Poštovane građanke i građani Srbije, hoću da znate da po popisu iz 2021. godine mi imamo devojčica 576.237 do 17 godina i dečaka 612.101. To je ukupno milion i 188 hiljada 388 dece, koje u stvari podležu ovom Zakonu o dodeli 10.000 dinara. To vam je ugrubo negde oko 100 miliona evra koje ćemo podeliti u septembru.

Deca će otprilike da dobiju po 85 evra. To su vam neke osrednje patikice koje se nabavljaju u Kini po 15 evra „Najke“, a ove zastupne kuće će to prodavati po 85, a koristi za decu biti neće.

Zamislite samo da tih 100 miliona ili 90 miliona evra upotrebimo nekako drugačije ? Recimo, primer, da uredimo planinu Kukavicu, da uredimo Vlasinu, da uredimo Staru planinu, da uredimo Homoljske planine, da napravimo sadržaje, kampove, da napravimo staze gde će ta deca da posećuju to i da otvorimo nova radna mesta gde će se stvoriti nove vrednosti i gde će se stvoriti novi kapital i iz tog kapitala naša deca se vaspitavati.

Ja se stvarno ne slažem da na ovakav način rasipamo novac, jer mi nismo zemlja koja ima takav akumulirani kapital da možemo da ga bacamo u bunar. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Zakon o planiranju i izgradnji je jedan od najvažnijih zakona koje donosi ova Skupština i taj zakon bitno određuje budućnost, odnosno sudbinu ove zemlje. Mi o ovom zakonu razgovaramo sada 24. jula u 21,00 čas po hitnom postupku. Imali smo celo proleće da pričamo ozbiljno o tom zakonu, ali smo ga toliko zbrzali i vi ste ga predstavili po sistemu andara-mandara.

Ovde kroz ovaj zakon dovešćemo do toga da svetske i belosvetske multinacionalne kompanije uđu u ovu zemlju bez para, a mi ćemo zbog ovog zakona vrlo brzo postati kao Aboridžini u Australiji. I Rio Tinto i Dandi, i Al Dahra će pokušati, odnosno preko ovog zakona ostvariti konverziju besplatno i stvoriće ogroman kapital na račun ove napaćene države Srbije.

Svestan sam da svojevremeno Las Vegas da su stvorili ne nastavnici muzičkog, pesnici, nastavnici istorije, nego tzv. kontraverzni biznismeni, ali Amerika je znala da naplati ekstra profit, da naplati porez i da od Las Vegasa napravi prelep grad. Vi ovde hoćete da tzv. kontraverzni tajkuni sa sumnjivim kapitalom legalizuju svoj profit i od ove države naprave ono što su nekada pokušali od Las Vegasa, a to je mafijaški grad. Hvala vam.

Poštovane građanke i građani Srbije, u svom govoru nemam nameru da branim ministra Bastu, već da vam predstavim jednu veliku iluziju koju čini vlast SNS. Takođe, pokušaću da odbranim čast i dostojanstvo institucija, a posebno običnog čoveka.

Prošle nedelje smo vam pokazali kako se brani čast i dostojanstvo i Srđana i Ćute Jovanovića i roditelja koji nisu mogli u svom životu da imaju decu. Tako ćemo se boriti za svakog čoveka. .

Ovde je u pitanju odbrana časti i dostojanstva srpskog ministra privrede. Rade Basta je samo jedan običan akcident za Republiku Srbiju, a za vas, bogami, jedan ozbiljan incident.

Vi ste na vlasti od 2012. godine. Ovo je prvi ministar privrede koga ste postavili a koji ništa loše i ništa štetno nije uradio u državi Srbiji, ili bar nije imao vreme. Smenjujete vašeg ministra privrede koji je najbolji koga ste ikad do sada postavili. A kakve ministre privrede ste postavljali do sada od 2012. godine? To su bili Mlađan Dinkić, Saša Radulović, Igor Mirović, Dušan Vujević, Željko Sertić, Goran Knežević, Anđelka Atanacković i Rade Basta. Svaki ministar vam traje po godinu i po i svaki ministar od 2012. godine je ostavio živu ranu na koži Republike Srbije.

Na primer, 2014. godine ministar Sertić 15. 10. oprostio je dug od 31.126.988 evra „Er Srbiji“ i 814.000 evra kamate. Isti taj ministar 5. 1. je oprostio dug 17.601.000 evra, isto „Er Srbiji“. Baš u to vreme ste smanjivali penzije penzionerima, gospodo, čisto da znate. Baš u to vreme su počeli izvršitelji da idu po kućama i da plene ljudima imovinu za struju, za komunalije i za sitne dugove. A zanimljivo je da „Er Srbija“ nema ni jedan avion u svom vlasništvu, celu flotu iznajmljuje. Takav primer nema nigde u svetu. U svetu postoji da avio kompanije imaju 60% aviona a da 40% iznajmljuju, ili više posto da imaju u sastavu svoje avione.

Kakvo poštovanje Srbija u ovom trenutku ima u svetu pokazala je i kompanija „Vans“ prema zaposlenima, prema putnicima, na aerodromu „Nikola Tesla“. Evo ga ministar Vesić, posle posla u Vladi, on uopšte ne ide kući. Svaki dan pravac aerodrom, broji kofere, meri prtljag, uređuje pokretne stepenice i što bi on rekao – i to je tako! Kući više ne ide na ručak, žena njegova prestala da sprema ručak jer je čovek non-stop na aerodromu. Takva je sada naša kompanija „Vans“. I to je tako.

Dalje, 2018. godine prodali ste PKB „Al Dahri“, ne iz Dubaija, nego iz Iriga, i to po ceni od 52 dinara po kvadratnom metru najplodnije zemlje u Vojvodini. Jeftini je jedan kvadratni metar zemlje od rolne toalet papira. Bravo! A za tu zemlju su u Prvom svetskom ratu milion i 500 hiljada građana Republike Srbije izgubili živote.

Prodali ste 2018. godine RTB „Bor“ za 350 miliona evra, da bi Kinezi već sledeće godine u to vreme napravili profit od 762 miliona evra. To su izveštaji Agencije za privredne registre.

U skorije vreme 11 firmi kojima ste nesebično davali ogromne subvencije pobeglo je iz Srbije, bez traga, ostavljajući dugove radnicima za plate, za doprinose, ostavljajući dugove lokalnim samoupravama, ostavljajući dugove elektroprivredi, itd. Pominjemo primer od „Geoksa“ pa do „Džinsija“.

Zbog svega ovoga, a ima još mnogo primera, nezadovoljstvo naroda je sve veće i zato svake nedelje protestvuje svuda, u svim gradovima i opštinama u Srbiji i po Srbiji.

Na reči ministra Baste upućene Vučiću da uhapsi bagru koja na protestima bije narod i novinare, kreće stampedo. Predsednik IO SNS Darko Glišić odgovara: „Taj NATO ološ da začepi više jednom ta svoja crvena gubava usta. Ti su uhapšeni, a kakav je lopov, trebalo je i on i njegova crvena bagra zajedno sa njima“. SPS muk, tišina. Darko Glišić sa Uba, kao nekad Dule Savić, pravo pod prečku, u rašlje, nastavlja: „Izađi mala, izađi mala“, to je neka narodna pesma, „šta je, maca pojela jezik, jak si samo u dodvoravanju onima koji ne misle dobro Srbiji, ako nedostaje snaga, pozovi Dačića i Palmu, javi se, NATO ološu“. Iz SPS-a niko nije odgovorio. Čak i veliki doktor Marko Tulije Ciceron je zaćutao, poznati prevodilac misli, Pater Patrije, jer nije bio siguran ko govori iz usta Darka Glišića, da li Darko Glišić ili Pater ili fader?

Nekada se, dragi moji poslanici, zbog ovakvih reči i uvreda pozivalo na dvoboj mačevima ili bar na obaranje ruku. Čitav SPS i Jedinstvena Srbija su napadnuti. Nazvani su lopovima, crvenom bagrom, da imaju gubava usta, a tamo muk i tišina. Ovakav mazohizam SPS i JS nije zabeležen ni u akcionim filmovima za odrasle.

Ako je smisao vašeg bavljenja politikom da imate ovakva poniženja, meni je ostalo samo da citiram velikog srpskog glumca, Petra Božovića, koji je rekao u jednom filmu: „Za malo vlasti i za malo ćara, spremni smo da izdamo sve, oca, majku, brata, sestru, narod, zemlju, sve!“ E, zato ja danas ovde pričam, nije ovde problem ministar Basta, problem su institucije.

Profesor fizičkog vaspitanja Rade Basta je bio dovoljno odgovoran da je ukapirao, iako nije znao šta treba da radi u Ministarstvu privrede, znao je šta ne treba da radi i tu mu ja odajem priznanje. Znao je da tamo gde vi vodite Srbiju, tamo je neizvesnost i tamo je propast.

Ponizili ste institucije Republike Srbije. Sa privatnim obezbeđenjem koji se u narodu zovu „batinaši“ ili mi sa juga ih zovemo „tepači“, ponizili se Vladu i sve zaposlene u Vladu. Isterali ste ih iz kancelarija i promenili brave. Tako se ljudi ne ponašaju. Tako se ljudi ne ponašaju. Tako se ni ja u svojoj profesiji ne ponašam prema životinjama, prema svojim pacijentima. Zato se vraćamo na sam početak.

Vi ste gospodo najveća iluzija koju ima ovaj narod. Vašu iluziju i zablude ovog naroda pokolenja će plaćati mnogo dugo. Hvala.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, dozvolite mi da kao malom čoveku sa ove govornice čestitam Nikoli Jokiću na velikoj pobedi Denvera i njegovom ličnom uspehu, i Novaku Đokoviću na osvajanju 23 Gren Slem titule. Sombor, Beograd, čitava Srbija, a verujem i sve republike iz bivše Jugoslavije su ovih dana bile posebno srećne i posebno ponosne na ove rezultate.

Isto tako želim da kao poslanik DS stranke čestitam i Jeleni Vučković, naučnici koja je postala član Američke akademije nauka. Rođena u Paraćinu, diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu, a magistrirala i doktorirala na Stanfordu u Americi, možda i najboljem univerzitetu na svetu. Ovo pričam jer hoću da kažem šta treba da budu pravi uzori našoj deci u Republici Srbiji.

Onomad na san mi je došao prvi ministar prosvete Srbije Dositej Obradović i zamolio me da pitam, kaže - poslaniče, pitaj sadašnjeg ministra prosvete šta on ima od škole, šta ga je kandidovalo da bude ministar prosvete? Pitao sam mnoge članove SPS. Niko ne zna kakvu školu ima. Znaju samo da je bio direktor Televizije „Valjevo“ sa 20 godina.

Pitam ministra prosvete - dečko šta ti imaš od škole i kako si uopšte smeo da postaneš ministar prosvete? Diplomu, ovde nama poslanicima na uvid.

Da podsetim samo da SPS od 1990. godine do 2023. godine je imao preko osam ministara prosvete, SPS i JUL.

Poštovani građani Srbije, dozvolite mi da kao mali čovek opet budem ponosan što sam na istoj strani sa Petrom Božovićem, Radetom Šerbedžijom, Sekom Sabljić, Cecom Bojković, Vesnom Trivalić, Brankom Katić, Draganom Bjelogrlićem, Nikolom Kojom, Natašom Ninković, Branislavom Tomaševićem, našim kolegom ovde, Banetom i Sergejom Trifunovićem, Goricom Popović, Viktorom Savićem, sa studentima, sa intelektualcima, piscima, pesnicima, pomalo i sa pevačima, recimo Sekom Aleksić iz narodne muzike.

Mi smo na istoj strani, ali da znate nisu oni na strani opozicije, nego mi ovde i oni smo na strani države i na strani naroda. Čak smo na strani ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića.

Zašto ovo pričam? Zato što nam je važan život, život koji znači ozbiljno ljudima, običnim ljudima. Te postavljam pitanje za ministarku zdravlja koja je bila udata u Surdulici. Slika, nije važno šta je u tanjiru, ovo je tanjir. Ovaj tanjir je kupljen kada je umro Josip Broz Tito. Iz tog tanjira se hrane bolesnici na Internom odeljenju u Surdulici. Ostale slike ne bih vam pokazivao jer su stvarno dramatične, gadne i ne bih uzrujavao ovaj dom, ali da znate samo da u Surdulici na Internom ne radi ni eho srca, ni eho abdomena. Ne radi ni ergobicikl na kome se rade testovi opterećenja.

Zamislite, sistematski pregled svih zaposlenih u Zdravstvenom centru u Surdulici, koji nije rađen 20 godina, rađen je pre dve, tri nedelje, radili su lekari i zaposleni u nekom privatnom domu zdravlja u Vranju. Da li je to normalno? Ovo ne bi smislila niti režirala ni italijanska skrivena kamera.

Molim vas da vašeg šefa, gospođo ministarka, obavestite da ne baca po 10.000 dinara bez veze, nego da taj novac uloži kako bi građani mogli kvalitetnije da žive i kvalitetnije da se leče. Najgora stvar je što nam umire narod zbog nečijeg rejtinga.

Hvala puno.

Protest građana „Srbija protiv nasilja“ je početak ozdravljenja našeg društva. Zbog toga se ja građanima koji učestvuju na protestu iskreno zahvaljujem, a mladima i deci koji su na top protestu duboko stvarno duboko se klanjam.

Potreba svakog živog bića da bude zdravo, kao i potreba naroda da ima zdravu državu, ja ću pokušati pomalo medicinski da objasnim. Čir na koži je otvorena rana koja dolazi usred povreda, slabe cirkulacije, pritisaka ili infekcija. Ukoliko se čirevi ne leče dolazi do ozbiljnog poremećaja zdravstvenog stanja svakog živog bića.

Čirevi na koži Srbije izazivaju jednino političari namerno ubacujući nesposobne, ali podobne ljude tzv. mediokritete u institucije. To vi kažete mediokriteti, mi medicinari kažemo ubacujete viruse, bakterije i gljivice što izaziva raspadanje jednog sistema i raspad jedne države.

Građani Srbije su osetili da na koži Srbije ima mnogo čireva. U želji da izleče ovu zemlju krenuli su kao bela krvna zrnca, leukociti iz svih krajeva Srbije. Na stotine hiljade svake sedmice, a vrlo brzo i svakog dana su krenuli put Beograda, jer su dijagnostikivali i locirali čireve. Sva žarišta i infekcije dolaze ovde, nalaze se ovde u Beogradu. Jedan od tih čireva je i REM, tzv. Regulatorno telo za elektronske medije. Iz tog REM-a, odnosno čira preko medija se šalju bakterije, toksini u čitavu zemlju i preti opasnost da nam država dobije sepsu.

Posao REM-a nije taj, posao REM-a pored ostalog je da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga, da izriče mere zakonom predviđene pružaocima medijskih usluga, npr. kada Milomir Marić u jutarnjem programu izvadi pištolj, REM je dužan da momentalno pozove dežurne lekare iz „Laze Lazarevića“ da se isti taj pregleda ili po potrebi i hospitalizuje.

Dalje, da štiti interese predškolskog, školskog uzrasta, da pravi obrazovni i kulturni program, da insistira na tome, jer je to jedini način opstanka ove zemlje i to je jedini način razvoja ove zemlje, a šta se zapravo desilo? Za tri meseca ove godine udeo dečijeg programa na Pinku je 0,02%, a na Hepiju 0,01%, za prva tri meseca. U prethodnim godinama dečiji, školski i obrazovani program je bio 0%.

Znate li građani Srbije šta je REM označio kao dečiji program? Označio je program predstavljanje dečije knjige u trajanju od 16 minuta u pet sati ujutru. Da li je to normalno? Zbog toga Demokratska stranka i kompletna opozicija traži kompletnu smenu REM-a na čelu sa Oliverom Zekić. Demokratska stranka i opozicija smatraju da je REM posebno odgovoran za stanje u medijima i povećanu agresiju u društvu. Ako imate i malo savest svi vi, mi treba jednoglasno da izglasamo nepoverenje REM-u i da tu instituciju promenimo iz korena. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u svojim govorima uvek sam se trudio da li na odborima ili ovde u plenumu da pored kritike upućene Vladi uvek dajem i predloge kako bi u datom trenutku se rešavali neki problemi. Tako će biti i danas.

Naime, odmah posle strašne tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" predsednik Republike, Aleksandar Vučić, na ko zna kojoj konferenciji za štampu je izneo 10 predloga kako treba smanjiti nasilje u Srbiji.

Pored oduzimanja i vraćanja oružja pod tačkom osam je predložio da se u srednjim školama uvede testiranje na narkotike i to u periodu na svakih šest meseci. Demokratska stranka se slaže da treba uvesti testiranje na narkotike. Međutim, treba to raditi sasvim drugačijim redom.

Mi, odnosno ja više nego ikada sam siguran da izvor svih problema u Srbiji se nalazi ovde u Skupštini, u Vladi Republike Srbije i u medijima.

Tako treba da krene i testiranje na narkotike od narodnih poslanika, preko Vlade Republike Srbije, do medija. Danas u Srbiji dva najopasnija zanimanja su političar i novinar i svi znate da danas svako može da bude i političar i novinar i iz toga potiču svi ovi problemi.

Posle testiranja 250 narodnih poslanika na narkotike, treba da pređemo na sve članove Vlade. Sećate se u vrlo skorijoj prošlosti, kako je policijski mađarski pas reagovao kada se sreo sa našim tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom. Pas je bio izbezumljen. Svi Mađari nam se smeju i do dan danas sam čuo da pas nije uspeo da se oporavi od bolesti zavisnosti i trenutno se nalazi na lečenju u nekom životinjskom centru u Moskvi.

Dalje, posle političara treba da krenemo sa testiranjem članova svih javnih preduzeća i svih javnih ustanova, pogotovo treba testirati predsednika Privredne komore Marka Čadeža. Meni ne smeta što on lakira nokte, ali imam sumnju na njegovo ponašanje prilikom gostovanja na televiziji. Svi privrednici u Republici Srbiji plaćaju ogromne članarine Privrednoj komori Srbije i ne znam kako se taj novac troši.

Posle toga treba krenuti testiranje medija, kako štampanih tako i televizija, od vlasnika televizija, od Željka Mitrovića, preko Milomira Marića, pa sve do ovih, kako se zovu, tajkunskih, kako ih vi nazivate medija, kako se zove, Šolak. Ako ne možete da ga uhvatite i da ga testirate, raspišite poternicu preko Interpola, mislim da će vam ga Englezi rado izručiti.

Kada budemo završili ta testiranja, tek onda imamo pravo da pređemo na decu u srednjim školama. Dosta smo ih ponižavali, pa sada ličnim primerom kada budemo testirali sebe onda možemo da pređemo i na tu decu. Deci i u škole se ne šalje Kristijan Golubović, deci u školama se ne šalje Miša Vacić.

(Predsednik: To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.)

Deci u školama se šalje najbolji računari, pametne tablete, najbolje knjige, najbolji učitelji, profesori, nastavnici, koji će ih naučiti novim vrednostima, deci u škole se ne šalje policija, deci u školama ljubav kako bi ta deca…

(Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, želim da vas obavestim da po podacima mi kao narod nestajemo, pa sa nama nestaju i životinje koje su vekovima živele u zajednici, odnosno nestaju autohtone rase. Zato ovim amandmanom hoću da se sve ovo poništi i da se vratimo na izvor da krenemo pravilno u rešavanju problema.

Tražim da se nakon člana 37a. postojećeg Zakona o podsticaju u poljoprivredi u ruralno razvoju doda član 37b. koji glasi – „podsticaji za očuvanje genetičkih resursa su kompenzacionog karaktera i predstavljaju nadoknadu odgajivaču za uzgoj ugroženih autothonih rasa kako bi nadomestio razliku u dobiti u odnosu na uzgoj komercijalnih rasa.

Šta to znači? U Pirotu postoji ovca koja se zove Pirotska pramenka. To je brend grada Pirota. Od Pirotske pramenke tri stvari su jako važne na koje su Piroćanci ponosni. To je Pirotski kačkavalj, to je Pirotsko jagnje i Pirotski ćilim, jer vuna od Pirotske pramenke daje najkvalitetnije vlakno koje čini poseban kvalitet Pirotskog ćilima.

Sredinom prošlog veća, 1960-ih godina je na teritoriji Stare planine i grada Pirota je živelo 250 do 300 hiljada ovaca Pirotske pramenke. Sada ih ima 200. Gubimo brend u gradu Pirotu.

Dalje, pas Silvan, to je srpski ovčar koji je… Samo dva minuta imam? Ja ću u drugom amandmanu vrlo brzo nastaviti svoju misao zašto želim zaštitu autohtonih rasa. Hvala.

Hvala puno.

Autohtone rase imaju ulogu osiguranja za opstanak savremenog srpskog stočarstva. Odgajivači autohtonih rasa su vrlo važan faktor u svemu tome.

Primer – kada su bile zarazne bolesti, recimo bolest plavog jezika, autohtone rase na Staroj planini ni jedno grlo se nije razbolelo. Sve ostale, ove komercijalne rase, su se razboljevale.

Zašto ja ovo pričam i zašto se za ovo borim? Godine 2022. nije im odobren nijedan dinar, a u 2023. godini samo trećina. Pričamo o sredstvima koja su sada za 2023. godinu milion evra. U pitanju je za godinu dana tri miliona evra.

Mi imamo autohtone rase koje su nosioci genetskog potencijala. Oni su rezervoar za neko drugo vreme ako dođe do toga i mi smo te ljude stavili po strani.

Smatram da i ako nemate novca možemo da uštedimo svi ovde da tim ljudima omogućimo da mogu da prežive ovaj period.

Hvala lepo.

Demokratska stranka i ja smatramo da je ovaj zakon loš i nećemo ga podržati. On osim e-Agrara ne bavi se suštinom problema poljoprivrede u ruralnim područjima. Mi ovim amandmanom hoćemo da postavimo premije za mleko kod krava, da budu minimalno 15 dinara. Međutim, tražimo da se uvedu i premije za nove kategorije, a to je da se uvede premija za mleko koza od 20 dinara i premija za mleko ovaca za litru 25 dinara.

Da vas podsetim, opet krajem prošlog veka ili 60-ih godina prošlog veka, samo iz jednog sela Stare planine, Dojkinci, godišnje 20 vagona kačkavalja, ovčijeg išlo je za sever Afrike. Godine 1968. sam pronašao podatak da se sir i kačkavalj sa Stare planine jeo u Beloj kući. Voleo bih da se to vreme vrati. Isto tako je meni važan i Pešter i Pešterska visoravan, jer staroplaninska ovca i pešterska ovca su mnogo puta bolje od bilo koje grčke ovce koja živi na onakvoj vrućini.

Na Pešteru sam bio na radnoj akciji 1984. godine i u Sjenici i dan danas imam mnogo prijatelja. Ovakvim merama mi bi vrlo brzo povratili ljude i napunili su Pešter i napunili bi Staru planinu sa ljudima koji se bave ovčarstvom. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Brisanjem termina „krave dojilje“ preko 1.500 krava simentalki u organskoj proizvodnji mogu da nestanu na planini Goliji. Na planinama Verdenik, Čemernik, Besna kobila, na jugoistoku Srbije, postoje mladi ljudi koji se isto ozbiljno bave tom vrstom tova i u pitanju je isto nekoliko stotina goveda. Na Staroj Planini isto tako. Ukupno oko četiri miliona evra troška za ovu zemlju.

Ovde utičemo ozbiljno na proizvodnju organskog mesa od simentalske rase, pošto u tom drugom su, kako ste rekli, predviđene rase šarolej, limuzin ili ostale druge tovne rase koje su vrlo malo zastupljene u Srbiji i ti melezi… Diskutabilno je kako ćemo ih tretirati kada budu oni konkurisali za neke premije.

Koliko su važne krave dojilje, odnosno sistem krava – tele za ta ruralna područja, malopre smo pomenuli, za održavanje pašnjaka i livada i sprečavamo da naše planine zarastu i da budu ne održavane.

Zamislite samo koliko se gubi u jednom najobičnijem požaru na bilo kojoj planini. Gubi se nekoliko desetina miliona evra kada izgore šume. Mi sa ovim podsticajima sprečavamo, pre svega, požare na tim planinama gde su tereni teško pristupačni. Neko se sada setio da ukine ovakav način finansiranja krava dojilja i da ih prebaci u neku drugu kategoriju gde može drugačije da ih tretira zakon.

Apsolutno se sa tim ne slažem i molim da se izbriše ovo da krave dojilje nemaju subvenciju.

Nema potrebe niti da me čekate, niti da se tako obraćate meni.

„Koliko da vas čekam, gospodine Mitroviću“? Zašto tako?

Morate da mi oprostite, imam 53 godine i slabiji su mi refleksi nego nekad kada sam bio mlađi. Totalno ste me izbacili iz koloseka.

Pa, pošto ste me izbacili iz koloseka, ja se zahvaljujem na ukazanom vremenu.

Hvala vam.

Danas ste baš eksploatisali mnogo jake teme, tako da ne znam kako ću da dođem do izražaja sa temom koja se tiče koja se tiče problema običnog čoveka. Ovo se obraćam direktno Ministarstvu za telekomunikacije i informacioni sistem.

Danas svaki penzioner u Srbiji ne sme da se javi na fiksni telefon. Dovodi u opasnost porodični budžet, jer postoje neke organizovane grupe iz Beograda koje maltretiraju i vaše majke i očeve i dedove i bake sa raznim nepristojnim ponudama i trgovinom.

Hoću da vas pitam – ko je dao broj telefona moje majke i ko je dao informaciju da je ona penzioner? Možda je nekome to smešno, ali ovo nije politika, ovo je život.

Na dnevnom nivou stižu pozivi, od prodaje raznih jastuka, preko posteljina, do lekova. Moju majku sam naučio, ona se sita ispriča, pošto su deca na poslu, priča sa ljudima, ali mnogi ljudi u Srbiji su isključili fiksni telefon čime su direktno ugrozili Telekom Srbije kako bi spasili budžet.

Molim ministarstvo da se pozabavi tim problemom, jer je vrlo ozbiljan problem. Možda to bude nekome neozbiljno, kao što ste i dobacivali. Stvarno nema nikakve veze sa politikom, ali je stvarna opasnost za sve penzionere u Srbiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Samo jedno zlo je neizlečivo, ako narod ili kada narod digne ruke od sebe. To su reči ne moje, nego velikog nemačkog pesnika i pisca Getea. Mi smo u predvorju svega toga.

Moj posao kao poslanika Demokratske stranke i kao narodnog poslanika je da kandidujem teme koje su važne za običnog čoveka, ali i da pokušam da narodu objasnim da nema potrebe i da nije prirodno da diže ruke od sebe. Kada pada kiša, otvoriš kišobran. Kada te neko napadne, ti se braniš. To su prosto prirodni zakoni.

Hteo bih ministru da kažem. Malopre je izgovorio da 10.000 radnika je zaposleno u „Ziđinu“. Nije tačno. Oni rade u „Ziđinu“, a zaposleni su kod raznih srpskih špekulanata koji im isplaćuju 60.000 dinara preko računa i 25. 000 dinara na ruke, po svakom radniku mesečno ukradu 100 evra. Deset hiljada radnika puta 100 evra, to je milion evra mesečno. Za godinu dana ti srpski špekulanti ukradu 12 miliona evra. Eto zašto je jeftin lambordžini, zašto su jeftini stanovi u „Beogradu na vodi“, zašto su jeftini apartmani u Južnoj Americi.

To je veliki problem koji imamo. Pravimo nekoliko problema. Država se uskraćuje za poreze, radnici se uskraćuju za penzije i stvaramo bogataše. Radnici ovde rade od sedam do 17 časova, 10 sati. Preko 200 sati mesečno. Direktno se krši Zakon o radu. Gde je tu primena Zakona o radu? Ti radnici nemaju mogućnost niti da se ožene, niti da stvore porodice, niti imaju pravo na svoj život. Stvorili smo robove u 21. veku. Da li je to borba za narod? Da li je to borba kada ovde svira himna, pa se mi zaklinjemo u zastavu i ježimo se, da li zbog naroda Srbije ili zbog nas ovde u poslaničkim klupama? Turci su bili pošteniji kada su vladali ovde, nego mi sada.

Hteo bih da završim opet sa Geteovom rečenicom – beskoristan život je isto što i rana smrt. Zapitajte se dobro šta radite i čime se bavite? Hvala.