Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9810">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Molim vas, bez dobacivanja i ako možemo malo tiše. Hvala.
Vreme.
Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Pošto su govorili svi predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa prelazimo na listu govornika.
Prva po prijavama za reč je narodna poslanica Misala Pramenković.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladan Glišić.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Vladanu Glišiću. Izvinjavam se, što sam usput nekoliko puta zvonila, ali narodni poslanici toliko je glasan žagor u sali da ne čujem govornika. Stoga vas molim, ako imate o čemu da razgovarate izađite van sale, a u sali da poštujemo govornika, jer ovo je visoki dom.
Zahvaljujem na razumevanju.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku, moram da vam najavim, primili ste ostavku narodnog poslanika Samire Ćosović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Izveštaj Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže – da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na Predlog Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabrana, narodnom poslaniku Samiri Ćosović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.
Zahvaljujem.

Ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u toku današnje rasprave se mnogo govorilo o međustranačkom dijalogu, tako da ću ja pokušati da se baziram na to da su zapravo predložena rešenja u ovim zakonskim predlozima koji se nalaze pred nama rezultat, odnosno rešenja i mere iz tri dokumenta. Jedan je više puta spomenut dokument, odnosno mere za unapređenje izbornog procesa, koji su predložili kofasilitatori iliti posrednici iz Evropskog parlamenta tokom procesa međustranačkog dijaloga uz posredovanje EP, i ovo je objavljeno 18. septembra prošle godine.

Drugo, mislim da je manje spominjan danas ovde, možda i nije, Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji su potpisali članovi Radne grupe za međustranački dijalog bez stranog posredovanja, i to 29. oktobra ove godine i treći, za koji sam prilično sigurna da nismo govorili o tome danas, su preporuke iz konačnog izveštaja Specijalne komisije Misije ODIR za procenu izbora, od 21. juna prošle godine.

Nakon izbora 2020. godine Srbija je dobila dodatnih 29 preporuka, kao što je to poznato, i posle tih izbora Vlada Republike Srbije je obnovila rad Radne grupe za saradnju sa OEBS-om.

Dakle, svi ovi zakonski predlozi koji se nalaze pred nama su objedinjeni predlozi iz svih tih preporuka sa tri koloseka.

Dobro je što se predloženim rešenjima na sveobuhvatan način obezbeđuje pravna sigurnost, ravnopravnost svih učesnika u izborima i iznad svega utvrđuje se pravni okvir poštenih izbornih uslova. Za Savez vojvođanskih Mađara kao stranku manjinsku, najpre regionalnu manjinsku stranku, izuzetno je važno poštovanje standarda nediskriminacije i ravnopravnost svih učesnika u svim fazama izbornog procesa.

Ovde je predsednik poslaničke grupe malo ranije u toku dana, dr Balint Pastor, govorio i o Ustavu, odnosno ustavnim odredbama. Dakle, poštujući aktuelni Ustav Republike Srbije, predloženim rešenjima koja se nalaze pred nama, obezbeđuje se ravnopravnost i zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina.

Dakle, poštujući Ustav Republike Srbije, ovi predlozi obezbeđuju ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u predstavničkim telima, budući da je pravo na političko predstavljanje izuzetno značajno, od suštinskog značaja za političku participaciju i integraciju nacionalnih manjina.

Za Savez vojvođanskih Mađara, kao što sam spomenula, stranku mađarske nacionalne manjine, su izuzetno značajne stvari koje se upravo odnose na manjinske stranke, o kojima je takođe predsednik poslaničke grupe danas govorio, a i nekoliko kolega. Da se podsetimo, jedna od najznačajnijih je da se ne menja suština, da se ostaje, pored postojećeg rešenja po kojem izborne liste nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata, po formuli tzv. prirodnog praga, s tim da se količnici koji pripadaju ovim izbornim listama, ako su osvojile broj glasova koji je ispod cenzusa od 3%, povećavaju za 35%.

S druge strane, ono o čemu se najviše razgovaralo tokom međustranačkog dijaloga i što je za nas od suštinskog značaja u ovim predlozima je i preciziranje pojma i položaja stranke nacionalne manjine i da se utvrđuju mehanizmi zaštite od zloupotrebe ovog statusa, koje su se dešavale, nažalost, u prošlosti, postavljanje jasnih kriterijuma za utvrđivanje statusa izborne liste nacionalne manjine je važno da bi se sprečila zloupotreba posebnih odredbi i afirmativnih mera koje su uvedene za podsticanje učešća, ali zaista učešća stranaka pripadnika nacionalnih manjina.

Predlogom zakona o lokalnim izborima, o kojem je najviše govorila uvažena ministarka na samom početku, se dodatno preciziraju kriterijumi za utvrđivanje statusa manjinske izborne liste. Dakle, izborna lista može imati položaj izborne liste nacionalne manjine samo onda, isključivo u tim slučajevima kada na teritoriji te nacionalne manjine zaista i ima, pripadnici zaista žive na teritoriji te lokalne samouprave, prema poslednjim statističkim podacima, prema poslednjem popisu stanovništva i ono, mislim da je ministarka to formulisala kao kriterijum maksimalnosti - ako pripadnici nacionalne manjine žive, njihov procenat je zapravo ispod 50%, do 50%, što je u potpunosti logično i sa čime se Savez vojvođanskih Mađara slaže.

Predlogom zakona o lokalnim izborima izborna komisija može proglasiti izbornu listu nacionalne manjine ako podnosilac te izborne liste podnese dvostruko manji broj potpisa koji je predviđen za ostale stranke, naravno, overenih potpisa. Ovo je izuzetno značajno zato što, kao što znamo, ovim predlogom se u potpunosti menja način odnosno propisuju se potpuno drugačija pravila koliki broj overenih potpisa je potrebno za predaju izborne liste i broj tih neophodnih overenih potpisa se uopšte više ne vezuje za broj kandidata, jer kao što znamo, u do sada važećem zakonu je stajalo 30 puta broj kandidata, ako pričamo, naravno, o većim lokalnim samoupravama. Sada taj broj neophodnih overenih potpisa zavisi od broja upisanih birača.

Mi svakako podržavamo što je uslišen apel nekoliko manjinskih stranaka koje su se uplašile, s pravom, da pošto su u mnogim lokalnim samoupravama gde pripadnici određenih nacionalnih manjina žive u manjem procentu ranije predavane tzv. jednotrećinske liste i, na primer, ja mogu da govorim o svom rodnom gradu Zrenjaninu, gde na 67 odborničkih mesta smo mi predavali uvek listu od 23 kandidata, minimum, znači jednotrećinska, puta 30. Dakle, do sada nam je bio neophodan broj 690 potpisa.

Da nije došlo do ove afirmativne odredbe da je neophodna polovina tih potpisa, grad Zrenjanin ima, što se tiče upisanih birača više od 100 hiljada, to bi značilo da nama za predaju liste treba hiljadu potpisa, dok je do sada trebalo 690, ali ovako kako piše, da je za stranke nacionalnih manjina neophodna polovina, smanjili smo taj broj na 500. Kažem, samim tim je uslišen apel mnogih stranaka nacionalnih manjina i na ovaj način se ipak njima olakšava kandidovanje i na lokalnim izborima i u onim lokalnim samoupravama gde njihov procenat nije visok, a sve to stoji i u Sporazumu o unapređenju uslova za održavanje izbora.

Ono što je najznačajnije, o čemu se najviše govorile, to je smanjenje neophodnih potpisa za republičke izbore, i to konkretno stoji kao 16. mera koju su predložili kofasilitatori iz Evropskog parlamenta, konkretno da se smanji broj neophodnih overenih potpisa za predaju liste za parlamentarne izbore iliti za narodne poslanike sa 10 hiljada na pet hiljada, kao što su kofasilitatori takođe predložili, znači to je bila konkretna mera, da se spreče zloupotrebe zakona.

Imajući u vidu značaj da izborni sistem predstavlja osnovni element predstavničke demokratije i zupčanike koji omogućavaju da točkovi demokratije pravilno funkcionišu, poslanička grupa zaista pozdravlja sva rešenja kojima se dodatno poboljšavaju uslovi i položaj izbornih lista nacionalnih manjina, ali smo i svesni toga da svega dva meseca pre izbora se usložnjava proces, komplikuje proces time što se uvode lokalne izborne komisije, umesto dosadašnjih radnih tela, da su drugačije nadležnosti, ovlašćenja koja se daju RIK-u i ostalim izbornim komisijama. U pogledu efikasnosti, smatramo da je ovaj predloženi trostepeni model zaštite biračkog prava, naravno, inovativan i dobar i on je, takođe, rezultat toga što je dogovoreno, ali činjenica je da je vremena za primenu, nažalost, vrlo malo i sve ovo, svi smo svesni toga, uvođenje i kako će to da funkcioniše, prigovori itd, može vrlo zakomplikovati i usporiti ceo proces zaštite biračkog prava i objavljivanje zvaničnih rezultata izbora.

Dakle, da pokušam da zaključim. Imajući u vidu značaj predloženih izmena, činjenicu da učešće nacionalnih manjina u javnim poslovima je sastavni element njihove zaštite, posebno uvažavajući pravnu sigurnost odredbi kojima se, još jednom naglašavam, unapređuju prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i činjenicu da proces integracija podrazumeva poštovanje i dužnosti i obaveza i sa naše strane, dakle dužnosti i obaveza koje preuzimaju i pripadnici nacionalnih zajednica kao članovi jednog društva, poslanička grupa SVM će u Danu za glasanje podržati sve ove predloge.

U nadi da medijski natpisi i vesti govore o tome da će se prihvatiti amandmani koji se odnose na i sam žreb, što se tiče predsedničkih, ali što je za nas mnogo značajnije da jedan birač može da podrži jednu izbornu listu, svakako ćemo i za ove amandmane glasati.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstav-nici poslaničke grupe &quot;Aleksandar Vučić - Za našu decu&quot;.
Reč ima ministar finansija.
Zahvaljujem se uvaženom ministru finansija.
Pošto nema više predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.
Reč ima narodna poslanika dr Amela Lukač Zoranić.
Izvolite.
Poštovana narodna poslanice, s obzirom na osetljivost teme ja vas nisam prekidala, ali imajte obzira da je preostalo vreme za vašu poslaničku grupu bilo tri minuta, a govorili ste šest i po.
Nastavljamo.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.