Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9809">Balint Pastor</a>

Balint Pastor

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih ispred Poslaničke grupe manjina i Saveza vojvođanskih Mađara da iznesem stavove u vezi Predloga zakona o kulturi.
Smatramo da je ovaj vrlo značajan zakon, nažalost, ostao u senci ovog drugog predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju. Zakon o kulturi je veoma značajan zakon i nas veoma raduje što je dospeo na dnevni red Narodne skupštine i nadamo se da će biti usvojen po hitnom postupku u toku jula. Rekao sam malopre da je ovaj zakon vrlo značajan. Značajan je iz više razloga.
Kao prvo, po nekim mišljenjima i shvatanjima, mera civilizovanosti jednog društva, jedne države je između ostalog i to – kakav zakon o kulturi ima dotična država i kako se dotična država ophodi prema kulturi u jednoj državi. Ne primer, prema Unesku samo ona država se može smatrati civilizovanom koja najmanje 1% iz budžeta izdvaja za finansiranje kulture.
Drugi razlog zbog koga mi smatramo da je ovo vrlo značajan zakon jeste taj što sada važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz 1992. godine i 1998. godine. Radi se o zakonima koji jednostavno 2009. godine ne mogu da odgovaraju sadašnjim potrebama i nisu u dovoljnoj meri moderni, odnosno sputavaju na neki način razvoj kulture u Srbiji i jednostavno ne uzimaju u obzir savremene trendove u kulturi.
Što se tiče predloženog zakona o kulturi, on je rađen dosta dugo. Svi znamo da je izrada ovog predloga počela još za vreme mandata prošle Vlade, ali sa radošću možemo konstatovati da je ova predložena verzija zakona o kulturi mnogo bolja u odnosu na neke prethodne verzije koje su bile u opticaju prethodnih godina. Ovaj predlog zakona nesumnjivo doprinosi demokratizaciji u kulturi, stvarajući moderne pravne okvire.
Naravno, činjenica kakav će biti kulturni život u Srbiji, kako će kultura funkcionisati, ne zavisi pre svega i prvenstveno od toga kakav je zakon o kulturi, ali je on svakako značajan sa pravne tačke gledišta, sa formalnog aspekta.
Vrlo je dobro to što ovim zakonom nije zaboravljena ni AP Vojvodina, što su predviđene nadležnosti za Vojvodinu i u tom smislu decentralizacije ovaj predlog zakona je dobar.
Što se tiče manjinske problematike, odnosno pitanja regulisanja kulture manjinskih zajednica u ovom predlogu zakona, moram da kažem da smo mi unutar mađarske nacionalne zajednice imali dve javne rasprave. Jednu još 27. oktobra 2007. godine povodom onog ranijeg Predloga zakona, odnosno tada još nacrta zakona o kulturi, a drugu javnu raspravu 5. juna 2009. godine kada je Vlada već usvojila ovaj predlog zakona.
Mi smo na tim, uslovno rečeno, javnim raspravama zatražili mišljenje čelnika institucija koje su bitne za vojvođanske Mađare, zatražili smo mišljenje i umetnika i onih ljudi za koje smatramo da mnogo bolje od nas poznaju ovu problematiku i znaju šta bi trebalo poboljšati u Predlogu zakona o kulturi. Mi smo te primedbe formulisali u vidu amandmana Saveza vojvođanskih Mađara i vodili smo prethodnih nedelja razgovore sa predstavnicima Ministarstva za kulturu o tim amandmanima.
Ovaj zakon je značajan i zbog toga što je okvirnog karaktera i na osnovu ovog zakona će se sledećih meseci i godina donositi zakoni o pozorištu, o kinematografiji, o izdavaštvu, o muzejima, o arhivima itd. Znači, vrlo je bitno da ovaj zakon odgovara sadašnjim potrebama, a kada kažem da treba da odgovara sadašnjim potrebama, onda mislim i na to da treba da uzme u obzir specifičnosti kulture manjinskih zajednica u pravoj meri. Znamo iz prakse da se zakon o kulturi ne donosi svake godine, tako da bi bilo dobro da ovaj okvir bude uistinu dobar.
Ovaj zakon definiše opšti interes u kulturi i reguliše uslove za delovanje subjekata u kulturi. To su dve najznačajnije teme koje reguliše ovaj predlog zakona. Predviđa formiranje nacionalnog saveta za kulturu, što je veoma bitno.
Dobro je to što je promenjeno rešenje u odnosu na ranije nacrte ovog zakona i što će Narodna skupština na predlog Vlade imenovati članove nacionalnog saveta za kulturu, a to neće učiniti Vlada, kako je to bilo prema nekim ranijim verzijama iz prethodne Vlade zakona o kulturi.
Vlada će doneti strategiju razvoja kulture, a kao obavezan element te strategije je definisanje strateških pravaca unapređivanja kulturnog stvaralaštva i kulturnog izraza pripadnika nacionalnih manjina, što je za nas veoma bitno.
Dobro je i to što će se projekti, odnosno konkursi objavljivati do 1. oktobra svake godine za tekuću godinu. Znači, uneće se na neki način sigurnost u finansiranje kulture i važnih projekata iz kulture.
Što se tiče subjekata kulture, na dosta dobar način su regulisane ustanove kulture, a i ostali subjekti. Imaćemo ustanove kulture od nacionalnog značaja, udruženja u kulturi, fondacije, zadužbine, privredna društva.
Želeo bih da podvučem da bi bilo vrlo bitno da se što pre nađe u skupštinskoj proceduri predlog zakona o fondovima, fondacijama i zadužbinama, jer je taj zakon donet pre više od 20 godina i ni u kakvom smislu ne odgovara sadašnjim potrebama.
Što se tiče ostalih subjekata, ovaj zakon reguliše položaj i status samostalnih umetnika, istaknutih umetnika, istaknutih stručnjaka u kulturi, samostalnih stručnjaka u kulturi i saradnika u kulturi. Veoma je bitno i to što je zakonom regulisana mogućnost dodeljivanja statusa umetnika koji su doprineli nacionalnoj kulturi. To su oni umetnici koji su dali vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. To su neke pozitivne strane zakona.
Sada bih prešao na neke nedostatke. Mi smo te nedostatke u saradnji na neki način sa ministarstvom nastojali da korigujemo. Mi smo uložili sedam amandmana i nadamo se da će ti amandmani biti usvojeni, jer bi doprineli preciznijem regulisanju određenih delova ovog zakona, pre svega onih delova koji se odnose na kulturu nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica.
Kao prvo, svakako je dobro što je u članu 23. Predloga zakona predviđeno da kada ustanovu kulture osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u cilju očuvanja i razvoja nacionalne i etničke posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, prethodno se pribavlja mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.
To je korak unapred u odnosu na zakon koji je sada važeći. Ako bi to ovako ostalo, to bi bio korak unazad u odnosu na praksu koja postoji u Vojvodini pet godina unazad. Smatramo da treba prihvatiti naš amandman koji cilja sledeće: smatramo da nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da dobiju mogućnost da osnuju ustanove.
To im niko ovim predlogom zakona ne brani, jer svako pravno lice može da osnuje ustanovu kulture. Smatramo da treba ostaviti mogućnost Republici Srbiji, AP, jedinici lokalne samouprave da osnivačka prava određenih ustanova kulture prenesu na nacionalni savet nacionalnih manjina. Nacionalni savet nacionalne manjine je najviši organ kulturne samouprave određene nacionalne manjine i prema Ustavu Republike Srbije.
Zbog toga smatramo da pripadnicima nacionalnih manjina treba ostaviti mogućnost da, preko legalno izabranih predstavnika, mogu da vrše osnivačka prava u onim ustanovama kulture koje su od izuzetnog značaja za dotičnu nacionalnu zajednicu. Takvo rešenje u Vojvodini postoji pet godina.
Izneo bih primer Zavoda za kulturu Mađara sa sedištem u Senti, a takve zavode za kulturu imaju i nacionalne zajednice Slovaka, Hrvata, Rusina i još nekih nacionalnih zajednica. Ti nacionalni saveti vrše osnivačka prava zajedno sa AP Vojvodinom u odnosu na te zavode kulture. To što vrše osnivačka prava, to znači da daju predlog za direktore tih ustanova, daju predloge za članove upravnih i nadzornih odbora tih zavoda. Ukoliko se ne bi usvojio ovaj naš amandman, to bi značilo korak unazad na praksu koja u Vojvodini postoji pet godina.
Zbog toga smatramo, s obzirom na činjenicu da se na osnovu Ustava Republike Srbije ne smeju smanjivati stečena prava nacionalnih manjina, da bi trebalo svakako ove naše amandmane usvojiti. Mi smo dali četiri amandmana koja bi detaljno regulisala ovo pitanje. Bilo bi bitno da nacionalni saveti dobiju mogućnost da utvrđuju koje su ustanove od posebnog značaja za određenu nacionalnu zajednicu.
Što se tiče druge grupe naših amandmana, oni se odnose na umetnike, na status istaknutog umetnika i istaknutog stručnjaka u kulturi, s jedne strane. S druge strane, naši amandmani ciljaju jedno rešenje koje bi omogućilo da i pripadnik određene nacionalne manjine, umetnik, može da dobije status umetnika koji je dao vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ili kulturi nacionalne manjine.
Vi, gospodine ministre, vrlo dobro znate da među pripadnicima nacionalnih manjina ima istaknutih umetnika. Smatramo prirodnim i to što ti umetnici, pre svega, koji pripadaju brojčano manjim nacionalnim zajednicama, možda ne mogu doprineti nacionalnoj kulturi u onoj meri u kojoj mogu doprineti umetnici koji pripadaju srpskom narodu ili nacionalnim manjinama koje su brojčano veće ili jače. Stvaralaštvo umetnika koji pripadaju nacionalnim manjinama može biti i te kako važno za određenu nacionalnu manjinu.
Zbog toga smatramo, neću navesti tu primere, jer sam siguran da bi isto toliko primera gospodin Bradić mogao da navede koliko bih ja mogao da navedem onih umetnika koji pripadaju nekoj nacionalnoj zajednici u Srbiji, ali je njihovo stvaralaštvo od izuzetnog značaja za čitavu državu, a ne samo za određenu nacionalnu zajednicu.
Stoga smatramo da nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba dati mogućnost da i oni mogu predložiti umetnike za status istaknutog umetnika ili istaknutog stručnjaka u kulturi, s jedne strane, ili za status umetnika koji je dao vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi ili kulturni neke nacionalne manjine.
Malopre sam rekao da je ovaj predlog zakona bolji u odnosu na neke prethodne verzije koje su kulturu nacionalnih manjina pominjale samo na dva mesta. Ovaj zakon je mnogo bolji, ova verzija predloga, ali smatramo da bismo mogli smatrati dobrim ovaj zakon bez ikakvih rezervi, samo u slučaju ako bi ovi naši amandmani bili prihvaćeni.
Sa druge strane, želeo bih da na kraju mog izlaganja ukažem na to da mi na kulturu nacionalnih manjina gledamo kao na deo kulture i kulturnog bogatstva Republike Srbije. Smatramo da svi organi i Srbije, i AP i lokalnih samouprava treba da uzmu u obzir ovu činjenicu.
Ovu činjenicu treba da uzmu u obzir u svakodnevnom životu. To mislim pre svega na to da se prestane s praksom koja je nažalost prisutna u nekim arhivima, u nekim muzejima širom Republike Srbije, gde se kulturno bogatstvo, muzejski eksponati, uslovno rečeno pripadnika nacionalnih zajednica ne tretiraju na način kako bismo voleli da to bude.
Samo bih želeo da ukažem na ovaj problem i nadam se da će i Ministarstvo kulture o tome voditi računa. Bilo bi vrlo dobro da ne samo Ministarstvo kulture smatra kulturu nacionalnih manjina delom kulturnog bogatstva Republike Srbije, nego da na to pitanje tako gledaju i sve ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
Nadam se da će naši amandmani biti usvojeni, a nadam se da će i ovaj zakon o kulturu biti usvojen do kraja ovog meseca.
Gospođo predsedavajuća, gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću isključivo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Smatramo da se predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u značajnoj meri upotpunjuje pravni okvir za funkcionisanje krivičnih dela koja se vrše sa etničkom ili verskom motivacijom i to je svakako za pohvalu.
Gospođo Malović, znate da sam 7. aprila tekuće godine ovde u Narodnoj skupštini postavio pitanje u vezi sa incidentima na nacionalnoj osnovi prema pripadnicima nacionalnih manjina. Tada sam rekao da SVM nije stranka koja svoj imidž ili svoju popularnost gradi na nesreći drugih i nikada nam nije bio cilj da uveličavamo značaj ovih incidenata na međunacionalnoj osnovi, ali da se ipak dešavaju i država mora da se izbori sa tom negativnom pojavom.
Tada, 7. aprila, rekao sam i to da se ponovo intenziviraju nekakvi agresivni impulsi prema pripadnicima nacionalnih manjina. Naveo sam nekoliko konkretnih slučajeva koji su se dešavali u martu i aprilu ove godine i rekao sam da se, nažalost, prema nama ta dela ne kvalifikuju na način kako bi to trebalo.
Nažalost, ili imamo situaciju da policija ne obavi svoj deo posla na način kako bi trebalo ili imamo situaciju, koja se još češće dešava, da javno tužilaštvo ne pokrene postupak po službenoj dužnosti. Nemamo optužnice u tim slučajevima, nego se ti negativni slučajevi podvode pod prekršaj i tretiraju se kao slučajevi protiv javnog reda i mira. To je svakako nedopustivo, jer se ne radi o kafanskim tučama, tu se ne radi o nekakvim bezazlenim događajima, nego se radi o slučajevima kada neko ide ulicom i kada ga provociraju, i kada dobije šamar samo zbog toga što kada šeta s prijateljem na ulici ili u javnom prevozu govori mađarskim jezikom.
To je jedna pojava koja je nedopustiva i smatramo da se protiv toga možemo boriti isključivo na način da kada se radi o krivičnom delu na nacionalnoj osnovi, onda to treba reći i onda izvršilac tog krivičnog dela treba da dobije odgovarajuću kaznu.
Nažalost, prethodnih meseci i prethodnih godina to nije bio uvek slučaj, i nažalost 7. juna se desio jedan takav slučaj u Novom Sadu, kada su mladići mađarske nacionalnosti bili provocirani u javnom prevozu samo zbog toga što su koristili mađarski jezik, što su međusobno razgovarali na mađarskom jeziku, a posle toga je došlo i do fizičkog obračuna.
Nažalost, fizički obračun je izgledao na način da je oštećeni Robert Sabo zadobio vrlo teške telesne povrede. Imamo svu dokumentaciju, ali nažalost taj slučaj je tretiran kao prekršaj i nikada neće dobiti sudski epilog na način kako mi smatramo da bi bilo normalno.
Ne želim da govorim o konkretnim slučajevima, samo sam kao ilustraciju želeo da navedem taj primer, i da još jednom kažem da sam o toj temi ovde govorio 7. aprila i pitao sam vas u koliko slučajeva je podignuta optužnica, a pre toga ukoliko slučajeva je došlo do prijava povodom krivičnog dela iz člana 317. Krivičnog zakonika. To je krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Imam podatke koje ste poslali kao odgovor na moje pitanje. Iz te tabele možemo videti da pravosudni organi bolje reaguju na te slučajeve u odnosu na period od recimo pre pet godina, ali je neznatan broj i optuženih i osuđenih povodom tog krivičnog dela i to jednostavno ne odgovara stanju na terenu u našem društvu.
Problem je u tome što je ovo krivično delo izazivanje nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti u velikom broju slučajeva neprimenljivo zbog toga što treba dokazati da je došlo do izazivanja te netrpeljivosti ili mržnje i buđenja toga u drugima. To je veoma teško dokazati. To je jedan od razlog zbog čega nemamo više ni optužnica ni osuđujućih presuda povodom tog krivičnog dela.
Zbog toga nas raduje što ste predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika uveli nekoliko novih krivičnih dela koja se vrše sa etničkom ili verskom motivacijom.
To je na primer krivično delo rasna i druga diskriminacija, tu ste upotpunili taj član. Do sada je i ovaj član bilo vrlo teško primenjivati na svakodnevne slučajeve.
Sada ćemo imati, posle usvajanja Krivičnog zakonika u Narodnoj skupštini u toku jula, oblike krivičnog dela, na primer, stav 4. člana 172. Predloga – ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv bilo kojeg lica ili grupe lica zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. To je svakako dobro.
Isto tako u ovom članu – ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Isto tako uvodite i novo krivično delo – nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i ovde imamo taj nacionalni ili verski, etnički element i to je dobro. Isto tako ste predložili preciziranje krivičnog dela i povećavanje kazne za krivično delo – povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne i druge pripadnosti.
Smatramo da se ta regulativa može poboljšati. Predložili smo dva amandmana. Nadam se da će ti amandmani biti usvojeni. Ukoliko to tako bude onda ćemo ceo kompleks krivičnih dela na osnovu nacionalnosti, verske pripadnosti upotpuniti. Radi se o krivičnim delima lake i teške telesne povrede.
Što se tiče krivičnog dela – teške telesne povrede, tu ste predložili izmene i dopune, i u predloženim izmenama i dopunama se kaže – ako je delo teške telesne povrede učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina itd. Tu predlažemo da se istom kaznom kazni i ono lice koje krivično delo učini zbog pripadnosti oštećenog određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.
Smatramo da se ovo što smo predložili u potpunosti uklapa u ovo što ste vi predložili u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a isto to smo predložili i za krivično delo lake telesne povrede. Gledali smo da pođemo od nekakve analogije, ali se može desiti da kazne koje smo predložili nisu adekvatne. Ukoliko mislite da je tako, onda možemo dati ispravku amandmana i videti koje kazne da se predvide u tom slučaju.
Smatramo da rasna ili verska mržnja ili netrpeljivost, kao motiv za izvršenje krivičnih dela lake i teške telesne povrede, ni Predlogom zakona se ne smatraju kvalifikatornom okolnošću. S obzirom na činjenicu da se u određenom broju slučajeva fizičko nasilje prema pripadnicima nacionalnih manjina vrši upravo zbog postojanja nacionalne ili verske mržnje kod izvršilaca smatramo da je potrebno uvođenje novih kvalifikovanih oblika ovih krivičnih dela.
Ovim amandmanima predlažemo posebno inkriminisanje etničkog elementa u vidu utvrđivanja kvalifikovanih oblika krivičnih dela koje imaju za posledicu telesne povrede, bilo lake ili teške. Nadam se da će ovi amandmani biti usvojeni i da ćemo zajednički učiniti nešto u interesu toga da ove negativne pojave iz našeg društva, koje nesumnjivo postoje, nestanu.
Gospođo predsedavajuća, ja bih da koristim vreme poslaničke grupe. Sada ću reći sve što SVM ima da kaže u raspravi u pojedinostima i više se nećemo javljati.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi se nismo javljali kada je bila načelna rasprava, jer smo u novembru rekli sve o ovom predlogu zakona. U decembru je, nažalost, ovaj predlog bio povučen, ali nema potrebe da ponavljamo sve ono što smo rekli. Tada smo rekli da je u osnovi ovaj zakon dobar, da je krajnje vreme da Srbija dobije jedan moderan zakon kojim se reguliše rad udruženja građana. Vlade Srbije od 2000. godine su imale obavezu da donesu ovaj zakon, ali taj zakon, nažalost, sve do sada nije donet. Nadam se da će biti donet za koji dan. Jednostavno, udruženja građana ne mogu raditi u okvirima koji su definisani 1982. godine, kada je u Republici Srbiji, odnosno tada u SFRJ, važio u potpunosti drugi politički i društveni sistem. Zbog svega toga mi podržavamo donošenje ovog zakona.
Ovaj predlog zakona je stvarno isti onaj koji je bio u proceduri u novembru prošle godine. Napravljena je jedna bitna razlika, koja se odnosi na nadležan organ koji vodi registar udruženja građana. Naravno, tu ima i kontraargumenata da li bi to trebalo da bude Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili Agencija za privredne registre. Vidim da ste vi odlučili da to bude Agencija za privredne registre. Mi to možemo da prihvatimo, a videćemo kako će to u praksi funkcionisati.
Što se tiče naših amandmana, i u novembru sam rekao da je SVM organizovao još pre godinu dana javnu raspravu unutar mađarske nacionalne zajednice. Mi imamo više stotina udruženja građana čiji su osnivači vojvođanski Mađari i želeli smo da čujemo njihovo mišljenje i njihove predloge. Te predloge smo formulisali u formi amandmana. I tada smo imali i sada imamo sedam amandmana.
Vi, nažalost, ako pogledamo ovu knjižicu, mišljenje Vlade, formalno niste prihvatili nijedan naš amandman, ali to nije prava istina. Prava istina jeste da ste vi određena rešenja koja smo mi predlagali u novembru prošle godine ugradili u međuvremenu u ovaj tekst. Niste to učinili na način kako smo mi predlagali, nego na neki drugi način, ali, u osnovi, određena rešenja koja smo mi predlagali pre nekoliko meseci sada su deo Predloga zakona koji je stigao u proceduru Narodne skupštine.
O tim amandmanima koji su odbijeni ne bih želeo da govorim, bitniji su sada delovi Predloga zakona, samo bih želeo da se zadržim kod jednog amandmana.
Taj amandman smo podneli na član 36. Predloga zakona o udruženjima. Ovde ste delimično prihvatili naše primedbe. Radi se o tome da, po nama, udruženja ne bi trebalo da plaćaju porez na nasleđe i poklon. Vi ste izmenili ovaj član u odnosu na verziju Predloga zakona iz novembra prošle godine i napisali ste da fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza, u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajući javni prihod.
Ovo je korak napred u odnosu na rešenja iz prethodnih verzija Predloga zakona o udruženjima. Možemo smatrati da ste vi delimično prihvatili naš način razmišljanja, i to je svakako za pohvalu, ali mi i dalje smatramo da bi to trebalo regulisati na način da su udruženja obavezno oslobođena od plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Ne smatramo dobrim rešenje da je tu ostavljena mogućnost da budu oslobođena plaćanja tih dažbina.
Video sam u vašem obrazloženju da ste napisali da je ovo materija drugih zakona i da vi pravnotehnički niste mogli da napišete da su ova udruženja obavezno oslobođena plaćanja poreza na nasleđe i poklon, jer je to materija poreskih i nekih drugih zakona. To, gospodine ministre, jednostavno nije tačno. Mi i dalje smatramo da bi trebalo da prihvatimo ovaj naš amandman.
Zašto kažem da nije tačno? Nije tačno zbog toga, a to smo napisali i u obrazloženju našeg amandmana, što, recimo, važeći Zakon o zadužbinama, fondovima i fondacijama u članu 16. ima isto ovo rešenje koje smo mi predvideli za udruženje građana. Nije poreskim zakonima propisano to oslobođenje od plaćanja poreza za zadužbine, fondove i fondacije, nego je to propisano Zakonom o zadužbinama, fondovima i fondacijama. Jednostavno, ne vidimo logičku razliku između rešenja iz zakona o udruženjima i iz ovog drugog zakona; zašto se nešto može propisati Zakonom o zadužbinama, a ne može se isto to propisati za udruženja zakonom o udruženjima?
Sada biste možda mogli reći da je Zakon o zadužbinama donet, čini mi se, 1989. godine, da je tada to moglo, a da sada ne može, ali ni to ne bi bilo tačno, gospodine ministre, zbog toga što je isto ovo rešenje predviđeno i u Nacrtu zakona o zadužbinama, fondovima i fondacijama. Stvarno je korak napred što ste vi, prihvativši naš način razmišljanja, ostavili tu mogućnost oslobađanja od poreza za udruženja, ali i dalje smatramo da bi to trebalo propisati kao obavezu i da se to tako na nedvosmislen način reguliše. Što se tiče ostalih amandmana, vrlo je bitno što će udruženjima građana čiji su osnivači pripadnici nacionalnih manjina biti omogućeno da imena tih udruženja budu upisana u registar i na jezicima tih nacionalnih manjina. Tu ste prihvatili i amandman LDP, i to je svakako dobro.
Naravno, mi bismo i dalje mogli da imamo taj spor oko nadležnosti Vojvodine. Ne bih želeo detaljnije da ulazim u tu problematiku. Vi ste vrlo vešto prepustili mogućnost ministarki Malović iz Demokratske stranke da se bavi problemom izrade zakona o prenosu nadležnosti na AP Vojvodinu i vi niste nadležni, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nemate nikakve veze sa donošenjem zakona o nadležnostima AP Vojvodine, pa ne bih želeo time da vas opterećujem. Ali, pošto sam izneo ovaj definitivan stav Saveza vojvođanskih Mađara da ćemo glasati za zakon o udruženjima, ipak bih želeo da vam postavim jedno pitanje u vezi s upravnim okruzima u Republici Srbiji.
Naravno, znam da to nije tema, ali se nadam da ćete mi dozvoliti da vam postavim to pitanje. Kada sam vas već poštedeo Vojvodine, onda barem o upravnim okruzima malo da popričamo. Danas je bilo reči o nekim temama koje apsolutno nikakve veze nemaju sa Predlogom zakona o udruženjima. Ovo pitanje, verujte, ima veze i sa udruženjima i sa nekim drugim životnim pitanjima u Republici Srbiji.
Više puta smo i u Narodnoj skupštini imali polemike u vezi sa granicama upravnih okruga. Vi vrlo dobro znate da taj problem postoji, pre svega, na severu AP Vojvodine i u Sandžaku. Taj problem je nastao pre skoro 20 godina zbog toga što je tada važio Zakon o izboru narodnih poslanika koji je predviđao većinski način izbora narodnih poslanika.
Jednostavno je trebalo taj korpus manjinskih naroda podeliti na više delova da bi pripadnici nacionalnih manjina koji su organizovani u stranke imali što manje šanse da pošalju narodnog poslanika u Narodnu skupštinu.
Nažalost, to rešenje je opstalo i nakon 2000. godine i nastali su problemi. Vi vrlo dobro znate da se opštine Ada, Kanjiža i Senta nalaze u Bačkoj, geografski, ali su te tri opštine, nažalost, pravno u Severnobanatskom okrugu. Sedište Severnobanatskog okruga je Kikinda. Nadam se, gospodine ministre, da se vi slažete sa mnom da jedan meštanin, građanin Kanjiže, Sente ili Ade, da ne govorim o selima koja su desetak kilometara udaljena od Subotice, ima bilo šta zajedničko sa Kikindom u tom smislu...
To nije nacionalno pitanje. Ovo o čemu govorim nije u interesu samo vojvođanskih Mađara koji imaju prebivalište na teritoriji tih potiskih opština, nego je u interesu svih građana koji žive u Kanjiži, Adi i Senti, bez obzira na nacionalnu pripadnost, jer se radi o elementarnoj, zdravoj logici. Jednostavno, kada Tisa nije promenila svoj tok, onda to ne treba učiniti ni pravnim propisima. Kada je jedna opština u Bačkoj, onda treba da pripada nekom bačkom okrugu, a ne nekom banatskom okrugu.
Nismo uspeli proteklih godina da se izborimo za promenu granica tih upravnih okruga, ni kada smo bili u opoziciji, ni sada kada smo deo vladajuće većine. Nije nam jasno zašto se to stanje ne može promeniti kada za to nije potrebno doneti ni zakon u Narodnoj skupštini. To se rešava jednom uredbom Vlade Republike Srbije o upravnim okruzima.
Da problem bude još veći, ovi upravni okruzi i ove granice upravnih okruga, koje su apsolutno protiv svake ljudske logike, sada se prenose i na neke druge sfere života. Spomenuću samo Predlog zakona o regionalnom razvoju. Kada smo imali to u Narodnoj skupštini, 9. juna, gospodina Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade, pitao sam kako on gleda na ovo pitanje, a reći ću vam zašto. Evo, citiraću vam jednu rečenicu iz obrazloženja Predloga zakona o regionalnom razvoju. Naravno, znam da obrazloženje zakona nije izvor prava, ali iz ovog obrazloženja zakona možemo videti kako Vlada Republike Srbije razmišlja.
Na strani 5. obrazloženja Predloga zakona o regionalnom razvoju stoji sledeće, citiram: „Predviđeno je da jedna ili više oblasti čine region. Oblasti će poštovati postojeću podelu na upravne okruge i neće deliti okruge.“
To znači da se ovi okruzi i ove granice upravnih okruga, koje su donete izvan svake normalne ljudske logike pre skoro 20 godina, sada prenose i na ove statističke regione. Mi ćemo i u delatnosti koja se odnosi na neke razvojne projekte morati da polazimo od ovih, apsolutno antilogičkih i antinormalnih, stvari.
Zbog toga bi Vlada Republike Srbije trebalo da se pozabavi ovim pitanjem, da sednemo, da se dogovorimo. Vi pitajte, imamo tu poslanike iz Ade, iz Kanjiže, pitajte ih da li oni odobravaju ovo stanje da oni pripadaju Severnobanatskom okrugu kada su samo 25 ili 30 kilometara udaljeni od Subotice i kada su vezani, u svakom pogledu, za Suboticu, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Sada ću vam reći zašto sam spomenuo ovaj zakon o regionalnom razvoju i gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je u odgovoru na ovo moje pitanje prošle nedelje rekao da je to u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kao potpredsednik Vlade, on verovatno zna u čijoj je nadležnosti ovo pitanje i zbog toga sam iskoristio ovu mogućnost što ste vi danas u Narodnoj skupštini. Mi smo o ovom pitanju već puno puta razgovarali i u Skupštini i izvan Skupštine. Molim vas, gospodine ministre, da ovo rešimo.
Pre nekoliko nedelja smo imali u skupštinskoj proceduri na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. I kod privrednih komora je ovo nelogično ustrojstvo upravnih okruga postojalo od 2000. godine.
Naš amandman je prihvaćen, pa su privredna društva sa teritorije opština Ada, Kanjiža i Senta prebačene u Bačku, tamo gde im je mesto, pa pripadaju regionalnoj privrednoj komori u Subotici. To je rešeno za privredna društva.
Molim vas, gospodine ministre, da to rešimo i za ljude, to je još bitnije.
Ukoliko to rešimo, onda ćemo sigurno učiniti dobro za stanovnike ovih potiskih opština, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što saopštim stav SVM-a povodom Predloga zakona o regionalnom razvoju, dozvolite mi da kažem da sam vrlo srećan zbog toga što trenutno u skupštinskoj proceduri ima svega 48 zakona.
To znači da Skupština, mada nije ni bila, ali sada, pogotovo, nije crna rupa. O tome govori i to što se Predlog zakona, koji je prošao Vladu 4. juna, našao na dnevnom redu u Narodnoj skupštini samo nekoliko dana kasnije.
Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, od osam tačaka, imamo pet predloga zakona koji su stigli u Skupštinu u maju i u julu, imamo dva predloga zakona koja su stigli u martu. To znači da će Vlada morati da ubrza rad, jer neće moći da prati tempo Narodne skupštine.
Što se tiče Predloga zakona o regionalnom razvoju, vrlo smo srećni što se ovaj predlog zakona našao na dnevnom redu i u skupštinskoj proceduri, ali moram da kažem i to da je možda malo prebrzo ovaj predlog zakona stigao u skupštinsku proceduru, zbog toga što je, pre stavljanja na dnevni red ovog zakona, trebalo doneti druge propise, druge zakone, da bi se ovaj zakon mogao primenjivati.
S druge strane, bez obzira na činjenicu da je ovaj zakon bio pripreman dve godine, ima nekih grešaka u njemu, što ukazuje na to da je on dosta brzo pisan i nije mi jasno zašto se nije moglo sačekati još nekoliko nedelja, pa da ne dođe do ovih grešaka. Malo kasnije ću govoriti o tim greškama, da bi Vlada, amandmanima, mogla da poboljša ovaj predlog zakona.
Mogu samo da sumnjam da je cilj ovako brzog stavljanja na dnevni red ovog predloga zakona bio da se pokaže da je u ovoj bici, pod radnim nazivom ''ko je više za decentralizaciju i regionalizaciju'', da li G17 plus ili DS, G17 plus dobio jednu bitku; to je i uspeo. Predsedniku G17 čestitam na dobitku ove bitke.
Ovo je prvi zakon koji govori o regionalizaciji i koji je pred narodnim poslanicima. Nažalost, to nije zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, nažalost, nije zakon o javnoj svojini, to nisu neki drugi predlozi zakona koji su, možda, bitni za regionalizaciju Srbije i decentralizaciju, ali je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj bilo nadležno za izradu ovog zakona. Ovaj zakon je izrađen i za nekoliko dana će biti, siguran sam, usvojen u Narodnoj skupštini.
Kada sam malopre govorio o nekim greškama i da ovaj zakon neće biti moguće primenjivati onako kako bi trebalo, pre svega sam mislio na čl. 5, odnosno 6. Predloga zakona o regionalnom razvoju, koji kaže da oblasti koje čine regione određuje Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike. Taj organ određuje i jedinice lokalnih samouprava koje čine oblasti.
Znamo da je na Šestoj vanrednoj sednici Narodne skupštine bio Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Znam da Srbija i dan-danas ima Zavod za statistiku, ali je pre usvajanja ovog zakona trebalo, prvo, usvojiti predlog zakona o zvaničnoj statistici i tek nakon toga raspravljati o ovom zakonu o regionalnom razvoju.
Što se tiče druge manjkavosti, ili greške, takođe, jedna pravna sitnica, koja može da utiče na primenu zakona o regionalnom razvoju, nalazi se u članu 41. Predloga zakona, koji govori o oblasnim asocijacijama. Ovaj član kaže da oblasne asocijacije treba da budu osnovane u skladu sa Zakonom o udruženjima. Srbija, nažalost, nema zakon o udruženjima, zbog toga što je više puta taj predlog zakona bio povučen iz skupštinske procedure. Danas na snazi imamo zakon koji definiše oblast rada udruženja u Srbiji, koji je u potpunosti anahron, donesen je 1982. godine, još govori o radnim ljudima itd., o samoupravljanju, pa je bilo celishodno sačekati donošenje zakona o udruženjima, koji se nalazi na sednici ovog zasedanja, pa tek onda raspravljati o ovom zakonu.
Što se tiče značaja zakona o regionalnom razvoju, nažalost, imam utisak da pojedine opozicione stranke poklanjaju isuviše velik značaj ovom zakonu. Ovaj zakon ne donosi ništa spektakularno, ništa novo Srbiji, pogotovo ne donosi ništa novo AP Vojvodini.
Saglasan sam s tim da Ustav Republike Srbije, u članu 94, kaže da se Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom, i da je donošenje ovog zakona nužnost, da ga je trebalo doneti, ali ovaj zakon se ne može nazvati, čak, ni prvim korakom ka decentralizaciji i regionalizaciji. Ovaj zakon isključivo govori o ekonomskoj decentralizaciji i bitan je, pre svega, zbog jedne činjenice, što je olakšan pristup statističkih regiona korišćenju pretpristupnih fondova EU. To nije beznačajna činjenica, to je vrlo bitno za ekonomski razvoj Republike Srbije, ali se nikako ne može reći da je ovaj zakon o regionalnom razvoju prvi korak ka Srbiji kao decentralizovanoj i regionalizovanoj državi.
Pre nego što smo počeli raspravu o ovom zakonu, trebalo je doneti odluku, odnosno Vlada Republike Srbije je trebalo da preispita odluku o upravnim okruzima. Nažalost, ti upravni okruzi će imati značaja i u ovom zakonu. Granice upravnih okruga su pre petnaest godina zacrtane, na način koji je suprotan zdravoj logici.
Gospodine Dinkiću, sigurno znate, pošto dolazite i u Sentu, i u Adu, i u Kanjižu, i vrlo je dobro što dolazite, da te opštine pripadaju Severno-banatskom upravnom okrugu, a da se Kanjiža i Senta nalaze na bačvanskoj strani Tise, pa nikako ne treba da pripadaju Severno-banatskom upravnom okrugu.
Ta odluka je doneta pre 15 godina, zbog toga što je u to vreme na republičkom nivou bio na snazi zakon o izboru narodnih poslanika koji je predviđao većinski sistem izbora. Trebalo je postići sledeće, da se razbije to biračko telo koje pripada nacionalnim manjinama i zbog toga je to učinjeno u Vojvodini, na severu Vojvodine, u Potisju i Sandžaku, ni na jednoj drugoj teritoriji Republike Srbije.
Nažalost, ti upravni okruzi, koji su nelogični, koji su suprotni svakoj zdravoj logici, održani su do dana današnjeg. Za promenu granica tih upravnih okruga ne treba menjati nijedan zakon, to se menja uredbom Vlade Republike Srbije, ali, izgleda da nema političke volje da se te granice promene.
To nije mađarsko pitanje, a u Sandžaku, to nije bošnjačko pitanje, to je pitanje zdrave logike – da li se Kanjiža nalazi u Bačkoj ili se Kanjiža nalazi u Banatu. Ako se Kanjiža nalazi u Bačkoj i ako Tisa nije promenila tok, onda pravni sistem treba dovesti u sklad sa zdravom logikom, jer, inače, šta će nam država, šta će nam upravni okruzi? Vlada još nije smatrala, od 2000. godine, da to treba promeniti. Nažalost, vi, gospodine Dinkiću, taj sistem direktno prenosite u ovaj zakon o regionalnom razvoju. Hvala Bogu, to niste napisali u samom tekstu zakona, ali ste napisali u obrazloženju ovog zakona.
Na strani 5 obrazloženja piše sledeće: "Predviđeno je da jedna ili više oblasti čine region. Oblasti će poštovati postojeću podelu na upravne okruge i neće deliti okruge". To znači da će se regioni u oblasti formulisati na način koji je suprotan zdravoj logici i svakoj privrednoj i ekonomskoj logici.
Na strani 4 obrazloženja piše sledeće: "Vlada će podzakonskim aktom, na predlog Republičkog zavoda za statistiku i u skaldu s kriterijumima uređenim sa standardima EU, utvrditi oblasti koje čine ovih sedam regiona. Napominjemo da će se u bližem određivanju područja oblasti i regiona poštovati Ustav, kao i postojeće podela na upravne okruge, te će oblasti biti sastavljene od jednog ili više okruga, a regioni od oblasti''.
Što se tiče spomenutih standarda EU, ne verujem da su standardi EU da se menjaju tokovi reka. Ne verujem da su standardi EU da se nešto definiše u direktnoj suprotnosti sa zdravom ekonomskom logikom. S druge strane, valjda se podrazumeva da će se poštovati Ustav, to ne treba napisati u obrazloženju predloga zakona, ali nije dobro što je napisano i što Vlada očigledno misli da ovu podelu upravnih okruga treba preneti na ovaj drugi nivo, da to treba da bude osnova za ravnomeran regionalni razvoj. To nije dobra početna osnova i nadam se da će Ministarstvo i Vlada preispitati ove stavove koji su napisani u obrazloženju zakona.
Nismo mogli na ovo dati amandman, jer ovo nije napisano u samom predlogu zakona, nego u obrazloženju. Nadam se da će to biti promenjeno, na isti način kako je promenjeno kod donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Drago nam je što smo uspeli postići saglasnost i sa Poslaničkom grupom G17 plus i sa Vladom Republike Srbije da se zdrava logika, ekonomska logika uzme u obzir kada se govori o područjima regionalnih privrednih komora.
Upravo pre nekoliko nedelja, kada smo doneli taj zakon, uspeli smo da zajednički izdejstvujemo da privredna društva sa područja opština Kanjiža, Senta i Ada budu ponovo u sastavu Regionalne privredne komore u Subotici, i to je vrlo dobro primljeno. Mislim da je taj put kojim treba da nastavimo, a ne ovaj koji je zacrtan u obrazloženju Predloga zakona.
Što se tiče još nekih predloga koje je trebalo doneti pre donošenja zakona o regionalnom razvoju, tu, svakako, spada Statut AP Vojvodine. Znam da se ovim zakonom uspostavljaju statistički regioni, a ne administrativni regioni, ali, gospodine potpredsedniče Vlade, problem je u tome što Ustav Republike Srbije jasno kaže da do kraja 2008. godine treba doneti novi statut.
Imao bih jedno pitanje za vas, gospodine Dinkiću, kao za potpredsednika Vlade Republike Srbije – zašto još uvek nemamo u skupštinskoj proceduri predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina?
Naravno da smo svesni činjenice da ni Statut, ni zakon ne mogu stići na dnevni red pre nego što Vlada utvrdi predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, ali nije nam jasno zašto se čeka s izradom tog zakona o nadležnostima Vojvodine, šta je tu problem, zašto se krši Ustav Republike Srbije od Vlade Republike Srbije i zašto se Narodna skupština dovodi u situaciju da mora da krši već sedam meseci Ustav Republike Srbije.
Kada govorimo o aspektu ekonomske decentralizacije koju treba da donese ovaj zakon o regionalnom razvoju, onda moram da kažem da smatramo da Ministarstvo i Vlada imaju suviše velike nadležnosti i da se ne može govoriti ni o ekonomskoj regionalizaciji ni o decentralizaciji kada o svemu odlučuje Vlada i Ministarstvo.
Pitao bih gospodina potpredsednika Vlade – kako možemo tumačiti član 17. ovog predloga zakona s aspekta da se predlaže ekonomska decentralizacija Republike Srbije, inače, ovaj član se odnosi na programe finansiranja razvoja regiona, kada se u tu kaže sledeće: "Programe iz stava 1. ovog člana, i to za projekte koji će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, kao i iz drugih izvora za budžetsku godinu, donosi Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu sa Nacionalnim planom i regionalnim strategijama"? Kakva je to ekonomska decentralizacija kada Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, odlučuje o tome koji će se programi finansirati iz republičkog budžeta?
Naravno da nam je drago što je u istom članu rečeno, u st. 4. i 5, da će se grad Beograd i AP Vojvodina pitati za mišljenje u vezi s programom na teritoriji Vojvodine, odnosno grada Beograda, ali je to samo neobavezno mišljenje. Mislimo da to nije u skladu sa principom ekonomske decentralizacije.
Još jedan zakon je trebalo doneti pre nego što raspravljamo o zakonu o regionalnom razvoju, a to je zakon o javnoj svojini. Svakako je trebalo promeniti situaciju koja govori o tome da je Srbija jedina država u Evropi u kojoj ni lokalne samouprave, ni autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu. Nažalost, ni opštine, ni gradovi, ni pokrajine ne mogu uticati na ekonomski razvoj svojih teritorija i na zapošljavanje svojih građana, na način kako bi mogli da imaju veći stepen finansijske autonomije, da imaju svoju imovinu, da određena zemljišta mogu ponuditi, npr. određenim investitorima.
Kako je moguće da opština Senta svega 2,5% od prikupljenih poreza dobije nazad kao transfer, a ukupno dobija nazad oko 7% od iznosa koji se prikupi u vidu poreza na teritoriji opštine Senata? To je jedan primer, ali je karakterističan za celu Republiku Srbiju, za sve opštine i za sve gradove.
Na kraju bih želeo da se osvrnem, vrlo kratko, na današnju izjavu predsednika Republike Borisa Tadića. On kaže da će se regionalizacija ostvariti, prva etapa do 2013. godine, a druga etapa – do 2020. godine. Ne znam šta ćemo raditi do 2013. godine, odnosno do 2020. godine.
Drugo, kaže predsednik države: "Regionalizacija nije podela Srbije, već podela bogatstva i stvaranje mogućnosti da se nerazvijeni delovi zemlje ravnomerno razvijaju".
Znači, to je princip Robin Huda. Treba da uzmemo od bogatih i da damo siromašnima. Slažemo se, ali ne treba uzimati od bogatih, treba stvarati klimu u kojoj svi delovi Republike Srbije mogu da se razvijaju.
Treba Ustav da se poštuje i u vezi s Vojvodinom, a ne da se borimo kod svakog rebalansa da Vojvodina dobije 7%. Naravno, jug Srbije, srednja Srbija, istočna i zapadna Srbija, Sandžak, Šumadija treba da se razvijaju i treba da postignemo koliko god je moguće ravnomeran regionalan razvoj. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM je svestan u kakvoj se ekonomskoj krizi Srbija nalazi, ne samo Srbija nego i ceo region, cela Evropa, možemo reći i ceo svet.
Zbog toga nismo podneli nijedan amandman. Ne zbog toga što smatramo da je sve idealno u predloženom rebalansu budžeta, nego zbog toga što smo svesni i toga da para nažalost nema. Svesni smo i toga da Vlada nije imala drugačiji izbor.
Vidimo da su sve parlamentarne stranke na neki način i u nekoj meri nezadovoljne, vidimo da su svi članovi Vlade mislim bez izuzetka nezadovoljni i to pokazuje da ovaj rebalans nije idealan, ali da drugog izlaza nema. Uvek smo bili stranka koja je prihvatala realnost, koja je živela u realnosti i iz tog razloga nismo podneli nijedan amandman.
Naravno da bih mogao da navedem kojim pozicijama, kojim brojkama nismo zadovoljni iz predloženog rebalansa budžeta. To je pre svega poljoprivreda. Svi znamo da će subvencije u poljoprivredi biti smanjene sa 18,2 milijarde dinara na 13,7 milijardi dinara. To je vrlo loše kada znamo da uzgajivači duvana još uvek nisu dobili subvencije i za prošlu godinu, pre svega oni uzgajivači duvana koji uzgajaju sortu "berlej" i "orijental".
Znamo i to da će lokalnim samoupravama biti uzete od namenskog transfera 15 milijardi dinara i to nikako ne možemo smatrati dobrim rešenjem, ali je Vlada, siguran sam, procenila da drugog rešenja nema i da je to zbog toga učinjeno.
Nismo zadovoljni ni pozicijama nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kojima će biti smanjen novac sa 200 miliona na 141,6 miliona dinara, ali isto tako moram da kažem da smo bili zadovoljni prethodnih godina kada je iz godine u godinu uvek bila povećavana suma koju su nacionalni saveti nacionalnih manjina dobijali.
Nismo zadovoljni ni sredstvima kojima će raspolagati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ovo ministarstvo je veoma bitno i važno, pre svega zbog toga što još uvek nije donet zakon o nacionalnim savetima i da nema tog ministarstva opet ne bismo znali koji je organ, koje je ministarstvo nadležno za izradu nacrta zakona o načinu izbora, finansiranju i nadležnostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nismo zadovoljni ni sa pozicijama Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Mislim da u ovom trenutku, kada je ova vlada formirana na osnovu zajedničkog stremljenja ka ulasku u EU, ne mogu se smanjivati sredstva Kancelariji za evropske integracije, i to sa 120 na 95,6 miliona dinara.
Nismo zadovoljni ni pozicijama Narodne skupštine Republike Srbije, jer bez obzira na hajku koja je vođena protiv ovog cenjenog doma zadnjih nedelja i meseci, bez obzira na hajku koja je vođena protiv pojedinih narodnih poslanika, Narodna skupština bi ipak trebalo da ima veća sredstva, jer nije sve u dnevnicama, nije sve u putnim troškovima, nije sve u platama poslanika i zbog toga nismo zadovoljni.
Nismo zadovoljni jer će sredstva parlamenta biti smanjena na svega 749 miliona dinara, a podsećam vas u prethodnim godinama je to bilo dve milijarde, u onoj prethodnoj 2,2 milijarde dinara, a pre tri godine 3,6 milijardi dinara.
Zbog toga će, nažalost, na primer, stati jedna vrlo korisna akcija prevođenja zakona na jezike nacionalnih manjina, između tih jezika i na mađarski jezik. Ta akcije je bila vrlo uspešna i korisna u 2008. godini, a nažalost u ovoj godini parlament neće imati sredstva za taj cilj. Nije sve u dnevnicama, nije sve u poslaničkim platama i parlament bi trebalo da ima mnogo veća sredstva.
Nismo zadovoljni ovim ciframa, ali prihvatamo realnost i da je samo ovo problem mi bismo bili spremni, bez obzira na sve, da glasamo za ovaj predloženi rebalans za 2009. godinu. Ali, postoji jedan malo veći problem. Taj malo veći problem se zove Ustav Republike Srbije.
Meni je veoma žao što je gospođa Dragutinović Vojvodinu spomenula samo u dva navrata danas kada je govorila, odnosno kada je predstavljala ovaj predlog rebalansa budžeta. Rekla je da će transferi za obrazovanje za AP Vojvodinu biti povećani, što je tačno, i rekla je da se državni deficit, deficit autonomnih pokrajina i deficit lokalnih samouprava ne može povećavati, pa među tim nivoima vlasti ni deficit AP Vojvodine. I to je sve što ste rekli danas za pola sata u vezi AP Vojvodine.
Uopšte me niste ubedili, uopšte niste ubedili narodne poslanike SVM i LSV o tome da je predloženi rebalans budžeta u skladu sa Ustavom Republike Srbije, pre svega sa članom 184. Ustava Republike Srbije. Niste ni pokušali da date objašnjenje i da demantujete sve ono o čemu smo mi govorili juče i prekjuče pred novinarima tu u Domu Narodne skupštine.
Ne znam šta je tu razlog, zašto niste iskoristili mogućnost da nas ubedite u to da nismo u pravu, da nas ubedite u to da je ovaj predloženi rebalans budžeta u skladu sa Ustavom. I sada vam tvrdim da nije u skladu sa Ustavom, a vi niste ni reč rekli o celoj ovoj materiji.
Mislim da postoji ogroman politički problem kada Vlada dostavi na usvajanje parlamentu jedan predlog koji nije u skladu sa Ustavom. To je onda ogroman problem jer se dovodi u pitanje demokratsko funkcionisanje jedne države.
Mi nismo glasali za ovaj ustav kada je donet iz dva razloga. Jedan je bio taj što u to vreme nismo imali narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je objektivan razlog. A postoji i subjektivan razlog, na primer, na referendumu nisam glasao za potvrđivanje ovog Ustava zbog toga što smatram da nije dobar u sadašnje vreme za Republiku Srbiju, za AP Vojvodinu, kao dela Republike Srbije i iz još nekih razloga.
Kad ste već doneli ovaj ustav ogromnom većinom pre nekoliko godina, onda bi ovaj ustav trebalo da bude poštovan i ne bi trebalo selektivno da se poštuju određene odredbe, a da se određene odredbe ne poštuju iz važećeg Ustava Republike Srbije.
Juče i prekjuče sam rekao u Narodnoj skupštini da je Vojvodina donela budžet od 59,8 milijardi dinara za tekuću godinu, a da je predloženim rebalansom predviđeno svega 46 milijardi dinara.
Nisam čuo danas od vas, gospođo ministarka, protiv argumente i nisam čuo od vas druge brojke, želeo sam to da čujem, pa da vidim da eventualno nismo u pravu i da možemo reći – da, slažemo se, predloženi rebalans je u skladu sa Ustavom i mi ćemo svakako podržati rebalans.
To nisam u mogućnosti da učinim jer su brojke egzaktna stvar i ove brojke govore da Vojvodina neće biti u mogućnosti da koristi sedam posto budžeta Republike Srbije. Neće biti u mogućnosti zbog toga što, ukoliko gledamo jednu stranu budžeta, primanja Republike Srbije, onda je to 6,4 posto budžeta, koliko je predviđeno.
Ako gledamo rashodnu stranu, drugu stranu budžeta Republike Srbije, onda je slika još katastrofičnija, onda je to svega 5,7% republičkog budžeta.
Gospođo Dragutinović, juče smo od vas svašta čuli tu u holu u Narodnoj skupštini, rekli ste da sedam posto treba računati od prihoda Republike Srbije. Ne znam zašto je to tako, jer ako bi to bilo tako, onda po analogiji bi to tako trebalo računati i za finansiranje političkih stranaka. Nije isti zakon, ali sistem treba da bude isti. Ako polazimo od prihoda kod jedne tematike, onda treba da polazimo od prihoda i kod druge tematike, ali to nije definisano za Vojvodinu i nije dobro što nije definisano, ali to nije naša krivica, što nije egzaktno to regulisano.
Ako gledamo prihode, još jednom da ponovim, to je svega 6,4 % budžeta i AP Vojvodina ne bi mogla u tekućoj godini da troši sedam posto od republičkog budžeta.
Znam, vi ćete sad reći da su pozicije prihoda i rashoda Republike takve i da niste menjali član 4. koji reguliše poziciju AP Vojvodine. To su pokušali vaši državni sekretari da objasne i na odboru za finansije pre dva dana, ali mogu da vam kažem da nisu bili uverljivi, pa vam ne savetujem da ponovite isto to, jer to nije relevantno i nije tačno.
Nije relevantno koliko će dobiti Vojvodina od budžeta, nego je relevantno da li sva ta sredstva može da koristi. Vojvodina ne može da koristi sva sredstva, jer npr. 40% od prodajne cene NIS nisu prebačeni i ne mogu biti prebačeni dok se ne usvoji zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
Ko nam garantuje da će taj zakon biti usvojen do kraja ove godine? Šta ćemo uraditi ako ćemo doći do realnosti recimo 20. decembra i ustanovimo da nije usvojen taj zakon i da nećete biti u mogućnosti da prebacite te pare i da Vojvodina zbog toga, npr. neće dobiti sredstava od sedam posto.
Niste rekli ni to da će Vojvodina biti u obavezi da smanji svoj deficit sa 23 na 6%. Ni to niste rekli tačno i egzaktno. Niste rekli sada ni to kako smatrate da se sprovodi član 184. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.".
Gde ste našli u ovoj rečenici potvrdu za ono što ste juče izgovorili, da je Vojvodina u obavezi da dobije sedam posto, odnosno da je Republika Srbija u obavezi da prebaci te pare, isključivo pod uslovom da Vojvodina preuzme nove nadležnosti, da bude usvojen zakon o nadležnostima AP Vojvodine.
To se odnosi isključivo na tih 40%, nažalost, zbog toga što ste usvojili u poslednjem času u decembru jedan amandman opozicije koji je to tako predlagao. I tada ste došli u situaciju i ni tada nije bila prilika da predložite predlog budžeta koji je direktno u suprotnosti sa Ustavom. To sada činite, ne vi lično, nego Vlada Republike Srbije, treći ili četvrti put.
Srbija bi bila jedina zemlja u istoriji čovečanstva gde bi najvažniji zakon koji Skupština donosi u jednoj godini, budžet, mogao da bude oboren na Ustavnom sudu.
Juče su i mene svašta pitali novinari. Pitali su me – da li ćemo tražiti ocenu ustavnosti rebalansa, ukoliko se ovako usvoji? Šta mogu da kažem?
Naravno da ćemo tražiti od Ustavnog suda da oceni da li je predlog, odnosno u tom slučaju usvojeni rebalans, u skladu sa Ustavom, jer nemamo drugih mogućnosti. Nadam se, na to apelujem i ovom prilikom, da ćemo zajednički naći rešenje.
Ništa ne tražimo za SVM, ništa ne tražimo za LSV, ništa ne tražimo za Mađare, ništa ne tražimo za Vojvodinu, tražimo da se poštuje Ustav Republike Srbije, ne zbog toga što je dobar, nego zbog toga što je važeći. Postoji veoma veliki problem ako predlog nije u skladu sa Ustavom.
Šta je koren problema? Koren problema je u tome što ste zaboravili da informišete MMF o tome da Srbija ima Ustav. Zaboravili ste da informišete MMF o tome da taj Ustav sadrži garanciju od sedam posto za AP Vojvodinu. To je jedna greška koju bi bilo dobro priznati, ali je greška koja se može ispraviti do dana za glasanje o predlogu budžeta Republike Srbije, odnosno o rebalansu.
Nadam se da ćemo naći zajedničko rešenje, jer nama nije cilj rušenje Vlade. Mislim da bi bilo veoma loše rešenje da u ovim trenucima krize, o kojima ste podrobno govorili, idemo na izbore. Jednostavno nije prirodno i nije normalno da se mi, svakom prilikom kada se donosi budžet ili rebalans budžeta, moramo boriti za poštovanje Ustava, umesto da se borimo za veće pare poljoprivredi, veće pare nacionalnim savetima, lokalnim samoupravama, Kancelariji za evropske integracije, mi se borimo za to da ova država i Vlada poštuju Ustav.
To jednostavno nije prirodno jer ne možemo da se borimo za naše ciljeve, jer ukoliko bismo imali neke amandmane, onda biste vi mogli reći – vi ste dali i ove amandmane, govorite i o 7%, sigurno želite time da izdejstvujete da se ti vaši amandmani usvoje.
Zbog toga to nismo želeli da rizikujemo, zbog toga nismo imali amandmane, ali očekujemo da dovedete u sklad ovaj predlog sa Ustavom Republike Srbije i ukoliko se to dogodi do dana za glasanje mi ćemo sigurno glasati za ovaj rebalans budžeta, a ukoliko ne, onda ćete morati da tražite drugu većinu za ovaj predlog zakona koja će se vrlo teško formirati.
Na kraju, ovo što sam rekao nije ništa novo, o tome sam govorio i juče i prekjuče baš zbog toga da biste vi mogli na vreme da reagujete. Najbolje bi bilo da ste vi predložili amandman do početka ove rasprave, to niste učinili, ali postoje modaliteti da se to učini. Još samo nekoliko rečenica o tome šta su neki političari vladajuće većine govorili poslednjih dana.
Rečeno je, na primer da Vojvodina mora da se solidariše. Slažem se, ali ne možemo se solidarisati po ceni da se ovaj ustav koji je loš pogazi, ali je važeći.
Isto tako je rečeno da se od nas koji Vojvodinu predstavljamo očekuje da mi uvidimo to da se ovde ne radi o pojedinačnim ili grupnim interesima i ostvarivanju tih interesa, nego o državnom interesu.
Slažem se, ali je državni interes to, najviši, da se Ustav poštuje, jer bez ostvarivanja načela ustavnosti Srbija ne može ništa da traži na putu ka EU i to Vlada RS mora da prihvati kao realnost.
Gospođo ministarka, vi još uvek niste Hari Poter i opet ste, ne vi lično, nego Vlada predložili jedan akt, najbitniji akt, budžet, odnosno izmene i dopune budžeta u suprotnosti sa Ustavom.
Nadam se da ćemo zajednički naći rešenje i da ćete dovođenjem u sklad ovog predloga sa Ustavom RS omogućiti narodnim poslanicima Saveza vojvođanskih Mađara da glasaju za rebalans budžeta za 2009. godinu.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo moram da pohvalim Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jer je među onim ministarstvima koja najbrže izrađuje nove zakonske predloge, odnosno nacrte. Već u ovom sazivu smo imali nekoliko predloga zakona koji su izrađeni u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znamo i to da je u pripremi još nekoliko zakonskih predloga, npr. nacrti zakona o državnoj izbornoj komisiji, o lokalnim izborima, o jedinstvenom biračkom spisku, i to je za pohvalu. Dobro je i to što će Srbija dobiti, posle skoro 20 godina, novi zakon o političkim strankama i SVM smatra da je ovaj Predlog zakona o političkim strankama u osnovi dobar.
Kao što znate, gospodine ministre, SVM nije podneo nijedan amandman na ovaj predlog zakona i, kao što vidite, možete izraditi predlog zakona na koji nećemo imati amandmane. Do sada ste samo jedan takav predlog uputili u skupštinsku proceduru u prošlom sazivu – to je bio zakon o glavnom gradu. Na taj zakon nismo imali amandman jer nismo preterano zainteresovani za tu zakonsku materiju, a zakon o političkim strankama je drugi takav predlog zakona na koji SVM nije podneo nijedan amandman jer smatramo da su predložena rešenja dobra.
Dobro je i to što smo već usvojili Zakon o matičnim knjigama u ovom sazivu Narodne skupštine, ali imam jedno pitanje za gospodina ministra odmah na početku, pre nego što pređem na Predlog zakona o političkim strankama. To pitanje je vezano za Nacrt zakona o udruženjima koji je povučen 17. decembra 2008. godine. Sećate se da sam kritikovao to rešenje, kritikovao sam to što je povučen iz skupštinske procedure taj predlog zakona, jer smatramo da Srbije treba da ima novi zakon, treba da ima moderna rešenja u vezi sa udruženjima građana.
Imam pitanje za vas – kada će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu izraditi noveliran predlog zakona, odnosno nacrt zakona o udruženjima i kada će Narodna skupština biti u mogućnosti da započne raspravu, ne samo da započne, nego i da završi raspravu o zakonu o udruženjima i da glasa o tom predlogu zakona. Civilni sektor već godinama čeka da se novi zakon o udruženjima usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hteo bih da se vratim na osnovni predmet današnjeg dnevnog reda, na Predlog zakona o političkim strankama. Kao što znamo, važeća zakonska rešenja su šarolika, nehomogena i anahrona. Nije ni čudo, ako znamo da su sada važeći zakoni koji regulišu osnivanje i delovanje političkih stranaka doneti 1990. godine. To su Zakon o političkim organizacijama i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ.
Već se iz naziva ovih, sada važećih, zakona može zaključiti da su rešenja iz ovih propisa anahrona i da Srbija treba da ima nov, moderan zakon o političkim strankama. Oba zakona koja su sada važeća i koja regulišu rad političkih stranaka i osnivanje partija ne samo da su anahrona, nego sadrže i rešenja koja su suprotna važećem Ustavu i to je dodatni razlog zbog kojeg treba usvojiti novi zakon o političkim strankama.
Kao najpovoljnije, najbolje i najnaprednije rešenje iz ovog predloga zakona mogu navesti ono rešenje koje reguliše stranke nacionalnih manjina. Kao prvo, za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potreban je drastično manji broj potpisa, a s druge strane, imena političkih stranaka nacionalnih manjina mogu se upisati i na jeziku određene nacionalne zajednice koju želi da zastupa određena politička stranka. To rešenje nije postojalo u važećim zakonima koji regulišu osnivanje, delovanje i rad političkih stranaka i ovo rešenje je svakako za pohvalu.
Predloženo rešenje u vezi sa strankama nacionalnih manjina je u skladu sa jednim od osnovnih ustavnih načela kojim država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potrebne ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta, a takođe omogućava sprovođenje dobre prakse za učešće nacionalnih manjina u političkom životu, a to načelo je predviđeno rezolucijom Parlamentarne skupštine SE iz 2007. godine.
Kada se govori o potrebnom broju potpisa za osnivanje novih političkih stranaka, a među njima političkih stranaka nacionalnih manjina, treba reći i to da mi u načelnoj raspravi govorimo o brojci od 500 za stranke nacionalnih manjina i pet hiljada za ostale stranke. Ujedno znamo da su podneti amandmani (i stranke iz opozicije su podnele amandman, a i neke stranke koje čine vladajuću većinu) da se potreban broj potpisa poveća na 10.000 i na 1.000 u odnosu na stranke nacionalnih manjina.
Bez obzira na to što govorimo o drugim brojkama, 500 i 5.000, znamo da će u usvojenom zakonu pisati da će za stranke nacionalnih manjina trebati 1.000 potpisa, a za ostale stranke 10.000. U jučerašnjoj raspravi su kolege formulisale dilemu, u vezi sa strankama nacionalnih manjina, da li treba ostaviti rešenja od 500 ili to treba povećati na 1.000.
U ime SVM mogu da kažem da je za nas prihvatljivo da ta brojka bude 1.000 potpisa, jer smatramo da za brojčano veće nacionalne zajednice, za one nacionalne manjine koje imaju osnovane političke stranke i koje učestvuju u političkom životu to ne bi trebalo da predstavlja problem.
Savez vojvođanskih Mađara je na prethodnim izborima sakupio uvek više od 10.000 potpisa, pa ne bi trebalo da bude problem sada sakupiti 1.000 potpisa za osnivanje političke stranke, odnosno za ponovni upis u registar SVM. To isto rešenje bi trebalo da odgovara i ostalim strankama vojvođanskih Mađara, kojih trenutno ima pet. Smatramo da one stranke vojvođanskih Mađara koje ne mogu sakupiti 1.000 potpisa za preregistraciju nemaju šta da traže u političkom životu Republike Srbije.
Isto tako znamo da postoje brojčano manje nacionalne zajednice, koje trenutno možda nemaju političke organizacije, nemaju političke stranke. Možda bi za njih trebalo ostaviti ovu mogućnost da mogu formirati stranku sa 500 potpisa, ali ne znam da li je to sada pravno moguće izvesti, jer nije podnet amandman kojim se na drugi način regulišu stranke nacionalnih manjina koje su brojčano manje.
Mi smo spremni da podržimo one amandmane koje ciljaju na povećanje broja potpisa za stranke nacionalnih manjina na 1.000 jer smatramo da politička scena treba da bude ozbiljnija, da jednostavno nije normalno da država Srbija ima više od 570 stranaka. Zbog toga treba ovaj cenzus povećati.
Isto tako, ozbiljnost političke scene Republike Srbije ne zavisi isključivo od broja političkih stranaka, ali će i ovo rešenje, nadamo se, doneti ukrupnjavanje političke scene i ozbiljnost političke scene u Republici Srbiji. U tom cilju je i rešenje iz Predloga zakona da će stranke biti dužne da istekom svake osme godine od dana upisa u registar podnesu prijave za obnovu upisa u registar. Biće izuzete one stranke koje će u međuvremenu osvojiti mandate u Narodnoj skupštini ili u Skupštini AP Vojvodine, i to je rešenje koje smatramo dobrim i logičnim.
Kada se govori o transparentnosti, o javnosti rada političkih stranaka, mislimo da je prihvatljivo rešenje da će stranke biti u obavezi da učine javno dostupnim, putem interneta, osnivački akt, imena osnivača, ime zastupnika političke stranke, program, statut i druge opšte akte političke partije, ako ih donose.
Ministar Marković sigurno zna da je imao ozbiljne probleme prethodnih godina zbog toga što statuti određenih političkih stranaka nisu bili dostupni. Ne samo da nisu bili dostupni za javnost, nego nisu bili dostupni ni za čelnike određenih političkih stranaka. To je proizvelo mnogo problema u političkom životu Republike Srbije i to je proizvelo mnogo problema za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Kolege su u toku jučerašnje rasprave formulisale stav da je možda zabrinjavajuće to što će i imena osnivača biti dostupna na internetu.
Jednostavno, nisu svi osnivači političkih stranaka političari. Za mene, naravno, nije problem ako eventualno budem među osnivačima SVM, među tim ljudima koji će potpisati taj zahtev da se ponovo upiše naša stranka u registar, ali će među osnivačima određenih stranaka možda biti i ljudi koji nisu političari, za koje će možda predstavljati problem što će figurirati na internetu u svojstvu osnivača određene političke stranke.
Isto tako, gospodine ministre, siguran sam da znate da ima mnogo političkih stranaka koje nemaju svoje internet prezentacije, a ovim predlogom zakona vi jednostavno obavezujete sve političke stranke da imaju internet sajt, da imaju internet prezentacije. To za nas nije problem, ali može predstavljati problem za manje političke stranke. Zbog toga bi, eventualno, trebalo razmišljati i o ovom rešenju.
Još ću o jednoj temi govoriti, o jednom rešenju iz Predloga zakona, a to je razlikovanje političkih stranaka. U sada važećem zakonu nema ovakvog rešenja kakvo je predviđeno Predlogom zakona u vezi sa razlikovanjem političkih stranaka.
Zbog toga su određene stranke pod određenim imenima osnovane i upisane u registar, što možda nije trebalo dozvoliti, ali, jednostavno, Ministarstvo nije imalo pravnog osnova da odbije upis određenih stranaka u registar. Tu, naime, mislim na rešenje koje sada predviđa Predlog zakona – da naziv političke stranke ne može biti identičan nazivu druge političke stranke, što se podrazumeva i što je prirodno; to je normalno, ali prema novom zakonu, naziv političke stranke neće moći biti da izaziva zabunu u javnosti. Sada u registru političkih stranaka u Ministarstvu postoje stranke koje su upisane, a čiji naziv može da izazove zabunu u javnosti.
U vezi sa tim formulisaću jedno pitanje za gospodina ministra, na koje očekujem odgovor odmah posle mog izlaganja, posle mog obraćanja. Kako će Ministarstvo postupiti... Znam, naravno, da će Ministarstvo doneti podzakonske akte koji će precizirati određena rešenja iz zakona, posle usvajanja ovog zakona, a pre početka primene zakona o političkim strankama, ali sigurno ministar ima stav i o ovom pitanju.
Kako će Ministarstvo postupiti ukoliko posle stupanja na snagu ovog zakona i posle početka primene ovog zakona neko zakuca na vrata Ministarstva i zatraži upis u registar političke stranke ZES? Jer, takve stranke nema u registru, takvo pravno lice ne postoji, ali postoji jedna koalicija koja je učestvovala i na ovim izborima i na prethodnim izborima, koja je učestvovala i na parlamentarnim izborima i na izborima za predsednika Republike. Šta će biti ako neko zatraži formiranje stranke ZES?
Naravno, ovo pitanje ne postavljam slučajno. Vi ste upisali u registar jednu političku stranku čiji naziv je istovetan nazivu jedne izborne liste koja je učestvovala i na parlamentarnim izborima, i na pokrajinskim izborima, i na lokalnim izborima i na izborima za predsednika Republike. Vi ste tu stranku, naravno, upisali u registar i ispravno ste postupili, pošto prema važećem zakonu niste mogli da odbijete upis te političke stranke u registar.
Ako smatramo ozbiljnim ovu odredbu i ako smatramo da naziv političke stranke ne treba da bude takav da može izazvati zabunu u javnosti, onda mislim da ćete na osnovu ovog zakona imati osnova da odbijete zahtev za preregistraciju političke stranke koja ima naziv koji je istovetan nazivu jedne izborne koalicije koja je učestvovala na ovim izborima.
Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona o političkim strankama, a od gospodina ministra očekujem odgovor na ovo pitanje koje sam malopre postavio i na pitanje zašto još nije vraćen u skupštinsku proceduru Predlog zakona o udruženjima i kada možemo očekivati raspravu u Narodnoj skupštini o Predlogu zakona o udruženjima?
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o temi o kojoj sam želeo prošle nedelje, ali s obzirom na to da je ta tema vrlo ozbiljna, nisam hteo da govorim o tome u atmosferi koja je vladala u Narodnoj skupštini prošle nedelje.

Nažalost, ponovo se intenziviraju agresivni impulsi protiv pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, pre svega pripadnika Mađara, i protiv ljudi i protiv imovine. Imali smo jedan takav talas nasilja 2004. i 2005. godine. Smatrali smo i nadali smo se da je taj talas iza nas, ali se ta dešavanja, nažalost, ponavljaju i ove godine. Incidenti su obično prisutni kada je politička situacija nestabilna.

SVM nije stranka koja svoj politički imidž gradi na ovim slučajevima, mi smo jedna ozbiljna manjinska regionalna stranka, ali smatramo da je naš posao da ukažemo i na ova dešavanja kada su ona prisutna i smatramo da o tim dešavanjima treba govoriti u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na kraju mog izlaganja, na kraju mog obraćanja postaviću pitanje gospođi Snežani Malović, ali pre toga dozvolite mi da ukratko ukažem na nekoliko primera koji su se desili prethodnih nedelja.

Dana 17. marta, oko 19 časova, grupa od sedam-osam srpskih mladića u Somboru, na putu do autobuske stanice, napala je učenika 1. razreda mađarskog odeljenja srednje tehničke škole, Eliota Baloga iz Bezdana, i nanela mu je teške telesne povrede. Jedan od napadača udario je žrtvu bokserom u lice. Eliotu Balogu je slomljen nos i obraz, međutim, uprkos krvarenju i bolovima, uspeo je da pobegne i utrči u jednu kuću, tražeći pomoć. U Urgentnom centru somborske bolnice su ga zadržali i operisan je 24. marta. Majka Eliota Baloga naglasila je da joj je sin napadnut po nacionalnoj osnovi od strane dečaka iz Koluta, a možda i iz Bačkog Brega, sa kojima svakodnevno putuje autobusom u školu iz Bezdana u Sombor. Naime, prema njenim informacijama, u autobusu su redovni verbalni napadi na učenike mađarske nacionalnosti, a Eliot je umesto ćutanja više puta reagovao na napade.

Drugi slučaj se desio 27. marta oko 23 časa u Temerinu, kada je jedna grupa od pet-šest mladića mađarske nacionalnosti krenula ka centru, a napala ih je grupa od oko 15 članova. Oni su najpre samo zahtevali skandiranje u vezi sa Kosovom, tipa – Kosovo je Srbija, s obzirom da mladići Mađari nisu hteli da slušaju ova naređenja, srpski mladići su ih napali bokserima i pivskim flašama. Najteže je ranjen srednjoškolac K.Č. kome su nanesene rane na glavi i licu.

Još nekoliko slučajeva se desilo i protiv imovine, na primer, obeščašćen je rimokatolički krst iz 19. veka u Temerinu. U noći između 31. marta i 1. aprila, u Temerinu na zidu centralne zgrade osnovne škole "Imre Kokaj" je ispisano – Mađari u Mađarsku!

Mislim da na ove slučajeve treba reagovati, ali, nažalost, nijedna politička stranka, nijedna parlamentarna stranka nije smatrala da na ove slučajeve treba reagovati.

S druge strane, policija je, naravno, obavila svoj posao, a sada posao treba da obavi i tužilaštvo i sud. Nažalost, ovi napadi se tretiraju kao obične tuče, a to je veoma opasno. Čemu nam onda služi Zakon protiv diskriminacije?

Etnički motivisani napadi vrlo često predstavljaju krivično delo, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. Krivičnog zakonika?

Imam pitanje za gospođu Malović – koliko je optužnica od 1. januara 2004. godine podignuto zbog ovog krivičnog dela i koliko je pravosnažnih presuda doneto u vezi ovog krivičnog dela, iz člana 317. Krivičnog zakonika?

Ove slučajeve je osudio isključivo jedino Petar Teofilović, Pokrajinski ombudsman.

Na kraju, imam i jedno retoričko pitanje – kada će politička kultura u Republici Srbiji biti na tom nivou da i ostali državni organi i političke stranke u Srbiji reaguju?
Gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, 5. marta sam postavio sa ove govornice pitanje premijeru Republike Srbije gospodinu Mirku Cvetkoviću kada će Vlada utvrditi predlog zakona o nadležnostima Vojvodine. Vlada je u obavezi da da odgovor na pitanja poslanika u roku od 15 dana. Do dana današnjeg nisam dobio od premijera odgovor na to pitanje.
Smatram da je to nepoštovanje Narodne skupštine od strane Vlade Republike Srbije i zbog toga Poslanička grupa manjina danas, posle mene, neće postavljati druga pitanja. To nećemo učiniti ni zbog toga što smatramo da sada nije trenutak za postavljanje pitanja kada će statut biti na dnevnom redu Narodne skupštine i kada će Vlada utvrditi predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, nego je sada i već nekoliko meseci vreme za to da Narodna skupština raspravlja o predlogu statuta i o predlogu zakona o nadležnostima AP Vojvodine.
Isto tako sam i gospodina Čiplića pre dva dana pitao kada će biti u proceduri predlog zakona o nacionalnim savetima. Ni na to pitanje, nažalost, nisam dobio odgovor. Mislim da bi Vlada trebalo mnogo ozbiljnije da shvata ulogu Narodne skupštine i da ne krši dostojanstvo parlamenta Republike Srbije.
Što se tiče statuta i zakona o nadležnostima AP Vojvodine, SVM je prethodnih meseci uradio sve da bi taj statut i taj zakon bili završeni, da stignu na dnevni red Narodne skupštine i mi ne snosimo nikakvu odgovornost za to što se ne poštuje ni dostojanstvo parlamenta AP Vojvodine i što nemamo na dnevnom redu predlog statuta bez obzira na to što je Skupština Vojvodine taj predlog uputila u skupštinsku proceduru republičkog parlamenta pre više od pet meseci.
Imao bih jedno pitanje za gospođu Malović, ministarku u Vladi Republike Srbije. Pre nekoliko dana se pojavio transparent u Novom Sadu: "1999… bombe tada, statut sada… 2009!!! Cilj ne bira sredstva".
Pitao bih gospođu Malović kako ona, kao ministar pravde u Vladi Republike Srbije i kao član radne grupe za izradu zakona o nadležnostima Vojvodine, gleda na taj transparent, jer mi smatramo da je to sramno i skandalozno. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 143. stava 3. iskoristio bih 15 minuta ispred Poslaničke grupe manjina da govorim o ovom predlogu zakona i u načelu i u pojedinostima, pošto to pravo nisam iskoristio prošle nedelje kada je bila načelna rasprava povodom ovog vrlo bitnog predloga zakona.
Pošto se sada razmatra Predlog zakona o zabrani diskriminacije u pojedinostima, moram da iskažem iskrenu radost što su narodni poslanici pokazali tako veliko interesovanje za definisanje okvira borbe protiv diskriminacije predlažući skoro 500 amandmana. Nadam da će ti amandmani poboljšati zakon i nadam se da su poslanici upravo iz te pobude i želje da se poboljša zakon podneli te amandmane, što će se videti u raspravi.
Što se tiče Predloga zakona o zabrani diskriminacije, mislim da je ovaj predlog među najbitnijim predlozima zakona koje Narodna skupština u ovoj godini treba da razmotri i usvoji. To se pokazalo i po tome što je taj zakon u proceduri od 20. februara 2009. godine, a trebalo je da se nađe na dnevnom redu već 5. marta, znači, za samo 15 dana otkada se nalazi predlog u skupštinskoj proceduri, ali nažalost taj zakon je povučen na telefonskoj sednici Vlade zbog protivljenja SPC ili svih tradicionalnih crkava.
Mi ni dan danas ne znamo zašto je taj zakon povučen i smatramo da nije dobro što je taj zakon bio povučen, ne zbog toga što smatramo da nije dobro što su neki članovi tog predloga izmenjeni, nego zbog toga što taj primer pokazuje da se u Srbiji vrlo važna pitanja i dan danas rešavaju izvan institucija, i to nije dobro za Srbiju, to nije dobro za demokratiju u Srbiji.
Mi smatramo da je bilo bolje da narodni poslanici podnesu određene amandmane umesto SPC, odnosno svih tradicionalnih crkava i nije dobro što je taj predlog povučen iz skupštinske procedure samo nekoliko sati pre dana kada je trebao da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu Narodne skupštine, ali je to tako učinjeno i kada je to već tako učinjeno, smatram da je dobro što taj predlog zakona nije promenjen u velikoj meri, da su samo određene nepreciznosti otklonjene i da Predlog nije suštinski izmenjen, pošto SVM smatra da je ovaj predlog zakona o zabrani diskriminacija dobar. Dobro je što koncepcija zakona, odnosno predloga nije promenjena i što je namera predlagača ostala neokrnjena.
Uvek se kaže da je ovaj zakon bitan zbog toga što predstavlja preduslov za viznu liberalizaciju, predstavlja pred uslov za stavljanje Srbije na belu šengensku listu. To je nesumnjivo tako i naravno da je dobro što će usvajanjem ovog zakona Narodna skupština za nekoliko dana ispuniti sve uslove iz mape puta i biće otklonjeni svi pravni nedostaci i u pravnom smislu ćemo biti spremni za bezvizni režim.
Smatram da nije prvenstveno bitno što se ovaj predlog zakona nalazi na dnevnom redu zbog toga što je to pred uslov za viznu liberalizaciju, važno je što je ovaj predlog zakona na dnevnom redu zbog toga što nažalost u Srbiji određene grupe su u velikoj meri i danas, u 2009. godini, ranjive. Vrlo je dobro što će ovaj zakon na sveobuhvatan način postaviti okvire za zabranu diskriminacije u Republici Srbiji.
Znamo da su politički kriterijumi pristupanja EU definisani još 1993. godine u Kopenhagenu i u tim kopenhagenškim kriterijumima nedvosmisleno se kaže da treba postaviti okvire za zabranu, za borbu protiv diskriminacije i ovaj predlog zakona na vrlo dobar način to i čini.
Isto tako, želim da podsetim uvažene kolege narodne poslanike da u izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu stoji – okvirni zakon o zabrani diskriminacije nije još uvek usvojen. To je jedna velika mana Srbije na putu ka EU i vrlo je dobro što će taj nedostatak biti uklonjen za nekoliko dana.
U ovom izveštaju Evropske komisije za 2008. godinu takođe se kaže da u praksi još uvek postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije i žena, kao i osoba sa posebnom seksualnom orijentacijom. Ovo sam isto tako citirao iz izveštaja Evropske komisije za 2008. godinu.
Ovaj predlog zakona je u decembru 2007. godine dobio veoma povoljno mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope i to je svakako jedna preporuka da ovaj zakon treba usvojiti. Vrlo je dobro što je ovaj zakon sveobuhvatan.
Lična svojstva na osnovu kojih može doći do diskriminacije su dovoljno široko postavljena. Ovaj zakon će se odnositi i na državljane Srbije i na inostrana lica, odnosno lica koja nemaju državljanstvo Republike Srbije kada se zateknu na teritoriji Republike Srbije i na pravna lica.
Veoma je bitno što će govor mržnje na osnovu ovog zakona biti oblik diskriminacije i da će se to definisati ovim zakonom, a isto tako je vrlo bitno što se eksplicitno kaže da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. To je tzv. pozitivna diskriminacija. Ona je sadržana i u Ustavu Republike Srbije, a sada će naći mesto i u ovom zakonu o zabrani diskriminacije.
U noveliranom članu 18. se precizira da se neće smatrati diskriminacijom postupanje sveštenika i verskih službenika koje je u skladu sa doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom.
Ovim preciziranjem je nedvosmisleno rečeno da crvke, odnosno sveštenici, tradicionalne crkve i sveštenici neće biti u opasnosti i neće biti moguće optužiti sveštenike za diskriminaciju samo zbog toga što će oni propagirati doktrinu ili uverenja crkve.
Vrlo je napredno i to što će se diskriminacijom u oblasti rada biti obuhvaćeni i volonteri i učenici na praksi. To su grupe lica koje su vrlo često bila žrtve diskriminacije na radu i dobro je što će biti postavljeni okviri za zabranu diskriminacije i u odnosu na ova lica.
Način ostvarivanja i zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom. Ovim zakonom je regulisano samo u jednom članu, to je član 24. Po tome se vidi da je ovaj zakon sveobuhvatan i da se ne odnosi samo na zaštitu pripadnika nacionalnih manjina od diskriminacije.
Vrlo je dobro što će se izabrati i poverenik za zaštitu ravnopravnost. Ovu instituciju ne smatramo suvišnim uvećavanjem i onako glomazne administracije, kako to tvrde pojedine opozicione stranke.
Administracija u Srbiji jeste nažalost glomazna, ali smatramo da je poverenik za zaštitu ravnopravnosti od izuzetnog značaja i da ovaj zakon ne bi mogao da zaživi u praksi, kako bi to trebalo da se desi, bez uspostavljanja poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Dobro je što je postupanje pred poverenikom detaljno razrađeno Predlogom zakona, kao i nadležnosti poverenika. Vrlo je napredno rešenje i to što će u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno pritužbu moći podneti i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ili druga lica.
Dobro znamo da žrtve diskriminacije, nažalost, u prošlosti nisu uvek prijavile diskriminaciju iz određenih razloga, pre svega od bojazni da će zbog toga oni biti ponovo diskriminisani i vrlo je dobro što će umesto njih i organizacije moći da podnesu pritužbu umesto žrtava diskriminacije.
Naravno da je to dobro što će sudska zaštita, odnosno što će u sudskoj zaštiti postupak biti hitan i to ukazuje na to da će država ove procese u slučajevima diskriminacije tretirati na način kako je to poželjno.
Na kraju bih želeo da kažem da će Poslanička grupa manjina svakako glasati za ovaj zakon. Raduje nas što će Srbija dobiti zakon o zabrani diskriminacije i dobro je što prvobitan tekst nije izmenjen u većoj meri, što je suština ostala ista.
Dozvolite mi da iskoristim mogućnost što je gospodin ministar Čiplić prisutan danas u Narodnoj skupštini i da ga pitam šta je sa zakonom o nacionalnim savetima. Moram da kaže da je vrlo dobro što je Ministarstvo u izradu ovoga predloga zakona uključilo predstavnike nacionalnih saveta i što je uvažilo primedbe nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Smatramo da je radna verzija tog zakona vrlo dobra i da će omogućiti da se na najbolji mogući način reguliše pitanje izbora nacionalnih saveta, nadležnosti tih tela, koje su i Ustavom spomenute, odnosno koje su ustavna kategorija, a isto tako i pitanje finansiranja. Samo bi bilo najbitnije da se ovaj predlog zakona usvoji do leta ove godine.
Ministar vrlo dobro zna da trenutno postoji 16 nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da je većini istekao mandat, da trenutno ne postoji pravni okvir za reizbor tih tela, da nije na najbolji način regulisano ni pitanje nadležnosti i finansiranje tih tela. Ukoliko želimo da Srbija otkloni sve nedostatke u pravnoj regulativi što se tiče pripadnika nacionalnih manjina i zaštite nacionalnih manjina, onda ovaj zakon svakako što skorije treba usvojiti.
Gospodine Ministre, molio bih vas da odgovorite na pitanje dokle je stiglo i kada možemo očekivati da se ovaj vrlo bitan zakon nađe u skupštinskoj proceduri. Hvala.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 11. stav 1. Zakona o osnova sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, Prosvetni savet ima 42 člana, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština, na vreme od šest godina. U istom ovom članu, u stavu 3, kaže se da se predsednik i članovi Saveta biraju, i onda se nabrajaju ovlašćeni predstavnici određenih lica, kandidata za Nacionalni prosvetni savet.
U alineji 9. se kaže – Nacionalni prosvetni savet ima i člana iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajednički podnose saveti nacionalnih manjina. Ukupno ima 12 kategorija, 12 ovlašćenih predlagača, i među tim predlagačima su i nacionalni saveti nacionalnih manjina. Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju pravo da zajednički predlože jednog kandidata za člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ta odredba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nažalost, nije bila poštovana ni pre nekoliko godina, kada je bio biran prvi saziv Nacionalnog prosvetnog saveta, a ni sada nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu bili u prilici da predlože svog kandidata za Nacionalni prosvetni savet. To je loše, zbog toga što je obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina, odnosno za pripadnike nacionalnih manjina, specifična, posebna oblast i jako je bitno da u rad ovog tela, Nacionalni prosvetni savet, koje ima uistinu vrlo značajne nadležnosti u planiranju strategije obrazovanja Republike Srbije, budu uključeni i predstavnici nacionalnih manjina.
Vrlo je bitno da budu članovi i iz reda stručnjaka, koji poznaju ovu vrlo specifičnu oblast obrazovanja na manjinskim jezicima.
Zbog toga je vrlo loše što, bez obzira na činjenicu što su nacionalni saveti nacionalnih manjina zajednički predložili kandidata pre nekoliko godina, kada je prvi saziv ovog saveta bio biran, taj kandidat nije prošao; nije bilo omogućeno, navodno, iz formalnih razloga, da taj kandidat bude izabran na ovu značajnu funkciju.
Ta mogućnost nije data ni sada, ali, ukoliko narodni poslanici misle, obraćam se svim narodnim poslanicima, iz svih parlamentarnih stranaka, da je potrebno da i ova značajna, specifična oblast obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina bude pokrivena, onda za to postoji rešenje.
Naime, biraju se tri člana iz reda predstavnika zajednica srednjih stručnih škola. Tu ima ukupno 12 kandidata i među tim kandidatima, pod rednim brojem pet, nalazi se gospođa Edita Šoš, na predlog Udruženja medicinskih škola Srbije. Gospođa Šoš je, pored toga što je direktorka Medicinske srednje škole u Subotici, i član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za oblast osnovnog i srednjeg obrazovanja. Ona obavlja ovaj posao od decembra 2002. godine, poznaje problematiku obrazovanja u praksi, pre svega, na mađarskom jeziku, ali i na svim manjinskim jezicima.
Zbog toga se obraćam kolegama narodnim poslanicima da podrže gospođu Editu Šoš kada dođe do glasanja povodom ove tačke dnevnog reda i da zajednički saniramo ovaj problem, problem što nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu bili u mogućnosti da predlože zajedničkog kandidata.
Edita Šoš, pored toga što radi više decenija kao profesor u srednjim školama i što je direktorka, već nekoliko godina, stručne Medicinske škole u Subotici, pored toga što obavlja i vrlo značajnu funkciju, odnosno dužnost člana Izvršnog odbora za osnovno i srednje obrazovanje Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, nije stranačka osoba, nije član nijedne stranke. Pošto ima sve profesionalne i lične kvalitete da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta, predlažem vam da podržite u danu za glasanje izbor gospođe Edite Šoš za člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Što se tiče problema da nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu bili u mogućnosti da predlože zajedničkog kandidata za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, nadam se da će taj problem biti rešen do izbora sledećeg saziva Nacionalnog prosvetnog saveta. Između ostalog, zbog toga je vrlo bitno da Narodna skupština što pre donese zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakon koji će, između ostalih, regulisati konkretne nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina i u sferi obrazovanja.
Očekujemo da će taj zakon o nacionalnim savetima sadržati i odredbu prema kojoj će nacionalni saveti nacionalnih manjina biti ovlašćeni predlagači i za izbor člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Još jednom bih pozvao sve poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da glasaju za gospođu Editu Šoš u danu za glasanje. Hvala.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu stava 2. člana 235. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije tražim objašnjenje od predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Mirka Cvetkovića, kada će Vlada Republike Srbije utvrditi Predlog zakona o nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine i dostaviti taj predlog zakona Narodnoj skupštini na usvajanje.

Već mesecima zahtevamo, u skladu sa Ustavom, davanje saglasnosti na Predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine i usvajanje zakona o nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.

Nije uopšte sporno što pojedine opozicione stranke vode kampanju protiv Predloga statuta Autonomne pokrajine Vojvodine, to je politički u potpunosti legitimno i to je deo političke borbe, ali ne mogu da prihvatim i ne mogu sebi da objasnim kako je moguće da određene stranke koje su vrlo uticajne u Vladi Republike Srbije čine sve da ne bi došlo do davanja saglasnosti na Predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine i što čine sve da ne bi bilo moguće usvojiti Predlog zakona o nadležnostima Autonomne pokrajine Vojvodine.

Sa ovog mesta bih želeo da iznesem stav da je Republika Srbija, nadamo se, pravna država i u pravnim državama zna se šta je čija nadležnost. Nadležnost Skupštine AP Vojvodine je bila da utvrdi Predlog statuta AP Vojvodine i da taj predlog uputi u Narodnu skupštinu na usvajanje. To je učinjeno 15. oktobra prošle godine. Skupština AP Vojvodine je usvojila Predlog statuta sa tročetvrtinskom većinom.

Posao Vlade Republike Srbije je da izradi Predlog zakona o nadležnostima AP Vojvodine i Vlada, nažalost, ništa nije učinila da taj zakon dođe u Narodnu skupštinu na usvajanje, pošto pojedine frakcije iz DS onemogućavaju stavljanje na dnevni red tog vrlo značajnog akta.

Posao Narodne skupštine je da da saglasnost na statut i da usvoji zakon o nadležnostima Vojvodine, a posao Ustavnog suda Republike Srbije jeste da utvrdi da li je usvojeni zakon i statut u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Nije posao narodnih poslanika, nije posao Vlade, nije posao stranaka da utvrđuju da li je određeni predlog u skladu sa Ustavom ili ne. Bez obzira na to, ubeđen sam da predloženi statut nije protivustavan, da predloženi statut doprinosi evropeizaciji i regionalizaciji, decentralizaciji Srbije.

Taj predlog statuta je važan korak na evropskom putu Srbije i zbog toga mi nije jasno – kako je moguće da određene stranke vode kampanju sa idejama evropske Srbije, evropske Vojvodine, decentralizacije, regionalizacije, autonomnosti Vojvodine itd, a posle mesecima onemogućavaju prvi korak ka decentralizaciji i vrlo značajan korak na evropskom putu Srbije, a to je davanje saglasnosti na Predlog statuta i usvajanje zakona o nadležnostima AP Vojvodine.

Zbog toga pitam gospodina Cvetković – kada će ovaj Predlog zakona o nadležnostima AP Vojvodine biti utvrđen na Vladi i dostavljen Skupštini na usvajanje?

Imao bih još jedno pitanje za gospodina Cvetković, i time završavam, u članu 11. Ustava piše (citiram i molim da ovo vreme ne računate):

"Republike Srbija je svetovna država.

Crkve i verske zajednice su odvojene od države.

Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna."

Da li je Vlada Republike Srbije imala na umu ovaj član Ustava kada je povukla zakon protiv diskriminacije iz skupštinske procedure, ili Vlada Republike Srbije smatra da se Ustav može selektivno primenjivati? Hvala.
Gospođo predsednice, gospođo Malović, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu imamo zakone koji su neophodni, čije je usvajanje neophodno radi stavljanja naše zemlje na belu šengen listu i taj podatak dovoljno govori o tome da ove zakone što pre treba usvojiti. Ali, ove zakone ne treba usvojiti samo iz razloga što predstavljaju uslov za uvođenje bezviznog režima za građane Republike Srbije, nego ove zakone treba usvojiti zbog toga što će modernizovati društvene odnose u onim oblastima koje regulišu.
Pre svega ću govoriti o zakonu o matičnim knjigama. Za Poslaničku grupu manjina i za SVM Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i Predlog zakona o međunarodnoj pravnom pomoći u krivičnim stvarima nisu sporni i apsolutno podržavamo ove predloge zakona.
Veoma nam je žao, ali ja o tome neću duže govoriti, pošto sam to već na početku radnog dana izneo, što danas na dnevnom redu nemamo Predlog zakona o zabrani diskriminacije, zbog toga što Skupština ovih dana ne može da zaokruži proces usvajanja zakona koji su neophodni zbog stavljanja ili su u interesu stavljanja Srbije na belu šengensku listu. Povodom toga sam uputio poslaničko pitanje i premijeru Cvetkoviću i o tome ne bih želeo duže da govorim, ali moram da naglasim samo u jednoj rečenici da smatramo skandaloznim da se na zahtev jedne crkve ili bilo koje crkve, ili bilo kojih crkava određeni predlog zakona može povući iz skupštinske procedure samo nekoliko sati pre započinjanja nove sednice Skupštine, kada je upravo taj predlog zakona bio prvi na dnevnom redu Narodne skupštine.
Sa druge strane, vrlo je loše što do 15. marta nećemo moći da ispunimo sve uslove za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, što je bila namera kada je bila pripremana ova sednica koja je od danas u toku.
Da se vratim na Predlog zakona o matičnim knjigama, smatramo da je ovaj predlog zakona moderan i da na moderan i dobar način uređuje ova pitanja. Kada znamo da sada važeći zakoni koji regulišu ovu oblast potiču iz 1973. i 1990. godine, onda nije potrebno reći da su ti sada važeći zakoni u potpunosti anahroni propisi i da je neophodno donošenje novog, modernog zakona.
Za nas je od izuzetnog značaja činjenica da će biti uvedene tzv. "e" ili "i" matične knjige. Drugi primerak matične knjige će se voditi primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka i to je jedan veliki korak ka modernizaciji naše celokupne uprave.
Vrlo je dobro i to što će to omogućiti pristupanje određenim međunarodnim ugovorima, a još je bitnije što izvodi iz matičnih knjiga neće imati ograničeni rok važenja od početka primene ovog zakona. Za građane je svakako od prvorazrednog značaja i činjenica što će matičar jednog matičnog područja jedne određene opštine moći izdavati izvode iz matične knjige koja se vodi za druga matična područja te opštine ili druge opštine, ili drugog grada u Republici Srbiji. To će svakako olakšati i ubrzati izdavanje izvoda iz matične knjige.
Jedino nam nije jasno i dato objašnjenje zbog čega treba toliko vremena za uvođenje te tzv. "e" matične knjige. Iz prelaznih i završnih odredaba ovog Predloga zakona možemo da vidimo da će tek od 1. januara 2012. godine prema planovima biti moguće vođenje drugog primerka matične knjige u elektronskom obliku i smatramo da je taj rok malo dugačak, ali sigurno je Ministarstvo procenilo koliko će vremena biti potrebno za uvođenje jedne takve novine u naš pravni sistem.
Savez vojvođanskih Mađara je podneo jedan amandman, za koji se nadamo da će biti usvojen. Odnosi se na upisivanje ličnog imena pripadnika nacionalnih manjina u matičnu knjigu. Smatramo da sadašnje stanje, prema sada važećem Zakonu, nije jednoobrazno i da sada važeći Zakon daje mogućnost za različita tumačenja sada važećeg Zakona. Ukoliko ne bi bio usvojen ovaj naš amandman, onda bi ta različita praksa mogla da ostane i posle usvajanja ovog modernog zakona. I baš zbog toga smo predložili jedan amandman, čijim usvajanjem bismo postigli da na nedvosmislen način bude urađeno ono što je bila nesumnjiva namera Ministarstva, da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da se njihova lična imena upisuju prema svom jeziku i pravopisu, što ne isključuje paralelan upis ličnog imena i na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.
Na ovo pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo i na osnovu člana 79. Ustava Republike Srbije i na osnovu člana 9. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Problem je u tome što u sadašnjoj praksi postoje opštine gde se imena pripadnika nacionalnih manjina upisuju na srpskom jeziku prema pravopisu srpskog jezika, ćiriličnim pismom na prvom mestu i tek u zagradi se upisuju lična imena pripadnika nacionalnih manjina.
To nije način koji odgovara pravima pripadnika nacionalnih manjina i iz Ustava i iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i pošto smatramo da matične knjige treba da budu jednoobrazne, naravno, baš smo želeli ulaganjem ovog amandmana postići rezultat, da se na nedvosmislen način reši ovo pitanje i da nacionalne manjine imaju pravo u svim opštinama da traže upis svojih ličnih imena na prvom mestu na svom maternjem jeziku i onda u zagradi na drugom mestu na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Usvajanjem ovog amandmana u potpunosti bi bila postignuta jednoobraznost, odnosno ostvarenje načela jednoobraznosti matičnih knjiga. Mi se nadamo da će ovaj naš amandman biti usvojen. Nadamo se da će i ovi zakoni za nekoliko dana biti usvojeni.
Isto tako se nadamo da će vrlo skoro i Predlog zakona o udruženjima biti vraćen u skupštinsku proceduru i da će narodni poslanici napokon moći usvojiti nov zakon o udruženjima građana, kao i da će na moderan način konačno biti regulisana i oblast rada udruženja građana. Hvala. (Aplauz.)
Gospođo predsednice, gospođo ministarko, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, član 103 – ''Govornik mora da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.''
Trenutno sam u jednoj dosta teškoj situaciji, čeka me Odbor za finansije, izgleda da je juče pomoć jedne opozicione stranke bila jednokratna, pa bez mene nema kvoruma. Tražim od vas, gospođo predsednice, odobrenje da nastavim mojih 20 minuta, možda i kraće, da iznesem stav naše poslaničke grupe i Saveza vojvođanskih Mađara o Predlogu budžeta za 2009. godinu.
(Predsednik: Izvolite.)
Hvala lepo. O Predlogu budžeta ću govoriti u svetlu pozicija Vojvodine, evropskih integracija, položaja nacionalnih manjina, poljoprivrede i pitanja decentralizacije u Predlogu budžeta za 2009. godinu. Tu, naravno, imam i neke podatke, o primanjima budžeta imam neke podatke i neka viđenja u vezi izdataka, ali bih želeo da se skoncentrišem na ove četiri teme, u stvari pet tema, i ne bih želeo da iskoristim sve vreme koje imam kao šef poslaničke grupe, jer smatram da ovu raspravu o budžetu treba ubrzati.
Što se tiče evropskih integracija, u Predlogu budžeta za 2009. godinu, moram sa žaljenjem konstatovati da evropske integracije nisu na pravi način obuhvaćene Predlogom zakona o budžetu za 2009. godinu. Kada ovo kažem, onda mislim na sledeće: kancelarija za evropske integracije, za Evropsku uniju, i u sledećoj godini će imati 53 zaposlena. Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije i u 2008. godini je, takođe, imala 53 zaposlena i ukoliko Vlada Republike Srbije misli da su evropske integracije na prvom mestu trenutno u Srbiji, a trebalo bi da je tako, onda moram da izrazim sumnju da ćemo biti uspešni u procesu evropskih integracija, u približavanju evropskim vrednostima i Evropskoj uniji, sa svega 53 zaposlena u Kancelariji za evropske integracije, u kancelariji za Evropsku uniju pri Vladi Republike Srbije.
Svi vrlo dobro znamo da Skupština i Vlada treba u narednom periodu da harmonizuju ceo naš pravni sistem. Znamo da treba da usvojimo pravne standarde Evropske unije, a ne samo pravne, nego i sve druge standarde Evropske unije i to će biti vrlo teško sa 53 zaposlena u Kancelariji za evropske integracije.
Naravno, svestan sam činjenice da i u svim ministarstvima postoje ljudi kojima je zadatak da rade na poslu harmonizacije našeg standarda i našeg pravnog sistema sa standardima i pravnim sistemom Evropske unije.
Ali, znam i iskustva nekih zemalja iz našeg okruženja, na primer Mađarske, gde je više hiljada ljudi radilo na ovom poslu godinama da bi Mađarska mogla posle 15 godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da postane punopravni član Evropske unije. Zbog toga smatram da evropske integracije, nažalost, nisu na pravi način predstavljene u Predlogu budžeta za 2009. godinu.
Kada govorimo o Vojvodini, onda moram da vas podsetim da su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara pre nekoliko nedelja rekli da su spremni da podrže ovaj budžet isključivo ukoliko ovaj budžet bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije, konkretno sa članom 184. Ustava Republike Srbije koji kaže da najmanje 7% budžeta Republike treba da pripadne AP Vojvodini. Nažalost, u radnom nacrtu to nije bilo tako predstavljeno. U radnom nacrtu budžeta Vojvodini je bilo planirano svega 4,89% iz republičkog budžeta i mi smo protiv toga protestovali.
Bili smo, nažalost, jedini tu u Narodnoj skupštini koji su za govornicom pozivali i Vladu i naše partnere iz vladajuće koalicije da ove brojke i ove cifre izmene i da dovedu u sklad Nacrt budžeta sa Ustavom Republike Srbije. To se i desilo i otklonjene su sve prepreke što se toga tiče da mi podržimo ovaj budžet i zbog toga ćemo podržati ovaj budžet.
Kada govorimo o Vojvodini, onda treba da kažem i to da nismo baš najzadovoljniji rešenjem da će tih 7% biti plaćeno iz prodajne cene NIS-a. Želeo bih vas podsetiti, kada je Narodna skupština raspravljala o Naftno-gasnom sporazumu sa Ruskom Federacijom da je onda Savez vojvođanskih Mađara bio protiv ratifikacije tog sporazuma. Rekli smo da je taj sporazum apsolutno štetan za celu Srbiju, pogotovo da je štetan za Vojvodinu, da je pre potpisivanja tog dokumenta trebalo doneti zakon o javnoj svojini i da je trebalo raščistiti šta je svojina Pokrajine, šta je svojina Republike, šta je svojina lokalnih samouprava. Nažalost, to se nije desilo i to je bio jedan od razloga zbog kojeg smo mi glasali protiv ratifikacije tog sporazuma.
Sada ćemo podržati ovaj budžet, bez obzira što u ovom predlogu piše da će 7% stići, između ostalog, i od prodajne cene NIS-a, ali to ne menja naš stav o štetnosti prodaje NIS-a na ovaj način. Ukoliko Narodna skupština ponovo bude raspravljala o ugovoru o prodaji NIS-a, onda ćemo mi opet biti protiv tog ugovora, protiv ovakvog načina prodavanja NIS-a, jer smo mi jedna dosledna stranka.
Da smo dosledna stranka, to smo pokazali i na primeru Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Nažalost, deo parlamentarne većine, uz pomoć jedne opozicione stranke, ipak je taj zakon juče usvojila. Smatramo da je taj zakon o sedištima sudova antievropski i antimanjinski.
Meni je veoma žao što je došlo do usvajanja tog zakona, ali sam ubeđen da tu još ima prostora do 1. januara 2010. godine, do stupanja na snagu tog zakona, da ćemo mi u sledećih godinu dana uspeti da ubedimo naše partnere iz vladajuće koalicije da je ovaj zakon u ovoj formi štetan i protivan interesima građana i da neće biti dobro ako će se taj zakon primenjivati od 1. januara 2010. godine na ovakav način kako je usvojen juče u Narodnoj skupštini.
Kada već govorim o Zakonu i sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, moram da pitam mog kolegu Tamaša Tota kako je njemu vratiti se u Adu, kako mu je vratiti se kući, kako je osećati se kao izdajnik svog mesta, kako je osećati se kao izdajnik svojih birača i kako može objasniti svojim biračima da je glasao protiv toga da opstane, na primer, sud u Adi?! Predložio bih mu da dođe za ovu govornicu i da ovde kaže, a ne da piše nekakva pisma u "Mađar so" i da se služi neistinama. To je nečasno. Ovo je mesto sa kojeg treba da kažete svojim biračima zašto ste tako postupili.
Da se vratim na Predlog budžeta za 2009. godinu i da se vratim pozicijama Vojvodine u Predlogu budžeta. Želeo bih da vas podsetim da je vrlo loše što statut Vojvodine još uvek nije usvojen u Narodnoj skupštini. Mi imamo uveravanja da će se to desiti krajem januara ili početkom februara sledeće godine. To je pre neki dan obećao gospodin Boris Tadić, predsednik Republike. Mi smo savesni ljudi, s jedne strane, a mogao bih da kažem da smo nepopravljivi optimisti, pa se nadam da će se to desiti, jer je osnovni preduslov razvijanja Vojvodine davanje saglasnosti, od strane Narodne skupštine, na Predlog statuta AP Vojvodina.
Kada govorim o pozicijama nacionalnih manjina u Predlogu budžeta, onda moram da iskažem svoje zadovoljstvo i zadovoljstvo SVM što će nacionalni saveti dobiti 200 miliona dinara iz republičkog budžeta. Želeo bih da vas podsetim kada je SVM ponovo postao parlamentarna stranka početkom 2007. godine dasu onda nacionalni saveti dobijali 63 miliona dinara. Ove godine su nacionalni saveti dobili 150, a sledeće godine će dobiti 200 miliona dinara. To je svakako dobro, to je preduslov da bi nacionalni saveti mogli izvršavati one obaveze koje treba da izvršavaju na osnovu i Ustava Republike Srbije i Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Isto tako, moram da kažem da se nadam da će Narodna skupština na proleće sledeće godine, mislim da bi to bilo realno, usvojiti zakon o nacionalnim savetima, da bismo zaokružili tu pravnu regulativu u vezi rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Kada govorim o poziciji nacionalnih saveta nacionalnih manjina u budžetu, moram da iskažem svoje zadovoljstvo što su nacionalni saveti navedeni prvi put u jednom budžetu Republike Srbije kao posebna budžetska stavka, kao posebna klasifikacija. Mi smo na to ukazivali i pre nekoliko meseci, kada je Skupština raspravljala o rebalansu budžeta za 2008. godinu. Dobro je što je to na ovakav način odrađeno u Predlogu budžeta za sledeću godinu.
Kada govorim o decentralizaciji, moram da kažem da je vrlo loše što lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, da je Srbija i dan-danas najviše centralizovana država u Evropi.
Ako nije, onda je sigurno među najviše centralizovanim državama u Evropi. Ne znam da li još postoji država u Evropi gde lokalna samouprava nema baš nikakvu imovinu. To sigurno nije dobro, jer tako neće moći lokalne samouprave i čitava Srbija da se razvija. Lokalne samouprave nisu u mogućnosti da izlaze u susret potencijalnim investitorima, na način kako bi to voleli da urade i to je loše.
Takođe je loše što će Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, koju vodi gospodin Sulejman Ugljanin, dobiti svega 143 miliona dinara iz budžeta za sledeću godinu, kada znamo da u Srbiji, nažalost, ima preko 40 privredno nerazvijenih opština, onda vidimo iz Predloga budžeta za sledeću godinu da ova cifra od 143 miliona dinara sigurno neće biti dovoljna i da nije dobro što ova kancelarija nije dobila ozbiljnije izvore.
Isto tako, nije dobro što je Ministarstvo poljoprivrede među onim ministarstvima čiji je budžet, praktično, smanjen u odnosu na budžet iz tekuće godine. Ministarstvo poljoprivrede će dobiti svega 18,9 milijardi dinara. Kada znamo da je poljoprivreda jedina grana privrede u Srbiji koja ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i kada znamo da će sledeća godina biti prva od 2003. godine kada će poljoprivreda dobiti manje od 4% iz budžeta, onda se moramo složiti da je to vrlo loše.
Ako mi dozvolite jednu ciničnu opasku, izgleda da Vlada misli da sledeće godine nikako neće biti izbora, jer da se izbori planiraju, sigurno bi i poljoprivredni budžet bio veći. Vrlo je loše što poljoprivreda nije na pravi način predstavljena u Predlogu zakona o budžetu za sledeću godinu.
Ima tu još nekoliko ministarstava čiji je budžet ili smanjen ili je ostao, praktično, na nivou od tekuće godine. Na primer, tu je Ministarstvo nauke, Ministarstvo kulture. Ministarstvo kulture će imati svega 10% vojnog budžeta. Isto tako, to nije dobro. Želeo bih da vas podsetim da, UNESKO tako tumači, zemlja se smatra civilizovanom ako se najmanje 1% iz budžeta izdvaja za kulturu. Nažalost, to ni u ovoj godini nije bio slučaj. Nije bio slučaj ni u tekućoj godini, nije bio slučaj ni u prethodnim godinama. To nije dobro.
Da zaključim, SVM će podržati budžet, ne zbog toga što ovaj budžet smatramo idealnim, daleko od toga, ali smatramo da, kada smo se već izborili za to da Vojvodina dobije najmanje 7%, onda mi nemamo moralno pravo da glasamo protiv ovog budžeta, a i zbog toga što ne želimo da ova zemlja Srbija izgubi sledeću godinu za novu predizbornu kampanju, za nove izbore, za formiranje nove vlade, jer u tom slučaju Srbija sigurno neće moći da dospe na belu šengensku listu krajem sledeće godine i sigurno neće biti u mogućnosti da aplicira za status kandidata za članstvo u EU. Zbog toga će četiri poslanika SVM podržati budžet.
Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM neće podržati inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi. I dalje imamo poverenje u Vladu gospodina Mirka Cvetkovića i podržavamo rad Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.
Ubeđeni smo da bi novi izbori u ovom trenutku ili u toku sledeće godine bili izuzetno štetni. Za SVM je od izuzetne važnosti prioritet da krajem sledeće godine građani Republike Srbije putuju bez viza i za nas je neprikosnoveni prioritet da Srbija postane kandidat za članstvo u EU u toku sledeće godine.
Ubeđeni smo da ta dva cilja možemo postići isključivo ukoliko bude bilo političke stabilnosti i ukoliko ova vlada opstane. Iz tih razloga nećemo uskratiti podršku Vladi gospodina Mirka Cvetkovića.
Istovremeno bih želeo da kažem nekoliko rečenica o tome šta očekujemo od Vlade Republike Srbije, od Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.
SVM očekuje da se poštuje SVM kao deo ove vladajuće koalicije, kao stranke bez čijih poslanika nema većine u ovom parlamentu. Očekujemo poštovanje osnovnih prioriteta, osnovnih programskih načela SVM. Očekujemo da se energično radi na približavanju EU. Očekujemo da se još energičnije radi na odomaćivanju evropskih vrednosti u Republici Srbiji. Očekujemo da se mnogo energičnije radi na pitanju autonomije Vojvodine i očekujemo da se mnogo ozbiljnije radi na proširivanju prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina.
To su naša osnovna programska opredeljenja i očekujemo poštovanje tih naših osnovnih programskih opredeljenja. Ukoliko će to tako biti u budućnosti, onda ćete u SVM imati pouzdanog partnera na koga se uvek može računati. Na ovom mestu želim da govorim o dva pitanja iz bliske prošlosti u vezi kojih je došlo do određenih nesuglasica. Jedno je pitanje budžeta Republike Srbije za sledeću godinu i pitanje toga da li će Vojvodina dobiti najmanje 7% iz budžeta Republike Srbije.
Mislim da nije bio dobar signal građanima Vojvodine da je Vlada u radnom nacrtu budžeta za sledeću godinu pokušala da ta cifra bude svega nešto ispod 5%. Na sreću, uspeli smo u proteklim nedeljama da tu cifru ispravimo, uspeli smo da se izborimo za to da u Skupštinu ne dođe predlog budžeta koji je apsolutno protivustavan i koji je apsolutno protivan interesima građana Vojvodine. Zbog toga ćemo podržati budžet Republike Srbije za sledeću godinu i nećemo imati amandmane. Malo ću o ovom pitanju detaljnije govoriti u raspravi o budžetu, nadam se, već u ponedeljak.
Drugi problem koji je nastao i zbog koga je došlo do razmimoilaženja i do različitih tumačenja da li je Savez vojvođanskih Mađara i dalje deo vladajuće koalicije ili nije, to je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. O tome smo mi jako puno govorili u proteklim nedeljama i jako puno smo govorili o tome da u predloženom obliku taj Predlog zakona jeste štetan za građane Vojvodine i za građane Srbije.
Mi smo izneli sve argumente protiv tog Predloga zakona u raspravi i naravno da ne bih želeo da oduzimam vreme i da ponavljam te argumente koji su svima poznati, i kolegama poslanicima, i ministrima i celoj javnosti, ali bih želeo da kažem još jedanput da je vrlo loše da o takvom jednom pitanju sa nama na vreme nije bilo razgovarano i da je zbog toga Skupština došla u situaciju da taj zakon očigledno neće biti usvojen u Narodnoj skupštini, taj jedan zakon iz seta pravosudnih zakona.
Zbog toga će i Vlada i Skupština doći u jedan težak položaj, ali za to mi ne osećamo odgovornost, pošto smo na to upozoravali mesec i po dana unazad, a niko nije želeo da nas sasluša i niko nije želeo da ozbiljnije s nama porazgovara o tim problemima i da postignemo nekakav kompromis.
Mi smo bili spremni na kompromise, kao što smo uvek spremni na kompromise, ali nismo imali s kime, nažalost, da razgovaramo na tu temu argumentima. Zbog toga će taj zakon nažalost pasti u danu za glasanje i to je veoma loše. Bilo bi mnogo bolje da smo o tome razgovarali i da je taj zakon usvojen u malo izmenjenoj formi, da su prihvaćeni naši amandmani i još neki amandmani razumni iz opozicionih stranaka.
Šta se dešava, dame i gospodo ministri i dame i gospodo narodni poslanici? Umesto da o tome razgovaramo, a to moram da kažem sa ovog mesta, znači, umesto da o tim amandmanima razgovaramo, pojedine stranke vladajuće većine i dan-danas pokušavaju nečasno da vrbuju poslanike iz Poslaničke grupe manjina iza mojih leđa. To nije dobro. To ne doprinosi partnerskom odnosu u Vladi.
Umesto da razgovaramo, vi dame i gospodo pokušavate da ubedite gospodina Rizu Halimija, pošto znate da fali jedan glas za započinjanje glasanja o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, umesto da razgovaramo, vi Savezu vojvođanskih Mađara radite iza leđa. To nije dobro i to ne doprinosi partnerskom odnosu.
Taj vaš stav, naravno, neće promeniti ovo naše mišljenje i naš stav da mi i dalje podržavamo ovu Vladu, da ćemo mi večeras glasati protiv izglasavanje nepoverenja Vladi gospodina Mirka Cvetkovića, ali vas najlepše molim da ova koaliciona Vlada u budućnosti uvažava interese svih partnera iz Vlade i da u Vladi i u vladajućoj većini u budućnosti vlada atmosfera saradnje, atmosfera razumevanja.
Ukoliko će to tako biti, onda sam ubeđen da će ova Vlada opstati četiri godine i ubeđen sam da je moguće možda već na kraju sledeće godine postizanje dva strateška cilja, a to je bela šengenska lista i kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji. Hvala.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imam jedno pitanje za vas, u skladu sa članom 226. Poslovnika – zašto ste povukli iz procedure Zakon o udruženjima? Vrlo dobro znate da su na snazi zakoni iz 1980. i 1982. godine, koji regulišu oblast udruženja građana. Ti zakoni su apsolutno zastareli, jer u njima ima još društvenih organizacija radnih ljudi itd.
U obrazloženju zakona napisali ste da je jedan od kriterijuma kojim se meri stepen razvijenosti demokratije jednog društva način regulisanja udruženja građana i razvijenost tzv. trećeg sektora.
Mislim da ste ovaj zakon povukli zbog toga što je bilo jako puno amandmana i što je Skupština u cajtnotu. Ali, za to nisu krive opozicione stranke, a nisu krivi ni neki poslanici sa ove strane, nego je krivo ministarstvo i Vlada Republike Srbije, zbog toga što nije bila spremna da razgovara o nekim amandmanima sa poslanicima i opozicionih i poslanika sa ove strane sale.
Taj nedostatak elementarne spremnosti za razgovore, dogovore i kompromise je i doveo do toga da je Skupština došla u cajtnot i vi ste morali da povučete ovaj vrlo bitan zakon iz skupštinske procedure.
Vrlo dobro se sećate, gospodine Markoviću, jer ste bili ministar i u prošlom sazivu Vlade, da je ova skupština pre tačno godinu dana uspela za tri dana usvojiti četiri zakona iz seta zakona kojima se reguliše oblast lokalne samouprave. To su bili Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o teritorijalnoj organizaciji i Zakon o glavnom gradu. To smo uspeli zahvaljujući tome što ste bili spremni za razgovore, dogovore i kompromise, pa smo zajednički pokazali da je moguće da Skupština usvaja zakone, i to po ubrzanoj proceduri.
Problem je u tome što vi niste spremni da razgovarate ni sa strankama koje čine vladajuću većinu, a kamoli sa opozicionim strankama. Zbog toga trpi ceo treći sektor, zbog toga trpi više od 30.000 udruženja građana i zbog toga udruženja građana i dan-danas funkcionišu i funkcionisaće još nekoliko meseci po potpuno anahronim zakonima iz 1982. godine. Hvala.