Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko pitanja za ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanasković.

Prvo pitanje se tiče sistema e-Agrar koji je definitivno zakazao zbog toga što veliki deo naših poljoprivrednika ne zna da koristi, jer se niste potrudili da ih obučite? Zašto se na silu sprovodi uvođenje e-Agrara kao obavezno iako su ga u Hrvatskoj i Sloveniji, državama koje imaju manje poljoprivrednika od nas, uvodili dve godine i još uvek nisu u potpunosti završili taj proces.

Da li je to što se stalno produžava rok za registraciju dokaz da sistem ne funkcioniše i neće profunkcionisati uskoro? Ušli smo u jun, većina poljoprivrednika po nekim procenama, čak 80% nije dobilo regres za biljnu proizvodnju. Zbog čega se toliko kasni? Smatramo vas direktno odgovornim, jer mnogi poljoprivrednici će i ovako preskupu setvu još skuplje platiti pošto novac nije uplaćen, pa su primorani da uzimaju đubrivo, semena i preparate na predloženo plaćanje.

Da li znate, možete li i smete li da nam kažete koliko je uvezeno mlečnih proizvoda od početka godine i koliki je deficit u ovoj oblasti? U zemlji Srbiji koja je Bogom dana za poljoprivredu i stočarstvo i koja je nekada naročito u vreme Kraljevine Srbije bila veliki izvoznik mlečnih proizvoda.

Rok za isplatu premija za mleko po e-Agraru je 30 dana, zbog čega premija još nije isplaćena svim proizvođačima pogotovo malim koji su to pravo po prvi put ostvarili? Da lis te svesni kakve će posledice ostaviti po naše seljake koji su računali na to i ukalkulisali u svoju cenu proizvoda?

Naredno pitanje za ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanasković i ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović.

Kompanija „Eliksir“ više puta je optužena od strane ekoloških udruženja i građana da u procesu dobijanja veštačkih đubriva koristi otrovne kiseline. Iz ove kompanije to nisu demantovali, čak su i u više navrata potvrdili da to rade, te da to nije ni sporno. Ove kiseline sadrže teške metale i otpade iz ovih kiselina završavaju u zemljištu, odnosno u letini koja se sa takvog zemljišta skida, a kojom se mi posredno ili neposredno hranimo. Ekološki aktivisti tvrde da zemljište đubreno ovakvim đubrivom ostaje zatrovano narednih hiljadu godina.

Pitanje, da li neka od javnih službi kontroliše sastav ovakvih đubriva ili kontrolu vrše isključivo laboratorije koje su u vlasništvu proizvođača đubriva? Na koji način Ministarstvo planira, i ako uopšte planira, da zaštiti građane od zagađenja?

Poslednje pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović. Kompanija Rio Sava d.o.o. koja je ćerka firme „Rio Tinta“ pokrenula je program održivog i lokalnog razvoja kako bi se kroz finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava podržale rast, razvoj, unapređenje poslovanja i samozapošljavanje u lokalnim zajednicama Loznice i Krupnja?

Naselje Štavice na području opštine Krupanj gde je dogovoreno odlaganje jalovine je dobilo asfaltiranje putnih pravaca od donacije Rio Sava. Poljoprivrednicima u ovom kraju se dele bespovratni vaučeri od 5.000 i 10.000 evra za kupovinu traktora, mašina i druge poljoprivredne mehanizacije. Ova kompanija Rio Tinto ne radi zato što je osnovna delatnost humanitarni rad, nego čist profit.

Da li to znači da „Rio Tinto“ ne odustaje od svoje ideja, a da li to znači da i vi ne odustajete od ovog projekta? Da li je istina da ste im obećali nastavak saradnje, pošto malo umirite javnost, a nešto ne potkupite vaučerima i asfaltom? Da li će se ministarka Vujović obratiti javnosti i objasniti o čemu se radi i prestati da se krije i beži od novinara? Javnost želi da zna njene stavove, a ne stavove njene PR službe koje zamaskiraju i ulepšavaju realnost. Hvala.