomatskim frontovima za interese svoje zemlje.

Izvinjavam se što sam ovo ponovo spomenuo, ali smatram da usled svih dešavanja nije dovoljno odjeknulo u javnosti i mislim da nismo dovoljno poklonili pažnju i zato želim da još jednom iskoristim priliku da čestitam koleginicama i kolegama koji su učestvovali u ovome.

Na dnevnom redu ovog drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa jeste set međunarodnih sporazuma, uglavnom bilateralnih iz više oblasti, kao i set ugovora, kojima se obezbeđuju zajmovi za nastavak investicionih ulaganja u energetiku, vodoprivredu i privredni razvoj Srbije. Na početku ove sednice razmatrali smo i set veoma značajnih zakona, a pred nama je sada set međunarodnih sporazuma i ugovora koje treba usvojiti, odnosno ratifikovati.

Podsetio bih da smo na početku ove sednice kao o jednoj od najznačajnijih tačaka govorili i o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje su rezultata postignutih dogovora ministarstva, Vlade Republike Srbije i rektorskog kolegijuma, a kojim je ispunjen četvrti studentski zahtev.

Takođe ne manje važno za učenike završnih razreda osnovne i srednje škole, jeste da su usvojenim izmenama Zakona o osnovnoj i srednjoj školi pomereni rokovi za sprovođenje programa državne mature, koja se sa ove školske godine, pomera na školsku 2028. i 2029. godinu.

Kada je u pitanju ovaj drugi pretres, hteo bih da istaknem značaj nekoliko sporazuma, odnosno zajmova kojima se tretira sektor energetike i energetske efikasnosti.

Dana, 5. marta je bio Svetski dan energetske efikasnosti koji nas podseća da moramo energetske izvore da koristimo efikasno i da smanjimo potrošnju energenata fosilnog porekla, ali i da se prema obnovljivim izvorima odnosimo odgovorno zbog sveukupne energetske budućnosti.

Naša zemlja se takođe pridružila rešavanju ovog problema i donošenjem Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije, koji je donet još 2021. godine. U tom smislu nastojimo da pronađemo najefikasnije rešenje za podizanje energetskog sektora i racionalno korišćenje naših instalisanih kapaciteta.

Tako je i danas na ratifikaciji, pored ostalih, i Sporazum Vlade Srbije sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se sprovoditi projekat modernizacije postojećih hidroelektrana i puštanje u rad novih postrojenja za proizvodnju obnovljive energije.

Konkretno, projekat obuhvata rehabilitaciju energetskih jedinica u tri hidroelektrane – HE „Bistricu“, HE „Potpeć“ i HE „Đerdap 2“, izgradnju nove jedinice u HE „Potpeć“, kao i nekoliko novih objekata za obnovljive izvore energije, pre svega solarne elektrane, kao i rehabilitaciju Vlasinske hidroelektrane, kao i unapređenje upravljanja vodno-energetskim resursima reka Lim i Uvac.

Za energetsku stabilnost Srbije, koja je značajan deo ukupne stabilnosti i bezbednosti zemlje, veoma je važna ubrzana energetska tradicija, odnosno povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije kao što su solarna i hidroenergija i zelena energija nastala reciklažom otpada.

U tom smislu važni su energetski sporazumi kojima se jača naš energetski sektor, tako da kao još jednu šansu za brži energetski razvoj Srbije vidimo i Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike u Republici Srbiji.

S obzirom da je Republika Srbija pripremila strateška energetska dokumenta i da želi da ubrza integraciju u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije, veće kapacitete i time poveća energetsku efikasnost u cilju dekarbonizacije energetskog sistema i jačanje energetske stabilnosti, značajno će za nas biti iskustva SAD. Verujemo da će razmena o znanju ojačati saradnju dve zemlje u sektoru energetike.

Takođe, jedan od važnih projekata u budućnosti bi trebalo da bude i „Đerdap 3“. Ministarka je juče govorila i o reverzibilnoj HE „Bistrici“. Mislimo da je i ona veoma značajna i važna, sa četiri agregata od 180 megavata, od kojih bi dva imala u potpunosti mogućnost fleksibilnog rada i veoma bi bila važna za ukupni naš elektroenergetski sistem, za njegovu stabilnost. Štitila bi ga kako od nekih nepredviđenih ispada, ali bila bi dobra i za ukupno balansiranje našim eleketroenergetskim sistemom.

Osim energenata, za budućnost svakog društva u narednom periodu biće strateški važno i pitanje pijaće vode. Srbiji je potrebno još odgovornije upravljanje vodnim resursima i prečišćavanje vode i još veći kapaciteti objekata vodosnabdevanja, jer imamo kritične gradove u kojima u letnjem periodu zna da ne bude dovoljno pijaće vode.

Upravo u kontekstu unapređenja sistema upravljanja pijaćom vodom u našoj zemlji vidim jedan od sporazuma sa današnjeg dnevnog reda, a to je Sporazum o zajmu Vlade Republike Srbije sa Nemačkom Razvojnom bankom za program efikasnog vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda za ekološki i održive gradove, tzv. zeleni gradovi.

Ovaj zajam namenjen je lokalnim samoupravama, odnosno opštinama srednje veličine sa najrazvijenijim problemima vodosnabdevanja, a pre svega prečišćavanja otpadnih voda.

Inače, ovaj program je definisan u skladu sa ciljevima i prioritetima Nacionalne strategije upravljanja vodama do 2034. godine, koji su usmereni na unapređenje sektora upravljanja komunalnim otpadnim vodama, ciljevima i prioritetima koje je Vlada Republike Srbije definisala u okviru pregovora o pristupanju EU, a u vezi sa Poglavljem 27, koje se tiče životne sredine.

Izbor lokalnih samouprava vršilo bi Ministarstvo finansija preko koga će se programi realizovati, a takođe će se vršiti konsultacije sa davaocem zajma kako bi se na što efikasniji način rešavao problem.

Za međunarodnu saradnju i jačanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa brojnim državama važni su bilateralni sporazumi iz različitih oblasti društvenog života od obostranog interesa.

Iskoristio bih priliku da izrazim zadovoljstvo posetom predsednika Burundija našoj zemlji, posebno zbog toga što je ova zemlja 2018. godine, nakon posete tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića povukla svoje priznanje tzv. države Kosovo.

Kada je u pitanju dnevni red, na ovoj sednici imamo i sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu sa UAE, koji je praktično nastavak sveobuhvatne i sve razvijenije saradnje sa ovom nama prijateljskom državom.

Ovim sporazumom obezbeđuje se zona slobodne trgovine, koja znači razmenu roba po najpovoljnijim uslovima. Sporazum osnažuje ekonomske i trgovinske veze, proširivanjem obima trgovine i osnaživanjem malih i srednjih preduzeća da učestvuju u razmeni roba i usluga obe države. Time će se obostrano povećati spoljno-trgovinski promet između naše dve prijateljske zemlje.

Smatram takođe veoma važnim i Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan sa Egiptom. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom unaprediće naš izvoz za ovu zemlju sa preko 6.000 proizvoda, odnosno tarifnih linija koji se odnose, pre svega, na sektor poljoprivrede.

Kada pričam o Egiptu i kada govorim o tom tržištu, treba imati u vidu, o tome je bilo i danas reči da je to zemlja sa preko 110 miliona stanovnika i zasigurno jeste naša šansa.

Takođe, smatram da je veoma važno što pre da se uključimo i na tržište Afrike koje će u narednim decenijama biti u ekspanziji i trebalo bi upravo i preko diplomatskih odnosa intenzivirati veze sa tim zemljama, pogotovo zbog dobre naše istorijske saradnje, pogotovo kada govorimo o periodu nesvrstanih.

Među današnjim sporazumima istakao bih i Sporazum sa Kazahstanom, o readmisiji lica ka obliku bilateralne saradnje u oblasti borbe protiv nezakonitih migracija i krijumčarenja migranata.

Važno je reći da Srbija i Kazahstan imaju otvorenu i prijateljsku saradnju uspostavljanja svojih diplomatskih odnosa 1996. godine i da su ona od tada bez otvorenih pitanja. Kazahstan nije priznao nezavisnost tzv. Kosova i sa Kazahstanom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, kojim se značajno poboljšavaju trgovinski odnosi i Srbija je postala njen važan izvoznik. Zato su važni svi drugi oblici naše saradnje, pa samim tim i ovaj Sporazum u oblasti upravljanja migracijama.

Takođe, na dnevnom redu imamo i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa ovom zemljom.

Nezakonite migracije, nažalost, dobijaju zabrinjavajući obim u poslednjoj deceniji zbog različitih globalnih poremećaja i promena u svetu, zbog ratova, tako da je svet zahvatila tzv. migraciona kriza. Srbija je, nažalost, na migracionoj ruti ka zapadu i zato je saradnja sa drugim državama po pitanju migranata veoma značajna.

Ovaj sporazum omogućava prihvatanje onih lica koja ne ispunjavaju uslove za ulazak, boravak i nastanjenje na teritoriji države potpisnice ovog sporazuma, kao i readmisiju, odnosno vraćanje njenih državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva u zemlju potpisnicu koja je podnela zahtev i tranzit, za šta jedna od strana potpisnica podnosi zahtev za readmisiju ili zahtev za tranzit u skladu sa ovim sporazumom.

Sporazum će omogućiti bolju kontrolu kretanja migranata, među kojima su često žene i deca, kao i smanjenje ilegalnih migracija. Treba ovom prilikom istaći da je u 2024. godini drastično smanjen broj migranata u Srbiji za preko 80%, odnosno tačnije 82,1%, kao i da policija redovno sprovodi akcije otkrivanja puteva krijumčarenja i kažnjavanja lica koja se u našoj zemlji bave krijumčarenjem.

Pre nekoliko dana naša policija je presekla lanac krijumčarenja migranata iz Niša i Preševa tako što je uhapsila organizovanu kriminalnu grupu koja se bavi ovim nezakonitim poslom.

Pred nama su sporazumi potpisani sa nekoliko zemalja. Odnose se i na ukidanje viza za nosioce običnih pasoša, što treba da doprinese većem obimu kretanja stanovništva. Posebno bih ovde pohvalio ovakve sporazume potpisane sa Venecuelom i Gvatemalom o ukidanju viza sa nosiocima običnih pasoša iz razloga što su to takođe zemlje koje nisu priznale jednoglasno proglašenu nezavisnost tvz. Kosova ili sporazum sa Vladom Antigve i Barbude o uzajamnom ukidanju viza koja je povukla priznanje lažne države Kosovo.

Iz svih ovih razloga, smatram, i svemu onome o čemu je bilo reči na današnjoj sednici, da je veoma važno da svetu šaljemo dobru sliku o nama, da je važno da svi politički akteri u Srbiji i naši građani budu jedinstveni i složni u zaštiti naših državnih i nacionalnih interesa.

Iskoristiću priliku i da apelujem, pre svega, na sve političke aktere. Žao mi je što danas u ovoj sali nisu naše koleginice i kolege iz opozicionih stranaka, jer smatram da je bez obzira na sve dijalog uvek lekovit. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su klupe sa moje desne strane popunjene i da možemo da razgovaramo. Mislim da smo i do sada razgovarali i da smo se bolje čuli i da smo se bolje razumeli, da bi neke stvari predupredili, ali kao deo vladajuće većine, iznad svega mislim da je na nama i da imamo odgovornost i zato želim da pohvalim što je naša ruka u tom smislu i dalje pružena.

Mislim da kao društvo i nadam se da smo kao društvo naučili neke lekcije i da ćemo pokazati mudrost, da ćemo pokazati zrelost i da ćemo u narednim danima koji su pred nama izaći, da ćemo izaći na jedan normalan način, da nećemo dozvoliti da se naša zemlja, bez obzira na sve razlike, a ja duboko verujem da i te razlike koje postoje među nama, ja verujem da svi mi našu zemlju vidimo kao našu kuću, zato moja poruka i jeste - hajde onda da vidimo na koji način da dijalogom dođemo do toga da svi zajedno uredimo našu kuću, našu zemlju, našu Srbiju i to je naša odgovornost, ne prema nama samima, već prema budućim generacijama koja trebaju da žive u ovoj zemlji.

Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Još jednom želim da ponovim da dijalog i razgovor bi trebali da budu naši zajednički imenitelji. Zato pozivam i kolege iz opozicije još jednom da se vrate u svoje poslaničke klupe i da probamo da razgovorom dođemo do rešenja. Zahvaljujem.

Uvažene građanke i građani, kao što možete da primenite, radimo u skoro nemogućim uslovima. Na veliku žalost danas je trebalo da raspravljamo o setu zakona koji se direktno tiče života svih građanki i građana Republike Srbije, ali posebno i 4. zahteva koji su studenti uputili Vladi Republike Srbije. Umesto toga, mi se nadmećemo ko će da proizvede veću buku sa jedne strane, a sa druge strane svi pokušavamo da u ovakvim uslovima dopremo do vas i da vam kažemo zašto je važno da danas govorimo i zašto je svima važno da danas pokušamo da svojim primerom doprinesemo spuštanju tenzija, pronalaženju zajedničkih imenitelja i uspostavljanju dijaloga.

Dragi studenti, dragi mladi ljudi, nadam se i verujem da vi kao budući intelektualci, kao ljudi koji zasigurno u narednim decenijama ćete voditi ovu zemlju i ovaj narod, nećete dozvoliti sebi da budete zloupotrebljeni od strane dela opozicije ili opozicije koja je pokušala svojim primerom ovde ovom visokom domu oduzme njegovu nadležnost i da, plašim se, dođemo do nuspojava i efekata koji zasigurno ne bi vodili ka spuštanju tenzija.

Još jednom dragi građani i građanke, molim sve da se još jednom svi zajedno pogledamo u oči, da pokušamo da ovom visokom domu vratimo dijalog, jer njemu je mesto u ovoj sali, nas su građani zbog toga birali. U danu za glasanje SPS će podržati set zakona koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, reklamiram član 107. koji se odnosi na dostojanstvo i želim da vam skrenem pažnju da smatram da ste povredili ovaj član Poslovnika i to iz najmanje dva razloga.

Prvi razlog, dozvolili ste da kolega viče na nas nekih 70% svog obraćanja. Ne znam zašto smo dužni da trpimo vikanje. Možemo da se razumemo. Ja želim da vas čujem, želim da čujem vašu argumentaciju, ali nema potrebe da vičete. To je prva stvar.

Druga stvar, na koju takođe želim da vam skrenem pažnju, a ona se sada i obraćanju kolege ponovila, a bila je već danas više puta prisutna od strane kolega iz opozicije, a to jeste jedna vrsta pritiska koja se vrši na nas i preti.

Kolega je sada, citiram, izgovorio – kuke i motike. Pošto znam da Poslovnik mora da ide neposredno, ali i ovlašćena je takođe danas govorila na sličan način - hoće da upropasti Srbiju, itd. skrećem vam pažnju da ste dužni da se starate o dostojanstvu u toku ove sednice i da kolegama skrenete pažnju da, pod jedan, ne viču, a da, pod broj dva, ne vrše pritisak na svoje kolege narodne poslanike.

U danu za glasanje ne tražim da se izjasnimo i hvala.