Poštovane građanke i građani Srbije, poštovani korisnici usluga „Srbijavoz“, u vaše ime postavljam sledeća pitanja i postavljam pitanje Poverenici za ravnopravnost, Zaštitniku građana, tržišnoj inspekciji i ministru za građevinarstvo i saobraćaj.

Naime, od 1. septembra AD „Srbijavoz“ alarmantno krši prava građana ove države zato što na protiv ustavan, protiv zakonski na diskriminatorski način vrše jednu veliku diskriminaciju i ukidaju pravo čitavim grupama građana da kupuju karte za prevoz železnicom.

Naime, „Srbijavoz“ je uvela kartomate na mnogim stanicama, na mnogim seoskim stanicama. Ti kartomati su često u kvaru pa ne rade, ali najveći problem jeste što na kartomatima možete da kupite kartu samo ako imate račun otvoren u banci, odnosno ako imate karticu. Znači, ne možete za keš da kupite kartu.

I šta se onda dešava? Onda se dešava da poljoprivrednik, koji nije dužan da ima otvoren račun u banci, kartu umesto 112 dinara da se preveze npr. od sela Uljma do Vršca plati 612 dinara. Znači, za jednu vožnju koja traje manje od 10 minuta studenti, srednjoškolci, zaposleni, poljoprivrednici i svi oni koji nemaju otvorene račune u bankama i nemaju kartice i ne mogu na kartomatima „Srbijavoza“ da kupe karte plaćaju kaznu od 500 dinara u samom vozu. To je jedna ogromna diskriminacija.

Pozivam državu da reaguje. Takođe pozivam rukovodstvo „Srbijavoza“ da se provoza malo, da izađe iz svojih džipova i svojih preskupih automobila i da krenu oni sami da koriste usluge koje pružaju građanima Srbije.

Šta je rešenje? Rešenje da se na kartomatima omogući da se i za keš kupuju karte.

Dalje, do juče smo znali da postoje fantomski birači. Juče smo shvatili da postoji fantomska predsednica Skupštine koja vodi sednicu Skupštine, a u stvari nije prisutna, jer je izvadila karticu sa svog mesta.

Ono što vi ne znate, a znamo mi koji živimo u Vršcu i Južnom Banatu da postoje i fantomski autoputevi koje čas vidiš, čas ih ne vidiš. Tako da prvi autoput, o kome se u Srbiji govorilo, a govorilo se 2014. godine i o njemu je pričao tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, jeste autoput koji bi spajao Beograd preko Vršca sa Temišvarem.

Taj put se fantomski pojavljuje od 2014. godine svaki put u predizbornoj kampanji. Kako prođe predizborna kampanja tako prestane priča o tom autoputu.

Znači, imam pitanje i za Aleksandra Vučića i za Ministarstvo građevine i saobraćaja – šta se dešava sa auto putem Beograd – Vršac – Temišvar? Gde je zapelo, naprednjaci?

O tom autoputu je i tadašnji ministar, znači govorim o 2014. godini, Milutin Mrkonjić takođe govorio da je prioritet, da je prioritet Srbija nakon završetka Koridora 10 da će se krenuti sa izgradnjom ovog autoputa.

Šta se dešava u stvari? Dešava se to da izgleda autoputevi ovde u Srbiji niču u zavisnosti od želje investitora, stranih investitora. Pa vas pitam, pitam ministra i pitam Aleksandra Vučića – da li je Zrenjanin dobio autoput samo zato što je tamo otvoren „Ling Long“ da bi se izašlo u susret kineskom investitoru? Da li je Loznica dobila autoput pre Vršca samo zato zbog nesrećnog rudnika „Jadar“?

Da li je moguće da država Srbija na čijem čelu je SNS od 2012. godine da se isključivo rukovodi interesima investitora, stranih investitora koji uništavaju našu ekologiju i životnu sredinu, poput najavljenog kopanja litijuma u Jadru ili jednog od najvećih zagađivača u Evropi, a to je industrija gume, odnosno „Ling Long“ u Zrenjaninu?

Ako je to cena da jedan grad dobije autoput, onda su Vrščani srećni što neće dobiti autoput to Temišvara. Mi ćemo ipak sačekati leteće automobile i leteće autobuse koje je predsednik Aleksandar Vučić najavio. Hvala.

Predsedavajuća, moram da reklamira povredu Poslovnika član 107. koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, takođe da je zabranjeno neposredno obraćanje i korišćenje uvredljivih izraza.

Sve to smo upravo čuli od ministra poljoprivrede. Nedopustivo je targetiranje građana Srbije. Ministar Martinović je ovde imao jedan preteći, diskriminatorski govor, uperen ka poljoprivrednicima i uperen ka ekološkim aktivistima.

Znači, dužni ste bili gospođo Raguš da ga prekinete u sekundi kada je krenuo da se neposredno obraća našim građanima. Govornica ovde u Skupštini ne sme biti iskorišćena da se našim građanima preti, bilo da su oni prisutni ovde u Skupštini ili su možda na ulici, ili su na nekim protestima. Svaki građanin Srbije ima pravo da po Ustavu protestuje i da iskaže javno svoje nezadovoljstvo.

Naša privreda je u užasnom stanju i zaista su u pravu poljoprivrednici koji su u Novom Sadu protestovali ispred Pokrajinske vlade, jer ova država ništa nije učinila da ispuni ono što je ispregovarano.

Znači, poljoprivrednici se bune zato što ono što su ispregovarali i što je Vlada obećala da će ispuniti, oni to nisu uradili. Dakle, poljoprivrednici su u pravu, kao što su ekološki aktivisti u pravu, jer ova država ne brine o interesima građana, ova država, odnosno, vi koji ste na vlasti, brinete samo o vašim džepovima.

Vi, ministre, uzimate za putne troškove više nego što je prosvetarska plata, i treba da vas je sramota.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Malopre je ministarka neprimereno se ovde izražavala, uvredila je sve nas poslanike da politički lešinarimo. Mi smo poslanici, mi se bavimo politikom, nas građani plaćaju upravo da se bavimo politikom i mi taj posao radimo.

Sa druge strane, to što ministarki, možda njenim ušima ne prijaju neke stvari ovde koje ona čuje, to je njen problem. Ali, to njoj ne daje za pravo da ona nama ovde drži lekcije šta ćemo mi govoriti, a šta nećemo govoriti. To što piše u zakonu uopšte ne znači da je tako i u praksi. Ja kao žena, sve mi ovde kao žene i naše kolege muške, poslanici, smo svedoci da su žene duboko diskriminisane kada konkurišu za posao. Svaka mlada žena će vam reći da su upravo ova pitanja o kojima je govorio kolega Novaković pitanja koja se njima postavljaju - da li planiraju da zasnivaju porodicu, da li planiraju da rađaju decu. Žene su pod velikim pritiskom i ne samo mlade žene. Pod velikim pritiskom su i žene koje ima 45 godina i više jer su i one diskriminisane zbog svojih godina.

Dakle, žene u našem zakonodavstvu na papiru jesu izjednačene, ali u praksi je to apsolutno drugačije. Potpuno je kolega Novaković u pravu, a ministarka treba malo bolje da se informiše i da stavi prave naočare sa pravom dioptrijom da sagleda situaciju kakva jeste u društvu a ne da ih gleda kroz ružičaste naočare. Hvala.

Ovde u Skupštini smo svašta čuli, ali da neko desetak minuta promoviše alkoholizam kao jednu od porodičnih vrednosti, izvinjavam se, ja to prvi put čujem i prvi put doživljavam ovde.

Znači, reklamiram povredu člana 107. Smatram da je narušeno poštovanje, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine od prethodnog govornika.

Znači, prethodni govornik je neuspešno pokušavao da bude duhovit, opravdavao je alkoholizam. To je predstavljao kao nešto dobro, korisno, nešto što služi ovako za ponos srpskim domaćinima.

Prethodni govornik je pokušavao da se predstavi kao čovek iz naroda. On ne znam da li uopšte može da po bilo čemu naliči nekome ko je iz naroda, jer čovek zarađuje 35.000 evra mesečno.

Znači, u situaciji kada većina ljudi radi za 650 evra ili manje, znači nama neko od 35.000 evra plate mesečno promoviše alkoholizam ovde. Pritom, govori o Predlogu zakona… (Isključen mikrofon)

Poštovane građanke i građani Srbije, DS je podnela nekoliko amandmana da bi zaustavila dalje pljačkanje države Srbije. Naime, vladajuća većina planira da dodatno zaduži sve građane Srbije sa neverovatnih 42 milijarde dinara za izgradnju nacionalnog stadiona.

Mi u DS nismo protiv stadiona, nismo protiv stadiona, nismo protiv izgradnje sportske infrastrukture, naprotiv, ali potrebno je da nas neko ovde ubedi da je Srbiji potreban nacionalni stadion. Evo, pogledajte molim vas, juče, ovo su fotografije stadiona u Loznici koji ste prošle godine otvorili, stadion 32 miliona evra vredan, počela je nova sezona Superlige, pogledajte stadion je potpuno prazan, čak kažu ljudi da su travu pojele nekakve bakterije, jer se trava ne drenažira dobro, znači vlažna je i te bakterije se razvijaju u vlažnoj sredini, tako da ostade nam stadion u Loznici bez trave.

Dalje, evo je, juče isto fotografija, prazan stadion u Leskovcu, stadion koji je koštao 21 milion evra, nigde nikog na ulicama. Imamo još, kada je pre neki dan, odnosno pre neku nedelju počela nova sezona Superlige, pogledajte, evo ga stadion Partizana, prazne tribine. Ja vas pitam, zar nisu dovoljni postojeći stadioni, na ovim postojećim stadionima oni ispunjavaju ove uslove da se igraju evropska i svetska prvenstva.

Zašto mi danas još uvek nemamo studio izvodljivosti o tome da li je nama uopšte potreban nacionalni stadion? Pa, to je osnovni, to je prvi dokument, potrebno je da imamo prvo studio izvodljivosti, pa onda da se zadužujemo, kod nas je obrnuto. Mi smo prvo stavili kamen temeljac, pa tek onda očekujemo studiju izvodljivosti.

Tako da jedino ono u šta je ova Vlada mene uspela kao ženu koja više od 40 godina u sportu da ubedi, jeste da je Vlada odličan dribler, znači, vi odlično driblujete sve zakone ovde, izbegavate zakonsku regulativu, majstori ste da kradete državni novac, bolji ste u driblingu od Lionela Mesija, a kamoli od čitave naše fudbalske reprezentacije. Hvala.

Evo još jednom da podsetim poštovane građanke i građane Srbije, ovo su fotografije praznih stadiona. Ovo je stadion u Loznici od juče. Znači, odigrano je kolo fudbalske super lige.

Ovo su prazne tribine stadiona stadiona u Leskovcu.

Stadion u Zaječaru je treći stadion koji je prošle godine uređen.

Ta tri stadiona su zajedno plaćena 80 miliona evra.

Njihove tribine zvrje prazne.

Pažljivo sam slušala izlaganje ministara i predstavnika vladajuće koalicije. Niko me nije ubedio gde je ta potreba da se pravi još jedan megalomanski stadion, Nacionalni stadion, kada mi postojeće stadione ne koristimo. Stadioni nam zvrje prazni, a mi treba da se zadužimo za neverovatnih 600 miliona evra da bismo dobili još jedan stadion na kome će se možda igrati pet, šest utakmica godišnje jer na tom Nacionalnom stadionu nastupa reprezentacija. Znači, gde je tu isplativost?

Kažu stručnjaci da bi taj nacionalni stadion bio isplativ, potrebno je da nedeljno dolazi bar 40 hiljada gledalaca, da se proda bar 40 hiljada karata nedeljno i onda bi se nacionalni stadion isplatio u naredni 50 godina. Znači, bili bismo na nuli nakon 50 godina. A mi računamo da ćemo biti u nekakvom plusu.

Ja sam ovde bila poprilično iznenađena. Znate, ja sam dugo u sportu i vrlo pratim i fudbal i košarku i atletiku i plivanje itd. Ja sam iznenađena kada čujem od predstavnika vlasti da mi u stvari fudbalski stadion ne pravimo zbog fudbala, mi fudbalski stadion zidamo zbog pratećih sadržaja. E, sad, šta su prateći sadržaji, to je maglovito ostalo, to neka svako od gledala domisli u svojoj glavi.

Ali, ono što je sigurno, sigurno je da je nacionalni stadion još jedna prilika i jedna pokrivalica da se iza tobožnje brige o sportu u stvari sakrije kriminal i korupcija, po kome je Srbija prva u Evropi.

Dakle, s obzirom na to da se izgradnja fudbalskog stadiona u mnogim mestima u Srbiji pokazala nesvrsishodnom, a da zbog upliva politike u rad Fudbalskog saveza Srbije i dovođenja čelnih ljudi iz SNS na najodgovornije pozicije u ovom savezu, fudbalska reprezentacija Srbije kontinuirano beleži katastrofalne rezultate na svim takmičenjima, te smatramo da od ovog projekta od izgradnje nacionalnog stadiona treba odustati.

Ja bih vas podsetila, nažalost, naši fudbaleri su se brže vratili sa Evropskog prvenstva nego što su otišli. Nisu morali oni piloti koji su vozili onaj hrvatski avion ni da gase motore. Znači, odmah su mogli da okrenu krug i da vrate naše reprezentativce nazad.

Ovde nema nikakve brige za sport, jer mi koji smo u sportu, mi znamo šta znači prava, autentična briga za sport. To je briga i ulaganje u školski sport i u omladinski sport, ulaganje u one trenere koji rade sa mlađim kategorijama. To vam je baza. To je baza iz koje nastaju budući reprezentativci. Ulaganje u ljude je ono što mora da bude prioritet svake vlasti, pa čak i ove naprednjačke.

Ovo jeste politička odluka. Izgradnja nacionalnog stadiona nije nikakva briga za sport, to je čisto politička odluka i primer i prilika za novo zaduživanje građana i za bogaćenje ljudi koji su u vrhu režima Aleksandra Vučića.

Iskoristila bih priliku, pošto je ovde ministar Tončev, koji se zanima za fudbal i stanje u fudbalu itd, ja bih ga pitala za nešto - kako on komentariše što je na čelu Saveza fudbalskih sudija visoki funkcioner SNS, Dejan Santrač iz Vršca? Kako je moguće da funkcioner političke stranke bude sportski sudija? Zar to nije u sukobu interesa? Zar on nije u prekršaju? Zar Dejan Santrač, odnosno SNS, na ovaj način ne krše zakone ove zemlje? Hvala.

Demokratska stranka je protiv ovog novog zaduživanja za ovaj projekat Ruma-Šabac-Loznica ne zato što smo protiv puteva, protiv auto-puteva apsolutno ne, mi smo samo protiv korupcije i kriminala.

Postavljam pitanje zašto se u Srbiji prave auto-putevi koji su najskuplji na svetu? Znači kilometar auto-puta u Srbiji i to kilometri kroz Mačvu kroz Vojvodinu gde je sve ravno, koštaju po tri puta skuplje nego kilometar auto-puta kroz Alpe ili ispod Lamanša.

Šta je razlog tome? Pa, razlog je visoki nivo kriminala i korupcije, zato s obzirom na to da smo krajem prošle godine svedočili iznošenju u javnost kompromitujućih dokumenata o teškim zloupotrebama počinjenim tokom realizacije projekta izgradnja auto-puta Ruma-Šabac-Loznica koji su obelodanili pojedini učesnici o ovim teškim mahinacijama, a da nijedno tužilaštvo nije reagovalo i procesiralo učesnike ovih krivičnih dela, smatram da su se stekli uslovi da se realizacija ovog projekta odmah obustavi. Obustavljanje daljih aktivnosti na realizaciji ovog koruptivnog projekta onemogućilo bi dalje činjene krivičnih dela, sprečilo bi zloupotrebe počinjene sa novcem građana Srbije i omogućilo ostvarivanje velike uštede novca u budžetu.

Ja ću vas samo podsetiti da je prošle godine, da je opozicija došla u posed pisma koje je pripada Aleksandru Papiću, znači vlasniku jednom, bivšem vlasniku tabloida „Objektiv“. On je uputio pismo Aleksandru Vučiću u kome tvrdi da su radovi na putu Ruma-Šabac-Loznica uvećani za 25 miliona evra od kojih je osam miliona evra dato stranci Srpskoj naprednoj stranci. U tom pismu on detaljno objašnjava mehanizam korupcije, pa se tu spominje i firma AzVirt koja radi na izgradnji ovog auto-puta i koja je dala osam miliona evra Srpskoj naprednoj stranci u periodu od 2018. godine do 2019. godine.

Narodni poslanici su predali to pismo Tužilaštvu za organizovani kriminal. Postavljam pitanje da li je Tužilaštvo formiralo predmet po ovom pitanju? Znači, mi ne možemo da se zadužujemo dalje za realizaciju ovog projekta dok se ne utvrdi činjenica, da li je istina da je ovaj auto-put da mu je namerno cena povećana za 25 miliona evra kako bi novac otišao u Srpsku naprednu stranku i u privatne džepove ljudi koji su bliski Aleksandru Vučiću?

Hvala.

Ja sam ovde postavila jednostavno pitanje – zašto u Srbiji režim Aleksandra Vučića gradi najskuplje auto-puteve na svetu? Zašto kilometar auto-puta kroz Mačvu ili kroz Vojvodinu košta, evo, malopre smo čuli, 8,7 miliona evra? To je, prosto, neverovatno.

Znači, više koštaju auto-putevi kod nas, kroz Vojvodinu, nego u planinskim predelima Alpa ili ispod Lamanša. Pre svega, morate da nam odgovorite na to pitanje zašto će ovaj auto-put od Loznice do Rume koštati tri puta više od njegove prvobitne cene? Zašto auto-put od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada 2019. godine bilo je procenjeno da će da košta 530 miliona, sledeće godine je već cena skočila na 600 miliona evra, da bi 2021. godine iznosio čak neverovatnih milijardu evra?

Zašto je nacionalni stadion o kome smo malopre razgovarali 2015. godine koštao 150 miliona evra, a sada 2024. godine košta oko 600 miliona evra? I Moravski koridor koštao je 450 miliona evra, a sada košta, danas, 1,6 milijardi evra. Odgovor ne morate da mi date, odgovor znaju svi građani Srbije. To je zbog toga što se vi ugrađujete i u ove unosne poslove koje radite po Srbiji, odnosno izgradnju autoputeva. Mi autoputeve ne gradimo iz suficita u budžetu, ne gradimo zato što mi imamo novca, naprotiv, mi se zadužujemo da bismo gradili preskupe autoputeve. Pravo je pitanje u stvari - gde završava novac građana Srbije? U čijim džepovima iz vrha SNS na kraju završavaju naši novci? Hvala.

Ono što građanke i građani Srbije treba da znaju, treba da znaju da je ovo jedna od možda najskupljih sednica Narodne skupštine u istoriji parlamentarizma u Srbiji. Na ovoj sednici mi se zadužujemo za neverovatnih tri milijarde evra. Demokratska stranka neće glasati za ovo novo kreditno zaduženje. Mi nismo protiv izgradnje auto-puteva i sami smo ih gradili za vreme naše vlasti, mi smo protiv izgradnje najskupljih auto-puteva na svetu, mi smo protiv korupcije i kriminala.

Izgradnju auto-puteva u Srbiji prate brojne afere i optužbe za teške mahinacije počinjene od najviših predstavnika režima Aleksandra Vučića, što naše auto-puteve izgrađene u poslednjih 12 godina svrstava u najskuplje auto-puteve na svetu.

Smatramo da je veoma važno da se svaka aktivnost na ovim visoko-korptivnim poslovima odmah obustavi, dok pravosudni organi i državni revizor ne utvrde sve okolnosti vezane za trošenje budžetskog novca. Svima u Srbiji je veoma dobro poznato da kriminal i korupcija caruju na svakom koraku, a pogotovo kod ovako velikih infrastrukturnih projekata, jer tu možeš da ukradeš zaista putno para.

Tako da pre svega ovde posao imaju Tužilaštvo za organizovani kriminal i ostali pravosudni organi države Srbije. Mogu da kažem da nema veće nesreće od toga da ti radikali ponovo budu na čelu države i ja sam i mnogi građani, bar onim milion građana koji su glasali za nas, smo jako dobro svesni toga u kom pravcu ide Srbije, i tu mogu da se složim sa malopređašnjim izlaganjem, da živimo u izuzetno nestabilnim geopolitičkim okolnostima, ali kod nas u Srbiji su još nestabilnije, jer imamo visoko korumpiranu i kriminalnu vlast.

Iskoristila bih prisustvo nažalost samo su dvojica ministara ovde, jedan koji stalno ćuti i jedan koji nešto priča, ali to njegovo pričanje je više isprazno pričanje, pa bih pitala tog ministra poljoprivrede i ministra za geografiju i ministra za putne troškove od 98 hiljada dinara mesečno koliko naplaćuje svoje putovanje od Rume auto-putem do Beograda. Znači, za taj put mu treba samo 30 minuta u jednom smeru i 30 minuta u drugom, a on to naplati mesečno 98 hiljada dinara, a neko mora u Srbiji da radi punih osam sati ili više da bi zaradio 98 hiljada dinara, a neko zarađuje samo pola od toga, jer polovina toga je minimalac.

Znači, moje pitanje glasi, pošto je govorio malo i o geografiji, kako eto, bože moj, jako je skup ovaj put od Loznice do Rume zato što oko Loznice su brdsko-planinski predeli. Znači, Šabac je u Mačvi, tu je sve ravno, ali eto imamo brdsko-planinski pejzaž oko Loznice. Pa, ja bih ga pitala, a gde je u Vojvodini brdsko-planinski pejzaž, pogotovo za ovaj auto-put koji se planira od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada, 2019. godine procenjena vrednost mu je bila 530 miliona evra, a danas se već procenjuje da će njegova cena biti duplo veća, znači čak milijardu evra.

Znači, postavljam pitanje ponovo, zašto mi u Srbiji imamo najskuplje auto-puteve na svetu? Bila bih vam zahvalna ako bi neko od ove dvojice ministara imao mogućnost da mi odgovori na ovo pitanje. Hvala vam.

Stvarno sam iznenađena da ste vi već prekršili svesrpsku deklaraciju koju tek treba da izglasamo. Zaista mi nije jasno zašto niste usvojili amandman mog kolege poslanika Nenada Mitrovića. NJegov amandman se ticao pravopisa srpskog jezika. Valjda je jedan od važnijih stavova u deklaraciji očuvanje srpskog jezika, pisma, naše kulture itd. pa je neodvojivi deo naše jezičke kulture i to da mi u srpskom jeziku imamo sedam padeža i kolega Mitrović je primetio da imenica – Srbija nije upotrebljena u odgovarajućem padežu i vama je problem da usvojite amadman koji se tiče ispravke srpskog pravopisa.

Zaista ste već nedosledni sami sebi, a usta su vam puna srpskog identiteta i očuvanja srpske kulture i tradicije.

Da se vratim na amandman. Jednostavno ponavljam pitanje na koje nikako već satima ne uspevam da dobijem odgovor – zašto mi u Srbiji gradimo najskuplje autoputeve na svetu? Zašto nama putevi kroz Vojvodinu ravnu, kroz Mačvu koštaju više od osam miliona evra po kilometru kada isti takvi putevi svuda u svetu koštaju bar upola manje?

Stoga ovom pitanju pridružujem još jedno pitanje – da li za ovaj novac koliko će nas koštati obilaznica oko Kragujevca, koju podržavamo, i da li za taj novac možemo da izgradimo i drugu obilaznicu koja je neophodna Kragujevcu, jer ova jedna severna obilaznica bez pripadajućih saobraćajnica i bez te južne obilaznice praktično nešto puno i ne znači građanima i građankama Kragujevca?

Tako da se ja ponovo obraćam ministru za naplatu putnih troškova. Ministar koji svoj put od Rume do Beograda koji traje 30 minuta u jednom smeru i 30 minuta u drugom naplaćuje kao što radnici u Srbiji, dvoje radnika radi čitav mesec, za 98 hiljada dinara.

Toliko koštaju putni troškovi ministra koji iz Rume putuje i danas ovde sedi. I umesto da mi odgovori na ovo jednostavno pitanje, ministar je meni odgovorio skrivenom pretnjom. On je rekao da mojoj porodici ništa ne fali. Pa šta sad to znači? Da li to znači da će mojoj porodici nešto faliti?

Ja zaista molim i predsednicu Skupštine da obrati pažnju na neprimeren govor i na skrivene pretnje koje ministar za ugradnju i ministar za putne troškove ovde upućuje nama, narodnim poslanicima, sa čijim stavovima političkim se on ne slaže. Hvala.

Poslanik Srđan Milivojević i ja podneli smo amandman koji glasi da se reči 349 dinara, sa rečima 40 dinara, odnosno mi predlažemo da se ova pretplata, odnosno taksa, smanji na 40 dinara i objasniću kasnije zašto baš 40 dinara.

Naše obrazloženje je jednostavno. U kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine Aleksandar Vučić je najavio ukidanje TV pretplate i zamislite zaista je ukinuo TV pretplatu, odnosno šalim se, nije je ukinuo samo je promenio naziv, pa to više nije pretplata, nego je to sada TV taksa i to moraju da plaćaju svi, čak i oni koji nemaju televizor i koji ne gledaju RTS. Znam takve slučajeve. Postoje u Srbiji građanke i građani koji ne gledaju, znači, nemaju TV aparat, ali su prinuđeni da plaćaju TV taksu i čak na sudu vode sudske sporove sa RTS-om.

Tako da, nas dvoje smatramo da je nepotrebno da se plaćanje ove takse produži nakon 1. decembra tekuće godine, jer javnost nema nikakve informacije o tome kako se troše ova sredstva, a Javni medijski servis je odavno postao partijski servis SNS i privatno propagandno glasilo režima.

Tako da RTS ne izveštava o onome što je zaista važno, što muči naše građane, jer da izveštava sinoć bi bio na protestu u Šapcu, i mogao bi da se lično svaki građanin koji gleda RTS uveri da nije istina ono što je poslanik Živan Bajić, doktor iz Šapca govorio i pogrešno citirao Biljanu Stepanović. Namerno ju je pogrešno citirao. On je rekao da je Biljana rekla da nije stručnjak za litijum, ali da se protivi tom projektu.

Istina je da je Biljana Stepanović novinarka koja se bavi ekonomskim temama rekla da je ona stručnjak za ekonomiju i da projekat „Jadar“ nema finansijsko opravdanje da je zarada Srbije tu sam oko 30 miliona evra godišnje i da će nam trebati 600 godina da se litijum kopa u Rio Tintu da bi mogli da vratimo zaduženje za jedan besmislen projekat kao što je EKSPO 2027. To je prava istina što je Biljana Stepanović juče rekla.

Da je RTS bio tamo i da je uživo prenosio protest građani bi Srbije znali šta je istina i da je istina što ja govorim, a ne ono što govori poslanik SNS. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, ovim amandmanom smo, moj kolega narodni poslanik Srđan Milivojević i ja, želeli da pomognemo RTS-u da RTS pomogne Aleksandru Vučiću da konačno održi bar jedno od svojih prethodnih obećanja koja je dao građanima Srbije, da će se pretplata odnosno taksa za RTS ukinuti. Tako da mi predlažemo da ovaj zakon, odnosno ove izmene zakona, krenu da se primenjuju 15 dana od dana objavljivanja. Ovo produženje roka sa osam na 15 dana je adekvatno vreme upravi RTS-a da se pripremi za ukidanje ovakvog načina finansiranja.

Dakle, pomažemo da naprednjaci ispune bar jedno od svojih obećanja. Kao što znate, Aleksandar Vučić i njegov raniji predsednik, Tomislav Nikolić, o kome danas ne znamo ništa, ni gde je taj čovek i da li je uopšte živ, oni su predlagali, osim smanjenja i ukidanja pretplate RTS-a, predlagali su da se smanji broj poslanika sa 250 na 120, čini mi se, da se smanji broj ministarstava na 15. Kao što vidite, to se povećalo, kao i pretplata za RTS. Danas imamo 31 ministra.

Obećavali su da penzije neće smanjivati i, gle čuda, baš su to uradili. Obećavali su da će smanjiti broj službenih automobila. Gle čuda, danas se procenjuje da ih je preko 30 hiljada u Srbiji. Obećavali su borbu protiv korupcije i kriminala. Zamislite, Srbija je lider po korupciji i kriminalu u Evropi i u svetu.

Takođe, ne smemo zaboraviti ni ono čuveno obećanje o kanalu Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. To je trebalo da donese oko 100 milijardi evra stranih investicija. Ja se pitam šta bi sa tim kanalom? Kanala nema, kao što nema ni ispunjenih obećanja. Nema, nažalost, ni odgovornosti.

Ono što smatramo da je važno za građane, važno je da imaju RTS koji ih pravovremeno, istinito informiše, ali ovakav RTS je sve drugo samo ne javni servis građana. Nažalost, mi imamo RTS koji nekažnjeno krši pravo građana na istinito, potpuno i pravovremeno informisanje koje je građanima garantovano po Ustavu.

Građani nisu u obavezi da plaćaju propagandu s kojom ih zasipa informativni program RTS-a.

Takođe sam ostala dužna građanima objašnjenje zašto smo Milivojević i ja predložili da taksa za RTS bude 40 dinara. To je zbog toga što je kvalitet informativnog programa RTS-a baš takav. Oni su sami sebe srozali na kvalitet informisanja jednog tabloida u Srbiji i to je prava mera njihovog programa. Znači, informativni program RTS-a je program koji obmanjuje građane, koji građane ne informiše nego ih dezinformiše, upravo onakav kakav nas zasipa propagandni materijal sa naslovnih strana tabloida u Srbiji. Hvala.

Pre nego što pročitam naš amandman, ja samo moram da kažem da mi koji ni ne pripadamo snagama bezbednosti smo zaista bili šokirani kada smo čuli da su se stanovi delili na osnovu nekakve aplikacije i brzih prstiju.

Znači, pripremajući se za razgovor o ovoj izmeni zakona, čitajući dostupne izjave u medijima ljudi koji su pripadnici sektora bezbednosti, ja moram da kažem kao građanka koja ne pripada ovom sektoru, ja pripadam snagama kulture jer sam radnik u kulturi, ja sam bila šokirana da, umesto zaista onome kome je stan nužan i neophodan, na kraju se ispostavilo da su tu neki ljudi dobijali i drugi i treći stan i tako dalje.

U svakom slučaju, mi iz DS pokušavamo nekako da popravimo ovaj loš zakon koji ste doneli 2018. godine, pa u tom smislu je i amandman koji predlažemo.

Znači, mi predlažemo da posle rečenice: „Predmetnim aneksom naslednik stupa na mesto preminulog vlasnika stana“, da se doda nova rečenica: „Ako pripadnik snaga bezbednosti tokom obavljanja službenih poslova i aktivnosti bude ranjen ili zadobije druge povrede koje su proizvele konstatovano stanje invalidnosti od 50% ili više procenata, taj pripadnik snaga bezbednosti oslobađa se kreditnih obaveza za kupovinu stana koji je predmet ovog zakona, a ako dođe do povrede sa smrtnim ishodom, kreditnih obaveza oslobađaju se zakonski naslednici. Kreditne obaveze u ovim slučajevima preuzima ministarstvo kod kog je pripadnik snaga bezbednosti bio zaposlen“.

Kako smo ovo obrazložili? Pa, jednostavno, ovim amandmanom popravlja se položaj onih pripadnika snaga bezbednosti koji se tokom obavljanja službenih zadataka nisu ustručavali da hrabrošću i nesebičnom plemenitošću, čak i po cenu žrtvovanja sopstvenog života, ostanu verni svojoj profesionalnoj zakletvi, potvrđujući svoju odanost Republici Srbiji.

Dakle, verujemo da ovaj amandman zaista može da popravi položaj svih pripadnika ovih snaga bezbednosti u Srbiji.

Hvala.

Ovim amandmanom mi dodajemo da se utvrdi da pripadnik snaga bezbednosti dozvoljava korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana za novčanu ili drugu materijalnu naknadu u smislu ovog zakona.

Naime, zakon mora precizno definisati šta znači korišćenje stana. Ovako rigidno postavljena odredba onemogućava vlasnika stana da u stan primi obolelog člana šire porodice kome je možda potrebna neka, a o kome nema ko da brine.

Takođe, ako je vlasnik stana iz regiona gde je predviđeno rudarenje litijuma i devastacija tog područja usled eventualnih ekoloških incidenata koji su zaista realni, koji se stvarno mogu desiti, možda se suočimo sa potrebom hitne evakuacije stanovništva usled tih ekoloških incidenata, a ovako krutom odredbom se neki od pripadnika snaga bezbednosti onemogućavaju da iskažu svoju solidarnost i plemenitost.

Dakle, molim vas da uzmete ovaj amandman u razmatranje.

Hvala.

Još jedan amandman koji je podnela DS glasi – Kontrolu korišćenja stanova vršiće investitor izgradnje, odnosno Direkcije najmanje jednom u toku kalendarske godine u skladu sa zakonom. Kontrola korišćenja stanova sprovodiće se i u vreme održavanja redovnih i vanrednih izbora. Ukoliko se utvrdi da se u stanu nalaze prijavljeni fiktivni birači ili se utvrdi postojanje kol centra kojima se vrši promocija određene političke stranke ili kandidata na izborima u cilju prekrajanja izborne volje automatski se stiču uslovi za raskid ugovora o kupovina stana pod povoljnijim uslovima. I obrazloženje koje ide uz to.

S obzirom da od 2014. godine svedočimo teškim kršenjima izbornog zakonodavstva, a da su u ove aktivnosti bili uključeni i pojedini pripadnici bezbednosnih službi, ovim amandmanom se otklanja takva protivzakonita mogućnost.

Još jednom da napomenem da sam kao pripadnica sektora kulture duboko šokirana i iznenađena upravo činjenicama kojima sam i danas ovde svedočila, a to je da je ovaj sistem raspodele stanova iz 2018. godine bio duboko loš i da u stvari nije bilo nikakvog sistema, da tu nije bilo nikakvih kriterijuma, nego neverovatno da su o dobijanju stana odlučivale brzina prstiju.

Zaista sam šokirana da se ozbiljne životne stvari, kao što je rešavanje stambenog pitanja danas rešavaju tako što ako ste brzi, ako imate kompjuter sa dobrim internetom, vi ste onda bliže tom stanu.

Tako da, naš narod kaže – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Iako smo se mi iz DS zaista potrudili da amandmanima popravimo ovaj loš zakon, nisam sigurna koliko smo u tome uspeli. Hvala.