| 13.03.2025. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Ovim amandmanom predlažemo da se član 2. briše, jer daje mogućnost za dodatno zaduživanje Republike Srbije, odnosno građana Republike Srbije.
Na svakoj sednici građani Srbije mogu da čuju o blagostanju i nikada jačoj državi, a istovremeno se na svakoj sednici dodatno zadužuju. Mogli smo da čujemo ovih dana i kolika je sada minimalna plata, a kolika je bila nekada, mada niko nije mogao da kaže juče, kada je to govorio, šta može da se kupi za tu platu, jer građanima Srbije bi to valjda trebalo da bude merilo. Građani Srbije su imali plate i od više milijardi, pa su za njih mogla da se kupe ona dva jaja koja pominje Toma Momirović, a za ostalo su, za brašno i zejtin, dobijali bonove.
Pitanje je - kako će građani Srbije vraćati sva ta zaduživanja? Da li kroz vodu, zemlju, vazduh, banje, izvorišta? Trenutno se deo zaduživanja vraća suspendovanjem zakona na teritoriji istočne Srbije. Šira javnost nije dovoljno upućena, ali ono što je prodato kao bivši RTB nema dovoljan profit ovo gde imamo tridesetak procenata kao država, nema dovoljan profit. Najveći profit ostvaruje rudnik „Čukaru Peki“ koji je daleko bogatiji i gde država Srbija ima nula procenata. Dakle, u stopostotnom vlasništvu privatne strane kompanije.
Kaže ministar juče nikada veće rezerve zlata. Jeste, kupujemo svoje zlato od Kineza. Tako ćemo kupovati i svoju struju na teritoriji grada Bora kada budete završili vetroparkove u čijoj izgradnji nisu ispoštovane zakonske procedure, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a čija je izgradnja se kosi sa Prostornim planom grada Bora. Vaši odbornici u gradu Boru glasaju na zvonce i na naređenje ili iz Beograda ili Pekinga, ali sa time će morati da se stane zato što će u Boru morati da odlučuju Borani. Hvala.
Hvala.
Želela bih na početku da izrazim svoju podršku koleginici Biljani Đorđević koja je, i ostalim kolegama, koji su dobili pretnje.
Međutim, želim takođe da svim ostalim kolegama, želim takođe da izrazim i svoju, ne znam jezu i tugu, čak i strah u tome zato što je ovde dovedeno do toga u ovoj državi, pre svega u ovom domu, jer se to odavde spušta među ljude da se kaže, dovedeno do tolikog nivoa agresivnosti i nasilja da je to nešto neverovatno, do neke međusobne mržnje, polarizacija ovog naroda.
Stvar je u tome da ono što je najstrašnije u tome jeste da solidarnost, odbranu, brigu, osudu dobijete samo ukoliko pripadate nekoj stranci čiju politiku podržavate. Ja tu ne delim nešto posebno ni vlast, ni opoziciju, jer vidim da su mnogi govorili o svojim ličnim iskustvima.
Moje iskustvo je da sam godinama dobijala i pretnje i ja i moja deca od strane vlasti u malom gradu kakav je Bor, a nakon što sam napustila stranku u kojoj sam bila do pre godinu dana onda i sa ove druge strane i bukvalno niko to nije osudio ni prvi, ni drugi put. Dakle, ukoliko ste politički nekom bliski onda imate pravo i na bezbednost i na sve ostalo.
Ovim amandmanom određujemo 300 miliona odvajamo iz projekta izvlačenja potonule Nemačke flote iz Drugog svetskog rata, odvajamo 340 miliona dinara i predlažemo da bude uloženo u potpuno rekonstrukciju puta Bor-Selište koji je planiran za kraj 2022. godine i koji jeste izborno obećanje u prošloj predizbornoj kampanji. Četiri godine, ukupno 30 kilometara puta nije moglo da bude urađeno.
Drugo obećanje koje je dobio Bor predizborno, pre četiri godine, jeste da će lično Aleksandar Vučić 10 dana nakon izbora 2022. godine doći u selo Krivelj i obratiti se meštanima okolnih sela, stati uz njih, zastupati njihove interese u eksproprijaciji, jer je država proglasila javni interes, a Ministarstvo finansija dalo dozvolu da se na posede meštana ulazi pre pravosnažne presude i pre isplate. Tako da imamo meštane iz sela koji su godinama po pet, šest, sedam godina na sudu Zijin odbija da nam isplati cene minimalne koje je propisala poreska uprava.
Kroz ovaj budžet je mogla i država da stane uz njih, pa u krajnjem slučaju da ukoliko već proglasila javni interes isplati tu neku razliku, naročito zato što su uporno ovih dana govori od strane vlasti da je privatna svojina građana zaštićena. Pitam kako?
U Boru su postavljeni na mesto donosioca odluka ljudi koji nisu Borani i kojima je lako da prodaju tuđu dedovinu. Međutim, mislim da možda i svima vama ovde je malo i smešno i dosadno što ja stalno ovde pominjem Bor, ali stvar je u tome da godinama nije imao ko da ga pomene. Stvar je u tome da posebno ne zanima ni poziciju, ni opoziciju, ništa dalje od Beograda i možda Niša, Novog Sada, Kragujevca, lokali su vrlo bitna stvar. To što razlozi za to da je vama možda i dosadno sve ovo jeste da nismo isto i da je Bor ni tačka u budžetu, a meni dom. Hvala puno.
Slušala sam juče gospodina Sinišu Malog, kako obrazlažući budžet pominje veliko ulaganje zaštite životne sredine, zelenu agendu, a istovremeno u nastavku, pominje i nikad veće rezerve zlata u Srbiji.
Zanimljivo je to da istovremeno dok on to izgovara, u Boru desetine radnika Ziđina, dobijaju rezultate analize toksikološke laboratorije, gde su privatno o svom trošku, odnosno o trošku sindikata, ali privatno na svoju inicijativu, uradili analize na teške metale i ti rezultati kažu da imaju prekomerno koncentraciju olova i to više desetina puta.
Olovo je vidim ovde, ministre zdravlja, ali i gospodine predsedniče Vlade, vi ste takođe lekar i meni je… ja verujem da je barem vama jasno da su arsen i kadmijum, koje imamo na sajtu Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru svakog meseca njihove izveštaji gde je izuzetno prekomerna koncentracija, prelazi sve prosečne granične, ciljne vrednosti i u konstantnom je rastu, a ova koncentracija olova u krvi radnika je nešto što, pored toga što teški metali su direktni uzročni kancera, najviše uznemirava zbog zdravstvenog stanja dece u Boru.
Olovo na decu utiče tako što utiče na njihov psiho-fizički razvoj i na kognitivni razvoj. To ne kažem ja, to kaže gospođa dr prim. Elizabet Paunović prošle godine na Tribini u Boru, koja je objasnila da naš Zakon o javnom zdravstvu i Strategija zdravlja propisuju da se rade studije procene uticaja na zdravlje. U Srbiji nikada nijedna takva studija nije urađena, nijedna zdravstvena studija, naročito u Boru sa tolikim zagađenjem.
Zbog toga sam se obratila Ministarstvu zdravlja i zatražila da Ministarstvo zdravlja sprovede sveobuhvatnu zdravstvenu studiju na teritoriji grada Bora, što sredstva za ovo mogu da se opredele iz ovog budžeta, tj. mogla su kao i sistemske toksikološke analize kod nasumično izabranog odeljenja učenika osnovne škole, jer ukoliko njihovi roditelji imaju toliko olova u krvi, jer sasvim sigurno da su radnici „Zijina“ u prvom redu zagađenja, onda imaju i deca.
Ovo predlažem već godinu, dve i apsolutno se ni gradska, ni republička vlast na to ne osvrće.
U ovom budžetu ponovo nema nove bolnice u Boru koju je Vučić obećao u izbornoj kampanji pretprošle lokalne izbore i obećao je da će biti gotova sa izgradnjom do kraja 2022. godine. Mi danas nemamo ni temelje i nema je ponovo u ovom budžetu.
Kolege drage i koleginice, Bor ima najviši budžet u Srbiji. Bor jeste najbogatiji grad u Srbiji, borska bolnica ni jednom nije rekonstruisana i renovirana od kada je napravljena. Ona je u potpunom raspadu i zavisi isključivo od republičkog budžeta.
Takođe smo imali obećanje gospođe Grujičić dok je bila ministarka zdravlja, a i u ime Ministarstva da će se i specijalisti iz većih gradova preseliti u manje gradove. Ni do toga nije došlo, ni do prvog koraka. Ništa po tom pitanju nije urađeno. U Boru ne postoji više nijedan jedini ortoped, postoji samo jedan jedini onkolog koji sledeće godine ide u penziju.
Biohemijska laboratorija, mikrobiološka laboratorija radi samo dva puta nedeljno. Bukvalno, se za sve iz manjih gradova ide za Beograd.
Toliko neljudsko ponašanje za sve što nije Beograd od strane ove vlasti je nešto za šta ja stvarno nemam reči.
Evo, sada pošto nam predstoje lokalni izbori u Boru, na proleće 2026. godine, sada polako kreće sezona voljenja Bora, sezona shvatanja toga da je Bor gigant, shvatanja toga da je „Zijin“ najveći izvoznik, shvatanje toga da je to strateška pozicija u Srbiji oduvek bila, pa i pozicija i opozicija polako dolazi da primeti Bor, da vidi sve ono što nije videla četiri godine unazad.
Trebalo bi da se zna da Bor jeste izgradio više od pola bivše SFRJ i država Srbija i vlast u državi Srbiji jeste Boru dužna minimum toliko barem da uradi ovu zdravstvenu studiju, da proveri koliku koncentraciju teških metala naša deca imaju i da uloži u tu novu bolnicu koju, verujem i sigurna sam, hiljadu i milion posto obećavaćete ponovo januara, februara, marta građanima Bora.
Hvala puno.
Moje poslaničko pitanje tiče se urušenog i skoro nepostojećeg zdravstva u istočnoj Srbiji, a i tiče se toga da vlasti u republičkoj vlasti, a i u lokalnoj, koliko vidim, najviše odgovara da stalno budu neke tenzije i da stalno budu neka dešavanja, neki haos u državi, da ne bi moglo da se govori o temama koje su takođe o životnog značaja.
Pred lokalne izbore 2022. godine aprila u Boru predsednik države Aleksandar Vučić i prva na listi i za parlamentarne izbore Danica Grujičić garantovali su novu bolnicu u Boru do kraja 2022. godine. Četiri godine nakon, pred predstojeće izbore u Boru koji će biti na proleće 2026. godine, pitanje je da li ćete doći da isto obećate.
Zašto u međuvremenu ništa nije urađeno po tom pitanju? U Boru se bolnica bukvalno raspada, ali bukvalno. Bukvalno su na Internom odeljenju ispod jastuka nađeni mravi, čaršavi su milion puta oprani na 90 stepeni sa ovako ovolikim rupama, natkasne su zarđale, čak i one aparate koje smo kupili nema ko da radi na njima. Nemamo lekare, svi lekari su otišli ili za veće gradove ili su otišli van države. Nemamo ni na birou lekare. Životno su ugroženi moji sugrađani u Boru koji ukoliko nemaju novca da plate privatne klinike, kojih ima i za koje svi imaju, ukoliko nemaju da plate oni izgleda nemaju ni pravo na život.
Nemaju prava ne samo da se leče nego nemaju pravo na život, oboljevanja postoje svuda. U Boru je to zbog zagađenja očigledno malo više što se tiče nekih opasnijih bolesti, ali to postoji i u svim drugim državama u svetu, ali smrtnost nepraćenje bolesti, nemanje preventive, nemanje uslova za lečenje, to ne postoji nigde bukvalno se žrtvuju manji gradovi u Srbiji, zarad te centralizacije i zarad ne znam čega. Znači, toga se tiče moje pitanje, zarad čega se žrtvuju životi ljudi?
Lokalna vlast se uvek poziva na republičku vlast, kada kaže da u Boru zdravstvo ne može da makne s mrtve tačke, pa zato govorim ovde o tome i zato pitam, još tada je Danica Grujičić kada je bila ministarka u ime ove vlasti obećala takođe i da će lekari iz većih gradova da se preusmere na manje gradove, postoje načini.
Takođe, Bor sa trenutnim budžetom od 13 milijardi i 800 miliona na manje od 40 hiljada ljudi predstavlja najbogatiji grad trenutno u Srbiji po visini budžeta, po glavi stanovnika. Odgovornost prema tome da najbogatiji grad u Srbiji nema EEG aparat ili da nema ko da radi na magnetnoj rezonanci koja je kupljena, odgovornost leži na republičkoj vlasti.
Svaki roditelj koji je morao da putuje do Zaječara dok mu dete ima epi napad i tresao se do tamo da vidi da li će stići na vreme, odgovornost je republičke vlasti. Svaki čovek koji je u borskoj bolnici u onim uslovima dobije sepsu i umre, odgovornosti republičke vlasti.
Nemanje razumevanja niti zanimanje uopšte za ovu temu koju lično smatram da je zdravstvo tema broj jedan u Srbiji, tema broj jedan. Naročito u Boru, gde u poslednje vreme i to kažu profesori i članovi „Batuta“ imamo i ogromno povećanje olova koji najviše utiče na decu, imamo poslednjih dana imamo i olovo u prekomernim količinama, abnormalnim količinama u krvi radnika u Ziđin, više njih. Da se ništa po tome ne radi, to je apsolutno nezamislivo iako je procena „Batuta“ još 2018. i 2019. godine pozvala na hitne mere i te hitne mere kako oko smanjenja i zagađenja, tako te hitne mere moraju da se sprovedu i unapređenju zdravstva.
Pomenuću takođe da je pre par dana uhapšen član SNS-a pomoćnika gradonačelnika iz Bora za malverzaciju 16,6 miliona koliko je ovaj odredio borski budžet, samo o nameštanju tendera za kontejnere, kada se tome dodaju, kada samo za kontejnere toliko, onda koliko za svako drugo.
Samo bih da zamolim, evo prekoračila sam vreme, da se isključi ona svadbarska muzika nasuprot majke, barem toliko dostojanstva da se ima, i barem toliko da se ne bude zloba i oholosti, preko puta majke koja objašnjava da je dete našla sa očima koje su mu ispale i sa trenerkom koja je obučena, koga nije mogla da dodirne da ne bi raskrvario, barem toliko dostojanstva ako može da se pokaže. Hvala.
Dakle, 16. januara, pre mesec i po, skoro dva meseca, postavljala sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i još uvek nisam dobila odgovor. Pitala sam šta se dešava i da li se preuzima odgovornost za prebijenog maloletnika iz Bora koji je zbog prekomerne sile ili zloupotrebe položaja od batina završio na borskoj neurohirurgiji.
Zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova ćuti o tome i ne odgovara čak i na poslaničko pitanje, a kamoli da obavesti i informiše o tome širu javnost? U tom poslaničkom pitanju navela sam da se u odgovoru posebno uzme u obzir da već imamo u Boru i Timočkoj Krajni takve događaje slične, gde Ministarstvo unutrašnjih poslova bukvalno suspenduje i ne poštuje zakone na teritoriji Timočke Krajne.
Dakle, podsetiću vas i na slučaj Boranke male Danke Ilić gde epiloga još uvek nema. Sam predsednik države je proglasio mrtvom, iako telo nikada nije nađeno.
Podsetiću vas da je od prekomerne korišćene sile preminuo osumnjičeni u pritvoru na teritoriji grada Bora i ništa o tome ne zna šira javnost. Rečeno je da će biti unutrašnje istrage. Gde je epilog te istrage i da li neko uopšte preuzima odgovornost?
Pre samo par dana u posetu gradu Boru vozilo iz pratnje predsednika države je izazvalo saobraćajnu nesreću tako što je izašlo iz kolone, prešlo u drugu traku, pa su putnička vozila koja su dolazila iz te druge trake morala naglo da koče i sudarila se međusobno.
Gospođo Ana Brnabić, MUP i Ministarstvo odbrane dali su javnu izjavu ne da nisu krivu, nego da se tako nešto uopšte desilo. Mi svi u Boru znamo da se desilo. Mi smo mali grad, razgovaramo međusobno, postoje izjave očevidaca. Tražila sam i od Borske PU i saobraćajne policije da se izjasne da bi im dala priliku da se ne obrukaju pred sugrađanima do te mere. Dakle, nije se desilo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, ali i najviši dom, Narodna skupština kreira neku novu realnost i neku novu istinu. Mene zanima ko je odlučio da Timočka krajina bude kolonija, da Timočka krajina bude otcepljena od Srbije, da u Timočkoj krajini ne važe zakoni Republike Srbije? Ko je odlučio da se o tome uopšte i ne govori? Ko to misli da niko neće da brani Timočku krajinu i da niko o tome neće da priča?
Evo, ja sam danas ovde zato što želim da se o tome priča, zato što želim da državne institucije rade, zato što želim da se poštuju zakoni Republike Srbije i nije mi problem da stojim čak i sama ovde u ovim klupama zbog trenutne situacije ispred svih vas preko puta, svih vas drugih jer znam šta branim. Ta Timočka krajina je moja duša i moje srce i moj dom koji je urušen, koji se ruši i o čemu se ćuti, o čemu se ćuti sa svih strana.
Prva ću da osudim bilo kakvu vrstu nasilja, tako i nasilje koje je bilo prekjuče ovde u sali Narodne skupštine. Ja u tome nisam učestvovala i tako nešto ne želim da podržim, ali, gospodo, nećemo se praviti da je to nasilje rođeno juče i prekjuče, na tome se radilo. Na tome se radilo mesecima, godinama. Po stanovništvu Srbije je posipana mržnja. Godinama delite narod. Mi imamo porodicu u kojoj braća ne razgovaraju, komšije koje se svađaju. Nećemo da se pravimo da ne treba da se osudi onaj snimak koji sam gledala i koji nikad neću da zaboravim kad onoj mladoj devojci kažu da stane na to mesto kao redar i ona u onom žutom prsluku se postavi i stane tu mirno da bi neko naleteo na nju autom, da joj slomi glavu. I to je nasilje i to treba osuditi i to treba procesuirati.
Sramota je, kolege, da ovde bude toliko licemerje na snazi. Sramota je da ovde već dva dana vi govorite da podržavate studentski zahtev i navodno usvajate neke od studentskih zahteva, a u svim medijima nazivate te mlade ljude, našu decu, i moja ćerka je tamo…
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, uputila sam Narodnoj skupštini i ministarki Đedović i ministarki Ireni Vujović poslanička pitanja na koja jesam dobila nešto što se očigledno smatra odgovorima, ali to odgovori nisu, to su ili nedovoljne informacije ili neistina.
Ponovo bih da ponovim ista pitanja i da obrazložim značaj toga da mi obe ministarke odgovore, ne meni, nego meni kao predstavniku građana Srbije, naročito građana Bora, da odgovore kvalitetno, kompletno i pre svega, istinito.
Pitanja su – koliko tona koncentrata se dnevno izveze iz Bora? Koji tačno plemeniti metali su sadržani u tom koncentratu i da li je u skladu sa svim zakonima i Ustavom sve to?
Drugo pitanje – kada će poslovanje kompanije Ziđin biti svedeno u zakonske okvire koji će onemogućiti rad pogona i rudnika bez zakonom utvrđenih dozvola i studija uticaja na životnu sredinu, a Ministarstvu za zaštitu životne sredine i ekološkim inspektorima dozvoliti slobodan rad u skladu sa svim našim zakonima?
Vezano za izvoz, upućena sam isključivo na carinu, kao da to ne treba da zanima ministarstvo, kao da je to potpuno odvojena kategorija. Često u ovoj sali pominjete nacionalni interes, pa pitam gospođu Đedović - koji tačno interes ima država Srbija u tome što Ziđin izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod? Nikakav interes. Država Srbija u tome ima samo štetu.
Mi brojimo u Boru pet do šest kompozicija dnevno, svaka sa po 16 vagona dupke punih koncentrata, puni plemenitih metala koji izlaze iz Bora, brojimo zato što ne znamo, nemamo podatke. Brojimo i kamione koji idu i upropašćavaju put Bor –Selište, za koji je Aleksandar Vučić još maja 2022. godine rekao da će do kraja godine biti rešen taj put. Taj put je načisto upropašćen. Dve godine vi rešavate put od 30 kilometara, 30 kilometara, iako je obećao do kraja 2022. godine. Čak ni mi koji tamo živimo ne znamo ništa. Ne znamo čak ni čija je ta zemlja na kojoj rastu naša deca.
Preko ugovora kojim je prodat RTB Bor nije kvalitetno sprovedena i podeljena poslovna i neposlovna imovina. Sada su radnici bivšeg RTB-a u situaciji da otkup svojih stanova plaćaju Ziđinu, zato što je Ziđin vlasnik stanova radnika u Boru. To nije sigurno poslovna imovina. To nije interes države, niti radnika, niti građana Bora. Nad Borskim jezerom Ziđin ima državinu, to znači da nema formalno, ali ima faktičko vlasništvo.
Što se tiče drugog pitanja, obraćam se direktno gospođi Vujović. U odgovoru stoji da se sve radi po zakonu i to nije istina. Gospođo ministarka, dopuštate da u Ziđinu Bor ne poštuje ni zakone Republike Srbije, ni ekološke standarde. Ja vas molim i vas kolege poslanike, pogledajte zvanični izveštaj Instituta za rudarstvo i metalurgiju koji pokazuju da je u poslednja tri meseca arsen i kadmijum 30 puta preko godišnjih prosečnih ciljnih vrednosti ili studije Instituta za javno zdravlje „Batut“, koji upozorava od 2019. godine na ogromno povećanje broja maligniteta u Boru.
Na vrhu doma zdravlja u Boru ste postavili ekran na kom se iznose podaci o sumpor-dioksidu, koji jeste konačno sveden u zakonske granice, ali na tom ekranu nema podataka o teškim metalima kojima smo abnormalno mnogo izloženi i koji su direktni uzročnici kancera. Time dovodite u zabludu građane Bora, kad kažete da je vazduh odličan.
Kada pominjete studije uticaja na životnu sredinu, za koje kažete da će se njima rukovoditi i u projektu Jadar i u drugim projektima, postoji čitav spisak onoga što je bez studije uticaja u Boru izgrađeno – krečana u Zagrađu, tunel Krivajske reke, nadvišenje jalovišta RTH, flotacija topioničke šljake, vatrena okna za jamu, nova flotacija na odlagalištu raskrivke i radovi na kopu Krivelj.
U sudskim postupcima ste i zbog zagađenja vazduha 2019. godine, kada je sumpor-dioksid išao preko 5000 mikrograma po metru kubnog vazduha od dozvoljenih zakonom 350 mikrograma.
Ja sam tada podnela prijavu bivšem ministru Goranu Trivanu. To će tek septembra biti prvo ročište. Ziđin će platiti kaznu. Šta je njima to na njihov profit koji oni ostvaruju na godišnjem nivou? U sudskim postupcima se i zbog studije o proceni uticaja za rudnik Cerova, studije procene uticaja za odlagalište raskrivke rudnika Veliki Krivelj, studije o proceni uticaja za kolektor Krivajske reke. Ni vaše ministarstvo, ni ekološki inspektori, pa ni Vlada Republike Srbije ne rade u interesu građana Srbije, jer dozvoljavate ugrožavanje životne sredine i života ljudi u Boru.
Izvinite, prekoračila sam vreme. Završavam ovim.
Ne bih volela da neko ovo moje obraćanje izokrene, kao što obično rade i kažu da ja želim da se zatvori rudnik i fabrika. Moj deda je poginuo u tom rudnik. Moji roditelji su od svojih plata gradili taj Bor. Ja sam rudarsko dete. Rudnik i fabrika moraju da rade, ali po zakonima države Srbije i u korist građana države Srbije. Samo tako možemo da opstanemo kao narod. Hvala.