Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poslanici SDA Sandžaka će podržati ovaj predloženi amandman u danu za glasanje zato što je neprihvatljivo dodatno finansiranje Javnog medijskog servisa RTS-a i opterećivanje građana Republike Srbije, a sa aspekta i perspektive Bošnjaka u Srbiji ovo pitanje se odnosi na niz diskriminartornih praksi i nedostataka koje direktno utiču na Bošnjake u ovoj državi.

RTS kao javni servis bi trebao da služi svim građanima ove države, takođe i svim nacionalnim zajednicama. Međutim, u praksi je to potpuno drugačije.

Jedan od ključnih problema jeste potpuni nedostatak informacija na bosanskom jeziku na RTS-u. Bošnjaci nemaj pristup niti jednom informativnom, kulturno-zabavnom ili obrazovnom programu na svom maternjem jeziku putem Javnog servisa.

Ovo nije samo pitanje praktične nedostupnosti informacija, već dublje pitanje identiteta i priznavanja jezičkih prava. Alarmantno je to što jezna zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća za osnivanje redakcije na bosanskom jeziku reakcija bila takva da je, prosto, zadirala u negiranje bosankog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.

Ovaj akt nije samo ignorisanje Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, već je i ignorisanje univerzalnih ljudskih prava i međunarodnih konvencija koje Srbija kao država treba da poštuje.

Diskriminacija koju RTS sprovodi nad Bošnjacima nije samo moralno problematična, već i pravno sporna, jer je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nedvosmisleno utvrdila da je RTS diskriminisao Bošnjake, ali, uprkos tome, nema vidljivih koraka ka ispravljanju ili kažnjavanju odgovornih. Ovo je direktno suprotno ustavnim i zakonskim obavezama Srbije, kao i njenim međunarodnim obavezama prema zaštiti manjinskih prava.

Dodatno politička dimenzija ovog problema izražena je i kroz tretman Stranke demokratske akcije Sandžaka kao parlamentarne stranke koja, mimo izborne kampanje, nema niti jedan jedini minut na ovom javnom servisu.

Takođe, doživeli smo jedno sistematsko kažnjavanje naše stranke prilikom jedne od izbornih kampanja zbog negativnog izveštavanja. To nije samo pitanje pristrasnosti ili loše novinarske prakse, već se na ovaj način dovodi u pitanje integritet Javnog servisa kao nepristrasnog informacionog izvora.

U kontekstu Zakona o finansiranju RTS-a, postavlja se legitimno pitanje zašto bi Bošnjaci ili bilo koji predstavnici bilo koje nacionalne zajednice podržali dalje finansiranje institucije koja otvoreno zanemaruje njihove interese, negira njihov jezički identitet i aktivno doprinosi političkoj marginalizaciji.

Stoga kao predstavnik Bošnjaka i SDA Sandžaka ja ne mogu podržati ovaj zakon sve dok se ne reše fundamentalni problemi diskriminacije i nepravde koju RTS perpetuira i zato pozivam sve predstavnike Bošnjaka, ali i ostalih nacionalnih zajednica, jer znam da su generalno nezadovoljni zastupljenošću na ovom Javnom servisu, dakle, da se pridruže u odbijanju podrške ovakvom zakonu sve dok se ne postigne pravično rešenje koje uključuje poštovanje jezičkih prava i ukidanje svih oblika diskriminacije na ovom Javnom servisu.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, na dnevnom redu imamo nekoliko značajnih zakona koji se donose hitno i po ubrzanom postupku i koji se uglavnom bez javne rasprave i bez javnog slušanja, što je veoma zabrinjavajuće, obzirom na značaj ovih zakona za naše građane.

Ja ću se u svom obraćanju osvrnuti na Predlog zakona o dopuni Zakona o ozakonjenju objekata. Dakle, svima je dobro poznato da bespravno izgrađeni objekti nisu i ne mogu biti predmet pravnog prometa, ne mogu biti otuđeni, ali takođe nemaju pravo ni na priključenje na elektroenergetsku mrežu, kanalizaciju, vodovod, što je sasvim i opravdano jer na taj način i upućuje naše građane na poštovanje zakonskih propisa.

Ovim Predlogom zakona predviđena je privremena mogućnost priključenja ovakvih objekata na infrastrukturnu mrežu.

Dakle, priključenje je moguće isključivo za vlasnike stambenih objekata, kao i za vlasnike posebnih delova objekta, odnosno, stanova. Međutim, ovde nije jasno definisano koji su to uslovi koji se moraju ispuniti, odnosno, koje građani moraju ispuniti kako bi dobili mogućnost priključenja, a vrlo je zabrinjavajuća stavka za mene, to što se dakle, spominje ova vremenska odrednica privremeno.

Šta znači mogućnost privremene priključenosti? Da li to znači da oni građani koji ne budu adekvatno obavešteni, dakle, na vreme o ovom predloženom zakonskom rešenju nakon predloženog zakonskog roka od 30 dana neće imati mogućnost priključenja na ovu mrežu? Zanima me i na koji način planirate da obavestite građane o ovom rešenju, ako uzmemo u obzir da možda i nemaju svi naši građani pristup sredstvima javnog informisanja, a ni ovoj sednici?

Takođe, smatram da je predloženo rešenje i suviše blagonaklono onima koji ne poštuju zakone države u kojoj žive. Problem nelegalne i bespravne gradnje jeste zaista višedecenijski problem, problem koji je zastupljen u svim našim gradovima i opštinama. Rešavanje višedecenijskog problema u vidu bespravne gradnje mnogo je važnije i bitnije od ovih ad hok mera koje imamo danas na dnevnom redu. Zato mene, a i sve naše građane zanima kada će ministarstvo i nadležni organi početi konačno da se bave rešavanjem ovog problema, jer je sve drugo apsolutno prolaznog karaktera i svi ovi problemi će se opet vrlo brzo naći na stolu za rešavanje?

Ukoliko se nadležni organi i ministarstvo ne budu bavili i angažovali na rešavanju ovog problema investitori će biti ohrabreni da nastave sa bespravnom gradnjom, ilegalno izgrađenim objektima, jer su upravo ovi mehanizmi poput nemogućnosti priključenja na mrežu zapravo razlog zato što su naši građani poštovali zakonske procedure.

Sasvim je razumljivo i u ljudskoj prirodi pomoći građanima na određen način. Međutim, pitam se da li je ovo povoljan način i da li ste osmislili način sprečavanja eventualne, zloupotrebe ovog zakonskog rešenja?

Istovremeno se postavlja pitanje i kakvu poruku ovim predloženim zakonskim rešenjem mi šaljemo građanima koji rade u skladu sa propisima, dakle, čekajući sve te vrlo kompleksne, vrlo komplikovane procedure, saglasnosti i dozvole, kada vi možete da suspendujete zakon onda kada vama odgovara uz obrazloženje više puta spomenutog humanitarnog karaktera?

Sada, nezaobilazan deo. Takođe, postavlja se i pitanje predstavnicima vlasti o vrlo zabrinjavajućim potezima u momentima osnivanja Anketnog odbora, čiji je glavni zadatak da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do eskalacije nasilja u maju, koje je obeležilo državu Srbiju sa stravičnim masakrima. Pitam vas u ime građana ove države, pitam vas u ime bošnjačkog naroda sa koliko prava od novca naših poreskih obveznika nagrađujete lica iz susedne države za veličanje genocida počinjenog nad Bošnjacima i to sve u momentima kada se oporavljamo od gubitka osamnaestoro dece i jednog stražara u ovoj državi? Nisam čula niti jedno adekvatno obrazloženje - zašto, zašto je država pružila podršku promovisanju, raspirivanju verske i nacionalne mržnje kažnjivu zakonima ove države?

Zanima me, evo, nije sa nama premijerka, ali evo pitanje za potpredsednika, prvog potpredsednika Vlade - zašto se niko iz Vlade od predstavnika Vlade nije izjasnio po ovom pitanju i nije rekao da ovaj čin nije u ime časnog, poštenog i miroljubivog dela Srbije i da ovaj čin…

… završavam, i da ovakva politika zaista nije u ime države Srbije prema svojim susedima, ali i svojim građanima, jer znate u ovoj državi žive ….

Pa dobro, ja sam se javila da malo razjasnim kolegi koji očito nije slušao..

Član 108. Trebali ste da upozorite kolegu narodnog poslanika koji je kritikovao moje stavove pogrešno, na pogrešan način. Ja sam ovde došla da kažem da sam ja ovde uvređena. Ja sam jedna časna Bošnjakinja i državljanka ove zemlje koja poštuje zakone ove države, koja je izuzetno uvređena tim činom i koja traži izvinjenje za 150 hiljada Bošnjaka, koliko ima u ovoj državi…

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što pretpostavljam da znate, amandmanima na predložene zakone u oblasti pravosuđa zapravo pokušavamo da pošaljemo poruku o nesaglasnosti sa predloženim zakonskim rešenjima koji se nalaze pred nama. Smatram da kao najveće zakonodavno telo ne smemo dozvoliti da se na neki način urušene pravosudne institucije dodatno uništavaju dodatno lošim zakonskim rešenjima. Pozivanje na Venecijansku komisiju i sporno održani referendum za koji nije postojala niti dovoljna informisanost, a ni zainteresovanost građana ne daje nam za pravo da ulazimo u reforme kojim se ovakvim zakonskim rešenjima ne može promeniti stanje u jednoj od najvažnijih grana vlasti kakva je sudska, odnosno pravosuđe.

Pravosuđe mora biti samostalno, pravosuđe mora biti nezavisno, oslobođeno svih spoljašnjih uticaja i samo kao takvo može biti garant efikasnosti i može služiti pravdi. Mnogo je zaista praktičnih slučajeva koje možemo navesti o nefunkcionalnosti pravosuđa. Suđenja koja traju godinama samo su jedan od primera.

Ne mogu, a da ne pomenem i slučaj Ernada Bakana koji je stradao na licu mesta na pešačkom prelazu. Ovom devetnaestogodišnjem dečaku, odnosno ubici koji je bahatom vožnjom usmrtio momka izrečena je veoma sramna presuda od godine i pet meseci. Da li smatrate da roditelji ovog momka, prijatelji i poznanici i dalje gaje iluzije o pravdi i pravednosti? Naravno da ne. Ali nažalost, oni nisu usamljeni u tome i postoji dakle mnogo sličnih slučajeva, poput montiranog političkog procesa u Sandžaku koji je ponovo pokrenut, pa ni nakon 30 godina žrtve i porodice političkih zatvorenika nemaju mira…

Da.

Nemaju mira i kontinuirana sada već pravna represija istih nad ovim ljudima ne prestaje, kao da već nisu dovoljno istraumirani činjenicom da su im roditelji mesecima i godinama i oni sami mučeni preživljavali razne oblike zlostavljanja i torture u zatvorima.

Sasvim se logično nameće i pitanje kojim se to načelima i uticajima vode tzv. sudije i tužioci u ovakvim i sličnim predmetima. Kredibilitet nosioca važnih pravosudnih funkcija zaista mora biti na najvišem nivou, o čemu bi svakako trebalo da svedoči i višegodišnji staž u struci i primeni zakona.

Zato smatram da je vrlo pogubno to izmeštanje izbora sudija i tužilaca iz Narodne skupštine, ali i ukidanje probnog rada. Da bi sudstvo i tužilaštvo bili nezavisni i samostalni od bilo kakvih spoljašnjih faktora, smatram da je neophodno predvideti i plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcija koje nose, što je takođe propušteno ovim predlozima zakona.

Iz gore navedenih razloga smatram da ne postoje dovoljni argumenti koji svedoče da će predložena zakonska rešenja poboljšati zakonski okvir, kao i stanje u našem pravosudnom sistemu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Povređen je član 106. U članu 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Dakle, trebali ste da zaustavite ove fašističke izlive. Ja ne znam iz kog razloga ljudima na sam pomen Sandžaka…

A zašto niste njih upozorili dok su oni govorili?

Pa kasno, kasno. Predsedniče, kasno. Molim vas da na vreme reagujete.

Onda nemojte da im dozvoljavate da ubuduće ovo rade.

Da.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ukoliko dozvolite koristiću i vreme iz člana 158. stav 8. zato što smo onemogućeni da govorimo u raspravi u načelu u svim ovim veoma važnim pitanjima zbog krivotvorenja prijava za reč, ali o tome nekom drugom prilikom.

S obzirom da smo mi ovih dana imali priliku da vidimo na koji način su planirana sredstva za narednu godinu, kao i koje će to projekte država podržati, mi smo ovim amandmanima pokušali da ispravimo taj zanemarujući odnos prema pojedinim lokalnim samoupravama, a pojedini amandmani koji se tiču boljeg životnog standarda, položaja studenata i omladine su, nažalost, odbijeni. Mnogo toga smo mogli čuti o ovom budžetu, koji je, slobodno mogu reći, sve osim realan i sve osim što prati oblasti koje su prioritetne za investiranje.

Postavlja se pitanje - ko će građanima devastiranih opština da objasni zašto se u ovom predlogu budžeta ne nalazi niti jedan njima važan i krucijalan projekat?

Pre samo nekoliko dana opštinu Tutin je zadesila poplava. Naneta je velika materijalna šteta, ali šteta kao šteta, naravno, biće sanirana. Međutim, ugašen je i jedan ljudski život, utopljen je dečak, i to je nedostatak koji ne može niko da nadoknadi. Godine 2015. je izdata dozvola za uređenje rečnog korita Vidrenjak. Projektna dokumentacija je usaglašena 2019. godine i ovaj projekat zaista mora biti na listi svih prioriteta kako bismo osigurali da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi.

Mnogo puta do sada sam govorila o veoma važnim projektima opštine Tutin, značajnim za građane ove opštine, kao i problemima migracije, onda najveće stope nezaposlenih, ali nasuprot svemu tome najveće stope nataliteta upravo u ovoj opštini.

Projekat sportske hale sa kojim smo aplicirali započet je 2005. godine. Projekat je prošao sve faze, odobren je od Kancelarije za upravljanje javnih ulaganjem i nikako da pronađe mesto u budžetu. Zatim, rekonstrukcija OŠ „Rifat Burdžević Tršo“ koja je izgrađena davne 1969. godine, a koja osim osnovnog održavanja nije imala nikakve rekonstrukcije niti sanacije. Ovo je jedna od dve gradske škole koju pohađa preko 1.300 učenika. Zbog povlačenja sredstava, usled pandemije, na čekanju je i projekat sanacije objekta dve srednje škole u Tutinu, kako tehničke škole, takođe i gimnazije. Dakle, ove dve škole u različitim smenama koriste isti objekat i sanacija ovog objekta i adaptacija je zaista preko potrebna.

U prigradskim delovima grada Kleče i Velje Polje imamo veliki broj dece školskog uzrasta koja prelaze na putu do škole nimalo bezazlen magistralni put. Urbanističkim planom je predviđena izgradnja novog školskog objekta u naselju Mala Ravan prema kojem gravitiraju i Kleča i Velje Polje. Zbog prirasta stanovništva i širenja grada, zaista imamo veliku potrebu za izgradnju ovog školskog objekta.

Opština Tutin nema ni školski, ni javni gradski bazen. Projekat zatvorenog bazena predviđen je u sklopu školskog kompleksa „Tršo“. Ovaj projekat je predviđen i projektovan u dvorištu osnovnih škola „Rifat Burdžević Tršo“ i „Vuk Karadžić“ u kojem nastavu pohađa 2.100 osnovaca. Ovaj projekat je veoma značajan kako za sve ove osnovce, takođe i za sportske klubove, ali i omladinu ove opštine.

Ovim amandmanom, takođe, su predviđena sredstava za bolnički kompleks koji se sastoji iz dve celine. Dom zdravlja sa dispanzerom je izgrađen 1980. godine i njemu je preko potrebna i rekonstrukcija, sanacija, izmena dotrajalih elemenata. Takođe, bolnica koja je izgrađena 1980. godine sa kompleksom koji je nekad skorije izgrađen, ali nažalost nije kompletan i nije funkcionalan.

S obzirom na to da većina projekata koje sam upravo nabrojala jesu izgrađeni u drugoj polovini prošlog veka, usvajanjem ovog amandmana stvaraju se realne mogućnosti da građani opštine Tutin dobiju bolje uslove obrazovanja, usluge zdravstvene zaštite i zdravog odgoja dece kroz sportske aktivnosti.

Zaista nemamo nikakav problem sa ulaganjima, niti rušenjem i izgradnjom novih funkcionalnih mostova, niti sa koncertnim dvoranama, stadionima, ali smatram da je zaista važno znati šta su prioriteti i kako te prioritete pravilno poređati. Svakako smatram da je obaveza…

Završavam.

Svakako smatram da je imperativ i obaveza mnogo više pažnje posvetiti devastiranim opštinama, kao i ravnomernom regionalnom razvoju koji nažalost sve više služi kao floskula, a ne kao princip kojim treba da se rukovodimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovaj predlog zakona pokušali da ispravimo amandmanima, jer, pre svega, ovaj predlog zakona zaista ne nudi konkretne odgovore na probleme sa kojima se građani suočavaju u ovoj državi.

Smatram da je zaista bilo neophodno mnogo više pažnje usmeriti i posvetiti regionima u kojima se nalaze nedovoljno razvijene i siromašne opštine, a princip decentralizacije i regionalizacije zaista mora biti usvojen kao rukovodeći ukoliko želimo da Srbija ostane na evropskom putu.

Kada je u pitanju izgradnja putne i železničke infrastrukture, pohvalno je što se u ovom predlogu zakona pronašla sredstva za izgradnju auto-puta Preljina – Požega, zato što će ovaj auto-put i te kako koristiti našim građanima u smislu povezivanja kako sa Beogradom, Podgoricom, zatim sa Sarajevom i Prištinom. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste da za deonicu Požega–Boljare nisu izdvojena sredstva, a da bi se krenulo u eksproprijaciju, potrebno je uraditi plan posebne namene.

Za regionalnu saradnju kako na ekonomskom, tako i na društvenom planu dobre saobraćajnice zaista igraju veoma važnu i veliku ulogu. Zato je naše zadovoljstvo što smo kao deo tadašnje Vlade iz budžeta pripadajućeg ministarstva finansirali izradu projektno-tehničke dokumentacije.

Kada smo već kod putne infrastrukture, zaista moram da se nadovežem na putni pravac Tutin – Vuča. Dakle, na ovoj deonici, verovali ili ne, se nalazi granični prelaz sa susednom državom Crnom Gorom i ovaj putni prelaz je makadamski, ne asfaltiran. Za razliku od nas, naše komšije iz Crne Gore su uredili svoju deonicu koja se nalazi na toj teritoriji i smatram da je zaista neophodno što pre pristupiti rešavanju ovog pitanja.

Ono što zabrinjava građane Novog Pazara jeste zaista veoma loš kvalitet vazduha. Novi Pazar sada slovi za jedan od najzagađenijih gradova ne samo u državi, već i u svetu, a vidim da ni Beograd ne zaostaje. Zato je za nas veoma važan ovaj projekat gasovoda koji se privodi kraju, ali je apsolutno neprihvatljivo da se ovako mali iznosi izdvajaju za stavku zaštite životne sredine, pogotovu ako mi imamo uvid u statistiku o zagađenosti u svim velikim gradovima Srbije.

Na kraju bih iskoristila svoje pravo da pozovem kolege narodne poslanike da podrže ovaj amandman, jer ovaj amandman izuzetno oslikava realno stanje i realne egzistencijalne potrebe naših građana.

Zahvaljujem.