Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Ja se maločas nisam javio za povredu Poslovnika, nemam taj običaj, ali zaista onaj malopređašnji incident nedopustiv je i nije na vašu adresu, nego na adresu vaše prethodnice. Ali kada bilo ko, bilo kome kaže, citiram – đubre jedno, ustaško. Taj mora biti opomenut. Ne može da se desi da ne dođe do opomene. Ja razumem i duple standarde i različite aršine, ali nemojte da preterujete u tome i srozavanju treba neki kraj, neku granicu naći.

Što se teme tiče, pre nego što gospođo ministarko pređemo na temu, gospođo predsednice Narodne skupštine, ja očekujem i svi mi očekujemo od vas, da kao što ste ovaj predlog zakona stavili kao jedinu tačku dnevnog reda sednice redovnog zasedanja Narodne Skupštine, da to isto učinite i sa našim predlogom koji se tiče Kosova i Metohije, odnosno Zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa države Srbije na KiM, mislim da je ta rasprava podjednako važna, a zapravo verujem i mnogo važnija, jer je pitanje eksploatacije jadarita, ili zabrane eksploatacije jadarita izuzetno značajno, ali za svaku državu je kud i kamo značajnije, kada se suočava sa delom teritorije koji je proglasio, odnosno formalizovao secesiju, i koja se bori sa secesijom.

Sramota je što mi od trenutka od kada je obelodanjen zvanični tekst, tzv. Francusko-Nemačkog sporazuma, i zvaničan tekst Ohridskog sporazuma, nismo u ovom najviše predstavničkom domu raspravljali pitanje i problem KiM i verujem da će to da se promeni i to na način o kome smo razgovarali na Kolegijumu, da se ne jurimo i ne igramo mačke i miša, nego nekoliko dana unapred kao jedina tačka dnevnog reda, da se taj zakon stavi u okviru redovnog zasedanja Narodne skupštine.

E sada, što se tiče litijuma, odnosno jadarita, ja ću pokušati relativno kratko da dam nekoliko napomena s obzirom na činjenicu da će naš kolega i zamenik predsednika POKS, Dušan Radosavljević u ime poslaničke grupe podrobnije izneti naše stavove, ali ste mi i vi gospođo Brnabić dali šlagvort kada ste pričali o lažima, obmanama. Meni se čini i sva je prilika da je tako, da su sve vaše reči, celokupna vaša priča, bogami i vaše delovanje vezano za ovu problematiku najobičnija obmana, da ne kažem prevara.

I krenula je gospodo naprednjaci sa prevarom januara 2022. godine, kada ste i vi obustavili taj projekat. Gospođo Brnabić, citiram, 20. januar 2022. godine – na upravo završenoj sednici Vlade, ukinuta je uredba o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta, eksploatacije i prerade minerala jadarita od 13. februara 2020. godine.

I više ne postoji, samim tim, poštovani građani, poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, ugovore, nismo imali.

Kraj priče kada je u pitanju jadarit i ne znam kako smo se ovde našli. Našli smo se sa ovom sednicom ovde, zato što ste u međuvremenu, ali ne odmah sačekali da prođu decembarski izbori 2023. godine i aprilski 2022. godine, pa ste onda vi reaktivirali priču o jadaritu i eksploataciju litijuma, niko drugi nego vi i porekli ste ono što ste uradili i ono što ste rekli i nije vam to prvi put, gospodo, kada pričamo o lažima i obmanama.

Ista je priča bila i nakon nesagledive tragedije, nepojmljive tragedije, tu ćemo se svi složiti, koja se desila oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i kada je jasno rečeno od strane ove vlasti da će rijaliti programi biti ukinuti, pa su bili ukinuti nekoliko dana. Čim ste ocenili da možete da nastavite sa trovanjem, to ste nastavili. Dakle, to vam dođe kao druga priroda ponekad, obmana i prevara građana.

Ima primera toga još puno i zato vam ljudi ne veruju i ne veruju institucijama, jer ste ih privatizovali. Obmane su i priče o automatskoj vezi između istražnih radnji i rešenja o odobrenju za eksploataciju neke rude.

Ispada po vašem da su izmene i dopune zakona 2006. godine, koje odavno više nisu na snazi, a bogami do skora da svako ko dobije prava na istraživanje će sigurno bez ikakvog daljeg upliva države morati da eksploatiše, pa to jednostavno nije tačno. To jednostavno ne može biti tačno i to ste vi sami potvrdili, i vi gospođo ministarka i vi gospođo predsednice Skupštine kada ste rekli da postoji još niz dozvola koje treba da dobije određena kompanija, makar bila jedina, makar držala i monopol, da bi došlo do eksploatacije.

To je rekao i pokojni Radomir Naumov 2006. godine kada je rekao tada – da „Rio Tinto“ nije ni tražio, pa nije ni mogao da dobije dozvolu za eksploataciju, a nema je ni sada. Ako je nema sada, nije mogao ni da ima tada.

Da li je zakon tada, odnosno da li su izmene i dopune da li su dobro skrojene ili nisu možemo da sudimo, prosuđujemo u odnosu na ondašnji kontekst, ali nemojte da obmanjujete da to nužno vodi da „Rio Tinto“ gotovo, završio je posao. Nije tačno, niti biste vi mogli 2022. godine da donosite ove vaše odluke.

Dakle, i to je obmana i pritom dozvolite mi i taj vaš manir, to sam više puta govorio u ovoj sali, da nakon više od dvanaest godina vlasti, što niko u Srbiji od 1990. godine i povratka višestranačja nije imao i nije tako dugo vladao, taj vaš manir da se stalno pozivate, da kukate na nešto što je urađeno ranije da vi eto čedni, nevini, prepušteni vadite kestenje iz vatre, kukavički je. Sitno je, gospodo. Ne priliči nikome, ja verujem čak ni vama. Prekinite sa tim. Dvanaest godina vlasti nije mali period. Svašta ste mogli da napravite, temelje za ovu državu, i ekonomske i nacionalne. Plašim se da niste ništa osim temelje korupcije.

Treća stvar - obmana o ekonomskom procvatu zemlje ako budemo eksploatisali jadarit. Hajde, ovako neka bude, ostaviću po strani analize gospodina Mijatovića, profesorke Popović, pa i gospodina Drakulića, koji je ipak privrednik, neka bude da je tačna informacija o prihodima koju naša zemlja treba da dobije od cele te priče o eksploataciji, gde je jedina tačna informacija data od direktora projekata Rio Tinta, gospodina Čeda Bluita, ja se izvinjavam ako ne izgovaram pravilno njegovo ime, dotični će oprostiti. Takva je bila transkripcija u medijima.

On je rekao da ćemo mi kao država prihodovati 185 miliona evra na godišnjem nivou. Da ostavimo po strani, rekoh, onih 17 miliona evra procena naših stručnjaka, da ostavimo i po strani informaciju Fiskalnog saveta od pre nekoliko godina da mi u ovoj zemlji gubimo 1% do 1,5% zbog korupcije i nedostatka ili te slabosti institucija, što mu dođe skoro oko milijarde evra godišnje, što je šest puta više od ovih 185 miliona evra. Ostaviću po strani, gospođo ministarka, i te priče meni deluju kao floskula, neka bude da ja grešim, o vozovima koji idu, pa ako ne uletimo u voz, propustićemo, o lancima globalnih snabdevanjima itd, itd.

Dakle, uzmimo, poštovani građani, da je ta cifra Čeda Bluita tačna - 185 miliona evra godišnje za Srbiju. Gospodo, fudbalski transferi, kada jedan igrač pređe iz jednog kluba u drugi klub umeju da budu veći od te cifre, 150 miliona evra, 180 miliona evra, 220 miliona evra za neke. Kada običan fudbaler, dobar fudbaler sigurno, ali običan fudbaler pređe iz jednog kluba u drugi evropski klub veća bude cifra obeštećenje za taj klub iz kog taj fudbaler dolazi i prelazi i sada vi nama, građanima, pa čak i vašim biračima hoćete da objasnite da tih 185 miliona evra je uslov ekonomskog procvata Srbije. Gospodo, dete od pet godina neće poverovati u tu priču, a nemojte samo o eventualnim indukovanim profitima itd. To je nešto što ne postoji.

Na sve to, svi znamo da postoje rizici. Svi znamo da postoje rizici. Profesor Stevanović je pričao kada je u pitanju voda. Sam Rio Tinto u svojoj neću reći studiji, jer su oni to sami nazvali Nacrtom studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Na 2.200 strana bavili su se i pitanjem iskopavanja i postrojenja za preradu i odlaganja otpada, ali na početku kažu – nijedna izjava, niti garancija se ovde ne daje niti eksplicitno, niti implicitno u vezi sa sadržajem i da ne nabrajam, odnosno ne navodim dalje.

U krajnjem slučaju, ajde da ne pričamo ko je korumpiran, ko nije, ja to zaista ne znam i voleo bih da verujem i želim da verujem da niko nije, ali kada bi hipotetički, i ovo stvarno nije moj verbalni trik, verujte mi da sam iskren kada kažem da ne verujem i da ne želim da verujem da je bilo ko. Pritom, ne mislim na vas, pričam o stručnjacima.

Zarad analize kada bi hipotetički neko bio korumpiran, onda bi mogao da bude korumpiran isključivo od kompanije privatne koja se zalaže za eksploataciju, ni od koga drugog. Kada cenimo koji su stručnjaci možda više u pravu, argumentovanije i objektivnije govore o tome, pre će biti da su ovi koji smatraju da je to opasno i štetno. Drugim rečima, da je veća šteta potencijalna, nego potencijalna korist, ali neka bude i želim da verujem da su svi pošteni u svojim analizama.

Sama činjenica da nemamo ni „k“ od konsenzusa u stručnoj naučnoj zajednici povodom Rio Tinta, odnosno ne ni Rio Tinta, nije pitanje Rio Tinta, povodom eksploatacije jadarita, dovoljno govori i treba shodno principu opreza, ako ništa drugo, da nas sve navede da se to ne radi i da se to zabrani. Ništa više, ništa manje.

Za kraj, a zašto onda toliko insistirate na tome? Zašto tolika, ajde, neću reći histerija, ali takav pritisak, takav novac uložen u tu javnu komunikaciju ubeđivanja ljudi da to treba da se uradi? Ljudi, pa vi ste to skoro pa eksplicitno rekli u mišljenju Vlade, gospođo ministarko. Kažem, skoro pa eksplicitno. Piše ovde, nisam ja napisao, Vlada Republike Srbije: „Republika Srbija bi kroz ovaj projekat mogla ubrzati svoje približavanje EU“, ne čak ni članstvo, pridruživanje. Pa, verovatno bi mogla.

Traže nam Kosovo, vi dajete Kosovo. Traže nam litijum, vi dajete i litijum zarad ne čak ni članstva, nego približavanja. Dakle, daće nam sve što nam traže i u nekom trenutku 2035-2040, možda i 2045. godine postanemo punopravna članica EU, a to što se međunarodni odnosi menjaju, to što ko živ, ko mrtav do tada, ne od nas, nego od te organizacije i kako će izgledati uopšte svet u tom trenutku, nikom ništa.

Ajde sada da ogluvimo. Nije tu ni EU, gospodo, tu je nemačka automobilska industrija. Ne treba ovo toliko EU koliko treba Nemcima i to nije nikakva javna tajna. Pa, nije došao ne znam ko u Srbiju da promoviše to, neko, eto, preharizmatični nemački kancelar Olaf Šolc. Niko drugi nije došao. Uostalom, njihova ambasadorka Anke Kondrad je jasno rekla – ljudi, nama treba litijum, treba da iskopavamo litijum. Njihova automobilska industrija to traži, ne naša. Mi je, nažalost, nemamo i nebitno, u krajnjem slučaju, da li će doći neka strana firma i zaposliti neke ljude u smislu ekonomskog procvata, da li je „Fijat“, da li će doći „Mercedes“ da proizvodi električna vozila. Super ako dođe, ali nije to zamajac koji može da dovede do procvata ekonomskog Srbije. Zamajac koji može je ozbiljna industrijska politika, zamajac koji može je borba sa korupcijom, zamajac koji može je ulaganje u znanje, a ne u privatne fakultete, zamajac je ulaganje u pravnu državu i pravni okvir, a ne sveopštu korupciju. To je ono što može u budućnosti da preporodi Srbiju, ništa drugo.

Ja se plašim da ćete insistiranjem na ovom projektu, koji deluje da nema opravdanosti, podići tenzije u društvu.

Za kraj, gospođo Brnabić, znamo se. Ne znamo se puno. Bili smo u istoj srednjoj školi. Ista smo školska generacija. Nikada niko, a kamoli ja nije pozivao na nasilje. Ako neko voli da se stvari odvijaju u institucijama, a volim argumentovanu raspravu i u medijima, gde smo zabranjeni na četiri nacionalne frekvencije, to sam ja.

Imajte u vidu, nije ovo ni pretnja, uzmite ga čak i kao prijateljski savet čoveka koji dobro želi ovoj državi. Kada se sve institucije zatvore, kada ih sve blokirate, kada sve dovedete u potčinjeni položaj vašem režimu, pa nema druge nego da se borba nastavi vaninstitucionalnim putem. Prosto, to je čista mehanika. Hajde da ne dođemo dotle. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Drago mi je da smo se složili u tome da ne postoji nikakva pravna obaveza za davanje odobrenja ili ti davanje rešenja o odobrenju eksploatacije, niti je to učinio zakon iz 2006. godine, niti bilo kojim potonjim izmenama i dopunama zakona ili novih zakona. Dakle, takva obaveza pravno ne postoji.

Što se tiče nekakve neustavnosti, to zaista nisam hteo da komentarišem u svom izlaganju i zbog vremena. Odgovorio sam vam onog prvog dana, čak i o mišljenju Vlade. To nije, zapravo, mnogo objašnjeno. Vi ste citirali neke članove Ustava. Ja sam citirao neke druge, odnosno pročitao. Ne može ovaj Predlog zakona biti neustavan, niti je to.

Što se tiče profita, rekoste, i samo ću na tome da završim, odgovor vama, naša fabrika u Kragujevcu, pa nije naša nažalost. To su vlasništvo… Ne, ne. To nije vlasništvo države Srbije. To su jedni, drugi, treći, kao što će kompanija biti privatna, a koja će eksploatisati jadarit, pa ćemo ići na neku drugu stranu, pa će doći neki proizvođač itd, itd i plaćaće oni porez i neko će zaposlenje da se poveća, ali dividende ne idu državi Srbiji.

Neko je pomenuo juče, prekjuče, opet mislim da je gospodin Starčević, kao prošli put kada smo raspravljali, EPS. Vi me ispravite, ako to niste bili vi. Da, i EPS zagađuje. Da, EPS zagađuje, ali EPS je naš i sve ide nama, pa ako ne profitira puno, bar imamo jeftinu struju. Znamo zašto to radimo. Tako da u te lance vrednosti i snabdevanja, globalne, ne bih ulazio sada. To je sve više nego maglovito. Neka ostane na ovih 185 miliona, a i pitanje je da li su realni.

Što se tiče vas, gospođo predsednice, pa nije baš da nisu zatvorene institucije. Mi smo zemlja gde se ruši bez dozvole Savamala, gde se gradi bez dozvole objekat na Pančićevom vrhu, gde nedostaju dva minuta, ali ne nedostaju za predsednika. Predsednik može da vidi dva minuta sa naplatne rampe, niko drugi ne može, pa čak ni sud. Došli smo u situaciju, i time završavam, da BIA trpa ljude u kombi vozilo, da ih vodi na informativni razgovor.

LJudi, i vi mi pričate o institucijama koje rade. Ne rade. Rade, izvinjavam se, ali za režim, odnosno za vlast.

Ne bih se prijavio da ne želim reč, nego bih privatno sa gospodinom Starčevićem.

Malo je dva minuta da se uđe u raspravu o ekonomiji i liberalizmu itd, tako da to neću učiniti. Mora da se dođe do dogovora između gospođe ministarke i predsednice Narodne skupštine, jer su rekle dve suprotne stvari. Dakle, ja sam čak i u svom govoru rekao – sve i da ta privatna kompanija ima monopol nad zahtevom za aplikaciju za eksploataciju, opet država, i to je suština, država nije dužna da da odobrenje za eksploataciju i nema tog pravnog akta koje na to obavezuje. Možemo da se složimo da samo ovi mogu da se jave. Ništa tu, u krajnjem slučaju, nije sporno. Da li tako treba ili ne treba, to je neko drugo pitanje.

Ponavljam i da tu ne bi bilo zabune, a vi se nekako stalno za to hvatate i želite da to prodate građanima – država nema obavezu da odobri eksploataciju jer, kao što je rečeno, mora još niz uslova da se ispuni, uslova o kojima će suditi sama država i njeni organi. Ništa više, ništa manje. Hvala.

To se pitanje ne postavlja, jer gospođa Brnabić je zapravo potvrdila sve što sam rekao. Mogu da traže, mogu, kao što država može da ne da. Nije ovde pitanje da je nekome dao dozvolu za gradnju, pa su oni izgradili zgradu, pa smo mi oduzeli dozvolu. Nikada nisu dobili dozvolu, niti odobrenje za eksploataciju. Nikada nisu dobili, pa da im se sada nešto otima što su dobili.

Dobili su pravo na istraživanje i, ako hoćete, pravo da jedini apliciraju za eksploataciju. To što jedini mogu, vraćamo se, sami ste rekli, mogu. To ne znači da nužno treba da dobiju, pobogu ljudi. Pa može hiljadu i jedna stvar da se desi između istraživanja i eksploatacije, hiljadu i jedna stvar. To logički ne može biti povezano kao imperativ.

To sam i shvatio kao šalu, potpuno mi je jasno da znate da to formalno pravno, a i ne samo formalno pravno je ista stranka.

Kada već komuniciramo direktno ovako, mislim da nije u redu da oduzimate od vremena poslaničke grupe onih jedan minut koji je Dušan Radosavljević potrošio ukazivajući na povredu Poslovnika, odnosno na povredu dostojanstva Narodne skupštine. Mislim da je to uradio potpuno argumentovao i govorio je kako on reče, uslovno o običnim ljudima koji se pominju, obični ljudi u smislu da nemaju mnogo prilike da se brane za razliku od javnih funkcionera, a naročito za razliku od najviših javnih funkcionera poput predsednika države.

E sada, pošto je ovo replika, gospođo Handanović, lepo je ovo sve izgledalo, marketinški je mustra SNS pogođena, sve ono što smo slušali prethodnih dana. Jedini je problem što je deo toga netačan, a deo predstavlja krupnu manipulaciju. Da krenemo od ovog netačnog dela, a neću preterano uzeti ustavne odredbe i vaše tumačenje ustavnih odredbi.

Sloboda preduzetništva, dok vas slušam deluje za vas da je sloboda preduzetništva nešto što podrazumeva preduzetništvo bez rizika. Tako nešto ne postoji. Kada ste već citirali Ustav i član 82. mogli ste i član 83. poslednji stav koji kaže – preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Tako da, kada govorite o protivustavnosti, a znam da u SNS-u znate šta je protivustavnost, jer je cela vaša kosovska politika protiv ustavna. U ovoj situaciji budite malo obazriviji, jer prosto nije tačna.

Ovo što se tiče manipulacije, vaš ovaj istorijat je tačan, ali se on tiče i malo pre je rečeno istraživanja, a ne eksploatacije rude jadarita i to nisu iste stvari. Ovde je suština eksploatacija, a ne istraživanje. Hvala.

Hvala vam gospođo Brnabić.

Pitanje za vas, mislim, korektno što ste oduzeli reč i što smo počeli sa replikama, ali mislim da bi bilo logičnije da date, ne bi bio nikakav problem 20 minuta ili pola sata juče, radili smo mi i mnogo kasnije, šest, pola sedam, jer replika posle 15 sati nema mnogo smisla, a tek nema smisla kada čovek kome želim da repliciram nije u sali. Pitanje za vas, da li postoji mogućnost da ministar Dačić dođe da ja tada uputim tu repliku, jer ovako mi je blago i neprijatno i ne mislim da je preterano vaspitano obraćati se Ivici Dačiću, a da nije tu, da ne može da odgovori na ono što bih imao da kažem. Ako postoji dobra volja sa vaše strane ja bih sačekao njegov dolazak.

Molim vas potrudite se, a ja ću svakako ostati pri svojim principima.

Hvala vam, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Gospodo iz vlasti, osramotili ste se danas i juče ovom sednicom, dnevnim redom, objedinjenom raspravom, mada nisam siguran da vi to osećanje sramote uopšte možete da iskusite, ali, eto, ostavimo po stranu. U krajnjem slučaju, skačete sebi u usta.

Vi na sva zona poslednjih nedelja ste obznanili Svesrpski sabor, njegovo održavanje, podjednako glasno ste govorili o usvajanju tzv. Svesrpske deklaracije, a onda niste našli za shodno da napravite sednicu Narodne skupštine Republike Srbije gde će to biti jedina tačka dnevnog reda i gde ćemo moći samo o tom dokumentu, za koji vi sami kažete da je istorijski i da je od istorijskog značaja, da diskutujemo, nego ste tu tako važnu deklaraciju uvrstili među 60 tačaka dnevnog reda, zajedno sa Izveštajem Agencije za borbu protiv korupcije, zajedno sa Izveštajem Fiskalnog saveta, sa raznim zakonima o potvrđivanju sporazuma o saradnji u domenu odbrane do zaduživanja i da ne nabrajam dalje. Imamo izbor guvernera i viceguvernera.

Ljudi, pa to govori o vama, o tome koliko ste zaista iskreni kada kažete da je to istorijski dokument. Da je zaista istorijski dokument ili da ga zaista tako doživljavate ne bismo imali 60 tačaka, od kojih je samo jedna, makar bila i prva, usvajanje deklaracije o kojoj toliko govorite, a to je šteta, jer je tekst skoro pa dobar. Dobar je zato što otvara neka važna pitanja o kojima mi iz Srpske koalicije NADA – Novi DSS, POKS govorimo godinama unazad. Dobar je kada pominjete SPC i njenu ulogu kao jednog od stubova našeg nacionalnog, kulturnog, citiram, i duhovnog identiteta.

Ovaj naš narod ne bi opstao bez SPC u onim vremenima, a ona su, nažalost, trajala nekoliko vekova, kada nismo imali svoju državu i to je toliko važno da bismo možda i morali da njen položaj dodatno učvrstimo i formalno pravno, možda razmišljajući o tome da od toga napravimo i ustavno-pravnu kategoriju kada je u pitanju njena uloga.

Dobro je baviti se identitetom i promišljati pitanje srpskog nacionalnog identiteta, jer mi jesmo donekle dezorijentisani kao narod danas. Mnogo je bilo diskontinuiteta. Pričali smo o tome i ranije. Vi ste pomenuli neke od tih diskontinuiteta u vašoj uvodnoj reči, gospodine predsedniče Vlade, kada ste pominjali Jugoslaviju i komunizam ili Socijalističku Jugoslaviju. Možemo i Prvi svetski rat kao ozbiljni biološki diskontinuitet, možemo i otomansku okupaciju kao prvi od diskontinuiteta u našoj nacionalnoj istoriji i na tome treba raditi, u vezivanju niti naše rascepkane istorije. Fali ovde reč, potreba za pravljenjem sinteze naše nacionalne istorije, ne volim tu reč, ali pravljenje narativa naše nacionalne priče. Bez tog temelja neće biti ovih drugih stvari koje vi pominjete, nacionalno pomirenje i izgradnja istinski jasnog identiteta nacionalnog srpskog naroda.

To je dobro. Kažem skoro, jer neke stvari su nedorečene, a ne bi smele da budu. Pominjete Srebrenicu i događaje iliti događanja u Srebrenici na jedan vrlo sterilan, ja bih rekao nemušt, pomalo i kukavički način, kada kažete da Svesrpski sabor ne podržava rezoluciju o Srebrenici za koju su glasale 84 države itd. Rezolucija, koja je nažalost usvojena u Generalnoj skupštini UN i koja jasno kvalifikuje događaje u Srebrenici kao zločin genocida, a tamo se nije dogodio genocid. Šta god da se dogodilo, to se ne može nikako kvalifikovati kao zločin genocida.

Gospodo, da li je bilo teško staviti u tu Svesrpsku deklaraciju tu rečenicu – događaji iz Srebrenice se ne mogu kvalifikovati kao genocid i mi na tu kvalifikaciju lažnu ne pristajemo?

Da vas pitam sada a ko će to da uradim osim nas ovde, hoće u Pakistanu da donesu takvu deklaraciju, hoće u Londonu, hoće u Indiji? Ko treba da odgovori na ono što je uradila Generalna skupština ne velikim brojem glasova i svaka čast na toj borbi, ali ipak je usvojila tu rezoluciju? Ko treba da odgovori ako ne najviše predstavničko telo Republike Srbije kao matične države srpskog naroda? Zašto to ne radite?

Da vas pitam, da li je vama neprihvatljiva formulacija - tamo se nije dogodio genocid i mi tu laž nikada nećemo prihvatiti i uvek ćemo osporavati? Možemo i da preformulišemo, ali da ima taj smisao potpuno jasno izražen. Da li je to problem, gospodine Vučeviću? Da li je problem, gospodo iz vladajuće većine? Ako nije, hajde da usvojimo našu deklaraciju, naš predlog deklaracije Srpske koalicije NADA o tim događajima iz 1995. godine u Srebrenici. Ja mislim da je to naša dužnost. Ja razumem da se u vezi sa nekim stvarima taktizira. Nuklearne sile, pa taktiziraju, a neće jedna Srbija, ali gspodo, pitanje Srebrenice i nametanje lažne krivice nama kao narodu ne spada u pitanja s kojima možemo da pravimo kompromis. To nedostaje, između ostalog, u ovoj vašoj deklaraciji.

Ali, nije to razlog zašto mi nećemo glasati za ovu deklaraciju. Razlog su dve ozbiljne protivrečnosti, ali zaista ozbiljne. Jedna se direktno tiče same deklaracije, a druga se tiče nesklada između vaših reči i vaših dela.

Hajde da krenemo od ove prve. Ne znam zašto istrajavate na tome. Evropske integracije, evropske integracije i evropske integracije, članstvo je cilj ove zemlje i naše strateško opredeljenje. U redu je to. To može biti legitiman politički stav. Jedini je problem gospodo što su te integracije u direktnoj suprotnosti sa svim ostalim što piše u ovoj istoj deklaraciji.

Pričate o Kosovu. Sjajno, lepo to zvuči kada vi govorite o tome. Manje lepo kada gledamo šta radite, ali lepo zvuči kada govorite. Evropska unija nam traži da priznamo secesiju Kosova i Metohije, implicitno, ali to traže. To ste priznali svi vi, to je priznao i Savet za nacionalnu bezbednost u svom zaključku iz decembra 2022. godine, to je rekao i Aleksandar Vučić u više navrata - traže od nas da priznamo implicitno secesiju Kosova i Metohije.

Kako se onda spaja, gde spajate, u kojoj tački spajate naše članstvo u EU i odbranu teritorijalne celovitosti zemlje? Gde spajate tradicionalne vrednosti, porodične tradicionalne vrednosti za koje se zalažete, i potpuno se slažem s tim, sa onim nazovi vrednostima EU?

Znate, kada je Mađarska 2021. godine pokušala i uradila, usvojila određene izmene i dopune zakona, Zakona o zaštiti porodice, Zakona o zaštiti dece, o marketinškim uslugama, gde je htela, kako oni kažu, da smanji tu ideološku matricu teorije roda, rodne disforije, homoseksualizma kako oni kažu, itd. Znate kakva je bila reakcija Evropske komisije? Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajn je rekla da je to skandal, da su njihove izmene i dopune zakone sramota za EU i da protivreče, odnosno da su u potpunoj suprotnosti sa fundamentalnim vrednostima EU, a to su prava tih manjina.

Inače, nemam ništa protiv ko šta radi u svojoj privatnoj sferi, neka radi šta god želi. Ovo su javne stvari koje su u potpunoj suprotnosti sa zalaganjem za tradicionalnu porodicu i takve vrednosti.

Uostalom, hajde samo da skratim priču, da se ne zadržavam mnogo na EU. Evropska unija nema vrednosti. Evropska unija je jedno liberalno tržište, koje razgrađuje svaku kolektivnu vrednost, i porodicu i rodni identitet, a kamoli naciju. Govoriti o nacionalnim pravima i ići ka EU, nemoguće. Taj put je razgradnja nacija, pa će biti, ako nastavite tim putem i razgradnja srpske nacije, koja će doći, nažalost, mnogo brže nego što vi mislite.

Uostalom, pošto ste vi u većini, vladajuća većina je apsolutno za evropski put Srbije i članstvo Srbije u EU, deo opozicije apsolutno za EU i članstvo Srbije u EU. Nas ima ovde 25, 30, ima i kod vas ljudi koji nisu za to, ali ne smeju to mnogo glasno da kažu, znam ih lično. Hajde da organizujemo barem raspravu. Ajmo konačno u ovom domu da organizujemo raspravu o tom tzv. evropskom putu u Srbiji. Zašto bežimo od toga? Argumentima, finim tonom, mirno da suočimo argumente za i protiv, da građani koji su u većini protiv možda promene mišljenje, možda ih utvrdimo u tom stavu da ne treba da budemo članica EU. Hajde da organizujemo tu raspravu. Šta je problem u raspravi demokratskoj, argumentovanoj, normalnoj, načelnoj, ne ličnoj, gospodo, načelnoj?

Ima još jedan možda krupniji razlog i krupnija protivrečnost zašto ova deklaracija, nažalost, u ovom kontekstu i sa vama jeste samo mrtvo slovo na papiru, a to je protivrečnost između vaših reči sadržanih ovde i reči koje ovde upotrebljavate već dva dana i vaših dela. Spočitavate i ministar koji je malopre došao u salu, juče je spočitavao opoziciji, pazite vi tu drskost, zašto se ne govori samo o deklaraciji, već i o drugim temama. Pa, zato što ste napravili dnevni red od 60 tačaka. To je vaša odgovornost i vaša krivica, ne krivica opozicije. Da je bila samo jedna tačka, samo bismo o tome govorili. Ja mislim da je ovo najvažnije pitanje, ali vi ste stavili još 59 tačaka, pa su neki ljudi govorili i o nekoj o tih 59 tačaka, neko iz vaše većine, gospodin Pastor je govorio o saradnji u domenu odbrane Mađarske i Srbije i legitimno. Nemojte da se ljutite na nas, pa ni na njega, nego na sebe.

Kažete, ljutite se ili kritikujete zašto ovo neko doživljava kao vašu deklaraciju, a ne kao opštenarodnu i svih nas. Gospodo, pa jeste nas zvali da zajedno radimo na ovoj deklaraciji? Niste zvali. Jel iko ikoga zvao, da pozove celu opoziciju, ovu proevropsku i ovu koja nije i da kaže – težak je trenutak, imamo probleme?

Vi ste pomenuli neke od njih, gospodine Vučeviću, i Kosovo i Metohiju i Republika Srpska i mnoge druge. Hajde da sednemo, da vidimo šta nam valja činiti. Hoćemo da napravimo dokument. Neko je pominjao juče, mislim da je Žika Starčević, memorandum SANU-a, neko je mogao i Načertanije da pomene. Kaže – treba nam jedan dokument nacionalne politike. Vi ste rekli da je ovo naš nacionalni program i program našeg spasa, juče u vašem uvodnom delu, gospodine Vučeviću. I tada niste našli za shodno da pozovete bilo koga iz opozicije. Da jeste, onda bi vaša kritika bila na mestu. Pošto niste, nemate pravo da kritikujete kad vam neko kaže da je ovo vaša deklaracija, a ne Svesrpska deklaracija, kako je predstavljate.

Hajde sad neke druge protivrečnosti između vaših reči i vaših dela. Pomirenje, mi smo za pomirenje, Srpska koalicija NADA, to je jedna od fundamentalnih stvari u našem društvu koju moramo da rešimo, da više ne slušamo Tito, Draža, oni koji su bili za Obrenoviće, oni koji su za Karađorđeviće, četnici i partizani, pomenuo sam, 2000. godina itd. Treba nam pomirenje, uz taj narativ, uz tu sintezu nacionalne istorije, ali ja se plašim da vi niste kadri, vi po vašem mentalnom sklopu, po vašem načinu kako se bavite politikom, da ste poslednji koji možete da doprinesete pomirenju. Ljudi, vi funkcionišete po onoj imperijalnoj krilatici – ko nije sa nama, taj je protiv nas, a to nije samo za imperije karakteristično, to je i za mafije karakteristično, ko nije sa nama, taj je protiv nas. Pa, vi ste pretvorili zemlju u vašu partijsku prćiju. Vi sve gledate kroz partijsku knjižicu. Vi, avaši funkcioneri kažu - ko nije za Jadar, taj je izdajnik. Čuj sad to. onda je 70, 80% srpskih građana, populacije naroda su onda izdajnici.

Vi imate programe, vaše medije, koje ste potpuno zatvorili za raspravu, na kojima samo pljujete ljude iz opozicije a ne dajete nam čak ni pravo da odgovorimo. Dajte nam dva minuta, vi imate 10, 15, sat vremena, dajte dva minuta da odgovorimo. Ne plašim se ja, ne plaši se niko ovde. Ne plašite se ni vi, niti treba bilo ko bilo koga da se plaši. Ali, ako se ne plašite, otvorite medije. Nemojte da delite narod svakodnevno, a to radite. I onda vi takvi kažete - hajmo pomirenje. Gospodo, dajte primer.

Ćirilica - neverovatno važna tema, mi smo joj privrženi i jeste deo našeg identiteta, naše osobenosti i treba je negovati. Ali, šta ste uradili u 12 godina vlasti? Doneli ste zakon 2021. godine, koji ima malo duži naslov ali se završava - i o zaštiti ćiriličkog pisma, 12 godina ste na vlasti, vi vaše sopstvene medije niste bili u stanju da prebacite na ćiriličko pismo. Na stranu ona dva tradicionalna, "Politika" i "Novosti", koji su ceo život, od kad postoje, na ćirilici. Sve ostalo je latinično, vaši elektronski i vaši štampani mediji.

Možda je i bolje. Nemojte pogrešno da me shvatite, ali neki su toliko loši od tih medija, mislim na ove štampane, neki su, izvinite unapred za ovo što ću reći, i građanima se izvinjavam, ali neki su takvo đubre i smeće da je bolje da ne budu na ćirilici. Ali, hoću da vam kažem sledeće. Ako se zaista borite za ćirilicu, imali ste i vremena i prilike da nešto konkretno tim povodom uradite. Nema grada u Srbiji gde ćete firmarine naći na ćirilici, 90% njih je na latinici. Mogli ste, kao u Moskvi, "Mek Donald", nekada dok je bio, ćirilično pismo. Šta fali? Jel fali nešto tome? Ne fali. Verujem da se slažete sa mnom. Verujem da se i vi, gospodine Vučeviću, slažete sa mnom. Uradite to, vi ste vlast, nisam ja.

Kosovo i Metohija, da li bi trebalo da se vraćamo na to? Svake sednice se vraćamo na to. Da je ostala ona obećana sednica, doduše, to ne ide vama na dušu, gospođo Brnabić, ali ide vašem prethodniku, obećana je bila sednica o Kosovu i Metohiji, Vladimir Orlić je to obećao i, naravno, obećanje nije ispunio, da napravimo sednicu o toj temi, nakon prihvatanja Francusko-nemačkog sporazuma. Ali, da li treba da se vraćam na tu temu?

Kažete - Rezolucija 1244, neodvojivi deo teritorije, itd, itd. Ali, dela su ipak nešto drugačija.

Briselski sporazum 2013. godine ste vi potpisali, vaša koalicija, ovaj vaš partner koji sedi ispred vas je stavio paraf. Briselskim sporazumom iz 2013. godine smo mi predali sudstvo na severu Kosova i Metohije, povukli policiju koju smo imali u civilu sa cele teritorije KiM. Doduše, da budem potpuno tačan, dali ste im mogućnost da pređu u KPS ili da odu u penziju. Civilnu zaštitu ste rasformirali, elektroenergetski sistem, telekomunikacije, a onda ste prihvatili mnogo kasnije secesionističke tablice RKS, itd, itd. A ono najgore - prihvatili ste Francusko-nemački sporazum i Aneks iz Ohrida koji stoji i dalje na sajtu Vlade, a Francusko-nemačkim sporazumom se upravo priznaje implicitno secesija naše južne pokrajine.

Kao što vidite, ja vam ne spočitavam da ste ukinuli dinar. Niste vi to uradili. To je u radio Kurti i to će raditi secesionističke vlasti. Ne spočitavam da je u vaše vreme napravljena kosovska vojska, kosovske bezbednosne snage, jer to niste mogli da sprečite, osim da mi pošaljemo naše snage. I u kritici sam pošten, jer, na nešto se može uticati, na nešto ne može.

Pitali ste, neko od vas, možda baš vi gospodine predsedniče Vlade, a šta drugo da radimo? Pa, gospodo iz vladajuće većine, za početak da ste radili ono što je Aleksandar Vučić govorio da treba raditi, pa porekao svaku svoju reč, bilo bi dovoljno. Recimo, kad je postavio barikade na severu KiM i kada su Srbi dali tri uslova, nije trebalo uklanjati te barikade dok ta tri uslova nisu ispunjena, ili ih nije trebalo ni stavljati i postavljati.

Kada je Aleksandar Vučić rekao da neće ići u Brisel dok se ne isporuči ZSO, Zajednica srpskih opština, šta god ja mislio o njoj, nije trebalo da ide u Brisel. A on je otišao, ne jednom, nego sto puta i prihvatio sto novih raznih dogovora, a ova dva najgora svakako. Samo da ste te dve stvari uradili, bilo bi bolje nego što jeste. I to nisam ja govorio, to je govorio Aleksandar Vučić. KM tablice da sačuva, možda je mogao, možda nije, ja verujem da je moglo, ali neću da ulazim u to.

Sve u svemu, kad pogledamo rezultate, sad ću reći i nadam se više nikad, jer ne volim o tome javno i ne volim to da ponavljam, ali rezultat vaše 12-godišnje vladavine kada je u pitanju kosovska politika je, nažalost, ovakav kako ću sad da izreknem - sve je manje države Srbije na KiM i sve je manje Srba na KiM. Nije izgovor ako kažete - bilo je iseljavanja i ranije. Pa, zato se i promenila vlast, da ne bude isto ili još gore.

Ljudi, u nekom se trenutku suočite sa odgovornošću. Ne možete stalno da se pozivate šta je bilo pre 12, 15 ili 100 godina. Kukavički je i to, valjda umete bolje. Sa takvom kosovskom politikom nema nikakve sumnje da je Republika Srpska sledeća i već se pritisak oseća na Republici Srpskoj i biće sve gori i gori, i to je normalna posledica. Kada popustite na jednom mestu, niko vam neće reći hvala na zapadu, nego će nastaviti da guraju, da uzmu sve što hoće da uzmu, jer je njihova politika konstantna.

Verujem da to razumete, mada ne znam šta da mislim pre ili šta je gore - da razumete, pa da ne radite ili da ne razumete i biće sve većih problema. U nekom trenutku negde treba povući liniju.

Za kraj, kažete da je ovo program za spas Srbije. Sa vama neće biti tog spasa Srbije. Ja mislim da je preduslov da pokušamo da stvari okrenemo i okrećemo na bolje - vaša smena sa vlasti. Ništa više, ništa manje i na tome će i Nova DSS i POKS i Srpska koalicija NADA raditi svim snagama kakve god te naše snage bile, a daćemo sve od sebe da dođe do te smene. Ja vam se zahvaljujem.

Ovako rasprava treba da izgleda, čini mi se. Ali samo kratak odgovor. Deklaracija o Srebrenici, mi smo glasali protiv 2010. godine i nikad posle toga nismo bili u koaliciji sa ljudima koji su glasali za. LJudi, vi sedite, ministarka u vašoj Vladi Deklaracija o Srebrenici 2010. godine nosi njen potpis, Slavica Đukić Dejanović. Dobro.

Šta je urađeno za Republiku Srpsku do 2012. godine? Možda nije dovoljno, ali evo reći ću vam dve stvari – kupovina „Telekoma“ Republike Srpske, i upumpavanje velikog novca, bez kog tada Republika Srpska ne bi mogla da opstane i Sporazum o specijalnim paralelnim vezama. Ne možete reći da nije ništa. Da li je moglo posle više iz tog sporazuma da se izvuče? Svakako, ali kao što dobro znate, od 2008. godine DSS više nije na vlasti, ali su vaši sadašnji partneri na vlasti.

Što se tiče ugla napada, ne tražimo mi izgovor nikakav. Da ova deklaracija ima istorijski značaj koji vi pridajete i za koji bih ja voleo da ima, sve bi ovo bilo drugačije, drugačije bi bila pisana, ne mislim samo na sadržaj, nego na način na koji je pisana, kao što rekoh malopre, konsultovalo bi se mnogo više ljudi, počev od srpske opozicije, drugačije bi izgledala ova sednica, drugačije bi izgledao ovaj današnji dnevni red.

Na kraju, kažete – ne možemo, nešto bi dodali, nešto bi oduzeli, nije sitnica kada vam je glavno spoljnopolitičko opredeljenje u direktnoj suprotnosti sa vitalnim nacionalnim interesima. O ovome sam sa gospodinom Dačićem, imali smo raspravu burnu 2012. godine, u jesen. Evo, 10 godina kasnije, 12 godina kasnije se vrtimo ukrug, i Kosovo i Evropa. Gospodo, ne biva. To nije detalj, to nije nešto što bih dodao ili bih nešto malo oduzeo. Svašta bih ja dodao, ponešto bih oduzeo, ali to su sitnice. Ovo naprosto nije sitnica, a neću se vraćati, hvala vam na ovih 20 sekundi viška, završavam, na onu protivrečnost između reči i dela koja je malo više od obične politike. Hvala puno.

Hvala vam puno.

Gospodine Dačiću pomenuli ste nekoliko istorijskih činjenica i jesu to jesu istorijske činjenice 2000-ih godina je bio narativ i priča o Evropskim integracijama niko to ne spori jednu ste činjenicu istorijsku predvideli od tada imate 2008. godinu Formalizaciju secesije ili kako oni kažu jednostrano proglašenje nezavisnosti i ono što je mnogo gore podršku Evropske Unije za projekat nekakvog Nezavisnog Kosova i Metohije i to je element istorijske činjenice koje menjaju i moraju po definiciji stvari da promene stav prema Evropskoj Uniji i to je potpuno dosledno, čudno je što vi taj stav niste promenili.

Tačno istorijska činjenica da je Kosovo i Metohiju proglasilo ili formalizovalo secesiju za vreme te Vlade DS-a i DSS-a za Vlade Vojislava Koštunice, a to je moglo da se spreči samo silom. Kao što sam ja maločas rekao da sam pošten u kritici prema vama i da vam nikada i nigde ni na političkom skupu, a kamoli u Narodnoj skupštini nisam spočitavao stvaranje kosovskih bezbednosnih snaga, ukidanje dinara itd, jer to takođe nije moglo da se spreči osim silom mislim da je krajnje nekorektno da stalno taj argument izrazito politikanske prirode koristite, prosto nije dostojan ni situaciji istorijskoj u kojoj se nalazimo niti problema sa kojim se suočavamo.

I, samo za kraj gospodine iz SDA Škrijelj, ja poričem kvalifikaciju onoga što se desilo kao zločina genocida što ne znači da se tamo desilo nešto lepo desio se zločin i svako od nas ima pijetet prema žrtvama svim žrtvama i muslimanskim i srpskim i svim drugim nevinim žrtvama.

Ja samo kao pravnik, ne čak ni kao Srbin, nego kao pravnik kažem da se to ni po jednom osnovu ne može okvalifikovati na način kako se kvalifikuje i da iza tih presuda stoji politička agenda, koja ima dalekosežne negativne posledice po moj narod, po srpski narod, a bogami i praktične negativne posledice moguće po Republiku Srpsku i na tu laž ne pristajem, a to nema nikakve veze sa mojim iskrenim i dubokim poštovanjem svih nevinih žrtava svih naroda.

Hvala vam puno, gospođo predsednice Narodne skupštine.

Pre nego što kažem nekoliko reči o ekspozeu mandatara gospodina Vučevića, dozvolite samo da se osvrnem na jednu vašu opasku, gospođo Brnabić, od maločas, s početka rada ove sednice, kada je došlo do, ne znam kako to da nazovem, incidenta ili manifestacije nezadovoljstva dela opozicije pred kraj govora mandatara, kada ste, gospođo Brnabić, rekli da vam je drago što su svi građani i cela Srbija videli šta se dogodila i to što vam je drago što je cela Srbija videla i građani šta se dogodilo donekle i mogu da razumem. Građani imaju pravo da vide ko je kakav i ko šta radi, ali ste dodali da vam je drago i što predstavnici diplomatskog kora su bili u prilici da vide ko je kakav u ovom našem najvišem predsedničkom domu i taj deo apsolutno ne razumem, ali biće da ste prečuli ceo moj uvod. Ja ga neću ponavljati, pitajte kolege šta sam rekao, ali, kažem, ta opaska da mi je drago da su predstavnici diplomatskog kora prisustvovali onoj nemiloj sceni maločas je nešto što je meni zaista apsolutno nerazumljivo i nikad neću moći da shvatim da je nekom drago kada stranci prisustvuju našim nemilim scenama, da ne kažem događajima.

Što se ekspozea tiče, ja sam izdvojio neke četiri tačke različitog nivoa opštosti, gospodine Vučeviću, da kažem četiri elementa, tri u pozitivnom kontekstu, nećete verovati, ali četvrti svakako ne u pozitivnom kontekstu i taj četvrti zapravo potire sva ova tri prethodna.

Prva stvar koja je bila zanimljiva i do sada, koliko se ja sećam, nije bila prisutna u ekspozeima mandatara za sastav Vlade Republike Srbije - mesto koje je dato Vojsci Srbije. Kada kažem mesto, mislim i količinski, mislim i na redosled u vašem ekspozeu. Dakle, to je stavljeno kao jedan od prioriteta rada buduće Vlade i to moram da kažem slobodno u ime cele Srpske koalicije NADA, to je nešto što je za nas krajnje pozitivno. Nema države bez vojske, nema snažne države bez snažne vojske i to je nešto, naročito u našoj geopolitičkoj situaciji, na čemu treba svakako raditi predano, postojano i istrajno.

Pomenuli ste povratak obaveznog služenja vojnog roka. To je nešto što je moralo da se desi ranije, ali kad god da se desi, a nadam se da će se desiti, je nešto što je više nego dobrodošlo. Uostalom, nema odvraćanja kada ste vojno neutralna zemlja bez obaveznog služenja vojnog roka. Koliko će on trajati, o tome ćemo razgovarati kada to pitanje dođe na dnevni red, što pre, to bolje, ali svakako je to pomak napred.

Pomenuli ste i koncept totalne odbrane. Ja više volim onaj drugi pojam sveobuhvatne odbrane, kao što mnogi autori koriste, ali, priznajem, u našim strateškim dokumentima je prisutan taj pojam totalne odbrane i tada ćemo morati neke stvari da definišemo.

Rečeno je ovde da jačanje vojske ne služi ni za kakve ratne ili ratno-huškačke pozive - što je jača vojska, manji je rizik od sukoba. Ponavljam, vojska ima odvraćajući karakter, ali kada se vrati to redovno služenje vojnog roka i za ne daj Bože ako se desi nešto što niko ne želi, ali u današnjem svetu, gde prisustvujemo ratovima od Ukrajne do Gaze, Izraela, takvu mogućnost nikada niko neće moći da isključi.

Ako se ikada takav jedan neželjeni scenario dogodi, moraćemo u tom konceptu sveobuhvatne odbrane da obuhvatimo i nešto što je neko pre nekoliko godina nazvao vojskom očeva a ne vojskom sinova, da golobradi mladići idu da služe vojni rok, apsolutno je poželjno i neophodno da idu u borbena dejstva kad imamo ovakvu demografsku sliku, a i vi ste iskoristili jedan izraz, doduše, ne preterano elegantan, čini mi se da ste rekli – biološka masa koju treba očuvati. Verujem da ste mislili na reproduktivni i demografski potencijal ovog naroda, dakle, kad smo ovako slabi danas, nemamo prava da dozvolimo da iko ko nije napravio porodicu gubi glavu, ponavljam - vojska očeva a ne vojska sinova, što će značiti i ozbiljnu obuku tokom celog našeg života dokle smo sposobni i kadri da nosimo tu pušku.

Druga tačka, mislio sam da će proći neprimećeno, ali nije. Doduše, u negativnom kontekstu je pomenuta maločas, čini mi se, vi ste rekli jugonostalgija, u krajnje negativnom kontekstu i time ste se dotakli nečega što je za POKS i Novu demokratsku stranku Srbije jedno od najtemeljnijih pitanja, a dotakli ste se nehoteći ili svesno pitanja korena, pitanja identiteta i potrebe, i to je ono na čemu mi insistiramo sve ove godine, identitetskog utemeljenja srpskog naroda.

Činjenica je da smo mi posle čitavog jednog veka lutanja, dvadeseti vek kroz jugoslovenstvo, ja bih čak rekao jugoslovenštinu i kroz komunizam, i danas nacija koja je poprilično politički ideološki, idejno dezorijentisana. Vratiti orijentir u toj ideologiji, znati ko smo, šta smo, odakle potičemo, znati ko je odgovoran za ratove u bivšoj Jugoslaviji i kako je došlo do tog raspada je jedan od temelja ne materijalne prirode, ali jedan od temelja da bismo uspeli da sagradimo bolju budućnost.

Treća tačka, vaš citat iz ekspozea – poniziti možemo jedino sami sebe, a to ni u kom slučaju nećemo učiniti, jer smo svesni da nema tog prosperiteta i bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja. Nema tog prosperiteta, nema te bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja. To je možda najistinitija stvar i najtačnija stvar koju ste rekli u vašem ekspozeu, a tu dolazimo do četvrte tačke, a to je nešto što je rečeno i pre ove današnje sednice, što je vaš doskorašnji predsednik stranke i formalni šef ove države, a suštinski šef partijske države Srbije, rekao pre nekoliko dana, to je da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta. I naravno, nikada vi to niste krili i naravno niko to ovde nije očekivao da će biti drugačije.

Ali, kad se kaže Vlada kontinuiteta, onda se može samo biti u kontinuitetu sa odsustvom vizije prethodnih Vlada, u kontinuitetu sa nacionalnom izdajom i lažima i manipulacijama tim povodom sa prethodnim vladama, u kontinuitetu urušavanja institucija i brutalnog gaženja demokratije i kontinuitetu sa opštim kulturnim, a ja ću reći i moralnim srozavanjem našeg društva i našeg naroda.

Hajde da krenemo od ovog poslednjeg. Govorili ste vi u vašem ekspozeu o kulturi i o muzejima, i o objektima koji će se graditi, i ne kažem ja da objekti nisu važni, još manje kažem da muzeji nisu važni, ali je nekako protivrečno da istovremeno govorite o kulturi, da dižete objekte, a imamo programe masovne kulture koji su promocija i prostakluka i primitivizma i najgorih vulgarnosti, od rijaliti programa na „Pinku“, „Hepiju“ i drugim režimskim televizijama, do nekih jutarnjih programa na tim istim televizijama.

Što se morala tiče, rekao sam i prošli put, uvek je bilo preletača, ne u ovolikoj meri, ali ih je bilo, ali nikada nije bilo da vi od preletanja pravite vrlinu, da od ljudi koji prelete, pravite vaše prve perjanice. Ne može nešto što je moralno, ne diskutabilno, nego za svaku osudu, biti predstavljeno kao vrlina, a vi to, kad kažem vi, ne mislim na vas lično, ali organizacija čiji ste sada predsednik apsolutno to radi.

Što se tiče urušavanja institucija i demokratije, još jedan vaš citat iz ekspozea, strana 44. Kaže mandatar, gospodin Vučević – ja čvrsto verujem u demokratiju, verujem u smenjivost vlasti, verujem u pravo na izbor. Ne, ne verujete. I kada ste to rekli, rugali ste se i nama iz opozicije i svim građanima koji prate ovu sednicu. Da ste rekli verujete u Deda Mraza, da ste iskazali taj stav, i to napisali u ekspozeu, ta tvrdnja bi bila verodostojnija. Čovek u godinama, ali zašto da ne, krije veliko dete u sebi. Bilo bi svakako verodostojnije nego ova rečenica da verujem u demokratiju, jer da verujete u demokratiju, ne biste bili ni član SNS, a kamoli predsednik SNS.

Da verujete, gospodo, u demokratiju, ne biste zatvarali medije za opoziciju, a sa tih istih medija, inače sa nacionalnom frekvencijom, pravili najprljavije i sprovodili najvulgarnije prljave kampanje sazdane od besmislica i laži protiv te iste opozicije.

Da verujete u demokratiju pluralizam, smenjivost vlasti, ne biste terali ljude u javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima da vam jure kapilarne glasove i sigurne glasove, da ih dovlačite na mitinge. To ne radi neko ko veruje u demokratiju.

Konačno, neko ko veruje u demokratiju ne organizuje migracije birača. Nemojte da se pravimo sad zaista kao deca da ne znamo da se to dešavalo. Pomenuo sam i prošli put i Arenu. Uhvaćeni ste na delu i u Maloj Krsni. I to se radi. Ljudi, mi se znamo, ja znam skoro sve vaše poslanike. Sa nekima još uvek imam relativno dobar odnos. Neki ne smeju da se jave. Toliko o demokratiji, jer se plaše unutar stranke šta može da im se dogodi. Neki još uvek imaju hrabrosti da se jave. Neki čak i kažu – preterali smo sa dovođenjem tih ljudi i sa tim migracijama. I to sam vam rekao prošli put. To znate vi da radite, znate vi, znamo mi, zna cela Srbija.

Ponavljam, Mala Krsna, uhvaćeni ste na delu, a takvih Malih Krsni ima koliko god želite.

Uostalom, kada su u pitanju institucije i Ustav ove zemlje, da verujete u demokratiju, pravnu državu i Ustav Republike Srbije, ne bi moglo da se desi da jedan čovek, formalni šef države Aleksandar Vučić, na Svetog Jovana prošle godine napravi državni udar, kad se kaže državni udar, misli se na državni udar odozgo, da pljune i zgazi celokupni pravni poredak u ovoj zemlji i to dvostruko, prvo uzurpirajući nadležnost koja mu ne pripada. Ostaće zapisano da jedan čovek, jedan čovek, koliko god on bio predsednik države, otišao na sastanak sa pet stranih diplomata na Svetog Jovana prošle godine, izašao sa tog sastanka i rekao tu čuvenu rečenicu – spreman sam da radim na konceptu, odnosno spreman sam da prihvatim koncept i radim na implementaciji predloženog sporazuma, onog čuvenog francusko-nemačkog sporazuma. Time je dvostruko zgazio Ustav. Prvo, nije njegova nadležnost da utvrđuje i vodi politiku zemlje. Član 123. Ustava Republike Srbije – Vlada utvrđuje i Vlada vodi politiku.

Drugo, ne samo što je pogazio formalno, nego i sadržinski. Ljudi, ni Vlada, ni niko živi dok je ovaj Ustav na snazi iz 2006. godine, na stranu istorijska čast i geopolitička stabilnost i budućnost ove zemlje, niko nema pravo da prihvati priznanje, makar ono bilo i implicitno, secesiju naše južne pokrajine, a to je Aleksandar Vučić uradio na Svetog Jovana prošle godine, pa je to potvrdio u Briselu, a onda je Ohridskim sporazumom u martu 2023. godine sve to dodatno zapečatio.

Šta beše piše u tom francusko-nemačkom sporazumu? Da će strane, kaže, Kosovo i Srbija, razvijati normalne dobrosusedske odnose jedni sa drugima na osnovu jednakih prava.

Ne može pokrajina imati jednaka prava sa državom, ljudi, da li ste vi normalni? Da ćemo priznati dokumente, nacionalne simbole, uključujući i pasoše, diplome, registarske tablice, da li ste prihvatili već? Uostalom sam Aleksandar Vučić je rekao da ste već počeli da primenjujete taj sporazum. To ste prihvatili i o tome ste lagali. Ja se sećam februar, mart, april, vaše perjanice celoj Srbiji su govorili - pa nije to nikakav sporazum, nije to ni not paper, to je ništa, i to nije prihvaćeno, pa to je ništa, to apsolutno ne postoji, pa se od toga da ne postoji ispostavilo da se našao na sajtu Vlade Republike Srbije aneks tog ugovora, a onda je sve to ušlo u Poglavlje 35 pregovaračkog procesa.

Lagali ste o Sporazumu, lagali ste da ne radite nešto što radite, jer ne možete to da priznate zato što se pretvarate da ste patriote, imate taj fasadni, lažni u biti kič patriotizam koji to nije. Kako ste tada lagali, sada kukate. U vašem ekspozeu, gospodine Vučeviću, o Kosovu i Metohiji nema ništa osim da je nepravda, osim da strane sile ne poštuju datu reč i ne znam šta drugo.

Pritom kukate za Savet Evrope. Savet Evrope je takođe deo ovog sporazuma, član 4. sporazuma koji ste prihvatili kaže – Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, a to je Aleksandar Vučić rekao. Ne smeta njemu Kosovo u Savetu Evrope, smeta mu ono što je rečeno da će dobiti za uzvrat nije poštovano, i to ste stavili u ekspoze, tri stvari, i jedna od te tri stvari je čuvena Zajednica srpskih opština. Ljudi, to ste rekli vi, nemojte da se ljutite na mene, to ste rekli vi, tu ste imali delić iskrenosti, jer sada je već i suviše jasno o čemu se radi.

Konačno, sve ovo pokazuje što radite da vi suštinski nemate političku viziju budućnosti ove zemlje. U ovim ozbiljnim istorijskim vremenima u vrlo delikatnim, a da je to blaga reč, geopolitičkom kontekstu za našu zemlju, u situaciji kada zapad gubi relativno svoju moć, kada je uravnoteženje mnogo veće, vi u toj situaciji kada se otvora manevarski prostor za Srbiju, zapravo predstavljate instrument politike zapada na postjugoslovenskom prostoru. Ne volim tu reč zapadni Balkan. To je briselska administracija i birokratija izmislila daleke 2000. godine, a politika zapada za postjugoslovenski prostor, ono što ste vi spočitali nekom maločas, neće Srbija nikada biti dovoljno mala da njima bude odgovarajuća. Vi ste postali instrument te politike implicitnim priznanjem secesije Kosova i Metohije, a onda se čudite što se težište pritiska prebacilo na Republiku Srpsku, pa šta ste očekivali, ljudi? Kada se ovde povuče linija, zapad ide dalje i neće stati Republika Srpska iliti unitarizacija BiH, otud i rezolucija koja se najavljuje, a onda će malo biti Raška oblast, pa ćemo doći na kraju do tih nekih devetnaestovekovnih granica Srbije, kakve oni žele za nas, ali kakve mi svakako ne bismo smeli da želimo za sebe.

Ima među građanima jedan mit koji vi održavate kroz te vaše medije, kroz prisustvo nekih ministara koji važe za patriote, rusofile itd. To je da Vučić zna šta radi i da će on preveslati zapad. On zna šta radi, ali neće preveslati zapad, preveslaće sopstveni narod, vas, ako neko od vas još uvek iskreno veruje u bilo koju vrstu nacionalne ideje, a takvih je sve manje kod vas, ali svakako svoj narod. Ne može on da prevari zapad. U šibicarenju je zapad malo ozbiljniji igrač. Može nas ovde, izvinjavam se na izrazu, ali da išibicari.

Šta raditi? Vaša kosovska politika je doživela slom. Pitanje EU se više ne postavlja. Ja to pričam od 2008. godine, sa Ivicom Dačićem sam imao raspravu burnu 2012. godine, a baš u vezi te lažne parole i Kosova i Evrope koju ste svi ponavljali godinama unazad i posle kada vam neko dođe i kaže – ljudi, ne može Kosovo i Evropa tražiće od nas, traže od nas da priznamo secesiju Kosova i Metohije, ne vi ste lagali i Kosovo i Evropa, a onda ste lagali kada ste rekli – ako dođemo dotle, do te alternative, mi ćemo izabrati Srbiju, dakle Kosovo, a ne Evropu. Došli smo ljudi, ušli u ovaj sporazum, Ohridski i ovaj drugi, francusko-nemački, u poglavlje 35.

Kada ćete doneti tu odluku da kažete – gospodo iz Brisela, članstvo za nas više nije opcija zbog vašeg delovanja hoćemo najbolju moguću saradnju, ali ovog trenutka našu spoljnu politiku ćemo učiniti doslednom koherentnom i gradićemo stvari na zdravim temeljima. Da li je to lako uraditi? Znam da nije, svakako nije, a da li će ova igra, igranka u kojoj se mi polako davimo i dajemo ono što nismo smeli da damo, dati rezultate? Neće. Bićemo preveslani i prebacićete Srbiju u potpunosti na zapad a gde ona istorijski i civilizacijski nikada u potpunosti nije pripadala.

Zaista za sam kraj. Skočili ste prošli put kada sam rekao da od odgovornosti neće pobeći, pa se pominjala batina koja ima kraja dva, pa može da ima i 52 kraja i 100 krajeva. Od odgovornosti pobeći nećete i to nema veze sa mnom, gospodo, može sad srce da me strefi, šlog, da padnem ovde, ali to se opet neće promeniti. To nema veze sa mnom, gospodo. Neko ko uradi nešto što nijedan Srbin u istoriji ovog naroda nije uradio, a to je da kaže – Kosovo je izgubljeno, daj da ga damo, ajde implicitno da ga priznamo. Za to se, ljudi, plaća cena. Plaća se cena. Nisam tu bitan ja, niti bilo ko od nas. Plaća se cena i od te cene nećete moći da pobegnete. Zato je meni cilj i time završavam, znam da je vreme isteklo…

… što se pre to desi, šteta će biti manja, a Srbi su dovoljno žilav narod da mogu da i posle štete koju ćete vi naneti da se uzdignu u ove dane Vaskrsa. To je možda najbolja poruka. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, rečeno je ovde, vi ste, gospođo Brnabić, rekli da je osnovna vrednost istina, i to, naravno, prevazilazi kodeks ponašanja narodnih poslanika. Jeste osnovna vrednost istina, pa sa tim u vezi hajde malo da govorimo istinito.

Za sam početak, uopšte nisam planirao, ali dve greške, a samim tim i neistine da ispravim. Nisu to najvažnije neistine koje su izrečene u toku ovog obraćanja ovlašćenog predlagača SNS. Jedna je da nacionalnom delu opozicije, a tu moram da priznam da prepoznajem sebe i srpsku koaliciju NADA, Novi DSS i POKS, bez ikakve sumnje, smeta i da smo ikada tražili da predsednik vaše stranke, doskorašnji, predsednik države, za mene samo formalni, ne može da bude nosilac liste. Neka bude, bili su i ranije, nikakav problem nemamo sa tim, niti smo ikada takav zahtev uspostavili, niti je to opozicija u svoja tri zahteva 1. aprila rekla. Ne znam zašto to pominjete, prosto nije istina.

Jedna još manje važna greška, gospodine Jovanov, u Beogradu 3.000 potpisa za grad, a bogami za gradske opštine skoro 10.000, manje-više, nemojte me uzimati za reč, ali mnogo više. Pet ne postoji, za gradske opštine mnogo više. Trebalo bi to da znate, kao neko ko se bavi politikom, elementarne stvari.

Sad da se vratimo na malo ozbiljnije stvari i ozbiljnije istine. Govorili ste ovde o kompromisu. Čuo sam čak reči u medijima jedinstvo, nisam siguran da je pominjan konsenzus, ali nema veze, kompromis-jedinstvo. Ljudi, nema kompromisa kada se govori o slobodi izbora. Nema kompromisa kada se brani demokratija, kao što nema kompromisa kada se brane nacionalni interesi ove zemlje.

Danas smo došli u situaciju da Aleksandar Vučić i njegov režim, a vi ga ovde predstavljate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predstavlja glavnu pretnju, jedinu pretnju i demokratiju u Srbiji i slobodnim izborima, a bogami i odbrani nacionalnih interesa, i to je nažalost jedina istina.

Sledeća istina, vratiću se ja na nju, nemojte da brinete ništa, kako je tekao ovaj proces prigovaranja vlasti i opozicije? Istina je da smo još 13. marta uputili jasno i glasno poziv predstavnicima vlasti da razgovaramo jer je politička kriza duboka i stvarna. Šta god se vama činilo, gospodo, koliko god bili opijeni vlašću i moći koju imate, ozbiljna je i duboka politička kriza i to će se nažalost pokazati. Sutra, prekosutra, potpuno nebitno, biće erupcije kad-tad na našu sveukupnu veliku žalost zbog vaše neodgovornosti.

Dakle, 13. marta nije bilo nikakvog odgovora, ignorisali ste to, onda smo zvanično uputili poziv 20. marta za razgovore shvatajući koliko je teška situacija. Tek ste zakazali prve razgovore, verovatno simbolički, na 1. april. Valjda ste nagovestili da je to sve za vas isključivo šala, pa zašto ne bismo krenuli 1. aprila?

Dakle, 1. aprila smo došli sa tri jasna zahteva. Načelno ste prihvatili dva. Prema trećem, gospodine Jovanov, niste imali rezerve, nego ste ga glat odbili, rekavši da je to protivustavno.

I, da, ja sam, naravno u saradnji sa kolegama iz opozicije, poslao na samom sastanku, bili ste tu, elektronskim putem, Dejanu Đurđeviću, kolegi sa fakulteta, način kako može da se pravno, što bi se reklo „legi artis“ uradi da svi izbori budu u jednom danu, čak da budu i 2. juna. Ovo je 1. april kada govorim, mada smo već i 1. aprila pominjali jesen. Vi ste to odbili i 3. aprila. Nema ništa od spajanja izbora, to niste hteli i to je jedina istina.

Bio je sastanak 11, na njega ću se vratiti malo kasnije, poslednji sastanak 17. mi već od 11. nismo uopšte prisustvovali kao srpska koalicija NADA. Dana, 17. aprila vam je jasno rečeno da 2. jun više nije opcija, jer je kasno, da je jedina opcija da se donese Ustavni zakon u izmenama i dopunama Ustavnog zakona, odnosno Zakona za sprovođenje Ustava, gde ćemo sve objediniti, stvoriti uslove i pomeriti za jesen. To je bila poslednja reč opozicije kao takve, to je SPN i dao vam je taj dokument, da biste vi 18. aprila izašli u medije i rekli: „E, ne, sve ono što smo odbijali kategorički, sve ono što smo govorili da je potpuno protivustavno, ne, to ćemo sad ipak da prihvatimo.“ Ali, mi nismo tražili to.

Hajde da se vratimo na dokument, da vas poštedim čitanja stenografskih beleški. Ovo smo poslali. Čitajte slobodno, ja ću pročitati dokument koji ste dobili. Šta ste tražili, šta smo vam dali kao pravnu radnju za 2. jun? Kaže, ovde: „Lokalni izbori u drugim opštinama i gradovima u kojima su poslednji put bili održani 21. novembra 2020. godine morali bi biti raspisani“. Znači, ne najavljeni, gospođo Brnabić, jer ste i mene pominjali u medijima, raspisani najkasnije do 18. aprila. Danas je koji, gospodo? Dvadeset drugi, još uvek nisu raspisani.

Zašto smo rekli najkasnije raspisani? Da bi ostalo 45 dana minimum za vođenje kampanje. Još vam pišem u predlogu, da li ste ga uopšte čitali? Pustite stengrafske beleške, Jovanov, čitajte dokumenta koja vam dajemo ako imate iole želje i volje da nešto unapredite, kao što ja znam da nemate.

Piše: „Idealno bi bilo da kampanja traje punih 60 dana, ali to je sad već nemoguće zato mora da se raspišu do 18. aprila najkasnije.“ Znate šta to znači u srpskom jeziku, poslednji mogući datum da bi kampanja trajala 45 dana. Šta se vi sada uradili? Ja ne znam da li su kolege iz opozicije koja hoće da ide na izbore svesne šta ste sad svi zajedno uradili? Omogućili ste da nemamo mogućnosti nikakve za kampanju za lokalne izbore. Trideset dana dok dobijete notare, treći, četvrt, peti, šesti da,n kako se smiluju, pa dok skupite potpise, nezavisno od našeg konteksta, praznika, Vaskrsa itd, to će biti u budućnosti, pa dok se proglasi lista, pa dok odštampate vaše materijale sa brojem liste, pa ostaće vam ljudi 10 dana za kampanju. Njima to odgovara. Njihove prevarene radnje, njihovo šibicarenje, njihov DNK, ljudi to je njihova druga priroda. Laž, manipulacija, šibicarenje. Ne znam kako ćete i vi? Divno. Nikad niko nije tražio tako nešto. Nikad niko nije tražio to što ste vi naveli za 18. april.

To su bili vaši odgovori, ali ima jedan sastanak koji je meni bio posebno poražavajući u celoj ovoj priči, čuveni 11. april gde ste gospodo i SNS i iz SNS i Aleksandar Vučić na vašem čelu pokazali vaše pravo lice, bedno, kukavičko i spremno da sroza autoritet zemlje, da ponizi zemlju kako bi ubeđivali strane ambasadore da ubede deo opozicije da izađu na izbore.

Ljudi, otkud strani ambasadori da se mešaju u naše probleme? Otkud strani ambasadori na sastanku između vlasti i opozicije? Kako ste smeli da ih pozovete? Kako ste se drznuli da ih pozovete, da prljav veš iznosite napolje pred ambasadorom SAD, EU, šta ste još nabrojali, da li je bila Kvinta ili ne, meni naravno na pamet nije palo da se pojavim na takvom sastanku. Prljav veš se, gospodo, iz kuće ne iznosi. Vi niste dostojni da budete vlast u ovoj zemlji.

Jesu, to su zbog toga Hilovi izbori. Hil je izašao posle tog sastanka, ničim izazvan i rekao: „Ne, ne, treba izaći. Ne, bojkot je pogrešno rešenje.“ Mogu otvoreno da kažem neka kradu, neka rade, nama odgovara takva vlast. Daje Kosovo, daće Republiku Srpsku, daće i neki novac, nemojte, budite tu, ali to je Hilova stvar. Mene Hil ne zanima, Hil je ovde da sprovodi spoljnu politiku SAD, a ne srpske nacionalne interese.

To je taj vaš kukavičluk koji je za mene neverovatan. To je onaj kukavičluk kada vi prihvatite u francusko-nemačkom sporazumu član 4. po kojem se Srbija neće protiviti ulasku Kosova i Metohije u bilo koju međunarodnu organizaciju, a onda kukate na neku Doru Bakojani. Ljudi, koga briga za Dou Bakojani? Da li je ona srpkinja? Šta ona može da izda kada nije srpkinja? Jedini koji je tu izdao je Aleksandar Vučić i rekao je javno da on nema problem da Kosovo bude u Savetu Evrope, ionako u Savet Evrope mogu da uđu samo države, ali da su ga prevarili jer su mu obećali nekoliko stvari, Dečane i obećali su mu čuvenu Zajednicu srpskih opština, koju ste vi potpisali još 2013. godine.

Vama treba 11 godina, sve ste dali i iz Briselskog sporazuma i sve preko toga i prihvatili usmeno nove. Na kraju ćemo dobiti, ne daj Bože, ali sve ide u tom pravcu, našu južnu pokrajinu u međunarodnoj organizaciji. Dora Bakojani? Zar vas nije sramota, ljudi? To je isključivo vaša odgovornost i odgovornost Aleksandra Vučića, nedostojnog predsednika ove države.

Zašto ovo nisu izbori i dalje? Ne samo zato što su ovo Hilov Vučićevi izbori, Hil Vučić izbori, već zato što nisu slobodni. Gospodo, izbori koji nisu slobodni nisu izbori. Nije ovo samo pitanje arene i Male Krsne i znamo da ste dovlačili, pa vaši ljudi su meni govorili, neću ih imenovati jer ćete ih izbaciti iz stranke, preterali smo sa dovlačenjem ljudi, znam, preterali smo. Kako objašnjavate arenu? Kako objašnjavate Malu Krsnu? Da li je bilo četiri, 44, 400 hiljada, nebitno ljudi, vi kradete izbore.

To je poslednja, to je ona kap koja je prelila čašu medijske slike gde su nacionalne frekvencije koje treba da odgovaraju u Zakonu o javnom informisanju i o Zakonu o elektronskim medijima su se pretvorile u vaše najbrutalnije i najvulgarnije propagandne servise i službe.

Mi tako idemo na izbore godinama i to je postala nova normalnost. To je nenormalno i toga nema u ozbiljnoj demokratskoj državi, kao što nema da javna komunalna preduzeća ili bilo koja druga javna preduzeća učestvuju u kampanji da se tamo ljudi koji su zaposleni prosto kao robovi teraju da donose kapilarne glasove, sigurne glasove ili da direktori tih javnih preduzeća, kako se zove ovaj mladi momak, Relja Ognjanović ili Ognjenović, sve jedno? Na stranu što je postao sa 30 godina kao fizioterapeut sa par sertifikata sa nekog ekonomskog fakulteta pomoćnik direktora tako važne institucije, pa onda dve godine kasnije i direktor PIO fonda, nego što ga terate i vi se ponosite time a i on, koje je to ludilo u vašim glavama, što ide i pravi od vrata do vrata kampanju. Ide po ulazima beogradskih opština i deli letke, direktor PIO fonda.

Ljudi, jeste li vi sa uma sišli? U šta vi pretvarate ovu zemlju, a to je na tragu onoga što je držao pečenjaru, pa ste ga postavili za direktora EPS-a. Da li ste vi svesni šta radite uopšte? Da i ste vi svesni potpunog ludila i nesreće koju pravite u ovoj zemlji?

Ali, nije ni to, nego je, vraćamo se na ovu kap, a to je ta neverovatna zloupotreba i svi ovde znamo da ste to primenjivali, zloupotreba prava na prebivalište i sa tim nikakve dileme nema.

Sada se vraćam na ovo zašto ova situacija krajnje opasna. Možemo mi ovde ponekad i da se nasmejemo, možemo i da se našalimo, sve je to divno, a situacija je tragična. Ne bih išao do 1914. godine, ne bih išao ni do 1941. godine, ni na neka druga vremena koja su bila teška, jesu ovo teška vremena, ne toliko teška, ali se ponekad zaista zapitam, ovo se ne odnosi na vas, gospođo Brnabić, i na dobar deo vas se ne odnosi, ali na jedan deo ne mali se odnosi - kako ste, ljudi, od srpskih patriota, od Karlobaga, Karlovca, Ogulina, Virovitice, što vam ja inače ne zameram, došli do toga da ćete napraviti od Srbije beogradski pašaluk?

Dali ste Kosovo i Metohiju, priznajete secesiju francusko-nemačkim sporazumom, danas ćete time dati i Republiku Srpsku. Na Kosovu se brani ne samo srpsko Kosovo i naša država, na Kosovu se danas brani i Republika Srpska. Onaj miting u Banja Luci od pre nekoliko dana nikada ništa zloslutnije nisam video od vas na tom mitingu -kao da dželati Srpske stoje na tom mitingu.

Ljudi, razumem za neke koji su bili u G17, u nekim drugim strankama, za one izvorne koji su došli iz Srpske radikalne stranke, da li je moguće da ste toliko časti izgubili? Da li je moguće da vas je moć toliko opila? Da li je moguće da toliko pravdate čoveka koji očigledno, i nemojte da se ljutite i da skačete odmah, neko je pominjao ovde psihijatrijske preglede, gospodin Jovanov, za Skupštinu,hajde da ih uvedemo za predsednika države, nisam siguran kakvi bi bili rezultati, čovek je lagao, ovde pred vama sve nas, šta treba da uradi da slaže da se vi osvestite i da kažete ovaj čovek nas vodi u provaliju.

Šta treba da se dogodi? Jel rekao KM tablice ostaju - pa nisu. Rekao francusko-nemački sporazum je neprihvatljiv. Ivica Dačić sada nije u sali. Ivica Dačić je decembra 2022. godine rekao - ovo je neprihvatljivo. Jel naš Savet za nacionalnu bezbednost doneo zaključak rekavši da su ti sporazumi neprihvatljivi, a onda vi godinu dana lažete - pa nismo ih prihvatili, pa jesmo, pa oni se ne ispunjavaju? Onda sam Vučić kaže u Francuskoj – da, da, mi smo već tri uslova ispunili. Jesmo, RKS tablice se šetaju centralnom Srbijom, evo Kosovo ide u međunarodne organizacije.

Ljudi, šta treba da se uradi i šta ovaj čovek treba da uradi da se vi probudite i da vidite provaliju u kojoj ćemo se naći.

Nacionalno rastakanje će se sa vama nastaviti. Moralno rastakanje će se nastaviti ove nacije. Nemojte da ljutite, vaše glavne perjanice su preletači i današnji ovlašćeni predlagač je član DSS nekada bio. Vidite kako je to čudno. Ti ljudi ne preleću iz vlasti u opoziciju. Uvek je smer isti – iz opozicije u vlast. Ko je to radio u srpskoj istoriji do poturica?

Ljudi, vi ste razvili u ovoj državi, vi ste razvili u ovom narod duh i psihologiju poturice. Dajemo Dečane za Lidl, daćemo Gračanicu za restoran Džejmija Šija, daćemo Kosovo za Beograd na vodi, a Srpsku ko šiša, a imaćemo i Luj Viton, pa, Dragan Marković Palma nije tu, ćemo moći sa tašnicama Luj Viton da se šetamo ko krnjoj Srbiji, latiničnoj Srbiji i informerovskoj Srbiji.

Mi, gospodo, na to ne pristajemo i nikada nećemo. Svaki put kada napadate opoziciju pričate o vama.

Šta je zaključak? Zaključak je da je ova kriza ozbiljna. Jeste sada malo ušićarili, jeste malo i šibicarili, to vama sjajno ide, ali nemojte da se radujete da mislite da ste pobedili. Ne pričam sada uopšte o ovim izborima koji će biti 2. juna. Nemojte da se radujete, ozbiljna je situacija i ponavljam – kad tad će sve doći na naplatu i vama direktno što me, da vam kažem, mnogo ne žalosti, ali će doći na naplatu celoj zemlji i državi Srbiji i srpskom narodu i srpstvu. Zato dok nije kasno, nezavisno od 2. juna, jedino rešenje će biti u bliskoj ili ne tako bliskoj budućnosti da se konačno zaista ostvare elementarni, kada kažem elementarni to su stvarno minimalni uslovi za koliko toliko fer i poštene izbore, da možemo da odemo na nacionalnu frekvenciju komercijalni televizija, da može da se čuje drugi stav, a nakon toga da se raspišu izbori.

Mi smo vam dali predlog Ustavnog zakona. Evo ga ovde. Sve jasno piše. Verujem da ga nećete prihvatiti, kao što verujem da inače ništa nećete prihvatiti i ova dva uslova nećete ispuniti. Tek ćete sada razgovarati. Na stranu to ludilo što je deo opozicije prihvatio da dok je kampanja u toku razgovara o uslovima, ali dobro. Može da se ponizi samo onaj koji prihvati poniženje. Niko drugi. To je vaša priroda, a neki drugi pristaju na takve stvari.

Još nešto da vam kažem, ja ozbiljno radim sa timom ljudi, pravnika, na pravnom sveobuhvatnom, zapravo, poretku ili ti nekoliko zakona gde ćemo kada vaša sveća prekine da gori, a ničija nije gorela do zore, neke stvari poravnati i neke odgovornosti staviti na sto i neke stvari procesuirati jer drugačije neće moći, jer ako se to ne desi ova Srbija i ova naša zemlja neće imati svetlu budućnost nikako. Na tome radimo i to će se, ljudi, desiti. Što se pre desi to je bolje.

Što se tiče farse 2. juna, ja pozivam građane da ne budu deo farse, naročito Beograđane gde je bila najveća krađa, da ne izlaze na nešto što izbori nisu, nešto što nisu izbori na to se ne može ni izaći. Ne brani se ni demokratija, ni sloboda na Hilovoj i Vučićevoj farsi, a kamoli na naprednjačkim manipulacijama i lažima.

Imao bih još mnogo, ali ću završiti sa ovim pa će biti prilike, ja se nadam, za repliku jer je bilo ovde još nekoliko tih sitnih prevara, sitnih duša poput, ajde to ću da kažem samo za kraj, reče ovlašćeni predlagač da je opozicija kriva za RKS tablice, pa neće biti. Godine 2011. je potpisan Sporazum o slobodi kretanja. Ja tada nisam bio na vlasti. Bio sam opozicija i tada i nisam se slagao sa tim sporazumom, a tamo ne piše to što ste vi prihvatili. Tamo apsolutno ne piše to što ste vi prihvatili. To je još jedna od vaših manipulacija. Vidim da se okrećete još jednom preletaču, gospodine Jovanov. Između preletača se verovatno najbolje razumete, ali to prosto nije istina.

Ljudi, borićemo se za pristojnu, za moralnu, za nacionalnu i za demokratsku Srbiju i u toj borbi ćemo pobediti. U to, gospodo, uopšte ne sumnjam. Hvala.