Poštovana gospodo, uvaženi ministri, rebalansom budžeta namenjeno je Generalnom sekretarijatu Vlade šest milijardi 225 miliona dinara, ali u obrazloženju je navedeno, kako ste mi vi rekli, da su to sredstva namenjena za puteve u Republici Srpskoj, za Hram Svetog Save, za decu u Ukrajini. To je sve u redu i to je sve ok i ja se sa mnogim tim stvarima slažem da je neka možda drugačija situacija.

Mislim da bi bilo daleko blagotvornije i daleko delotvornije da se svi ti novci ulažu u našu decu, u našu infrastrukturu, osim hrama koji…

(Narodni poslanik: Slogan je odličan.)

Jeste, slogan je odličan.

Da li mislite, na primer, da bi te novce mogli uložiti u udžbenike da svako dete dobije udžbenik, da svako dete dobije užinu? Mislim da bi to bilo daleko delotvornije.

Danas se gradi, ja ne mogu da kažem da se ne gradi, ali slušajući vas ja imam utisak da se nikada pre nije gradilo, a gradilo se i pre vas. Počeo je svet i pre vas, biće i posle vas, kao što je bilo i posle žutih, plavih i crvenih. Sve je to bilo i sve će to posle toga biti.

Da li mislite da je bitnije napraviti put do Bjeljine, a želim da podsetim ljude da postoji autoput do Kuzmina koji je funkcionalan, vrlo funkcionalan? Od Kuzmina do Sremske Rače ima samo 21 kilometar.

Poštujem ja svaku izgradnju. Niko ovde nema ništa protiv izgradnje, ali ja mislim, ja smatram da je mnogo bitnije da se napravi vrtić u Mačvanskoj Mitrovici koji tamo postoji 40 godina i školska dvorana u selu Martinci, da je to mnogo bitnije od puta koji već postoji. Znači, da on ne postoji to je u redu, ali već postoji.

Evo, ja ću da završim malo drugačije od mojih sagovornika. Što bi rekao Milenko Jovanov – bolestan ima samo jednu želju, a zdrav hiljadu.

Ovde smo videli dosta fotografija, sa jedne i sa druge strane, dosta grafikona, dosta se pričalo o svemu. Evo, ja želim da vam pokažem jednu fotografiju i da vas pozovem na solidarnost i na humanost.

Naime, moja sugrađanka Aleksandra Dikić se bori protiv teške bolesti. Ja bih vas sve kolege poslanike, i ministre, ako su u mogućnosti, zamolio da 10% svoje plate uplate na ovaj račun, pošto mi nemamo…

(Narodni poslanik dobacuje.)

Nemoj to.

… pošto mi nemamo sa ove strane baš šansu za nacionalnu frekvenciju. Nemamo, osim….

(Narodni poslanik dobacuje.)

Nemamo, zato što je situacija takav kakva jeste. Mogu samo Baka Prase ili Ivan Ivanović da nas prenose, eventualno.

Ja ću da vas zamolim, sve zajedno…

(Narodni poslanik dobacuje.)

Nemoj mi dobacivati u ovom momentu, molim te. Budi pristojan, jer ja sam pristojan prema vama.

… da date taj desetak od sebe da probamo da spasemo jedan mlad ljudski život.

Hvala vam na pažnji.

Zaista, uvaženi ministre, stvarno ne znam koje naše vreme. Pa ovde 85% ljudi nikada nije bio u politici do pre četiri, pet, šest godina. Razumem da neki tu imaju, ali 85% ljudi nikada nije bilo u nekom našem vremenu.

Pod dva, evro je bio 2012. godine 78, sada je 118. Drugačije se… Nisam ekonomista.

(Veroljub Arsić: Godine 2008.)

Čoveče, zašto stalno dobacujete, samo pustite da kažem. I ovako se teško snalazim u ovim svim rečima. Pokušavam da budem konstruktivan. Završavam. Ne želim da budem neko ko će stalno kritikovati i govoriti kako je sve loše, ali vi uporno napadajući mene stalno mi dajete taj input. Govorite da je sve loše. Niko vam ne govori da je loše, ali svako se bori za svoje mesto. Za mene je mnogo bitniji vrtić u Mačvanskoj Mitrovici, sportska dvorana u Martinovcima i Sremska Mitrovica, Vojvodina i neke stvari koje su za nas prioritet nego put koji već postoji. Ne kažem da ne treba da ga pravimo. Ja ne kažem, ali postoji već put, autoput do Kuzmina, postoji, koji je funkcionalan, međunarodni je, od Kuzmina postoji do Bosuta 20 kilometara put koji je sjajan, koji je obnovljen. Imamo dva mosta, jedan prave turski investitori, drugi je rekonstruisan pre 15 godina. Vi imate pravo da ga pravite jer vi ste vlast, ali ljudi zašto ne možemo da imamo drugačije mišljenje i da to ne dočekate odmah na nož. Ne mogu da to razumem uopšte. Hvala.

Uvaženi ministre, niti vas je, niti će vas iko iz ove odborničke grupe ikada vređati. To je prosto …

(Marijan Rističević: Niste vi odbornici. Vi ste poslanici.)

Dobro, izvinite druže Marijane, pogrešio sam. Ja sam ovde nov.

Kada uđete u ovu Skupštinu i kada vidite ovaj visoki dom, ja vam kažem svima, a vi svi to vrlo dobro znate, Srbija nije ovo ovde što mi vidimo i ljudi teško žive. Možda su ovi podaci što je ministar rekao svi takvi, a ljudi izuzetno teško žive. To se može osetiti na svakom koraku.

Želim vam puno uspeha u daljem radu. Hvala.

(Marijan Rističević: Replika.)

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo, poštovani građani Srbije, kao što već znate, SSP neće podržati sastav ove Vlade. Ne možemo da vas podržimo kada se očigledno radi o nastavku iste politike, ako je to što radite politika. Ne možemo da vas podržimo u tome da se sami odričete ustavnih ovlašćenja i praktično kompletno vršenje vlasti predate u ruke jednom čoveku.

Prethodna Vlada je svojim delovanjem, činjenjem, a možda više i nečinjenjem ovu Vladu, ovaj narod i svakog njenog građanina dovela na rub ekonomskog, moralnog i svakog drugog posrnuća.

Poštovani gospodine Gajiću, želim da se obratim vama i da vam kažem da mi je izuzetna čast što ste vi, baš vi upravo predloženi za ministra sporta. Vi ste olimpijski trener i sigurno znate kako se postaje šampion. Znate da se šampioni ne rađaju samo, da se oni stvaraju i da se na njima dosta radi.

Shodno tome, ja sam ubeđen, kakvo je stanje u našem sportu, imam obavezu, jer sam 20 godina profesionalni košarkaš i u stalnom sam kontaktu sa ljudima koji su u sportu, želim da vam kažem da je naš sport u predinfarktnom stanju. Razloga ima dosta, ali želim da vam iznesem činjenice koje vi možda znate, možda ne, ali ja sam u nekom mini istraživanju došao do podataka da je 35% fudbalera registrovanih manje od 2013. godine do 2022. godine, 65% manje registrovanih košarkaša od 2013. do 2022. godine, odbojka koja je naš trofejni sport, gde smo sada ostvarili najviše odličja, od 10% do 15% se ljudi manje bavi odbojkom. Rukomet je u nestajanju i svi ostali sportovi su u velikom padu. To su podaci i to su činjenice statističke, i o tome nema rasprave.

Deca se sve manje bave sportom i zato se poseban akcenat mora staviti na školski sport, jer je školski sport, slobodno mogu reći, temelj jednog zdravog društva. Voleo bih da u ovom mandatu, gospodine Gajiću, budete ministar koji će se konsultovati sa strukom, konsultovati sa ljudima koji su na terenu.

Na samom kraju, gospođo mandatarko, sve što ste rekli zvuči nadahnuto, inspirativno, sa tog mesta sve to zvuči sjajno, ali ja dolazim iz jednog grada, Sremske Mitrovice, gde ljudi baš ne osećaju takvu blagodat. Ne veruje narod i to je rekao na poslednjim izborima, gubitkom od 300 hiljada glasova. To što ova Vlada počiva na popularnosti jednog čoveka, to je jedna stvar, ali gubitkom od 300 hiljada glasova za samo dve godine, mislim da je pokazatelj da stvari nisu baš onakve kave ih vi prikazujete. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Svega je bilo ovih 12 sati. Načekao sam se, ali dobro. Svega je bilo, osim sporta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj amandmana sam podneo isključivo iz razloga rešavanja problema sigurnosti profesionalnih sportista.

U toku karijere i nakon završetka karijere sigurno je uz kulturu i obrazovanje sport grana koja najviše devastirana i to je sigurno, ali, za razliku od kulture i obrazovanja, gde su socijalno i penziono regulisani zakonom, to u sportu nije tako.

S druge strane, tokom svoje karijere sportisti su najbolji promoteri svoje države. Država ima obavezu da sistemski reši ovaj problem i omogući da se pronađe način da tokom aktivnog bavljenja sportom imaju obavezno plaćeno penziono i socijalno zdravstveno osiguranje.

Vrlo često ljudi koji nisu vrhunski sportisti, a koji se bave profesionalno sportom ostaju na marginama, bez ikakve sigurnosti.

Ja sam juče slušao kolegu Jovanova kako priča o sportu i slušao sam juče kolegu Dragana Markovića, a Žika je potvrđivao. Imao sam utisak da živim u nekoj drugoj državi. Ja ne želim da kažem da se u sport ne ulaže, ali misli da je sistem ulaganja potpuno pogrešan i da bi to moglo daleko bolje da se radi.

Mnoge države u regionu, poput Mađarske, poput Rumunije, čak i Bugarske, rešile su to sa dobrim zakonom o sportu. Ja nisam bio vrhunski košarkaš. Bavio sam se profesionalno sportom, ali nisam imao te vrhunske rezultate u smislu Evrolige itd. ali jedan određen broj godina koji sam igrao u inostranstvu, za samo …

Mogu li dva minuta?

Pošto nemam više vremena, Srbija je zemlja sporta i najbolji ambasadori. Ljudi koji se bave sportom aktivno moraju znati i moraju imati sigurnost, jer vek sportista je relativno kratak i relativno nesiguran.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 104, pravo na repliku.

Ja se izvinjavam, nemojte mi uzeti baš sve za zlo, ja sam ovde prvi put i pokušavam da uđem u neku normalnu konverzaciju, bez ikakve pretenzije da se sa bilo kim svađam. Ne znam zašto je kolega Đukanović upotrebio termin – reketaš? Ja to ne razumem.

Uopšte nisam imao nameru da bilo šta kritikujem, niti sam imao nameru da bilo koga omalovažavam. Kao neko ko je sportista ceo svoj život, 26 godina sam u sportu, gospodin Đukanović je pravnik i ja poštujem što je on pravnik, da li vi mislite da bih ja kao neko ko je otac troje dece, svi su u sportu, kao neko ko sarađuje u klubu sa 160 dece, zaista bio protiv izgradnje bilo čega? Što se tiče stadiona, možda ima većeg prioriteta od gradnje stadiona, ali ako nema, ako ova država, ako vi kao najjača stranka smatrate da treba da gradite stadion, pobogu, gradite.

Što se tiče sportskih dvorana, pozdravljamo svaki vid ulaganja. Ja ne znam zašto ste vi tako naoštreni da sve što prema vama dolazi od nas da je kritika? Ja mislim da se ulaže dosta, ali mislim da je sistem, ceo sistem tog sporta da može daleko bolje. Deca se sve manje bave sportom, sve su manje zainteresovana i ja smatram da u tom pravcu treba svi da gledamo.

Uopšte nije bila toliko grdna kritika kako ste vi krenuli prema meni, ali dobro, u redu. Ja zaista nisam imao pretenzije da se nadvikujem ili bilo šta drugo. Hvala.