Prvo vanredno zasedanje , 23.07.2024.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, izabrani predstavnici građana Srbije, očigledno je da je deklaracija, u javnosti poznatija kao Deklaracija o srpskom jedinstvu, izazvala veliko interesovanje, ali istovremeno dosta različita tumačenja, što je u osnovi na neki način očekivano kada je reč ovakvim dokumentima. Zbog toga mi je jako žao što je deklaracija degradirana u današnjem dnevnom redu jer je postala samo jedna tačka od 60 tačaka i ona sa njima u suštini nema nikakve veze. I dosadašnji tok ove rasprave pokazalo je koliko se lutalo, gde je praktično vrlo malo u osnovi govoreno o samoj deklaraciji.

Poslanički klub pokreta „Mi – Glas iz naroda“, odmah da kažem na početku, daje punu podršku ovo deklaraciji, jer smatra da nezavisno od onoga ko je na vlasti u srpskim zemljama, da je to jedan dokument koji ostaje, koji se bavi suštinskim stvarima srpskog jedinstva i koji obavezuje iznad svega sve one koji će nekada biti na vlasti u srpskim zemljama.

U deklaraciji su nosioci srpskog jedinstva Republika Srbija i Republika Srpska, ali za mene tu spadaju i svi Srbi koji bilo gde žive, ne samo po Evropi ili u nekim drugim zemljama, nego i u zemljama bivše Jugoslavije.

Danas sam bio vrlo neprijatno iznenađen kad sam na naslovnoj strani „Politike“ pročitao naslov „Srbi ulaze u Vladu Crne Gore“. Molim vas, kako to da Srbi Marsovci ulaze u Vladu jedne srpske zemlje? U tom smislu, očekujem daleko veće razumevanje i promene koje bi ova deklaracija mogla sa sobom da donese.

Jedinstvo ili jedinstvenost svakog naroda, kako je to istorija pokazala, pa tako i srpska, jedan od osnovnih uslova opstanka svakog naroda i energije njegovog napretka. Osećaj jedinstva i pripadnosti budi ogromnu energiju u svakom narodu i daje snagu za njegov dalji razvoj, ne samo opstanak, nego i za razvoj.

Srpski narod je u celini ponovo suočen sa velikim istorijskim izazovima i institucionalizacija njegovog jedinstva, što ja vidim ovu deklaraciju, uslov je svih uslova suočavanja sa tim izazovima, koji u nekim trenucima izgledaju i kao sudbinski. Naravno, ovde nije reč o jednoumlju, nego i institucionalizaciji osnovnih nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda, kao i onih koji sa Srbima i srpskim narodom žive i to je osnova, kako ja vidim, koja ne zavisi od vlasti srpskih država u datom trenutku, nego je deklaracija i formalna osnova odbrane i ostvarenja interesa srpskog naroda.

Moram da kažem, sam tekst deklaracije i njena formulacija ponekad sugerišu na dnevnopolitičke interese i autore njene, tako da ostavlja mnogo prostora za različita tumačenja, a sam tekst takođe ponekad ostavlja utisak kontroverznih stavova i stvaraju prostor tumačenjima koja baš i nisu u duhu osnovnih srpskih interesa.

U tom smislu bih naveo nekoliko primera. Ali pre toga da kažem da kada se čita deklaracija, nekako nejasno je i nedostaje koji je to mehanizam ostvarenja ciljeva deklaracije i kako obezbediti to ostvarenje. Predviđen je nacionalni savet koji bi, utisak je, trebalo da operativno sprovodi zacrtanu deklaraciju, ali kako i u kojem kapacitetu, ostaje nejasno, barem meni.

Ali istovremeno kada je reč o Republici Srpskoj, jako je važno da se Srbija još jednom u ovom dokumentu zvanično i javno obavezala na dosledno poštovanje osnovnog Dejtonskog sporazuma, koji je garancija postojanja Republike Srpske i njenih nadležnosti.

Kada je reč o nekim detaljima na koje imam neke primedbe, u tački 25. je za mene jedna neadekvatna formulacija, koja kaže da je postojanje visokog predstavnika bez podrške Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neprimereno. To je izuzetno neadekvatna formulacija i mislim da to nije neprimereno, to je jednostavno nemoguće jer je to kršenje uspostavljenog pravila, a ignorisanje tog pravila, kao što je slučaj sada u Bosni i Hercegovini, ruši pravni i politički poredak Bosne i Hercegovine, a tako i Republike Srpske.

Tačka 27, mislim da je potrebna malo veća senzibilnost u formulaciji zvaničnog strateškog opredeljenja članstva u integraciji Evropske unije. Svedoci smo da je politika Brisela u velikoj meri protiv nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda i, šta više, Evropska unija postaje i vodeći nosilac antisrpske politike Zapada. Drugim rečima, odbrana i očuvanje srpskih nacionalnih interesa, što je osnovni cilj ove deklaracije, praktično su nespojivi sa onim što danas Evropska unija radi prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu.

U tom duhu, kao što piše u tački 14, neprimereno je, da se poslužim malo nezgrapnom rečju, najblaže rečeno, oslanjanje na Briselski sporazum u odbrani Kosova i Metohije, jer upravo tumačenje tog sporazuma od strane međunarodne zajednice pre svega otvorilo je mogućnost izgradnje državnosti Kosova i Metohije i otcepljenje od Srbije.

U tački 17. ukazuje se na potrebu celovitog rada na rasvetljavanju svega onoga što se dešavalo pre svega tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina prošlog veka.

Iskoristio bih ovu priliku da u tom smislu podsetim na iskustvo Španije, koja je u svom građanskom ratu formirala jedan državni institut koji se već dugo bavi činjenicama, a ne dnevnopolitičkim mahinacijama u medijima, čime se u Španiji obezbeđuje i čuva istorijsko pamćenje na osnovu činjenica, a ne medijskih i političkih manipulacija. Po mom mišljenju, bilo bi korisno razmisliti o tom iskustvu Španije.

Takođe, vrlo je važno što se jedan dosta veliki prostor u deklaraciji posvećuje čuvanju istorijskog sećanja srpskog naroda i čuvanju spomenika srpske istorije, ali bih takođe ovu priliku iskoristio da tu dodam i Kajmakčalan, koji je neizbrisiv trag srpskog junaštva i odlučnosti borbe za slobodu.

Kad već o tome govorim, predložio bih takođe da srpske zemlje razmisle da stupe u kontakt sa vlastima Grčke i isfinansiraju put do crkve na Kajmakčalanu. To je svega oko dva kilometra puta, jer je Grčka napravila do ta dva kilometra dobar asfaltni put za potrebe lokalnog skijaškog centra.

U odbrani srpskih interesa, pogotovo u današnje vreme ogromnih promena, tektonskih promena u svetu, neophodna je, naravno, i pomoć prijatelja, i to deklaracija priznaje, ali nije jasno koji su to prijatelji, iako su dosadašnji izazovi jasno pokazali ko su ti prijatelji na koje srpski narod može da računa.

Srpski narod, spletom istorijskih okolnosti, živi u nekoliko država, nastanjen na tlu bivše Jugoslavije, a i ogromna je dijaspora širom sveta. Preko tri miliona Srba živi u svetu, pa je utoliko veća važnost ove deklaracije, jer ona je ipak jedan najširi, ma šta ko misli o tome, iz mog iskustva, ona čini jedan dokument kao jedan najširi ambijent minimuma srpskog jedinstva i pripadnosti srpskom narodu.

To je utoliko važnije jer današnje države u kojima žive Srbi imaju i svoje zasebne državne interese, što je potpuno razumljivo, a ponekad pod raznim uticajima ti različiti interesi prete očuvanju jedinstva srpskog naroda, pa je ova deklaracija ipak jedan dokument koji obavezuje sve one koji bilo kada budu vlasti, da je srpski nacionalni interes nedeljiv i da je uspostavljen jedan formalni najširi ambijent.

I na kraju još jednom da ponovim da, i pored izvesnih manjkavosti u njenim formulacijama i u njenom sadržaju, pokret „Mi – Glas iz naroda“ daje punu podršku ovoj deklaraciji. Hvala.