| 13.03.2025. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Hvala.
Predlažemo amandman na član 8. Predloga zakona o Alimentacionom fondu svesni toga da bi uz ovo morale da dođu i izmene u drugim aktima. Kao predlog o kome treba razmišljati predlažemo da iznos minimalnog izdržavanja po zakonu o Alimentacionom fondu bude usklađen sa realnim ekonomskim uslovima čime se sprečava da sredstva u nekom trenutku usled inflacije postanu nedovoljna za osnovne potrebe deteta.
Smatramo da bi ostala budžetska davanja ne bi trebalo vezivati za minimalnu republičku zaradu jer nije u skladu sa realnim životnim troškovima, već za medijalnu zaradu koju ima 50% stanovništva i koja iznosi oko 77.000 dinara. Minimalna zarada je ispod nivoa potrošačke korpe, a ni potrošačka korpa ne meri realne potrebe radnika, samih građana.
Sama ideja Alimentacionog fonda je izuzetno bitna jer štiti najbolji interes deteta. Podržaćemo ovaj predlog, ali treba biti svestan da u ovim slučajevima nije bitna samo finansijska podrška u vidu alimentacije, već je neophodan čitav set mera da bi nakon raspada braka ta jedna roditeljska porodica uspostavila normalan život.
S tim u vezi bitno je govoriti i o sigurnim kućama. Želim da pomenem da u istočnoj Srbiji više ne postoji ni jedna sigurna kuća, da su sve ugušene, a naveden razloga lokalnih samouprava jeste da predstavljaju trošak za budžet.
Podsetiću da je grad Bor četvrta po redu opština po visini budžeta što daje mogućnost da grad Bor bude lider projekta regionalne sigurne kuće. Predlagala sam to i lokalnom parlamentu, pa eto volela bih da se to prihvati kao neki predlog i ovde u skupštinskom parlamentu.
Takođe, jedna od mera može biti i ustupak pri upisivanju deteta u vrtić, odnosno da taj roditelj ne mora prvih šest meseci detetovog upisa u vrtić da bude zaposlen jer mu je teško da ostvari zaposlenje dok nema organizovano čuvanje deteta za to vreme.
Takođe, srodno, treba razgovarati o kaznenoj politici prema počiniocima porodičnog nasilja koja je nedovoljno dobra. Podsećam da je u samo prvih pet meseci ove godine ubijeno čak devet žena. Hvala puno.
Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, na ovoj sednici imamo izmenu Zakona o zaštiti životne sredine.
Čitala sam izmene zakona. Međutim, ne vidim potrebu, niti koliko je bitno to da imamo i dajemo izmene i dopune zakona koji se i ovako postojeći apsolutno ne primenjuje, zato što nemamo primenu, nemamo kontrolne mehanizme i nemamo institucije koje slobodno mogu da rade svoj posao.
Imamo izmene Zakona o medijima, o skandaloznom način na koji se došlo do ovih izmena Zakona o medijima. Pričaćemo o amandmanu koji smo podneli, ali to se desilo ukidajući transparentnost, ignorišući sve preporuke novinarskih i medijskih udruženja, kao i ukidanjem javne rasprave za koju tvrdite da se desila, a nije.
Govorićemo o tome po amandmanu, ali sada bih pomenula deo kojim se predstavlja navodno postojanje slobode i demokratije kao nekakva kozmetika za možda EU u kojoj se kaže da niko u javnom prostoru ne može se označiti krivim u javnom prostoru i u medijima za neko delo bez dokaza.
Tako piše i u ovim izmenama koje ćete usvojiti, a šta se u realnosti dešava? Dešavaju se sve ove naslovne strane koje gledamo već mesecima gde se jedan deo naroda naše države, naš narod, označava kriminalcima, ološima, blokaderima, od skora i nacistima. Dakle, najveće svetsko zapamćeno zlo, sinonim za svetsku mržnju, nacizam, sa time vi poredite deo našeg naroda.
U te svrhe ste postavili i kukasti krst u sred glavnog grada naše države.
Po sličnom principu se radi i ovde u Narodnoj skupštini. Zamislite da nekog u Srbiji, sem možda nekih par desetina ljudi, stranačkih ljudi raznih stranaka koji po mrežama vode po više naloga pa botuju za svoje političke opcije, da nekog drugog sem njih zanima to što ovde jedni druge vređate, jedni druge optužujete, urlate, vršite samoporomociju, govorite laži, usput se ubace i neke duhovite pošalice, kao da se ovde ne donose najozbiljnije odluke koje utiču direktno na živote ovih ljudi.
Van ove sale sede ljudi koji sede, gledaju i čekaju da se reše njihovi životni problemi. Alimentacioni fond to je najbitnija tačna, smatram, na celoj ovoj sednici. Bravo što je konačno da dnevnom redu, ali nije mi drago što se ovoliko dugo čekalo i što je jasno da se čekalo zato što je Alimentacioni fond predlagala opozicija.
Glasaćemo za Alimentacioni fond zato što treba, ali kakve veze ima čiji je to predlog? Čujem da sada mnogi, što mi je takođe vrlo drago od srca, pominju i Zakon roditelj-negovatelj koji je usko vezan za Alimentacioni fond i koji je možda, po mom mišljenju, neophodniji i hitniji. Drago mi je da čujem da i drugi pričaju o tome, ali mi nije drago što se ovoliko dugo čeka.
Juče je jedna koleginica rekla da se čeka na ovaj zakon dve godine. Nije istina. Na ovaj Zakon roditelj-negovatelj čeka se ukupno 12 godina. Ja sam majka deteta sa težim smetnjama u razvoju. Moj sin ima autizam i određen mu je 100% invaliditet i to na trajno, dakle do kraja života, mog ili njegovog. Znam o čemu pričam.
Godine 2013. još roditelji dece sa težim smetnjama predali su Narodnoj skupštini 61.000 potpisa da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu. Da li se po tome reagovalo? Nije. Godine 2018. i 2017. mi roditelji vodili smo svi zajedno kampanju da zaštitimo 33 grada Srbije, tražili smo Zakon roditelj-negovatelj. Lično sam poslala i lično potpisala, imenovala svaki koverat od ukupno 250 koji smo poslali svakom poslaniku tadašnjeg saziva, pojedinačno. Mnogi od vas su bili u tom sazivu 2018. godine. Da li je neko reagovao? Niko. Tada smo čestitali Novu godinu i pozvali na mrvu empatije.
Svim roditeljima dece sa smetnjama nije bitno to što i meni smeta i što vidim da se radi ovde u ovoj Skupštini, da se čak i ovde i po ovom pitanju raspravlja ko je to prvi rekao, ko je prvi podneo, čiji je predlog. Većina ovih porodica živi zaključano u četiri zida, izopšteno iz sveta, po ćoškovima, na marginama ovog društva, ne vide nigde nadu, nemaju ni od koga pomoć, njihovo dete nema nikakvu šansu, a nekoga ovde u ovoj sali, svejedno pozicija ili opozicija, zanima čiji je predlog.
Ja vas molim, videla sam u Strategiji plana socijalne politike, koliko sam razumela, da planirate Zakon roditelj-negovatelj za 2027. godinu. Ponovo molim, ovako javno, građane da vrše pritisak i sve vas kolege, kojoj god političkoj opciji pripadali, da donesemo ovaj zakon barem godinu dana ranije, do kraja ove godine da se donese i početkom 2026. godine da počne sa primenom. Ne sme više da se čeka ni dan, jer ovo ne sme da bude višestranačko pitanje, bez obzira kojoj opciji pripadate, zato što je životno. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, Vlada koja se na ovoj sednici predlaže nije nikakva nova Vlada, ne predstavlja nikakve suštinske promene i ne predstavlja nikakvo preuzimanje odgovornosti naročito, koje se želi prikazati građanima Srbije.
Gospodin Vučević nije dao ostavku zato što je osećao bilo kakvu vrstu odgovornosti nakon smrti 16 ljudi, već kao posledicu političkog pritiska, a nakon javnog pritiska, nakon najmasovnijih ikad protesta u Srbiji na kojima se brani ustavnost i zakonitost i na kojima se upravo odgovornost traži, i ne samo moralna nego i krivična i do koje još uvek nije došlo.
Da vi nešto želite da promenite u ovoj kaubojštini od koje ste napravili Srbiju, u kojoj svako ko je blizak SNS je izuzet od zakona, ne bi u ministarskoj fotelji i dalje sedela, na primer, gospođa Đedović. Ne menjate ništa, već nastavljate kontinuitet prodavanja nacionalnog blaga, prodavanja nacionalnog bogatstva, prodavanja cele istočne Srbije po cenu toga da borska deca udišu arsen i kadmijum, po cenu toga da strani eksploatator ne podleže zakonima države Srbije, po cenu toga da nestaju čitava sela, a uskoro će i gradovi.
U ekspozeu koji je pročitao mandatar ove Vlade kaže se da će Vlada nastaviti odgovornu socijalnu politiku. Ja moram da kažem da u Srbiji trenutno i već dugi niz godina socijalna politika apsolutno ne postoji.
Socijalna politika se svela na pomoć od par hiljada dinara kada se nađe vaša krizna situacija i svela se kao ovih dana na pakete sa kilogram brašna i litar ulja za penzionere koji primaju manje od 27.000 dinara. Takvih ljudi je 75.000 u našoj državi. Da li iko, makar i jedan čovek u ovoj sali, misli da neko može da preživi sa 27.000 dinara?
Predložena je gospođa Đurđević Stamenkovski za ministarku za rad i socijalnu politiku. Mene u ovoj sali nikada nije zanimalo da bilo koga vređam i da na taj način skupljam populističke poene. Zanimalo me je uvek da čujem građane Srbije i da zastupam ovde njihove interese i zato želim da pitam da li će kao ministarka da podrži naš predlog Zakona o radu u kome se, između ostalog, kaže da poslodavac ne sme radnika da drži po 10 godina pod ugovorom, nego minimum godinu dana. Znam da to ne podržavate i ne prihvatate zato što ćete na taj način da izgubite armiju ucenjenih ljudi koji rade pod ugovorom, koje dovlačite na stranačke skupove, da pokažete podršku i da zato to ne prihvatate.
Da li će podržati kao ministarka naš Predlog zakona roditelj – negovatelj za koji roditelji dece sa smetnjama mole preko deceniju, a bukvalno svi okrećete glavu? To je najugroženija grupacija ljudi koja je ostavljena zbog vas na margini ovog društva, ostavljena u četiri zida, izolovana, da zavisi od bilo čijeg saosećanja i milostinje, da se trese od straha zamišljajući budućnost svoje dece. To mene zanima.
Mene zanima da li će u ovoj Vladi, da li će u krajnjem slučaju i u sali ove Narodne skupštine ikoga početi da zanima taj koga nazivate malim običnim čovekom ili ćemo nastaviti propadanje ove države ili ćemo nastaviti u ovoj sali nameštene i ugovorene cirkuse na grbači građana koji treba da su nosioci suvereniteta i kojima svi mi treba da polažemo račune.
Hvala.
Dakle, 16. januara, pre mesec i po, skoro dva meseca, postavljala sam poslaničko pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova i još uvek nisam dobila odgovor. Pitala sam šta se dešava i da li se preuzima odgovornost za prebijenog maloletnika iz Bora koji je zbog prekomerne sile ili zloupotrebe položaja od batina završio na borskoj neurohirurgiji.
Zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova ćuti o tome i ne odgovara čak i na poslaničko pitanje, a kamoli da obavesti i informiše o tome širu javnost? U tom poslaničkom pitanju navela sam da se u odgovoru posebno uzme u obzir da već imamo u Boru i Timočkoj Krajni takve događaje slične, gde Ministarstvo unutrašnjih poslova bukvalno suspenduje i ne poštuje zakone na teritoriji Timočke Krajne.
Dakle, podsetiću vas i na slučaj Boranke male Danke Ilić gde epiloga još uvek nema. Sam predsednik države je proglasio mrtvom, iako telo nikada nije nađeno.
Podsetiću vas da je od prekomerne korišćene sile preminuo osumnjičeni u pritvoru na teritoriji grada Bora i ništa o tome ne zna šira javnost. Rečeno je da će biti unutrašnje istrage. Gde je epilog te istrage i da li neko uopšte preuzima odgovornost?
Pre samo par dana u posetu gradu Boru vozilo iz pratnje predsednika države je izazvalo saobraćajnu nesreću tako što je izašlo iz kolone, prešlo u drugu traku, pa su putnička vozila koja su dolazila iz te druge trake morala naglo da koče i sudarila se međusobno.
Gospođo Ana Brnabić, MUP i Ministarstvo odbrane dali su javnu izjavu ne da nisu krivu, nego da se tako nešto uopšte desilo. Mi svi u Boru znamo da se desilo. Mi smo mali grad, razgovaramo međusobno, postoje izjave očevidaca. Tražila sam i od Borske PU i saobraćajne policije da se izjasne da bi im dala priliku da se ne obrukaju pred sugrađanima do te mere. Dakle, nije se desilo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, ali i najviši dom, Narodna skupština kreira neku novu realnost i neku novu istinu. Mene zanima ko je odlučio da Timočka krajina bude kolonija, da Timočka krajina bude otcepljena od Srbije, da u Timočkoj krajini ne važe zakoni Republike Srbije? Ko je odlučio da se o tome uopšte i ne govori? Ko to misli da niko neće da brani Timočku krajinu i da niko o tome neće da priča?
Evo, ja sam danas ovde zato što želim da se o tome priča, zato što želim da državne institucije rade, zato što želim da se poštuju zakoni Republike Srbije i nije mi problem da stojim čak i sama ovde u ovim klupama zbog trenutne situacije ispred svih vas preko puta, svih vas drugih jer znam šta branim. Ta Timočka krajina je moja duša i moje srce i moj dom koji je urušen, koji se ruši i o čemu se ćuti, o čemu se ćuti sa svih strana.
Prva ću da osudim bilo kakvu vrstu nasilja, tako i nasilje koje je bilo prekjuče ovde u sali Narodne skupštine. Ja u tome nisam učestvovala i tako nešto ne želim da podržim, ali, gospodo, nećemo se praviti da je to nasilje rođeno juče i prekjuče, na tome se radilo. Na tome se radilo mesecima, godinama. Po stanovništvu Srbije je posipana mržnja. Godinama delite narod. Mi imamo porodicu u kojoj braća ne razgovaraju, komšije koje se svađaju. Nećemo da se pravimo da ne treba da se osudi onaj snimak koji sam gledala i koji nikad neću da zaboravim kad onoj mladoj devojci kažu da stane na to mesto kao redar i ona u onom žutom prsluku se postavi i stane tu mirno da bi neko naleteo na nju autom, da joj slomi glavu. I to je nasilje i to treba osuditi i to treba procesuirati.
Sramota je, kolege, da ovde bude toliko licemerje na snazi. Sramota je da ovde već dva dana vi govorite da podržavate studentski zahtev i navodno usvajate neke od studentskih zahteva, a u svim medijima nazivate te mlade ljude, našu decu, i moja ćerka je tamo…
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, uputila sam Narodnoj skupštini i ministarki Đedović i ministarki Ireni Vujović poslanička pitanja na koja jesam dobila nešto što se očigledno smatra odgovorima, ali to odgovori nisu, to su ili nedovoljne informacije ili neistina.
Ponovo bih da ponovim ista pitanja i da obrazložim značaj toga da mi obe ministarke odgovore, ne meni, nego meni kao predstavniku građana Srbije, naročito građana Bora, da odgovore kvalitetno, kompletno i pre svega, istinito.
Pitanja su – koliko tona koncentrata se dnevno izveze iz Bora? Koji tačno plemeniti metali su sadržani u tom koncentratu i da li je u skladu sa svim zakonima i Ustavom sve to?
Drugo pitanje – kada će poslovanje kompanije Ziđin biti svedeno u zakonske okvire koji će onemogućiti rad pogona i rudnika bez zakonom utvrđenih dozvola i studija uticaja na životnu sredinu, a Ministarstvu za zaštitu životne sredine i ekološkim inspektorima dozvoliti slobodan rad u skladu sa svim našim zakonima?
Vezano za izvoz, upućena sam isključivo na carinu, kao da to ne treba da zanima ministarstvo, kao da je to potpuno odvojena kategorija. Često u ovoj sali pominjete nacionalni interes, pa pitam gospođu Đedović - koji tačno interes ima država Srbija u tome što Ziđin izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod? Nikakav interes. Država Srbija u tome ima samo štetu.
Mi brojimo u Boru pet do šest kompozicija dnevno, svaka sa po 16 vagona dupke punih koncentrata, puni plemenitih metala koji izlaze iz Bora, brojimo zato što ne znamo, nemamo podatke. Brojimo i kamione koji idu i upropašćavaju put Bor –Selište, za koji je Aleksandar Vučić još maja 2022. godine rekao da će do kraja godine biti rešen taj put. Taj put je načisto upropašćen. Dve godine vi rešavate put od 30 kilometara, 30 kilometara, iako je obećao do kraja 2022. godine. Čak ni mi koji tamo živimo ne znamo ništa. Ne znamo čak ni čija je ta zemlja na kojoj rastu naša deca.
Preko ugovora kojim je prodat RTB Bor nije kvalitetno sprovedena i podeljena poslovna i neposlovna imovina. Sada su radnici bivšeg RTB-a u situaciji da otkup svojih stanova plaćaju Ziđinu, zato što je Ziđin vlasnik stanova radnika u Boru. To nije sigurno poslovna imovina. To nije interes države, niti radnika, niti građana Bora. Nad Borskim jezerom Ziđin ima državinu, to znači da nema formalno, ali ima faktičko vlasništvo.
Što se tiče drugog pitanja, obraćam se direktno gospođi Vujović. U odgovoru stoji da se sve radi po zakonu i to nije istina. Gospođo ministarka, dopuštate da u Ziđinu Bor ne poštuje ni zakone Republike Srbije, ni ekološke standarde. Ja vas molim i vas kolege poslanike, pogledajte zvanični izveštaj Instituta za rudarstvo i metalurgiju koji pokazuju da je u poslednja tri meseca arsen i kadmijum 30 puta preko godišnjih prosečnih ciljnih vrednosti ili studije Instituta za javno zdravlje „Batut“, koji upozorava od 2019. godine na ogromno povećanje broja maligniteta u Boru.
Na vrhu doma zdravlja u Boru ste postavili ekran na kom se iznose podaci o sumpor-dioksidu, koji jeste konačno sveden u zakonske granice, ali na tom ekranu nema podataka o teškim metalima kojima smo abnormalno mnogo izloženi i koji su direktni uzročnici kancera. Time dovodite u zabludu građane Bora, kad kažete da je vazduh odličan.
Kada pominjete studije uticaja na životnu sredinu, za koje kažete da će se njima rukovoditi i u projektu Jadar i u drugim projektima, postoji čitav spisak onoga što je bez studije uticaja u Boru izgrađeno – krečana u Zagrađu, tunel Krivajske reke, nadvišenje jalovišta RTH, flotacija topioničke šljake, vatrena okna za jamu, nova flotacija na odlagalištu raskrivke i radovi na kopu Krivelj.
U sudskim postupcima ste i zbog zagađenja vazduha 2019. godine, kada je sumpor-dioksid išao preko 5000 mikrograma po metru kubnog vazduha od dozvoljenih zakonom 350 mikrograma.
Ja sam tada podnela prijavu bivšem ministru Goranu Trivanu. To će tek septembra biti prvo ročište. Ziđin će platiti kaznu. Šta je njima to na njihov profit koji oni ostvaruju na godišnjem nivou? U sudskim postupcima se i zbog studije o proceni uticaja za rudnik Cerova, studije procene uticaja za odlagalište raskrivke rudnika Veliki Krivelj, studije o proceni uticaja za kolektor Krivajske reke. Ni vaše ministarstvo, ni ekološki inspektori, pa ni Vlada Republike Srbije ne rade u interesu građana Srbije, jer dozvoljavate ugrožavanje životne sredine i života ljudi u Boru.
Izvinite, prekoračila sam vreme. Završavam ovim.
Ne bih volela da neko ovo moje obraćanje izokrene, kao što obično rade i kažu da ja želim da se zatvori rudnik i fabrika. Moj deda je poginuo u tom rudnik. Moji roditelji su od svojih plata gradili taj Bor. Ja sam rudarsko dete. Rudnik i fabrika moraju da rade, ali po zakonima države Srbije i u korist građana države Srbije. Samo tako možemo da opstanemo kao narod. Hvala.