ŽELJKO VESELINOVIĆ

Stranka slobode i pravde

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Željko Veselinović biran je za narodnog poslanika jednom do sada, u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 19. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe PRAVAC EVROPA - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA, član Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, i zamenik člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 29. na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. bio je deo poslaničke grupe Stranka slobode i pravde - Pokret slobodnih građana do 10. aprila 2024, od kada je deo nove poslaničke grupe Stranka slobode i pravde. Član je Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, i zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.


BIOGRAFIJA

Rođen 1974. godine u Smederevu.

Sindikalnim radom počeo da se bavi krajem 2000. godine, u tadašnjem smederevskom „Sartidu“, a 2003. godine postao je najmlađi predsednik sindikata u istoriji fabrike. Ubrzo po dolasku USS Steel doveo je sindikat do reprezentativnosti u fabrici koja je tada imala gotovo 10.000 radnika.

2005. godine je izabran za predsednika Granskog sindikata metalaca.

2008. godine preuzeo je vođenje Udruženih sindikata Srbije SLOGA, čiji je jedan od osnivača.

2014. godine postavljen je za savetnika predsednika Pokrajinske vlade u oblasti radnih odnosa i socijalne politike.

Član je mreže sindikalista pri Evropskoj levici i Evropskog socijalnog foruma.

Vodio je i organizovao više štrajkova i protesta.

Od 2018. do 2022. bio je odbornik u Skupštini grada Beograda.

Predsednik je Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.
Poslednji put ažurirano: 16.09.2024, 14:56

Osnovne informacije

  • Stranka slobode i pravde
  • Beograd
  • 1974
  • master ekonomista

Statistika

  • 4
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 29.07.2024.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Želeo bih par reči da kažem koje se tiču izgradnje stanova za pripadnike službe bezbednosti. Taj zakon, moram da budem iskren, podržavam, jer smatram da bi bilo mnogo korisno da se više takvih zakona primenjuje. Međutim, taj zakon je svakako mnogo bolji nego ono što smo imali, onaj sistem brzih prstiju, gde su se pripadnici službi bezbednosti prijavljivali putem brzih prstiju, pa je to ispao na kraju cirkus, da nam se ceo svet smeje.

Međutim, što je mnogo interesantnije, mene zanima jedna druga stvar. Da li se planira da se u nekom narednom periodu isto tako grade stanovi i za neke druge službe, pre svega za pripadnike sektora zdravstva, sektora prosvete? Jer svi mi znamo da se danas dešava egzodus pre svega zaposlenih u zdravstvu, da ti ljudi odlaze u inostranstvo ili odlaze u privatni sektor. Nemojte da bilo ko kaže da to nije tačno. Svako ko ode danas u bilo koji dom zdravlja ili u bolnicu, može da vidi da lekara i medicinskih sestara nema dovoljno. Pa sam hteo da vidim da li se to planira, i to je moj predlog da se razmisli o tome da se u narednom periodu planira izgradnja stanova za te deficitarne kadrove.

Ono što je gospodin Vučević rekao pre neki dan, da 200.000 ljudi iz inostranstva čeka dozvolu da dođe da radi u Srbiji je nešto što ja ne mogu da osporim, jer ja kao član Svetske federacije sindikata, član predsedništva najveće svetske i najstarije sindikalne organizacije, svakako ne mogu da osporavam dolazak tih radnika, ali sam siguran da ti ljudi ne mogu da zamene naše stručne kadrove, pre svega u zdravstvu i prosveti.

Ono što bih još želeo da iskoristim da kažem i da postavim pitanje nekim ministrima je – zašto ja kao narodni poslanik ne dobijam odgovore od raznih ministarstava kojima sam uputio pitanja. Od do sada nekih desetak, dobio sam jedan odgovor, u kome ništa ne piše, ali mi je posebno interesantno jedno pitanje koje sam postavio gospodinu Dačiću i gospođi Maji Perović.

Tiče se toga, i probaću da ga citiram, da li je izvesni Milan Zlatković, zvani Štroka, iz Knjaževca osuđivan za dela iz privrednog kriminala. Radi se o čoveku koji je 2003. godine hapšen u akciji „Sablja“ zbog krađe automobila i preprodaje tih automobila i rezervnih delova. Taj čovek je prošle godine kolima pokušao da zgazi predsednika Sindikata „Sloga“ u „Falk istu“ Uroša Savića, za šta postoje snimci. Za njega u ovom trenutku tužilaštvo traži kaznu zatvora zbog svih krivičnih dela.

Ono što mene interesuje je to kako je taj Zlatković Štroka mogao da zakupi deo kompanije „Falk ist“ i da postane poslodavac, pod krajnje sumnjivim okolnostima, i da zaposli skoro 200 radnika, pritom kršeći zakon. Ono što je interesantno, neću da kažem da je taj čovek član SNS, jer to ne znam, ali da se u svojim mejlovima poziva na Milana Đokića, predsednika opštine Knjaževac je nešto što je za mene fascinantno, jer čovek iz kriminogenog miljea ne samo što maltretira, šikanira i mobinguje radnike, nego me interesuje da li je on osuđivan za privredni kriminal i na koji način takvo lice može da bude rukovodilac i vlasnik fabrike.

Što se toga tiče, i za gospodina Sinišu Malog bih imao jedno pitanje, da Poreska uprava, koja je pod njegovom ingerencijom, da kažem, proveri poslovanje Milana Zlatkovića, zvanog Štroka, jer je on lično meni rekao da nije platio porez državi Srbiji u iznosu od 245.000 evra. Tako da, gospodine Mali, poslaćemo vam dopis ovih dana, pa molim vas proverite poslovanje kompanije „Leda MM“ iz Knjaževca i svih firmi koje su vezane sa njim.

Isto tako, gospodine Mali, pošto ste rekli da je prosečna plata u Srbiji 100.000 dinara, ja to pozdravljam, ali to meni deluje, znate ono kao, neko jede kupus, neko jede meso, svi u proseku jedemo sarmu. Sa te strane, recimo, gospodin Bajatović ili gospođa Tabaković jedu meso, i to u ogromnim količinama, ali zato radnici „Leda MM“ kod Štroke jedu kupus u malim količinama, ali zato svi u proseku jedemo sarmu.

Interesuje me zašto niste pomenuli medijalnu zaradu. medijalna zarada je danas u Srbiji nešto malo iznad 70.000 dinara, a svi znamo da medijalna zarada je zarada koju prima više od 50%, odnosno 50% zaposlenih u Srbiji. Pa me interesuje kojom alhemijom biste vi mogli da objasnite radnicima kod Zlatkovića Štroke, koji rade za 47.000 dinara, kako da dođu ne do prosečne republičke zarade, nego kako da dođu do medijalne republičke zarade od 70.000 i nešto dinara. Čisto mali savet, s obzirom da će uskoro krenuti pregovori oko povećanja minimalne zarade za narednu godinu, nemojte, molim vas, da gledate minimalnu potrošačku korpu. Minimalna potrošačka korpa kao kategorija ne postoji. To je prevaziđeno, to ne postoji nigde u svetu. Gledajte šta je plata za dostojanstven život.

Plata za dostojanstven život je ono što građani Srbije i radnici Srbije moraju da imaju. Tako da bih vas zamolio da u narednom periodu vodite računa o toj kategoriji, a ne o minimalnoj potrošačkoj korpi. Nadam se, jer mi nećemo naravno kao sindikat učestvovati u tim pregovorima, i nikada nismo ni učestvovali, ali vam skrećem pažnju i da kažem mislim da bi minimalna zarada za narednu godinu, ako hoćemo da na neki način popravimo status tih zaposlenih ne bi smela da bude ispod 500 evra. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 23.07.2024.

Zahvaljujem, predsednice.

Gospodine Bulatoviću, ja vam se pre svega zahvaljujem na komplimentu zato što tim rečima što ste rekli da sam častan i moralan čovek, ja se izuzetno ponosim time i hvala vam na tome. To je, da kažem, verovatno činjenica takva.

Kada govorimo o časnim i nečasnim ljudima, časnih i nečasnih ljudi verovatno ima svuda u svakoj sferi života, u politici, u sportu, u kulturi, imamo ih i kod mene u sindikatu, verovatno i ovde sa ove strane ima časnih i nečasnih ljudi, verovatno i sa te druge strane ima isto tako časnih i nečasnih ljudi. Za mene je važno kakav je ko čovek, da li je dobar čovek ili loš čovek, ne gledam ko je koje, da kažem, nacije, vere, političke pripadnosti, boje kože itd.

Što se tiče litijuma, što kažete, ja sam jutros na sednici za privredu rekao da ja o litijumu ne znam apsolutno ništa, kao uostalom i 99% ljudi u ovoj sali isto kao i ja o litijumu apsolutno ne znaju ništa. Ja sam i rekao i tražim da treba posebna sednica na kojoj bi se govorilo o litijumu, da treba javna rasprava na kojoj bi se govorilo o litijumu, ali ne da o tome govore političari, nego da govore eksperti, da govore stručnjaci. Ja svakako, kao neko ko se bavi sindikatom, radnim odnosima, radnim pravom, jesam za otvaranje novih radnih mesta, apsolutno, ali za otvaranje kvalitetnih radnih mesta, za otvaranje radnih mesta gde će ljudi imati pristojne plate i gde će imati pristojne uslove, to je ono za šta se ja borim.

Tako da litijum nije moja tema i ja o tome ne želim da se izjašnjavam i ne želim da pričam ni loše ni dobro do onog trenutka dok neki stručni ljudi ne izađu i ne kažu šta to nama donosi, šta to nama odnosi, zato što smatram da ni balerine, ni pevači, ni glumci nemaju pravo da govore o tome, jer ne znaju o tome ništa kao ni ja, ali isto tako nemaju pravo ni plaćeni lobisti da pričaju o tome da li je to dobro ili nije.

Tako da sa te strane, ja sam uvek otvoren za neku raspravu, uvek sam otvoren za dijalog i smatram i uveren sam da samo stručni ljudi, kao što sam rekao profesori, nezavisni stručnjaci, ljudi koji se razumeju u te stvari, mogu da nam daju kvalitetne odgovore. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2024.

Zahvaljujem.

Ja neću ovde govoriti, odnosno govoriću po amandmanu i koristiću vreme poslaničke grupe. Neću govoriti o krađi izbora u decembru prošle godine zato što je o tome već dosta rečeno, niti je to moj fah, niti moja struka, a mislim da je ceo svet i cela Evropa video šta se tu u stvari dešavalo. Govoriću o jednoj drugoj stvari koje se mnogi nisu dotakli ovde, a to je pritisak na birače u javnom sektoru i na radnike u javnom sektoru.

Davne 1995. godine ja sam počeo da radim u tadašnjoj „Železari Smederevo“, Metalurškom kombinatu Smederevo. Godine 1996. kada je Slobodan Milošević organizovao čuveni kontramiting tadašnji direktor je došao kod mene i u četiri oka me pitao da li želim da idem na taj kontramiting, za to ću dobiti sendvič i dve dnevnice. Ja sam njemu tada odgovorio – biću tamo, ali ću biti sa one druge strane. Rekao mi je – molim te, ćuti i nemoj o ovome da govoriš ništa. Ja to poštujem, nisam govorio dugo godina o tome.

Danas se dešava jedna potpuno druga situacija. Ja se ovim poslom bavim 20 godina i bio sam protiv svake vlasti, i protiv Đinđića i pre njega Miloševića i protiv Koštunice i protiv Borisa Tadića i naravno protiv Aleksandra Vučića zato što smatram da su sindikati prirodni protivnici svakog režima. Međutim, ovo što se danas dešava to se nikada nije dešavalo. Nikada do 2012. godine ja nisam imao nikakvu pritužbu bilo koga da ga je neko pritiskao i da ga je neko terao da glasa, da slika listić i da dovodi, pored toga, još kapilarnih glasova.

Uzeću samo jedan primer jedne firme, zato što je ta firma dosta velika i zato što to može da bude reper za sve ostale firme u Srbiji. Radi se, recimo, o „Gradskoj čistoći“ u Beogradu. Tamo je direktor izvesni Marko Popadić, inače poverenik SNS za Zvezdaru, a to je onaj stručnjak koji kaže – kiša natapa stabla, a drveta stradaju. E, taj stručnjak je mene tužio barem jedno 10 puta i svaki sudski spor je izgubio. Na njegovu veliku žalost ja sam dokazao da je on tablete u „Gradskoj čistoći“ plaćao 32.000 evra po komadu, pa smo tražili od Aleksandra Šapića da nam objasni kako to tablet košta 32.000 evra po komadu i kako, da li je to nešto povezano sa NASA, sa satelitima, itd. Nažalost, od njega nikada nismo dobili odgovor.

Prošle godine taj isti Popadić je zaposlene u „Gradskoj čistoći“ na određeno vreme terao da u radno vreme idu u Opštinski odbor SNS Zvezdara i da tamo rade u kol centru. Meni su se ti ljudi koji su tamo radili javili. Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv Popadića, stavili smo i svedoke, stavili smo sve dokaze i on nažalost zbog toga nije odgovarao, iako je zbog kupovine tableta od 32.000 evra trebao da bude odavno u zatvoru.

Sa druge strane, taj isti stručnjak radi po sistemu davanja ljudima ugovora, pogotovo sa romskom populacijom, gde u romsku populaciju izuzetno zloupotrebljava – mora svaki radnik koji želi da dobije posao za stalno da donese barem 50 kapilarnih glasova. Onda se po tom sistemu svi ti ljudi koji se nađu na spisku sa svim podacima uznemiravaju svakodnevno ceo izborni proces. Zovu se telefonom, maltretiraju se, dolazi im se na vrata. Svaki put kad anketari dođu na vrata oni kažu – vi ćete glasati za nas, ali znamo da sa vama živi taj i taj, znamo da on radi tu i tu, znamo da su vaši roditelji zaposleni tu i tu, vaša supruga tu i tu i zbog toga ćete vi morati da izađete i da glasate za nas. To je klasična zloupotreba. Ja sam siguran da će jednog dana svi ti ljudi koji su se bavili tim nečasnim radnjama odgovarati.

Neka svako glasa kako hoće, neka svako izađe i zaokruži koga hoće, nemojte ljude da ucenjujete radnim mestima, nemojte da pretite njihovim porodicama jer to nije ni časno, ni moralno, ni pošteno, da se tako odnosi prema radnicima.

Hvalite se da imamo dva miliona i 300 hiljada zaposlenih u Srbiji, ali ne govorimo o tome koliko je tih ljudi od dva miliona i 300 hiljada zaposleno po ugovoru i koliko njih je dužno i obavezno da pred svake izbore donosi određen broj kapilarnih i sigurnih glasova.

To se mora zaustaviti. Ja i ovim putem apelujem na vas da za ove junske izbore prekinete sa tim i da više ne redite te nečasne radnje, kao što sam rekao.

Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 08.06.2023.

Zahvaljujem.

Želeo bih da postavim pitanje ministru finansija Siniši Malom - kada će i da li će doći do povećanja minimalne zarade za drugu polovinu 2023. godine? Svedoci smo iz medija da se nekakvi pregovori između sindikata, koji su tražili 50.000 dinara, i Vlade održavaju, ali za sada nemamo nikakav odgovor dokle se stiglo sa tim.

Videli smo juče da predsednik države ponovo obećava neke helikopter pare, povećava plate, penzije. Pozdravljam to što se plate povećavaju prosvetnim i zdravstvenim radnicima, ali bih želeo da pitam - šta se dešava sa onih pola miliona najsiromašnijih građana koji primaju 40.000 dinara? Da li tih pola miliona porodica može da živi sa 40.000 dinara, s obzirom da je poslednje povećanje minimalne zarade od 14,3% pojela prošlogodišnja inflacija, a da ne govorimo o ovoj inflaciji u toku ove godine u prvih šest meseci?

Ja sam juče bio u Knjaževcu, razgovarao sam sa 1.000 radnika koji štrajkuju i koji rade za 40.000 dinara, koji traže od poslodavca da im samo poveća zaradu 10%. Razgovarao sam sa ženama, sa majkama koje su plakale i koje su govorile da ne mogu od te zarade da prežive i da od te zarade ne mogu ishrane svoju decu i svoje porodice. Žalosno je da neko danas u Srbiji radi za 40.000 dinara. Voleo bih da znam po kom kriterijumu i po kom osnovu je prosečna plata u Srbiji 85.000 dinara kada znamo da četvrtina zaposlenih u Srbiji radi za minimalnu zaradu.

Ja sam neko ko je 13 godina radio u fabrici. Radio sam u „Železari Smederevo“ u pogonu i znam šta znači rad u fabrici. Nikada nisam radio za minimalac, ali potpuno razumem one ljude koji rade za 40.000 dinara i moje pitanje upravo ide u tom pravcu - kada će biti povećana minimalna zarada i za koliko će biti povećana da bismo mogli najsiromašnijim građanima Srbije i onima koji se muče kod stranih poslodavaca, koji ih maltretiraju, mobinguju, da žive pristojno od svog rada?

Hleb koji je pojeftinio i koji će pojeftiniti tri dinara ne znači nikome ništa, ne znači čak ni tim ljudima koji rade za 40.000, jer 90 dinara koje će platiti manje mesečno apsolutno ne znači ništa.

Drugo pitanje koje bih želeo da postavim ministru finansija je to da nam kaže - koliko od države novca dobijaju i zarađuju predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović i predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić, s obzirom da građani Srbije moraju da znaju koliko su plaćeni oni koji navodno pregovaraju u njihovo ime, koliko novca oni zarađuju da bi pregovarali za 40.000 dinara koliko je minimalna zarada u Srbiji?

Na kraju, želeo bih da postavim pitanje Tomislavu Momiroviću, ministru trgovine ili ne znam čega, na osnovu kojih kriterijuma i na osnovu koje alhemije je on došao do tih podataka da je inflacija u Srbiji ne da ne postoji, nego je smanjena? To prosto nije tačno. To je jedna laž, jedna velika neistina. Svako ko ode u prodavnicu, svako ko ode bilo šta da kupi može da vidi koliko su namirnice, koliko su te osnovne stvari za život poskupele i da ne postoji nikakva matematika da je to smanjeno.

Ljudi danas teško žive, a Tomislav Momirović se šali sa njima, dajući neke izjave koje apsolutno nemaju nikakve veze sa istinom. On se sprda sa najsiromašnijima, jer taj sa 40.000 dinara, kada ode u prodavnicu, ne može da kupi apsolutno ništa, ne može da preživi sedam dana.

Baš bih voleo da znam i da budem upoznat sa time kako se do tih podataka dolazi. Verovatno na isti način koji Republički zavod za statistiku određuje platu u Srbiji, verovatno na isti način koji se određuje da plata u Starom Gradu, na opštini Stari Grad, iznosi 150.000 dinara, da je u Beogradu 110.000 dinara i da nijedna opština u Srbiji nema manju zaradu od 60.000 dinara, što je prosto netačno i jedna velika laž. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 25.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 93850.00 RSD 12.08.2022 -