| 13.03.2025. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 22.10.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana |
u proceduri
|
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane kolege, poštovani ministri, kao što bi rekao Platon, ljudi uvek najviše mrze one koji govore istinu. Ja ću se truditi da govorim istinu, bez obzira koliko to koštalo i to sam radio oduvek, od kada se bavim ovim poslom.
Ceo život se bavim problemima običnih ljudi, radnika, penzionera, da ne kažem sirotinje. Nisu me baš zanimali problemi buržoazije, problemi drugosrbijanaca ili "kruga dvojke", moram da budem iskren, nego samo onih koji su bili obespravljeni i koji su se borili za svoj opstanak i svoje parče hleba. L
Tako radim i danas i mislim da imam danas malo veću slobodu da mogu da kažem neke stvari koje mi leže na srcu i koje smatram kao istinu.
Ovaj zakon o kome se malo pre govorilo, ja mislim da to nije zakon o legalizaciji, nego zakon o pravu upisa svojine, ako sam ja dobro shvatio. Ne znam kako će to u praksi funkcionisati i nisam siguran da li to može da se sprovede, s obzirom da je od trenutka kada je to najavljeno pa do danas kada mi već imamo taj zakon ovde u Skupštini prošlo možda desetak ili 15 dana, tako da ne mogu da kažem kako će to u praksi izgledati. Postoji tu mnogo problema, a to znači da je, recimo, Republički geodetski zavod ili katastar, ko se bavio time, apsolutno godinama ili možda decenijama unazad nije radio svoj posao kako treba.
Potpuno sam saglasan sa time da će to običnim ljudima koji su na neki način rešavali svoje stambeno pitanje svakako pomoći. Ali se postavlja pitanje šta će biti sa onima koji su gradili bespravne zgrade, bespravne poslovne objekte, itd, kako će se to regulisati?
Ja sam baš malo pre dobio pitanje od jednog poznanika koji me pita šta će se, recimo, uraditi u nekim situacijama ako na jednoj parceli, konkretno parcela na obodu Beograda, postoji 12 vlasnika, a dva vlasnika su izgradila bespravne objekte i oni sada to mogu da legalizuju, iako nisu dobili dozvolu prethodnih suvlasnika?
Znači, tu postoji mnogo problema o kojima može da se razgovara i o kojima može da se priča, ali ne znam kako to i na koji način može da se reši?
Ono što je takođe problem, mislim da svi mi ovde treba da se bavimo dnevnim redom i treba da se bavimo stvarima koje su od suštinskog značaja, pre svega za građane Srbije. Nisam i ne želim da učestvujem u bilo kakvim podelama. To sam govorio i na prošloj sednici koja je bila, čini mi se, u aprilu ili maju. Smatram da način na koji država funkcioniše nije dobar. Smatram da svi moraju da pokažu dobru volju da se situacija u zemlji reši. Smatram da svi moramo pokazati, a ne kao prethodni govornik, da kažemo kartelima itd, svi moramo pokazati dostojanstvo i pokazati da možemo da se na neki način nosimo sa aktuelnim trenutkom u kome se danas nalazimo.
Moram da kažem da sam neko ko je između, da budem iskren. Znači, nisam ni za vlast, naravno, nikada nisam ni bio proteklih 20 godina, ne samo za ovu vlast, ali isto tako nisam ni za neke radikalne stvari, targetiranje ljudi koji, recimo, kao Nenad Jezdić neće da se utope u neku masu itd. Protiv sam apsolutno tergetiranja bilo koga ko razmišlja svojom glavom. Protiv sam bilo kakvih fizičkih napada na bilo koga. Smatram da sa te strane moramo svi da damo svoj maksimum da to, uslovno rečeno, poboljšamo.
Situacija u Srbiji apsolutno nije sjajna. Mi možemo da vidimo da u medijskom prostoru, kada bi neko sa strane došao i kada bi neko ko se ne razume uopšte u politiku ili društvena dešavanja gledao „Informer“, sa jedne strane, i gledao N1, sa druge strane, došao bi u situaciju da prosto pomisli u kakvoj državi živi. I jedni i drugi govore neistine, da se razumemo.
Mene su iz nekih medija zvali, pa kada im kažem da ne želim da učestvujem u nekakvom generalnom štrajku na koji poziva neki profil u 23 sata uveče, a ja treba ujutru da se izjasnim i da kažem – hoću sada da organizujem generalni štrajk u Srbiji. Kada ja za te medije kažem da ne želim to da radim i da je to neozbiljno i da neću time da se bavim, onda ti mediji kažu – e pa, izvinite, nije baš dobro da mi to prenesemo. Sada ako odete na „Informer“ ili na „Pink“, pa udarite po studentima, po opoziciji, vi ćete biti poželjni, ali ako odete na „N1“, ako ne pričate protiv Vučića, protiv vlasti sve najgore, vi nećete biti u mogućnosti ništa da kažete. Danas normalan čovek nema priliku da bilo šta iznese negde normalno, a da pritom ne bude targetiran, naravno sa lažnih profila, jer mi danas ne vodimo politiku, nego vodimo propagandu, pa onda i vlast i opozicija imaju tzv. botove na društvenim mrežama, koji se bave isključivo pljuvanjem nekih drugih koji ne žele ili ne razmišljaju isto kao oni.
Koliko god to bilo surovo i koliko god to, da kažem, donelo meni nekih napada, iskren da budem stvarno, ne obazirem se na društvene mreže i ne obazirem se, kao što sam rekao, na buržoaziju. Zato što me iskreno ne zanimaju mnogo. Isto tako smatram da način na koji se ovde neke stvari vode uopšte nije dobar i ne ide u dobrom pravcu.
Malopre smo čuli priču o Zakonu roditelj–negovatelj i ja bih svakako zamolio predsednicu Skupštinu da, s obzirom da smo i mi, mislim da su kolege iz SPS-a i kolege iz SSP-a podneli taj predlog zakona, da bi to u nekom narednom periodu trebalo da bude na dnevnom redu ove Skupštine. Nije važno ko ga je predao. Moja koleginica Irena Živković, koja nažalost zbog operacije nije mogla danas da prisustvuje ovde, uspela je da u Boru na neki način dovede do toga da Bor bude prvi grad koji će roditeljima sa decom ometenom u razvoju omogućiti pomoć u vidu minimalne mesečne zarade.
Naravno da jedan odbornik nije mogao to da donese i naravno da je vladajuća koalicija glasala za tako nešto i pozitivne stvari apsolutno moramo pohvaliti i treba se zahvaliti tim ljudima tamo. Ali mislim da nije dobro da se sada utrkuje ko će taj zakon da predloži, ko je zaslužan za njega. Ako već govorimo o tome, koleginica Irena Živković se time bavi već deset godina. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ su tu akciju roditelj-negovatelj podržali još 2018. godine. Tako da sa te strane uopšte nije važno, ja sam zahvalan svim ljudima u svim lokalnim samoupravama koji su to do sada podneli i biću zahvalan svima koji to budu radili u narednom periodu, ali apelujem na vas, predsednice, da pogledamo, mislim da ste negde nedavno izjavili, a i na gospodina Siniša Malog da se taj zakon što pre donese, kako bi se četrdeset i nešto hiljada porodica koje imaju u Srbiji takvu decu, prosto da im se omogući jedan pristojan i normalan život, jer njima to znači bukvalno spas za te porodice.
Osvrnuo bih se u nekoliko rečenica i na zapošljavanje, trenutnu situaciju u zemlji itd. Ne mogu da budem demagog pa da kažem da povećanje minimalne zarade koje je krenulo sada od oktobra i drugo koje će biti od 1. januara nije dobra stvar. Realno, to bi bila klasična demagogija, to znači otprilike negde 20 i nešto posto povećanje minimalne zarade i to nije povećano nikada do sada.
Nisam baš bio blagonaklon prema firmama koje su isplaćivale minimalnu zaradu, a i dalje smatram da firme koje isplaćuju minimalnu zaradu ne treba ni da postoje, koje ne mogu to da isplaćuju. Ali, isto tako mislim da bi poslodavcima moralo u nekom narednom periodu da se pomogne i da se omogući da se ti porezi i doprinosi na neki način smanje, kako bi oni tu razliku mogli da isplate ili u zaradi ili u investicijama.
Imao sam prilike da poslednjih nedelja obilazim Srbiju, obilazim fabrike, razgovaram sa nekim poslodavcima, naravno sa onima koji su korektni i koji hoće da razgovaraju, i generalno oni imaju određenih problema u tome što je minimalna zarada povećana dva puta ili će biti povećana dva puta u toku jedne kalendarske godine. Znamo da to povećanje nije baš ekonomsko povećanje, nego da je to povećanje više da kažem političko, usled cele situacije u zemlji. Na taj način je to dobro za radnike, pogotovu za one koji imaju potpisan ugovor sa Vladom da moraju imati minimum 20% veću zaradu od zarade koja je minimalna, što znači da će posle Nove godine, na neki način, govorim o tim kompanijama koje imaju subvencije, minimalna zarada svakako biti 80 i nešto hiljada dinara.
Međutim, isto tako moramo da vodimo računa i o cenama. Govorio sam nedavno o tome, ako gledamo u evrima, više nismo zemlja jeftine radne snage, moramo biti realni, ali ako gledamo kolike su cene u Srbiji i ako gledamo kako se živi u Srbiji, onda je to već malo drugačiji problem.
Mislim da u nekom narednom periodu ne treba da se bavimo minimalnom cenom rada, nego treba da se bavimo platom za dostojanstven život, znači onoliko koliko je potrebno jednoj porodici da može da preživi, uslovno rečeno, mesec.
Moramo se baviti medijalnom zaradom, ali ne minimalnom zaradom, zato što to više apsolutno niko u svetu ne radi i ta vrsta obračuna i računice apsolutno nije više prihvatljiva. Znači, moramo da idemo u skladu sa nekim novim trendovima, kako bi se građanima omogućio bolji život.
Akcija koja je rađena nedavno sa sniženjem cena u trgovinskim marketima je nešto što je apsolutno pozitivna stvar. Predlagao sam to ovde još na proleće i pričao sam da se ti trgovinski lanci i trgovinski karteli moraju ograničiti i apsolutno stojim iza toga, jer je ova akcija pokazala da su oni apsolutno bili ekstraprofiteri. Ako su na nekim proizvodima, gde sam lično mogao da budem svedok, neko ko je bio kupac, video da su pojedini proizvodi sniženi više nego duplo, to znači da su ti trgovinski lanci bili apsolutno upereni ka tome da isisavaju novac budžeta, da isisavaju novac od građana Srbije.
Po informacijama koje imam od mojih kolega i prijatelja iz „Efektive“, ta akcija je imala efekta. Međutim, nakon nepunih mesec dana, sada nailazimo na situaciju da ti trgovinski lanci ponovo dižu cene i da ih ponovo vraćaju na staro, što znači da je potrebna konstantna kontrola države i da je potrebno da država non-stop kontroliše i kažnjava te trgovinske lance.
Predložio sam još pre šest meseci da se u nekom narednom periodu, po ugledu na Španiju, u Srbiju uvede ministarstvo za kontrolu cena. Smatram da bi to ministarstvo imalo mnogo posla i da bi pored tih, uslovno rečeno, kontrola cena trgovinskih marketa i ograničavanja marži koje oni imaju, moralo da se bavi i nekim drugim stvarima i drugim nekim, uslovno rečeno, cenama i da na taj način probamo da građanima Srbije omogućimo jedan bolji i kvalitetniji život. Jer ukoliko građani imaju platu takvu da sa njom mogu da prežive jedan mesec, onda smo svi mi ovde u Srbiji uradili dobar posao.
Ono što bih želeo još da kažem samo na kraju, da ponovo apelujem na sve nas, na kolege ovde, bez obzira da li govorimo ovde u Skupštini, da li govorimo na nekim medijima, da li govorimo na društvenim mrežama, da prosto probamo da nađemo minimum nekog zajedničkog interesa, jer smatram da sukobi po ulicama, koje smo imali u prethodnom periodu mogućnost da gledamo, nisu dobri apsolutno ni za koga.
Smatram i ponoviću ono što sam rekao isto na proleće, zato što ja mišljenje ne menjam i zato što ću reći istinu, bez obzira kakva ona bila i kome se svidelo ili ne svidelo – studenti su u Srbiji apsolutno bili u pravu i studente smo morali da podržimo svi. Sada smatram da su se studenti malo povukli, da su u defanzivi, ali da su neki zborovi i neke radikalne grupe preuzele te neke uloge. Mislim da to nije dobro.
Svakako ne mogu da podržim ono što je policija, tu je gospodin Dačić, batinala ljude na ulici, pogotovo one koji su bili vezani, koji su na zemlji, ali isto tako ne mogu da podržim ni polivanje policajaca sa kiselinom, mokraćom ili ne daj Bože benzinom, jer takve stvari apsolutno su neprihvatljive za jedno normalno društvo i za jednu normalnu državu.
Takođe, gađanje kamenicama, udaranje letvama, bejzbol palicama i tako dalje, pendrecima, nije nešto što može doneti dobro. Radikalizacija sa jedne strane i radikalizacija i sa jedne i sa druge strane nije dobra i moramo voditi računa o tome. Vlast i vladajuća koalicija je proteklih godina napravila tu atmosferu da ljudi prosto krenu u jednu takvu kontraofanzivu, ali danas imamo te neke pojedince neodgovorne koji isto sa druge strane pokušavaju da naprave haos i koji pokušavaju da iz svega toga profitiraju. To nije dobro.
Možda sam jedini narodni poslanik ili jedini koji se bavi politikom, iako nisam član jedne stranke, biću Bože zdravlje član Radničke partije, jedini koji je imao mogućnost i pravo da ode na fakultete, jedini kome su svi plenumi svojevremeno jednoglasno dozvolili mogućnost da uđe na rektorat i da uđe na univerzitete da razgovara sa njima. Sa njima sam razgovarao i imali smo da kažem, sigurno preko 10 sastanaka, radili smo na promeni Zakona o radu, promeni Zakona o štrajku i promeni Zakona o PIO fondu. U tim delovima ću apsolutno podržati studente i podržati sve one koji se budu zalagali za promenu tog radnog zakonodavstva.
Nisam neko ko će podržati bilo kakvu listu i to sam rekao i u maju, ponavljam sad, listu, dok ne budem video ljude koji će biti na toj listi, dok ne budem video program te liste, dok ne budem video plan šta će ta lista i ti ljudi raditi u nekom narednom periodu.
Smatram da opozicija ne sme biti isključena iz svih ovih procesa. Smatram da opozicija mora zajedno sa svima koji su zainteresovani da radi na planu, programu i idejama, ali isto tako smatram da blanko podrška, barem što se mene lično tiče, neće ići nikada nikome bez jasnog plana, programa, vizije i ljudi koji tu viziju treba da sprovodi.
Tako da sa te strane mi moramo vratiti dostojanstvo ovom parlamentu, moramo ovde razgovarati normalno, civilizovano bez uvreda, bez tuča, bez bilo čega kako bismo građanima povratili poverenje.
Mi danas imamo jednu situaciju da najveći deo građana je potpuno nezainteresovan za politiku, da je najveći deo građana potpuno nezainteresovan za sva dešavanja u zemlji zato što ti ljudi moraju da žive, da rade i bave se nekim svojim poslovima i tako dalje kako bi mogli da prežive i prehrane svoju porodicu.
Tako da ne trebamo stremiti ka radikalizmu, moramo stremiti ka normalnosti, ja ću barem sa svoje strane onoliko koliko mogu, učestvovati u svim situacijama koje idu ka nekim smirivanjima tenzija. Nisam hteo ni u vreme najveće, da kažem, krize u državi da pozivam ljude na bilo kakav generalni štrajk niti da kao predsednik sindikata organizujem generalni štrajk koji nema zakonsku osnovu i koji može dovesti do toga da ljudi ni krivi ni dužni ostanu bez posla, zato što ih proziva ili poziva neko sa nekih društvenih mreža.
Isto tako, da bismo došli u jednu takvu priliku, nisam protiv generalnog štrajka, ali pre toga moramo raditi na tome da se taj Zakon o štrajku promeni, pa da onda ukoliko nekada bude bilo uslova može da se govori o tome, do tada svako samoinicijativno i samovoljno napuštanje radnog mesta i svaka samoinicijativna odluka za mene nije dobra i savetujem ljudima da nikada ne ulaze u bilo kakav avanturizam i da nikada ne ulaze u bilo kakvu akciju koja može dovesti do toga da oni ili njihova porodica ostanu bez posla.
Tako da koristim još ovih pola minuta koliko imam da stvarno apelujem na sve nas da prosto nađemo situaciju i nađemo balans da možemo da funkcionišemo.
Apelovao bih i na medije, kako na prodržavne i prorežimjske medije, a isto tako i na ove proobjektivne ili kako već sami sebe zovu, da probamo da dijalogom, diskusijom, argumentima razgovaramo, pregovaramo, a ne da bilo koga targetiramo, vređamo ili da pozivamo na bilo čiji linč. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsednice.
Reći ću ono što sam rekao i na prošloj sednici, a to je da nemam problem da pohvalim i neke dobre stvari koje su urađene, a i da kritikujem argumentovano ono što smatram da nije dobro.
Što se tiče ovog Zakona o Alimentacionom fondu, to moram da pozdravim i moram da kažem da je dobra stvar. Mi smo još pre nekoliko godina skupljali potpise za to da se taj Alimentacioni fond uvede. Smatram da će to pomoći pre svega velikom broju žena i dece, jer smo svedoci da veliki broj roditelja su prilično neodgovorni u tome i da na svaki mogući način izbegavaju da plate alimentaciju, da kriju svoje prihode i lično znam dosta ljudi koji se nalaze u takvom problemu, pogotovo žena koje ne mogu da prežive i koje se muče sa tim, tako da ćemo mi kao poslanička grupa podržati taj zakon i glasati za njega.
Želeo bih da kažem još jednu stvar, a to je da mislim da bi u nekom narednom periodu trebali da stavite na dnevni red jedan sličan zakon, a to je zakon roditelj-negovatelj, koji je predložila moja koleginica Irena Živković. Smatram da je taj zakon isto tako human i isto tako važan, pre svega za roditelje koji imaju decu sa posebnim potrebama. Nadam se da ćemo u nekom narednom periodu imati prilike da razgovaramo i o tom zakonu.
Što se tiče seta medijskih zakona, sve bi bilo odlično kada bi se ti zakoni poštovali. Svedoci smo da se poslednjih meseci i godina na većini medija u Srbiji, nije važno da li su to ovi režimski ili su to ovi "objektivni", iznose netačne informacije, iznose uvrede, iznose pretnje, kletve itd. Kada bi neko, da kažem onako sa strane, van svih tokova, pokušao da sazna šta se dešava u Srbiji gledajući te medije, apsolutno mi ništa ne bi bilo jasno, jer bi sa svih strana slušao potpuno različite informacije, odnosno dezinformacije.
Tako da, smatram da u svemu tome treba da se vodi računa o tome da se kažnjavaju svi oni koji govore neistine, svi oni koji govore razne uvrede i svi oni koji potpiruju vatru i koji dele narod, bez obzira odakle dolaze.
Mi se danas nalazimo u jednoj specifičnoj situaciji, gde je narod i građani Srbije su toliko podeljeni da svakoga dana imamo razne incidente i da svakoga dana imamo mogućnost da to eskalira na mnogo višem nivou. Problem je u tome što ljudi danas ne mogu da se informišu na pravi način, pa onda snimaju razne klipove, ulaze u neke incidente i prave raznorazne gluposti kako bi dobili minut pažnje na nekim društvenim mrežama i kako bi izneli svoju stranu istine, bez obzira koliko to bilo netačno.
Ima jedna stvar koja je za mene interesantna što se tiče medijskog zakona i zamolio bih, pošto smo napisali amandman u vezi toga, da se neke stvari tu promene, a radi se o finansiranju Radio-televizije Vojvodine. Država Srbija je ukinula, odnosno po ovom zakonu se ukida od 1. januara 2026. godine 900 miliona dinara za finansiranje Radio-televizije Vojvodine. S obzirom da je budžet Radio-televizije Vojvodine time smanjen, po informacijama koje ja imam, vrši se upravo selekcija nekih stotinak radnika, pre svega honoraraca i onih na privremeno-povremenim poslovima koji bi trebali da ostanu bez posla. Ono što je važno, ostaće ljudi koji rade pre svega u tim programima koji se tiču nacionalnih manjina.
Smatram da bismo trebali da vodimo računa, odnosno da kao i u nekim drugim velikim zemljama, između ostalih mogu da navedem i Hrvatsku, gde se nacionalni servis finansira iz budžeta, da i mi isto tako trebamo da ukinemo pretplatu za građane Srbije, ali da uvedemo plaćanje iz budžeta Radio-televiziji Srbije.
Jedna stvar koja možda nema veze sa ovom temom, ali odlična je prilika s obzirom da je tu ministar Siniša Mali, pa bih hteo da vidim, odnosno trebalo bi mi jedno pojašnjenje ili jedan predlog oko nekih stvari. Čuli smo od gospodina Siniše Malog i od predsednika Republike Aleksandra Vučića nedavno da se planira u septembru mesecu povećanje minimalne zarade, znači jedno povećanje zarade, a da se od 1. januara 2026. godine planira i drugo povećanje zarada.
Stvarno bih bio licemer kada bih rekao da to nije dobro, naravno da je to dobro, ja to apsolutno moram da pozdravim i da pohvalim, međutim, smatram da minimalna zarada nije nešto čime mi moramo da se merimo, jer na taj način moramo povećati minimalnu zaradu svima onima koji rade malo složenije poslove. Nadam se da ćemo doći i do te situacije. Ali ono što mene brine je to što sam imao zadnjih dana i nedelja pozive od raznih poslodavaca i direktora raznih firmi koji imaju jednu bojazan da će morati da zatvaraju pogone ili delove pogona ili fabrika zato što u svojim budžetima za 2025. godinu nisu mogli da predvide povećanje, vanredno povećanje minimalne zarade. Tako da oni imaju bojazan da iz svojih nekih centrala, iz svojih centara neće moći da isfinansiraju to i da će doći do otpuštanja jednog broja ljudi.
Ono što mene zanima je – šta se radi po tom pitanju? Da li se planira nešto po tom pitanju da se nađu ili da se urade određene olakšice poslodavcima, kako oni ne bi zatvarali te firme ili kako bi na taj način uspeli da prosto opstanu u toj 2025. i 2026. godini, kako ljudi ne bi ostajali na ulici i ne bi ostajali bez posla.
Ono što je za nas važno, i ja bih tu možda predložio neki sličan model kao što su uradili Crnogorci, a to je da je zdravstveno osiguranje koje su imali poslodavci prešlo na teret budžeta, ali zato su oni za te razlike mogli da daju veću platu radnicima i da eventualno oslobode poslodavce tih poreza i doprinosa, odnosno za zdravstveno osiguranje.
Tako da me zanima – da li se radi u tom pravcu i da li se radi na tome da prosto moramo da nađemo modus da poslodavce motivišemo, kako bi oni mogli zaposlenima da isplaćuju tu zaradu koju, da kažem, mi planiramo, a isto tako da bismo mogli da opstanemo?
Predložio bih jednu stvar o tome da vodimo, s obzirom na to da imamo veliki broj ministarstava i da je broj ministarstava u Srbiji znatno veliki, a da dobar deo njih u suštini ne radi posao koji treba da radi ili jednostavno i ne znamo ko su. Ja bih predložio da se uvede i ministarstvo za kontrolu cena, kao što recimo postoji u Španiji, pa da se neko bavi tim kartelima, povećanjem cena i svih onih osnovnih životnih stvari koje bole svakog čoveka.
Nadam se da sve ovo što sam rekao, kao pozitivnu kritiku i kao predloge, može doći u nekom trenutku do realizacije, da bismo mogli pre svega da radimo na tome da zaposleni i radnici, svi oni koji rade u lošim uslovima – rade u boljim uslovima i rade za veće plate. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kandidati za ministre, poštovani gospodine Macut, poslanička grupa Pokret radnika Sloga - Struka, odnosno Radnička partija u osnivanju je prisutna ovde na ovoj sednici, kao što smo bili na prošloj sednici, ponoviću, isključivo zato što smatramo da je Narodna skupština Republike Srbije i ovaj dom najvažnija institucija u našoj državi i da svi moramo da poštujemo i da damo maksimum da ovo vratimo u jednu kakvu-takvu normalu.
U današnjem medijskom duopolu veoma je teško biti razuman i biti normalan, jer ako nekoga ne targetiraš, ako nekoga ne vređaš ti nisi prihvatljiv ni za jednu stranu, tako da je ova sednica za nas mogućnost da nešto kažemo, da kažemo nešto normalno, nešto razumno, a da nas neko čuje, jer u takvom medijskom duopolu i u takvom cirkusu mi ne želimo da učestvujemo.
Mene lajkovi ne zanimaju, kao što me ne zanimaju i zlonamerne optužbe od pojedinih kolega. Svako neka radi svoj posao kako misli da treba, ali slažem se da lajkovi ne donose pobedu na izborima.
Ono što je za mene važno je da ja ovu Vladu sada ne vidim kao jednu novu Vladu, već je vidim kao rekonstruisanu Vladu koju je predsednik države najavio još pre nekih šest meseci.
Kao što vidimo, ključna ministarstva u ovoj državi su zadržali iste ljude koji su bili u prethodnoj Vladi.
Neki od njih su promenili pozicije, pa se rotirali i sa mesta jednog ministra prešli na neku drugu poziciju, a imamo i neke koji više nisu ministri, neki koji su ovde novi, ali bih voleo da se malo osvrnem na ovaj ekspoze gospodina Macuta koji je ovde naveo.
Inače, moram da kažem da o gospodinu Macutu ne znam apsolutno ništa, niti imam pravo da kvalifikujem njegov rad i njegovo znanje i njegovu stručnost u bilo čemu. Poznajem neke njegove pacijente koji kažu da je dobar lekar i žao mi je što ćemo izgubiti jednog dobrog lekara, a dobiti jednog političara koji će, videćemo, pokazaće vreme, biti uspešan ili neće biti uspešan.
Ono što je važno, ja mislim da dobri lekari u politici ne uspevaju. Imali smo prilike da vidimo primer gospođe Danice Grujičić koja je nedavno sama izjavila da bez nečije dozvole nije mogla ni kalendar u kabinetu da promeni. Imali smo prilike da vidimo gospodina Zorana Radojičića koji je doveden isto kao dobar lekar, dobar stručnjak, koga su svi hvalili i postao je gradonačelnik Beograda, a gradonačelnik Beograda je, složićete se svakako, mnogo niža funkcija, sa mnogo manje odgovornosti, ne želim da potcenjujem, nego što je to mesto prvog čoveka Vlade i premijera Srbije. Nažalost, Zorana Radojičića ćemo upamtiti samo po tome što je otvarao kućice za vrapce. Cela njegova karijera koju je imao prethodno je pala u vodu zbog pet minuta otvaranja kućica za vrapce i nadimka koji je dobio – dživdžan, tako da je tu problem u tome što dobar lekar može veoma brzo i veoma lako u političkom blatu da bude upotrebljen, zloupotrebljen i da na kraju baci celu svoju karijeru i svoje ime koje je sticao godinama da bi se dokazao u politici.
Nisam siguran koliko ćete vi, gospodin Macut, imati prilike i mogućnosti da se ovde iskažete iz prostog razloga što vi niste školovan političar. Niste bili, koliko ja znam, ni odbornik, ni poslanik, ni ministar, ni predsednik opštine da biste prošli tu političku školu, nego ste direktno sa vaše pozicije lekara došli na najvažnije mesto u državi.
Ja ne bih voleo da budem u vašoj koži. Da je meni neko ponudio takvu funkciju, ja bih glatko odbio, jer smatram da je to veoma odgovoran posao u kome nemate tu autonomiju odlučivanja, niti ćete kao nestranačka ličnost moći da se pitate za mnoge stvari za koje biste trebali da se pitate.
Ono što je takođe važno, ja moram i da pohvalim, da budem iskren, neke od ministara u prethodnoj Vladi. Nisam imao prilike direktno da komuniciram ni sa jednim ministrom, ali sam dobio poruke od mojih kolega iz sindikata da su neki bili spremni da rešavaju probleme i da rade na nekim stvarima. Znači, mora nešto i da se pohvali, da budemo iskreni.
Ono što ja nisam čuo i nisam video u vašem ekspozeu to je da niste stavili ni jednu jedinu rečenicu o radnicima. Znate, radnici u Srbiji su nosioci, stub ovog društva, a vi niste spomenuli kako planirate da uposlite jedan deo ljudi, kako planirate da radite na tome, da se povećaju njihove zarade i, ono što je najvažnije, dve ključne stvari, a to je kako razmišljate i kako vidite situaciju u koju ćemo sigurno doći vrlo brzo, a to je da će pojedine firme u Srbiji zatvarati svoje pogone i zatvarati radna mesta, zatvarati svoje fabrike zato što će odlaziti u Tunis, Egipat ili Maroko, Moldaviju, Severnu Makedoniju i u Albaniju, gde su plate znatno niže.
Ako gledamo plate u evrima, mi jesmo podigli standard, ali ako gledamo cene u Srbiji, onda te cene praktično su prilično više nego u većini zemalja EU. Ja sam jedan od ljudi koji zbog prirode posla je imao prilike da putuje i da obilazi razne zemlje u Evropi i imao sam prilike da vidim da većina zemalja ima mnogo jeftinije i niže cene nego što ih mi imamo ovde u Srbiji, pa me interesuje šta hoćete da uradite i šta planirate da uradite sa trgovinskim kartelima koji dogovaraju cene, koji drže maržu od 30%, pa do 45%?
Mislim da je čak i predsednik Republike pre nekoliko meseci govorio o tome da se treba obračunati, pod znacima navoda, sa tim trgovinskim lancima i trgovinskim kartelima koji nenormalno dižu cene. Voleo bih da čujem kakvo je vaše mišljenje o tome, jer ako neko danas radi za platu od 500 evra u Srbiji, on realno ne može da preživi sa ovim cenama koje ima, a za to nije kriva država, da budemo iskreni, to su krivi trgovinski lanci i karteli, pa me interesuje kako ćete naći način da ograničite tim trgovinskim kartelima maržu i kako ta marža može da se ograniči na 10% ili 20%, a ne da bude preko 40%? Ukoliko bismo to uspeli da uradimo, apsolutno bismo poboljšali životni standard svakog građanina u Srbiji.
To su pitanja koja mene zanimaju i to su pitanja koja se tiču svakog običnog čoveka, svakog građanina, svakog radnika i svakog onog koji živi od svog rada, a vidim da toga u ekspozeu nije bilo.
Interesuje me još jedna stvar, pošto će verovatno gospodin Dejan Vuk Stanković narednih dana biti meta kako kolega u Skupštini, isto tako i šire javnosti, pa me interesuje na osnovu čega je gospodin Dejan Vuk Stanković predložen za ministra prosvete u ovim kriznim vremenima?
Ja isto tako nisam kompetentan i nisam stručan da ocenjujem njegovu stručnost i njegovo znanje, ali gospodin Dejan Vuk Stanković je ovde došao ne kao stručnjak ili profesor na fakultetu, nego je došao kao politički analitičar i to kao politički analitičar koji je apsolutno bio navijač jedne strane, znači, nije bio objektivan politički analitičar.
Sa te strane je očigledno kvalifikovan da dođe na mesto ministra prosvete i ono što je po meni veoma loše je što je gospodin Dejan Vuk Stanković počeo od samog starta, još pre nego što je izabran na mestu ministra, da preti da hoće da se razračunava sa fakultetima, sa profesorima, učenicima i tako dalje, i mislim da je to veoma pogrešna poruka, ali ja to shvatam da je gospodin Dejan Vuk Stanković ovde batina ili kazna za sve neposlušne prosvetne radnike i učenike koji su došli i ako je on prihvatio tu ulogu, to je da kažem njegovo pravo, ja ne mogu protiv toga da se bunim, naravno da neću da glasam za to, niti će glasati naša poslanička grupa, ali smatram da ste morali da nađete nekog ko je pomirljiviji u ovom trenutku. To govorim krajnje dobronamerno, da u ovoj kriznoj situaciji u kojoj se država danas nalazi, najvećoj krizi koju imamo od 5. oktobra 2000. godine pa nadalje, da moramo naći ljude koji su spremni na dogovore, na kompromise i koji su spremni da razgovaraju i da probaju da nađu rešenje.
Primetili smo i videli smo da se kaznama i teškom retorikom ne dobija ništa. Primetili smo da jedino dijalog i jedino razgovori i pregovori mogu da donesu nekakve rezultate. Ja ne znam do kada će trajati studenske blokade i do kada će se studenti, da kažem, boriti, ja sam i prošli put rekao i ponoviću, mi svi trebamo da budemo ponosni na studente, jer su studenti naša budućnost. To što neki drugi sada pokušavaju da zloupotrebe studente, to je već drugi problem. To što raznorazne zborove i raznorazne skupove sada organizuju razni ljudi koji su krenuli sa dna kace, gledajući i računajući da će studenti da im donesu vlast i da će studenti da ih dovedu na vlast, to je pogrešno i takvi ljudi i svi oni koji su se divili takvim ljudima su im zapravo naneli štetu. Ali sam apsolutno za to da se, i tu se ne slažem sa nekim kolegama iz opozicije, da se deca vate u srednje škole, ali nemojte da kažnjavate ljude koji hoće da rade, jer danas imamo nastavnike i profesore koji hoće da se vrate u klupe, ali imamo i đačke plenume u srednjim školama koji im zabranjuju da se vrate. Ja sam apsolutno protiv toga, jer maloletnici ne mogu da odlučuju o tome da li će se vratiti u škole ili neće.
Ali, apelujem na vas da u narednom periodu uradite sve što je u vašoj moći, bez pretnji, bez ucena, dijalogom i razgovorima, da se stanje u Srbiji popravi i da stanje u Srbiji se vrati onako kako je bilo, odnosno ne onako kako je bilo, jer da je bilo dobro, ne bi se oni ni pobunili, nego da probamo da zajedničkim snagama vratimo državu građanima i da probamo da unormalimo neke stvari kako bismo u narednom periodu mogli da funkcionišemo mnogo bolje i mnogo odgovornije.
Poslanička grupa Pokret radnika sloga – struka, odnosno Radnička partija u osnivanju neće podržati izbor ove Vlade. Kao što sam rekao, za mene je ovo rekonstrukcija, nije izbor nove Vlade, kontinuitet. Tako da, prosto, mi ovde nemamo šta da biramo, osim nekih personalnih rešenja koja su, možda će se pokazati neka dobra, neka su loša, ali videćemo, imaćete određeni period da se dokažete i da povratite poverenje građana. Hvala.
Zahvaljujem.
Želeo bih da postavim pitanje ministru finansija Siniši Malom - kada će i da li će doći do povećanja minimalne zarade za drugu polovinu 2023. godine? Svedoci smo iz medija da se nekakvi pregovori između sindikata, koji su tražili 50.000 dinara, i Vlade održavaju, ali za sada nemamo nikakav odgovor dokle se stiglo sa tim.
Videli smo juče da predsednik države ponovo obećava neke helikopter pare, povećava plate, penzije. Pozdravljam to što se plate povećavaju prosvetnim i zdravstvenim radnicima, ali bih želeo da pitam - šta se dešava sa onih pola miliona najsiromašnijih građana koji primaju 40.000 dinara? Da li tih pola miliona porodica može da živi sa 40.000 dinara, s obzirom da je poslednje povećanje minimalne zarade od 14,3% pojela prošlogodišnja inflacija, a da ne govorimo o ovoj inflaciji u toku ove godine u prvih šest meseci?
Ja sam juče bio u Knjaževcu, razgovarao sam sa 1.000 radnika koji štrajkuju i koji rade za 40.000 dinara, koji traže od poslodavca da im samo poveća zaradu 10%. Razgovarao sam sa ženama, sa majkama koje su plakale i koje su govorile da ne mogu od te zarade da prežive i da od te zarade ne mogu ishrane svoju decu i svoje porodice. Žalosno je da neko danas u Srbiji radi za 40.000 dinara. Voleo bih da znam po kom kriterijumu i po kom osnovu je prosečna plata u Srbiji 85.000 dinara kada znamo da četvrtina zaposlenih u Srbiji radi za minimalnu zaradu.
Ja sam neko ko je 13 godina radio u fabrici. Radio sam u „Železari Smederevo“ u pogonu i znam šta znači rad u fabrici. Nikada nisam radio za minimalac, ali potpuno razumem one ljude koji rade za 40.000 dinara i moje pitanje upravo ide u tom pravcu - kada će biti povećana minimalna zarada i za koliko će biti povećana da bismo mogli najsiromašnijim građanima Srbije i onima koji se muče kod stranih poslodavaca, koji ih maltretiraju, mobinguju, da žive pristojno od svog rada?
Hleb koji je pojeftinio i koji će pojeftiniti tri dinara ne znači nikome ništa, ne znači čak ni tim ljudima koji rade za 40.000, jer 90 dinara koje će platiti manje mesečno apsolutno ne znači ništa.
Drugo pitanje koje bih želeo da postavim ministru finansija je to da nam kaže - koliko od države novca dobijaju i zarađuju predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović i predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić, s obzirom da građani Srbije moraju da znaju koliko su plaćeni oni koji navodno pregovaraju u njihovo ime, koliko novca oni zarađuju da bi pregovarali za 40.000 dinara koliko je minimalna zarada u Srbiji?
Na kraju, želeo bih da postavim pitanje Tomislavu Momiroviću, ministru trgovine ili ne znam čega, na osnovu kojih kriterijuma i na osnovu koje alhemije je on došao do tih podataka da je inflacija u Srbiji ne da ne postoji, nego je smanjena? To prosto nije tačno. To je jedna laž, jedna velika neistina. Svako ko ode u prodavnicu, svako ko ode bilo šta da kupi može da vidi koliko su namirnice, koliko su te osnovne stvari za život poskupele i da ne postoji nikakva matematika da je to smanjeno.
Ljudi danas teško žive, a Tomislav Momirović se šali sa njima, dajući neke izjave koje apsolutno nemaju nikakve veze sa istinom. On se sprda sa najsiromašnijima, jer taj sa 40.000 dinara, kada ode u prodavnicu, ne može da kupi apsolutno ništa, ne može da preživi sedam dana.
Baš bih voleo da znam i da budem upoznat sa time kako se do tih podataka dolazi. Verovatno na isti način koji Republički zavod za statistiku određuje platu u Srbiji, verovatno na isti način koji se određuje da plata u Starom Gradu, na opštini Stari Grad, iznosi 150.000 dinara, da je u Beogradu 110.000 dinara i da nijedna opština u Srbiji nema manju zaradu od 60.000 dinara, što je prosto netačno i jedna velika laž. Hvala.
(Beograd, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93850.00 | RSD | 12.08.2022 - |