Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i naravno poštovani građani Republike Srbije, studentsko organizovanje kao važan činilac visokog obrazovanja postoji u različitim oblicima od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji.

Zakonom iz 2005. godine daje se okvir učešća studenata u okvirima visokog školstva, a propisuje se i postojanje studentskog parlamenta.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je odredba člana 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano da Republika uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti obrazovanja. Potreban je predlog zakona o studentskom organizovanju kako bi se uredila ova oblast sistema visokog školstva i kako bi se pokrili svi aspekti studentskog organizovanja. Ovakav zakon postoji u većini zemalja našeg regiona, što je svakako vezano za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom.

Radna grupa za izradu Predloga zakona o studentskom organizovanju godinu dana je analizirala sve postojeće prakse studentskog organizovanja na teritoriji Republike Srbije i u regionu. Upoređivanjem praksi i postojećih zakonskih rešenja u drugim zemljama pristupilo se izradi Predloga zakona o studentskom organizovanju, kojim bi se pokrili svi potrebni aspekti ove oblasti i otklonili problemi u funkcionisanju.

U okviru Predloga zakona o studentskom organizovanju se, za razliku od Zakona o visokom obrazovanju, prepoznaje i definiše funkcionisanje studentskih organizacija i organizacija za studente, dok je Zakon o visokom obrazovanju definisao postojanje studentskog parlamenta.

Ciljevi donošenja zakona o studentskom organizovanju su: unapređivanje i usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti, uređivanje strukture u okviru studentskog organizovanja, uređivanje institucionalnog okvira za studentsko organizovanje na samostalnim visokoškolskim ustanovama i visokoškolskim ustanovama, uređivanje položaja, delatnosti, nadležnosti, organizacije i načina funkcionisanja organizacija i način finansiranja studentskog parlamenta i studentskih organizacija, uređivanje okvira za ostvarivanje zajedničkih interesa na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije.

Shodno navedenom, izrađen je Predlog zakona o studentskom organizovanju, kao prvi zakon kojim se konkretno uređuje ova oblast visokoškolskog sistema. Naravno da ću u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i, naravno, poštovani građani Republike Srbije, članom 97. Ustava Republike Srbije, tačkom 8, nadležnost Republike Srbije ogleda se u određivanju i obezbeđivanju sistema u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i drugih ekonomskih i socijalnih odnosa od opšteg interesa. Istim članom, tačka 17, uređuju se i obezbeđuju drugi odnosi od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

Potreba da se utvrdi nov rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora je razlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Uzročnost ove potrebe je složenost epidemiološke situacije prouzrokovane pandemijom virusa Kovid 19 u našoj državi tokom ove 2020. godine. Ova složenost nije zaustavila borbu. Ona je prisutna u bolnicama, prodavnicama, vrtićima, školama, opštinama. Ona je prisutna u nama.

Borba postoji i u mestu u kome ja živim. Prisutna je kroz zalaganje, trud, ali i rad. Zahvaljujući programu koji sprovodi Vlada Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, koji razume značaj svake opštine u celokupnom razvoju naše države, rad predsednika opštine Duška Nedinića sa svojim saradnicima i istomišljenicima SNS doprinela je borbi u opštini Petrovac na Mlavi, koja bi ukratko bila prikazana ovako.

Kroz ulaganja u putnu infrastrukturu, rekonstrukcija regionalnog puta Požarevac – Petrovac na Mlavi – Krepoljin i rekonstrukcija gradskog mosta značajno je napomenuti da pomenuti gradski most nije rekonstruisan od 1939. godine, kada je pušten i u saobraćaj i da je predstavljao crnu tačku u saobraćaju našeg grada.

Rekonstruisan je i čitav jedan urbani kvart koji se nalazi u blizini osnovne škole i koji sada predstavlja jedan od najlepših delova grada bezbedan za decu koja tuda idu u školu i stanovnike. Centar grada dobio je potpuno novi izgled rekonstrukcijom pešačke zone. Kao što Republika ima sluha za našu opštinu tako i naša opština ima sluha za sva naselja. Nekoliko mostova je izgrađeno ili rekonstruisano i po selima, a oko 50 kilometara lokalnih puteva je izgrađeno na celoj teritoriji.

Ono što, takođe, želim da istaknem i što predstavlja kako je ministar Nedimović rekao pokaznu vežbu za celu Srbiju je brana i sistem bujičnih pregrada koji su izgrađeni na reci Busur nakon poplave koja je tada opštinu zadesila 2018. godine. Mi smo se tada nalazili u jednoj strašnoj situaciji, gde su u trenutku u toku noći nestali putevi i mostovi. Ljudi su se spašavali.

Velikim angažovanjem i brzom reakcijom Ministarstva poljoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Javno preduzeće „Srbijavode“ sanirane su posledice poplava, a realizacija ovog kapitalnog projekta obezbedila je mojim sugrađanima mir i bezbednost.

Vaspitač sam 18 godina, zato stavljam akcenat na rekonstrukciju škola u naseljima Burovac i Krvje koje su stradale u poplavama ili školu u Kamenovu jednu od najstarijih škola u Srbiji i izgradnju dečijih igrališta.

Majka sam, i sa ponosom naglašavam da sam roditelj četvoro dece i zato glasno podržavam skorašnju izmenu Pravilnika o roditeljskom dodatku kojim se povećava iznos roditeljskog dodatka za svako novorođenče sa 25.000 dinara koliko je do sada bilo na 35.000 dinara za prvo i drugo dete i 50 hiljada dinara za treće i svako naredno dete.

Opština finansijski podržava i vantelesnu oplodnju, a vrtić je besplatan za nekoliko kategorija stanovništva. Ovakva saradnja i istaknuti rezultati iziskuju kvalitetno funkcionisanje svih podsistema javnog sektora, a samim tim i sprovođenje mera i aktivnosti usled ovakve otežane i specifične situacije.

Složenost procesa, implementacije zakona koji podrazumeva čitav niz aktivnosti za državne organe, organe AP i jedinice lokalne samouprave, kao i za druge poslodavce u javnom sektoru, odnosno za javne službe i druga pravna lica uslovila je potrebu da se do početka primene zakona ostavi odgovarajući vremenski period kojim će moći da se ostvari nesmetana komunikacija o reformskim aktivnostima sa svim delovima javnog sektora.

Usled nemogućnosti i saznanja trajanja i nadamo se prestanka epidemiološke situacije, kao i posledica koje ona može izazvati na nesmetano funkcionisanje celokupnog javnog sektora, daje se predlog da se kao rok za početak primene zakona odredi 2022. godina.

Za 2020. godinu, kao i za dve naredne budžetske godine za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, daje se predlog odredaba koje se menjaju, član 39. – usaglašavanje posebnih zakona i član 40. stupanje na snagu zakona.

Potrebno je napomenuti da podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su zarade zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji za godinu dana porasle. Plate su porasle u administraciji, javnim preduzećima, ali i zdravstvu, obrazovanju, kulturu i socijalnoj zaštiti.

Prikazani podaci ističu brigu i odgovorno ponašanje politike predsednika države Aleksandra Vučića, pa se predlaže da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, jer postoji naročito opravdani razlog za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se odloži početak primene zakona predviđen za 1. januar 2021. godine, jer nisu stvoreni uslovi za njegovu primenu i tako izbegnu štetne posledice za rad državnih organa, organa AP, jedinica lokalne samouprave, javnih agencija, javnih službi i za ostvarivanje prava zaposlenih.

Nezavisno od odlaganja Zakona o reformi plata zaposlenima u javnom sektoru je u ovoj teškoj situaciji, naročito za zaposlene u zdravstvu pružena podrška usvajanjem budžeta kojim je omogućeno povećanje plata i to od 1. januara plate za sve medicinske radnike biće veće za 5%, a za sve ostale predviđeno je najpre povećanje od 3,5% , a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5%.

Takođe, je Vlada Republike Srbije vodila računa da se i tokom 2020. godine, plate zdravstvenih radnika uvećaju za dodatnih 10%, zbog najteže situacije u kojoj su se našli poslednjih decenija i najvećeg tereta koji podnose zbog pandemije.

Poštovani, predlažem usvajanje seta zakona na dnevnom redu. Zahvaljujem.