| 05.06.2025. | Odluka o izboru potpredsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
| 29.10.2024. | Predlog zakona o zdravstvenoj nezi |
u proceduri
|
Dobar dan, poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice poslanici i poštovani građani.
Na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine su dva veoma značajna zakona za zdravlje našeg stanovništva. To su izmene i dopune Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Radeći u transplantacionom sistemu naučila sam da iza svakog medicinskog izveštaja, iza svake liste čekanja i svakog zakonskog rešenja stoji nečiji život. Transplantacija nije samo hirurški zahvat, to je trenutak u kome se susreću nada, humanost i vrhunska stručnost. To je poziv koji porodica čeka mesecima ili godinama, to je trenutak kada pacijent do juče koji je bio vezan za dijalizu ili bolesnički krevet dobija priliku ponovo da planira budućnost.
Imala sam priliku da vidim koliko su transplantacioni timovi posvećeni poslu. U takvim trenucima ne postoji radno vreme ni razlika između specijalnosti; lekari, medicinske sestre, koordinatori, tehničari rade kao jedan i imaju zajednički
18/2 MZ/MO
cilj, a to je da spasu što više života. Imala sam priliku da vidim i drugu stranu. Videla sam ljude koji čekaju. Videla sam porodice koje žive između dve neizvesnosti, iščekujući telefonski poziv koji može promeniti sve.
Predložene izmene zakona za cilj da unaprede vođenje registara, olakšaju postupke i povećaju broj transplantacija, uz puno poštovanja volje svakog građanina i njegove porodice.
Prva uspešna transplantacija u Srbiji je urađena 1973. godine, kada je uspešno presađen jedan bubreg. Od tada medicina je značajno napredovala. Ali jedna stvar je ostala nepromenjena, a to je da nijedna transplantacija nije moguća bez humanosti i spremnosti ljudi da pomognu jedni drugima. Zato o doniranju organa treba da govorimo iskreno, otvoreno i transparentno, razumljivo. Znamo da ponekad jedna doneta odluka u najtežem trenutku može nekome da produži godine života.
U Srbiji danas imamo između 1.700 i 1.800 ljudi koji čekaju transplantaciju organa. Samo na transplantaciju bubrega čeka oko 700 pacijenata, dok više od 4.200 ljudi redovno odlazi na dijalize. Iza tih brojeva nisu statistike, iza tih brojeva se nalaze ljudi koji žele da se vrate na posao, nalaze se roditelji koji žele da više vremena provode sa svojom decom, nalaze se mladi koji sanjaju da nastave život bez ograničenja bolesti.
Posebno pamtim trenutke kada uprkos velikom ličnom gubitku porodice donesu odluku da doniraju organe, organe svog najmilijeg. U tim trenucima, usred tuge, nastaje i nešto izuzetno – mogućnost da se spase i promene životi drugih ljudi. Za mene su ti ljudi humanisti i heroji.
Doniranje organa počiva na dobrovoljnosti, anonimnosti i besplatnosti, ono je čin solidarnosti i poverenja u zdravstveni sistem. Zato je važno da sistem bude jasan, transparentan i organizovan, a zakonska rešenja precizna i usmerena ka većoj efikasnosti. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu, pored ostalih predloga, i Predlog zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi na koju ću se ja osvrnuti.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi je međunarodni dokument Saveta Evrope i primenjuje se od 1988. godine u zemljama članicama.
Republika Srbija je ratifikovala ovu Povelju 2007. godine, čime je prihvatila poštovanje principe Saveta Evrope u oblasti lokalne samouprave, kojima se ciljevi lokalnog razvoja postižu unapređenjem sistema lokalne samouprave, jer se pred organima javne vlasti lokalnim zajednice najneposrednije ostvaruju prava građana.
Možemo se ovom prilikom podsetiti na tradiciju i korene lokalne samouprave u Srbiji koji potiču još pre 1804. godine, dakle, pre sticanja moderne državnosti, kada je narod sam birao svoje seoske knezove i organizovao seoske zborove.
Sigurni smo da i naša sadašnja zakonska rešenja ne zaostaju za evropskim pravom. To potvrđuje i činjenica da su rešenja koja su predlažu ovim dopunama Zakona u najvećoj meri već implementirana u naše zakonodavstvo, što naravno ne znači da se rešenja ne mogu dalje unapređivati.
Unapređenja predstavljaju dopune zakona o kojima danas govorimo, sadrže nova rešenja kojima lokalne vlasti treba da samoorganizuju i svoje administrativne kapacitete i strukture tako da odgovaraju lokalnim potrebama i obezbeđuju efikasnost rada lokalne uprave, uz uvažavanje svih specifičnih konkretnih lokalnih zajednica kao što su geografska, demografske, socijalne, ekonomske, privredne ili tradicionalne.
Dopuna zakona o potvrđivanju Evropske povelje odnosi se i na unapređenje kvaliteta službovanja zaposlenih u lokalnim organima vlasti.
Zapošljavanje kompetentnih službenika koji će raditi na sprovođenju zakona i ostvarivanju prava građana i njihovo napredovanje podrazumeva i adekvatan i stimulativan sistem plata.
Naša Vlada i resorno ministarstvo više godina rade na veoma zahtevnom zadatku, uređenje sistema plata za sve budžetske korisnike. Može se reći da u ovoj oblasti Srbija poboljšava stanje donošenjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave 2016. godine, tako da su ta rešenja već značajno usklađena sa novim odredbama Povelje.
Druga dopuna Povelje odnosi se na naknade za obavljanje javnih poslova na lokalnom nivou i u oblasti uslova za profesionalno obavljanje javnih funkcija. Naš Zakon o lokalnoj samoupravi svojim rešenjima je, možemo reći, prevazišao zahteve Evropske povelje. Naša država posvećuje ozbiljnu pažnju funkcionisanju organa lokalnih samouprava koje, pored izvornih, imaju i poverene poslove. Možemo reći da je profesionalizacija javne uprave jedan od strateških ciljeva Vlade, jer je to neophodan uslov za pružanje kvalitetne i stručne usluge građanima na svim nivoima, pogotovo na lokalnom nivou, gde se građani na najneposredniji način sreću sa državom i stiču svoj prvi utisak o efikasnosti države i njenih organa u ostvarenju svojih prava pred organima vlasti.
Uprava je možemo reći ogledalo države. Zato su ulaganja u stručne i obrazovne kadrove najvažniji zadatak za državu i možemo reći da se nadležna ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu veoma posvećeno bavi iznalaženjem najboljih zakonskih i praktičnih rešenja, gde se mladi i stručni kadrovi stimulišu da rade u lokalnim samoupravama i državnim organima, jer bez stručne, efikasne i posvećene uprave nema ni efikasne, ni pravne države.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Danas bih postavila pitanje ministru za ljudska i manjinska prava i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, a pitanje se tiče sprečavanja diskriminacije i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.
Srbija ima sva potrebna dokumenta kojima su definisani ciljevi iz sektorske politike za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Od donošenja prvog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom do danas formiran je kvalitetan zakonodavni okvir, uključujući i mere antidiskriminacije i mere socijalne politike. Naravno, nije to još dovoljno, ali se kao društvo moramo kretati u pravcu potpunog obuhvata problema ove populacije.
Ono na šta bih sada skrenula pažnju i što jeste problem koji se identifikuje u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, posebno dece, jeste susretanje sa preprekama i problemima u ostvarivanju njihovih prava. Nekada jeste u pitanju manji obim prava, i to je posebno i važno pitanje, ali veoma često je to prosto samo manjak razumevanja sredine i javnih službi za njihove probleme, što dodatno uznemirava i stvara kod njih i njihovih porodica osećaj diskriminisane, omalovažena i zanemarene osobe.
Našoj poslaničkoj grupi se obratilo više roditelja dece sa invaliditetom, upravo ukazujući na te probleme u načinu ostvarivanju prava za svoju decu. To su svakodnevne stvari kao što je odlazak kod lekara, stomatologa i to su čekanja u redovima sa bolesnom decom, to su odlasci dece na kulturna i sportska dešavanja koja treba da unaprede kvalitet njihovog života i to je tretman od strane nadležnih.
Tako se dešava da deca sa invaliditetom čekaju na stomatološki pregled dugo i po više meseci, pri tome kada se pregled zakazuje, ili se čeka neka analiza, često nema razumevanja za prioritet ovih pacijenata, a to uglavnom zavisi od raspoloženja i humanosti ostalih pacijenata koji čekaju, ukoliko osoblje ne reaguje. Ovo su za nas mali i nevidljivi problemi, ali za decu sa invaliditetom i njihove porodice, svaki dan je ispunjeno borbom za obične dnevne stvari. Poslanička grupa SPS je otvorena za probleme osoba sa invaliditetom i razvojnim smetnjama i tako smo i na prošloj sednici amandmanom tražili povećanje dečjeg dodatka za decu sa najtežim oblicima razvojnih smetnji i invaliditetom. Ono što danas želim da istaknem kao problem u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom jeste odnos javnosti, građana, ali često i odnos javnih službi prema ovim osobama, na šta su ove osobe posebno osetljive.
Zato smatram da je neophodno da se institucionalno učini više na promeni javnog mnjenja stavova o društvu osoba sa invaliditetom i njihovim potrebama. U tom smislu želim da zatražim obaveštenje od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva rada. Da li u cilju edukacije građana i zaposlenih u javnim službama koje pružaju usluge, a radi promene stava i odnosa prema osobama sa invaliditetom i radi jačanja empatije, društvene odgovornosti i profesionalizma, prema problemima ovih osoba i njihovih porodica, ova dva ministarstva mogu zajedno sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za ravnopravnost, da osmisle i sprovedu državnu promotivnu kampanju kojom bi se uticalo upravo na promenu društvene svesti i ponašanja prema osobama sa invaliditetom, naročito prema deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. To bi mogla biti osmišljena dobro medijska državna medijska kampanja, ali i druge edukativne promotivne aktivnosti u kojima treba da se probude vrline pojedinca i društva i državnih službi da deci i svim osobama sa invaliditetom prilaze bez diskriminacije i na human način omoguće lakši život. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| KBC "Dr Dragiša Mišović" (glavna medicinska sestra) | Republika | Mesečno | 92000.00 | RSD | 01.03.2019 - |