Hvala, predsedavajuća.
Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Zakon o zapošljavanju stranaca, jedna od nekoliko tački dnevnog reda o kojoj danas raspravljamo.
U svom izlaganju, kada budem obrazlagala zašto Zakon o zapošljavanju stranaca ne vidimo kao najbolje rešenje u ovom momentu, i nastupam, pre svega, iz ugla da sam svesna potreba tržišta rada i neophodnosti regulisanja ove oblasti, ali da je jako važno da bilo kakvo zakonsko regulisanje ove oblasti počiva na takvim principima koji podrazumevaju da se postojeće radno zakonodavstvo ne urušava i isto tako da se ne umanjuje opseg prava radnika koje imamo danas.
Nekoliko bojazni moram izraziti, kada je reč o nekim određenim, pre svega o načinu donošenja ovog zakona, ali institutima i mehanizma kojim su zakonom predviđeni.
Prvo, nije mi jasno zašto u tokom kreiranja ovog zakona nisu bili uključeni sami sindikati od samog početka procesa pisanja zakona, iako ovo može zvučati kao retoričko pitanje zato što je jasno da se sindikati, kao i Socio-ekonomski savet, često zaboravljaju u donošenju zakona iz ove oblasti koja reguliše oblast rada. Međutim, ono što meni nije jasno zašto od samog početka niste uključeni i zašto su uključeni naknadno, jer oni jesu referentna strana koja treba da govori o ovom zakonu.
S druge strane, ono iz čega ja isto imamo jako veliku bojaznost, s obzirom na iskustvo koje imamo sa vama, sada je već više od 10 godina vlasti, jeste da svaka promena zakona koja se dešava za vreme vladavine koalicije koja je okupljena oko SNS uglavnom se svodila na to da smo pravili neke nove hibridne oblike radnih odnosa i da to nije pratila reforma koncepta, pre svega, radne, socijalne i konačno egzistencijalne sigurnosti, kao što je slučaj u EU. Ne možete samo da vršite fleksibilizaciju radnih odnosa, morate isto tako da i koncept sigurnosti prati fleksibilizaciju radnih odnosa na tržištu rada.
Svaka promena zakona koja se desila u vašoj režiji, a bilo ih je nekoliko nanosi štetu, pre svega, sigurnosti radnika. Građani i građanke Srbije nemaju sigurnost na tržištu rada, i to je ono što je problem i džaba visoki procenti stope zaposlenosti ako mi imamo slučajeve da ljudi ne mogu da ostvare svoja osnovna radna prava.
Donošenje Zakona o zapošljavanju stranaca otvara opet iznova jedno staro pitanje, a to je odnos stranih investitora prema Srbiji i građanima i građankama Srbije, odnosno radnicima i radnicama Srbije. Da podsetim na slučaj „Linglonga“, preko 400 ljudi je živelo i radilo u neljudskim uslovima i sa oduzetim pasošima. Ponavljam, oduzetim pasošima. To vam je pravi primer kada se odričete sopstvenog suvereniteta, kada pustite stranog investitora da ne sprovodi zakone koje ste vi doneli i međunarodne standarde na koje ste se obavezali.
Bojim se da donošenjem izmena i dopuna ovog zakona neće biti rešeno jako veliko pitanje rada na crno, iako bi to trebalo da bude cilj ovog zakona. Problem rada na crno nije problem samo sa strancima koji rade u Srbiji, već je problem i sa domaćim radnicima.
Ovaj zakon ne predviđa mehanizme koji bi mogli da odgovore konkretno i jasnije na pitanja šta se dešava sa poslodavcima koji nemaju interes ili ne prepoznaju interes da prijave strane radnike. Šta radimo u tom slučaju? Da li su potrebne veće kazne ili je potrebno dodeliti veća ovlašćenja Inspektoratu rada? Imali smo debatu o Inspektoratu rada.
Rekli ste da će se povećati broj inspektora, ali to je samo 12% povećanja. Obim posla koji ovaj zakon donosi to dovoljno ne pokriva.
Da zaključim, SNS sa ovim zakonom, bojim se, ne sprovodi liberalizaciju zapošljavanja, već se pre svega vodi interesima krupnog kapitala, a krupni kapital ima samo jedan interes, a to je jeftina radna snaga. To nije nešto što je u najboljem interesu ni građana ove zemlje, a ni stranaca koji će tražiti zaposlenje u ovoj zemlji.
Koliko ćemo stranaca sa oduzetim pasošima koji rade u neljudskim uslovima imati nakon donošenja ovog zakona i reforme tržišta rada u vašoj režiji, to nam tek ostaje da vidimo. Hvala.