| 23.12.2024. | Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
Poštovani građani Srbije, kada u procesu donošenja odluke saslušate šta kažu stručnjaci, onda se lako dolazi do rešenja. Akademici, profesori, stručnjaci, mnogi umni ljudi, među njima i cenjeni, poštovani i slavni prof. dr Ratko Ristić, uverili su me da je potencijalno iskopavanje litijuma zlo. Zato je za mene odnos prema iskopavanju litijuma pitanje zdravog razuma i pitanje časti. To je odnos prema precima i potomcima. Mi možda zaista nećemo biti slavni preci mlađim generacijama, ali ovu novu, 110 godina kasnije, bitku na Drini moramo da dobijemo, jer ako padne Jadar, pala je i Srbija. Zbog toga javno kažem, uprkos ovoj galami, još jednom, ako ne može drugačije, moja glava nije vrednija od doline Jadra. Non pasaran, a na srpskom - neće kopati.
Hvala.
Koleginice i kolege, gosti iz Vlade, naravno da neću reći za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu da je imbecilan jer je to nepojmljivo a i nije u redu za bilo šta što je izraz neke volje da se određeni problem reši.
Posebno ne za ovako složen akt koji proističe iz marljivog rada nama nepoznatih državnih službenika raznih ministarstava. To kako je taj njihov rad usmeravan od strane rukovodilaca druga je tema i priča.
U ovoj objedinjenoj raspravi imamo inače predloge koje je Vlada Republike Srbije upućivala 18. i 25. jula, 1. avgusta, 6. i 19. septembra i gledajući sa stanovišta zdravog razuma ne vidi ne racionalan razlog za njihovo razmatranje na vanrednoj sednici, ako može malo tiše, u sedmici koja prethodi propisanom početku drugog ili jesenjeg redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovako naglo ubrzanje pred pomenuti početak redovnog zasedanja i to nije teorija zavere ukazuje na nameru da se nešto drugo pokrije, prekrije, onemogući, vremenski ograniči, obesmisli i kako god još da kažem, a to je vanredna sednica koja je u propisanim rokovima tražila opozicija.
U prilog tome napominjem da i dalje nemamo ili nismo videli godišnji program rada Narodne skupštine Republike Srbije, a na osnovu odredbi člana 28. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Planiranje je po teoriji, ali i praksi jedna od procesnih funkcija rukovođenja, a Narodna skupština Republike Srbije kao najviše predstavničko telo je nosilac ustavotvorne vlasti ne da zaslužuje, već je obaveza da ima plan rada pod uslovom da se ne tretira kao glasačko telo klimoglavaca.
Što se tiče rebalansa budžeta…
Na kraju samo da kažem, lično sam za jaku vojsku Srbije, ali održivu, kao što i za uvek kažem – nema kopanja. Hvala.
Hvala.
Ne sastajemo se često, pa i nakupila su se pitanja.
Imam dva pitanja za predsednika Ustavnog suda. Zašto nije rešeno po inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe o planu posebne namene Jadar, koja je podneta, mislim na inicijativu, još 2020. godine?
Drugo pitanje, zašto nije rešeno po inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji?
Pitanje za Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture – kako može da bude usvojen prostorni plan posebne namene nekog područja, a da prethodno nije usvojen Zakon o prostornom planu Republike Srbije do 2035. godine?
A onda i za ministra, čelnog čoveka toga ministarstva, 15. marta smo uputili, mislim na Ekološki ustanak, poslanička grupa, poslaničko pitanje sa zahtevom za dostavljanje memoranduma o razumevanju koji je zaključen sa američkom ofšor kompanijom. Kada ćete dostaviti traženi memorandum, kada ćete nas primiti, kao što ste obećali? Zašto se krijete, ministre?
(Aleksandar Jovanović: Gde je Vesić trenutno? Što ga nema? Šta, bre, ne deri se?)
Na kraju, ne kao manje bitno pitanje, pitanje za načelnika Generalštaba Vojske Srbije – da li Generalštab Vojske Srbije, kao najviši stručni štabni, organizacioni deo za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu i načelnik Generalštaba, kao najviši starešina koji komanduje Vojskom Srbije, imaju stav, bez obzira na nadležnosti, o predaji kompleksa „Stari Generalštab“ stranom investitoru da ruši, adaptira, gradi i prenamenuje u objekte za odmor, razonodu i rekreaciju svih oblika? Da li lokacije i objekti u kojima su se rađale, stvarale i razvijale srpska vojna misao i srpska ratna veština nisu zanimljivi najvišem vojnom starešini i najvišoj instituciji koja baštini tradicije srpske vojske i svih vojski koje su je nasleđivale?
Ekološki ustanak je dva puta dostavljao ova pitanja na zvaničnu elektronsku adresu načelnika Generalštaba, ali odgovor nije dobijen, uprkos obavezi državne institucije da to uradi. Hvala.