Hvala, uvažena predsedavajuća.

Samo da podsetim kolege da možemo da nastavimo malo ležernije da komuniciramo zato što više nema direktnog prenosa. Znači, trenutno RTS je ženska odbojka Ub- Železničar. Naravno, želim da bolja ekipa pobedi, a mi da nastavimo da radimo ovo zašta smo se danas okupili.

Prvo moram da kažem, i koleginici Dubravki Kralj, vidim da je i ona izašla, ali da je izrazila sumnju u svoju udaju, kako je posavetovala njena koleginica iz SPS-a, da neće moći da se uda zato što očekuje da mora da nađe muškarca, tj. da je nemoguće naći muškarca koji prihvata 50% kućnih poslova.

Obzirom sada da su ovde i koleginice iz rodne ravnopravnosti ja sam siguran, znači, uprkos jednoj takvoj činjenici da će koleginica Kralj, tj. da će se za nju sigurno naći neko ko prihvata tih 50% kućnih poslova.

Danas na dnevnom redu, kada su u pitanju ove četiri institucije, je i Izveštaj za koji svakako moramo, ne mislim moramo, ne moramo da glasamo, ali ja sam siguran da ćemo svi da glasamo i da ćemo da usvojimo te vaše izveštaje.

Moram da pohvalim sve četiri nezavisne institucije. To je sigurno.

Prvo, u odnosu na politički život u Srbiji vi ste svi relativno mladi kao institucija i ono na šta ću ja danas da potrošim malo više vremena to je DRI, obzirom i da sam član Odbora za finansije.

Kod vas se možda taj rast nekako najlakše vidi, jer ste vi u početku sa skromna dva tima danas uspeli da dođete na već nekih 13 ozbiljno obučenih timova za kontrolu finansija u javnom sektoru.

Svakako da vaši izveštaji i da vaš rad mogu da doprinesu boljem sagledavanju, pre svega, poslovanja svih tih javnih institucija, kada smo u pitanju mi narodni poslanici kojima ste vi dužni da podnosite ovakve izveštaje.

Ono što je činjenica je da ste ne samo forme radi prisustvovali u svim tim kontrolama. Danas smo imali više takvih razgovora i vi ste podneli i veliki broj prekršajnih prijava, krivičnih prijava, itd. Praksa u nekim drugim zemljama je da DRI ima mogućnost, kao, recimo, u Holandiji, ne samo da upućujete prekršajne i krivične prijave, nego da bukvalno donese kompletan proces, odredi, na kraju donese i presudu.

Zašto to pričam? Vi ste danas u jednom trenutku polemisali sa predsednikom poslaničke grupe JS, Draganom Markovićem Palmom, koji je pokušao iz prakse, iz nekog tog političkog života na lokalu da vam ukaže na određene nedostatke tih kontrola. Jedan od primera je, recimo, bilo i čišćenje snega, gde je grad dobio prijavu zato što nisu dobro odradio javnu nabavku. On vam je rekao da ne postoji svaki put mogućnost da se uradi tačno javna nabavka. Mi ne znamo koliko će snega da padne. Ne znamo koliko dugo će sneg da pada, a ono što se očekuje od lokalnih i gradskih vlasti je da ulice budu čiste.

Ja sam siguran da je većina kolega koja sprovodi lokalnu vlast ako treba da bira između prekršajne prijave koju će neko da plati i toga da ulice budu čiste, verujte mi, 99% će da kaže – hoćemo da ulice budu čiste.

Isto tako, iz vaše te prakse koja, kažem, već nije mala i vi ste obišli opštine i gradove, ja mislim da je dobra stvar da vi to iskustvo, pre svega dobro iskustvo, ne samo loše primere, nego i dobro iskustvo, prenosite na vašim predavanjima i drugim kolegama koji vode opštine i gradove.

Svakako, ja mogu da pohvalim, a i na jednom Odboru za finansije sam sa vama o tome diskutovao, predlog i realizaciju projekta da se konkretno u Jagodini svi građani voze besplatno i da se za taj prevoz na celoj teritoriji koja ima preko 100 sela izdvaja iznos koji neki gradovi u apsolutnom iznosu plaćaju onom ko prevozi prevoz, pri tom da građani moraju i oni da plate prevoz. Slažete se da je to nešto što treba da bude preporuka i drugim opštinama i gradovima.

Ne znam koliko je u vašoj mogućnosti, ali voleo bih da uradite jednu analizu, kada su u pitanju transferna sredstva koja se daju opštinama i gradovima sa nivoa Republike. Znači, Republika ima jednu određenu kasu koju se trudi da na najbolji mogući način svima rasporedi.

Jedna od primera je, recimo, moja Vrnjačka banja koja od transfernih sredstava dobija 80 miliona godišnje, a drugi grad koji je naš prvi komšija, Trstenik, nemam razloga da ne kažem, i pozdravljam koleginicu Milenu Turk, bila je i naša koleginica ovde, a vodi danas kao predsednica opštine Trstenik, da Trstenik još od nekog vremena, od pre nekih desetak godina ima 450 miliona sa manje, više sličnim parametrima koje ima Vrnjačka banja.

Znači, ja ovde ne kažem da bilo kome šta treba da se uzme, nego samo da se povede računa da se nekima drugima nešto što im sleduje da.

Ono što smatram da bi trebalo da bude akcenat mog današnjeg obraćanja je jedan predlog DRI ili uopšte kolegama koje su ovde prisutne da možda trebamo da razmišljamo još o jednoj nezavisnoj instituciji, koliko god se one nekim sviđale ili ne. najbitnije je da svi shvatimo da su upravo one jedan od mehanizama kako mi možemo da vršimo određeni nivo kontrole.

Pošto mi ističe vreme, trudiću se da budem što koncizniji, a to je da napravimo nezavisnu instituciju koja će se baviti kontrolom organizovanosti posla u okviru javnih preduzeća.

Primer, cenu struje određuje država, energenata određuje država. Kad je u pitanju cena vode, opštine i gradovi određuju koliko košta kubik vode. Imamo raspon od 28 dinara do 100 dinara cene vode kad su u pitanju fizička lica, da ne pričam koliko je kada su pravna lica u pitanju, što znači da isto preduzeće na istoj teritoriji sa približno istom površinom vodovodne mreže ima 50 radnika, navodim primer, a drugo ima 250. Naravno, da ovo gde ima 250 uvek mora da traži veću cenu vode.

Mislim da je to jedan od mehanizama gde bi mi sa ovog nivoa Skupštine, mogli da uspostavimo određeni nivo kontrole. Kažu, šta vi imate da kontrolišete javna preduzeća. Imamo, što ne možemo. Kome je kontrola mogla da nanese štetu. Narodna skupština kontroliše vojsku, kontroliše policiju preko svojih odbora, zašto ne bismo mogli da vršimo kontrolu rada javnih preduzeća na nivou opština i gradova. Mislim da je to ispravno, mislim da to trebamo.

Kolega Arsiću, voleo bih da mi samo kažete, zašto ne možete? Kontrola nikome ne može da smeta. Znači, od toga bukvalno svi možemo da imamo koristi.

Pošto vidim da mi je vreme isteklo, nažalost, ovo su interesantne teme, o ovome bi moglo dosta da se priča.

Još jednom ću reći da ćemo mi iz poslaničke grupe JS da podržimo sva četiri izveštaja. Ja ću da vam poželim sreću u daljem radu. Ono što je rekao gospodin Dragan Marković Palma, svi ovde zajedno morate da budete dostupni svakom od građana. Ovo ne pričam tendenciozno da se bilo kome uputi kritika, nije ni on danas uputio, nego prosto, ovo sada nije u javnom prenosu, ali kada je bilo u direktnom prenosu, bitno je da građani znaju da ste vi, pre svega, svi otvoreni za saradnju sa sima. Hvala.

Znate šta, ako ste već hteli po Poslovniku, sve da bude, gospodin Arsić je dobacio meni s mesta, ja sam mu krajnje kulturno odgovorio, ali nemam ništa protiv da se otvori diskusija na ovu temu.

Znači, ja nisam rekao da narodni poslanici trebaju da kontrolišu. Čisto sumnjam i da su svi dovoljno obučeni da mogu da se bave takvim poslom. Ja sam upravo rekao da gospoda iz DRI u skladu sa njihovim iskustvom i kapacitetom koji se, Bogu hvala, povećava, trebaju da razmišljaju o takvom načinu kontrole. Mi ovde nikome ne uzimamo nikakva prava, kontrola ne može nikom da šteti. Ako ide u prilog građanima, to je, gospodine Arsiću, naš posao. Mi smo zato položili zakletvu i ne vidim šta je u tome loše.

Nikome mi nećemo da lupamo packe, nego kao i u ovom primeru kako radi DRI da ukažemo na nedostatke i probleme. Ako trebamo da otvaramo i da se borimo za radna mesta, to ne treba da bude popunjavanje na silu javnog sektora, nego upravo, treba da se borimo za dovođenje investitora, kao što to radi predsednik države, kao što to rade ministri, ako hoćete ponovo, i kada pominjete i kao što radi i Dragan Marković Palma. To je posao svakog gradonačelnika. Dovođenjem investitora otvaramo mesta u realnom sektoru, a tako svima ostalima olakšavamo da mogu da rade svoj posao i da imamo veće prihode.

Nemojte da shvatite ništa pogrešno u mom nastupu, krajnje je dobronameran. Hvala.

Član 106. Ja sam pogrešno protumačen. Rekao sam minut i stvarno ne želim da otvaramo polemiku, ali samo da napravim paralelu zbog kolege Arsića.

Recimo, ovde je prisutan gospodin Pašalić. Gospodin Pašalić je neko ko je u medijima bio prozivan zbog novog Nacrta Zakona o Zaštiti građana, gde ste imali predlog da Zaštitnik građana kontroliše sudsku upravu, ne sudije, nego sudsku upravu i to je paralela sa ovim što ja pričam.

Evo, gospodin Pašalić je tu, pa mi odgovorite način na koji ste vi videli i ja vam kažem da će da se poklopi sa ovim što sam predložio DRI.

Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.

Želim na početku samo da vas zamolim, ukoliko je moguće, ja sam svestan i da je kraj godine i da je veliki broj zakona po prirodi stvari dolazi kod nas u Skupštinu, ali mislim da bi mnogo lakše funkcionisali ako bi bar u toj nekoj objedinjenoj raspravi broj zakona bio manji.

Ovog trenutka imamo 14 zakona. svih 14 zakona su dobri i svaki od njih zaslužuje pažnju i vreme da stignemo da se sa svima na tenane upoznamo.

Najbitniji, po nekom mom mišljenju, od svih ovih 12 zakona koji su na dnevnom redu su prva dva zakona, a to je Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji.

Ono što je interesantno za ovu prostoriju u kojoj se nalazimo, da pored nacionalnih obeležja koja su ovde vidljivo istaknuta, postoji lik Ive Andrića. Ja se svaki put setim kada nam stignu neki novi zakoni ovde u parlament, način na koji je to Ivo Andrić u njegovom delu „Na Drini ćuprija“ predstavio na jedan njemu svojstven način, otprilike kako lagano moderni zakoni hteli-ne hteli dolaze i na teritoriju na kojoj mi živimo.

U skladu sa tim, mislim pre svega na Zakon o digitalnoj imovini, moram naravno to da primetim da kako malopre ministar kaže, prosto trendovi u svetu i brze promene ne mogu da ostave Srbiju da bude jedno pusto ostrvo i dobro je ako smo preuzeli inicijativu da i mi budemo među onim zemljama koje su među prvima kada je u pitanju uvođenje ovog zakona.

Ja sam i kao član Odbora za finansije bio prisutan juče na Odboru, tu je i saradnica gospodina Siniše Malog, koja se stvarno potrudila da na sva naša pitanja da detaljne odgovore. Samo jednu stvar sam primetio, doduše možda zato što je ovo nova materija, pa meni lično stvara takav utisak, ali da se vrlo često provlačila jedna teza, a to su - moguće malverzacije. Ono što je danas dobro, a na dnevnom redu, što imamo nekoliko izmena i dopuna još drugih zakona koji upravo tretiraju da se te, kako su ljudi, stručni ljudi rekli, da postoji mogućnost. Naravno, ovo je nov zakon, mi moramo da, ne samo da pomognemo izglasavanju ovog zakona, nego da se potrudimo i da kad krene u primenu ovaj zakon, tražimo sve ono što smo možda propustili, a lično mislim da zakoni koji su danas na dnevnom redu neće da dozvole da se nešto ne predviđeno ovde provuče.

Ono što je vrlo bitno, to je da je Narodna banka Srbije zadužena za virtuelne valute, a Komisija za hartije od vrednosti za digitalne tokene. Ja lično, kada je u pitanju Narodna banka Srbije, apsolutno imam puno poverenje, milim da to što su uspeli da urade sa kursom dinara. Obzirom da sam ja 1975. godište, od kad pamti neka moja generacija, u ovoj zemlji su stalno bile neke turbulencije. Sada smo po prvi put možda ušli u jedan miran period, nekoliko zadnjih godina stabilan period, tako da svako može da napravi neki plan i da se lakše upusti u neki biznis itd.

Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, molim vas ministre da mi samo taj deo pojasnite, kako je došlo do te podele da digitalne tokene oni nadzorišu, a vas bi hteo da zamolim, pošto nismo mogli da dođemo ni do nekog približnog procenta iznosa, očekuje se i povećanje rasta Beogradske berze pošto je sad svakako i zbog situacije u kojoj se nalazimo berza uspavana, slobodno tako mogu da kažem, ali je velika najava od kolega koji su u vašem resoru i u medijima da se očekuje rast rada Beogradske berze.

Interesuje me da li vi možda možete da procenite neku očekivanu vrednost u nominalnim iznosu kada su u pitanju digitalni tokeni, šta je to što nas konkretno čeka?

Sledeći zakon je Predlog zakona o fiskalizaciji. To je jedan proces koji smo započeli, tj. neki pre nas su ga započeli još 2005. godine i apsolutno nije bilo situacije da se taj zakon primeni do sada.

Tek sada ja mislim da stavljamo, kako se kaže, šlag na tortu, da sve ovo dobije nekog smisla. Ono što je u javnosti preovladalo, a vi ste to danas objasnili, to je to kakav će novi namet ili trošak da imaju obveznici koji moraju da imaju fiskalne kase. Oni neće da imaju nikakav namet, ako sam lepo i vas razumeo. Država je opredelila preko tri milijarde sredstava koja trebaju da služe kao subvencija za lakše uvođenje ovih digitalnih tehnologija, a da svakako u istoriju idu i te fiskalne duple trake koje su bile na čuvanju i stvarale dodatne troškove itd. Tako da, što se tiče poslaničke grupe JS, mi ćemo svakako da podržimo ovaj zakon.

Sledeći je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Kada je u pitanju restitucija, ja dolazim iz Vrnjačke banje, Vrnjačka banja je mesto gde je urađena najveća nacionalizacija srazmerno broju stanovnika i teritoriji koju pokrivamo. Svakako su građani iz mesta odakle ja dolazim više nego zainteresovani da se sve ovo reši. Koliko vidim, sa ovim izmenama i dopunama ovaj proces se ubrzava.

Što se tiče dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, za razliku od mog kolege koji je malopre pričao, ja smatram da je ovo odličan zakon i da je ovo zakon koji stalno mora da se usklađuje, da se kontroliše i da se prati. Napominjem, to sam i malopre reko, to je jedno prosto usklađivanje, pre svega sa Zakonom o digitalnoj imovini.

Kada je Predlog dopune Zakona o akcizama u pitanju, evo šta mi je interesantno, šta sam uspeo da nađem. Konkretno, ovo tretira cigarete i imamo to povećanje u narednih pet godina po dinar i po, što, realno da kažemo, nije neki veliki iznos. Ja kao bivši pušač, što kažu - najgori su bivši pušači, uvek skrenem pažnju i svakom kažem - ljudi, ovo ako nekom stvara opterećenje, jednostavno treba samo sebe da disciplinujemo i da ostavimo svi zajedno cigarete na kraju.

Dakle, broj umrlih od Kovida u 2020. godini je negde oko 16 miliona. To su zvanični podaci. Broj umrlih od cigareta, verovali ili ne, je pet miliona, a od alkohola dva miliona 400 itd. Tako da, lično smatram da, kao država gde imamo jeftinije cigare nego ljudi u okruženju, ovo možemo da prihvatimo kao apsolutno opravdanu stvar.

Sledeći zakon koji je pred nama ovde sada je Zakon o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi regulacije projekta „Beograd na vodi“.

Kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti, kada sam ovde imao priliku da razgovaram sa rođenim Beograđanima o tom zakonu i uopšte o projektu „Beograd na vodi“, pravo da vam kažem, bio sam zbunjen, jedan deo njih je reko da je to totalni promašaj, od toga da su masovno samo kritike stizale. Ja sam imao priliku da pre par meseci prvi put prošetam obalom sa svojom porodicom i, iskreno da vam kažem, ja sam više nego pozitivno iznenađen. Ako je moglo nešto dobro Beogradu da se desi, to je svakako taj projekat „Beograd na vodi“.

Prvo, napravili ste jedan odličan turistički sadržaj, a ja kao neko ko dolazi iz turističkog mesta, ponavljam iz Vrnjačke banje, sam srećan i radujem se kad god vidim da u turističku ponudu Srbije uvrstimo neki novi turistički sadržaj. Uvek sam ovde hvalio i gospodina Dragana Markovića Palmu, koji je inače i predsednik moje poslaničke grupe JS, kada je u Jagodini, koja, bez ikakve uvrede, ovde je i moj kolega Starčević, nije bila turističko mesto, pre svega je više bila neki industrijski centar. Ali, eto, sa nekom motivacijom, dobrom vizijom i željom moguće je i od grada koji nije imao veze sa turizmom da se napravi turistički grad. Sad nam ostaje svima zajedno da bude sve više ovakvih sadržaja i da se trudimo samo ko će da ima veći broj gostiju.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, ja ću da se osvrnem i na vaše zadnje gostovanje, ako tako mogu da kažem, u Skupštini, kada sam pričao na ovu temu i dao sam vam jedan dobar predlog. Pre svega, ovde mi se sviđa što ste definisali rok za lokalne samouprave, opštine i gradove do kog moraju da konačno završe ovaj jedan proces koji je neophodan da se što pre završi. Vi ste im dali kao rok 31. decembar 2021. godine. Ja i dalje tvrdim da je dobar predlog da se napravi jedan softver, jedna centralna baza podataka gde će apsolutno sva ta imovina da bude dostupna svim građanima Srbije. Naravno, svima koji su u ministarstvima ili lokalnim samoupravama to može da olakša rad. Imaćemo realnu procenu te vrednosti konačno, tako da nije država dužna da preuzima obavezu za svaki kredit gde su lokalne samouprave ili gradske uprave preuzele, da tako kažem, uslovno i oni neki rizik.

Sledeći zakon je Zakon o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis. Naravno, kao i svaka ozbiljna zemlja i Srbija ima medijski servis, nacionalnu televiziju. To je nešto bez čega svakako ozbiljne zemlje ne mogu da funkcionišu. Slažem se da konkurencija treba da postoji. Mi imamo više nacionalnih kanala, onih privrednih subjekata koji su od države dobili mogućnost da pokriju svojim frekvencijama celu teritoriju države. Svakako ne može da zanemarimo i one regionalne televizije, lokalne televizije koje više tretiraju probleme ljudi na lokacijama na kojima žive.

Kada je u pitanju RTS, imali smo priliku da vidimo kada je krenula ova muka sa Kovidom i sa koronom da se RTS vrlo brzo i vrlo dobro organizovao za mogućnost nastave na daljinu kada su u pitanju naši osnovci i srednjoškolci. Znači, RTS 3 i RTS planeta i drugi resursi su apsolutno vrlo brzo stavljeni na uslugu svim tim đacima.

Ono što, slobodno mogu da kažem, mogu da zamerim ljudima koji se bave uređivačkom politikom, naravno da nikako ne utičem na to što oni rade, jeste da ako je u pitanju ta zastupljenost na RTS, ja koji pripadam Jedinstvenoj Srbiji moram da naglasim, mi smo parlamentarna stranka, parlamentarna stranka samo od našeg osnivanja i prosto je neverovatno da predsednik JS nije dobio ni jedan poziv, iskren da budem, ne mogu da kažem koliko godina unazad, da gostuje na RTS. Naravno, to nama ne smeta da podržimo ovaj zakon, jer smo svesni svih obaveza koje RTS ima.

Ovi ostali zakoni, kako ste vi ministre rekli, su uglavnom usaglašavanje. Mogu da pohvalim i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ono što je vrlo bitno za našu privredu, pored svih, slobodno mogu da kažem, subvencija i paketa pomoći koje smo kao država, pre svega vi kao ministarstvo imali prema privredi, svakako treba da se pohvali i ova situacija da sada više povećanje neoporezivog dohotka nije 16.300 nego je 18.300. Naravno, to nije, kako ste i vi rekli, konačna pomoć privredi, nastavićete i dalje da pratite njihove trendove u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo i da im olakšavate.

Što se mene tiče, ja bih vas samo zamolio, ako nije problem, na ono prvo pitanje koje sam postavio kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini da na njega dobijem odgovor. Svakako, kao i do sada, za sve što je dobro kada su u pitanju građani Srbije, a ovi zakoni i izmene ovih zakona jesu, poslanička grupa JS će da ih podrži. Hvala vam.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najbitnija obaveza svakog organa izvršne vlasti od onih najmanjih, od opština, gradova, pokrajina, pa do Vlade je usvajanje budžeta.

Jedinstvena Srbija je državotvorna stranka. Mi smo od kad učestvujemo u ovom radu parlamenta glasali za sve budžete, za sve budžete koji su dobri za građane Republike Srbije i ovaj budžet je dobar za građane Republike Srbije i zato ćemo ga podržati.

Jedan stari predsednik opštine iz onog nekada vremena mi je rekao da su dve najbitnije stvari u toku kalendarske godine za predsednika opštine ili u ovom slučaju možemo da kažemo ministra ili predsednika Vlade, je kad se usvaja budžet i kad se usvaja završni račun.

Srbija je od 2002. do 2018. godine imala jednu neobjašnjivu pauzu zašto se po svim važećim zakonima ovde nikako nije ni pojavio završni račun, a gospodine ministre, mislim da ste vi najzaslužniji što smo konačno uspeli da postignemo taj kontinuitet i naravno uz pomoć parlamenta od ove godine počinjemo da usvajamo i završne račune.

Bićete upamćeni i po tome što ste za razliku od svih prethodnih ministara disciplinovali sve korisnike budžeta. Jednostavno, sa vašim, na vreme pripremljenim, uputstvima, sve ih je bilo sramota da ne odreaguju i svi su uglavnom, bar oni sa kojima sam ja razgovarao, a bave se lokalnim finansijama, rekli – slušajte, kad je mogao ministar da na vreme uradi sve ovo, bilo bi sramota da to mi ne uradimo.

Tako da, to izgleda kao mala stvar, ali kad se spusti od vašeg ministarstva pa na niže, to je veliki uspeh.

Kada pričamo o budžetu, ja i kao član Odbora za finansije od 2012. godine moram da se osvrnem i na ono što radi DRI sa gospodinom Duškom Pejovićem i ono što radi Fiskalni savet sa gospodinom Pavlom Petrovićem.

Gospodin Pavle Petrović je pre par dana ovde u ovom parlamentu u polemici koju je vodio sa predsednikom moje poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Draganom Markovićem Palmom, u jednom trenutku rekao sledeće – da će ostati upamćene 2015, 2016. i 2017. godina kao godine u kojima smo imali ozbiljnu fiskalnu stabilizaciju i odlične rezultate.

To me uvek podseća na onu priču između oca i sina, kad otac nikako da pohvali sina u njegovom prisustvu, nego uvek kod nekog drugog to kaže. Ja to primećujem i u ovom slučaju ovde.

Ako je gospodin Pavle Petrović 2015, 2016. i 2017. u mom prisustvu i svih članova Odbora za finansije kritikovao te budžete, a onda je trebalo da prođe godina koliko je sada prošlo i da iste te godine hvali, mene ne plaši ni jedna teška reč ili neka kritika koju Fiskalni savet uputi budžetu koji je danas na dnevnom redu.

Siguran sam da će i ovaj budžet koji nije za poređenje sa budžetima od prethodnih godina, zato što je ova 2020. sama po sebi napravila takvu problematičnu i konfuznu situaciju da je pitanje kad će sve ovo i da se završi.

Državna revizorska institucija je dala korektne predloge, savete iz delokruga njihove delatnosti i ono što sam ja primetio, a mislim da vama ministre može da bude bar neka dobra ideja ako ništa više, je to da su oni konstatovali da se vrlo loše upravlja sa nekretninama u smislu poslovnog prostora i stambenog prostora koji pripada državi, opštinama i gradovima i da mi nemamo za sada jasnu evidenciju zbog specifičnih načina knjiženja, zato što svako nađe neki svoj način, pa neko kaže – imam objekata pet a ne kaže da je taj objekat od 3.000 kvadrata, 5.000 kvadrata ili slično.

Smatram da bi bilo dobro da se uradi jedno softversko rešenje gde bi sve ovo konačno bilo transparentno i da imamo jednu situaciju gde bi mogli da vidimo prvo kako smo vlasnički došli do svih tih nekretnina, kakva je njihova rentabilnost i uopšte za sve resore i za sve ostale ministre koji imaju neku ideju da se nešto konkretno sa njima u budućnosti uradi.

Jedino što bih ja mogao uslovno da zamerim DRI, to je ono što je i gospodin Dragan Marković Palma rekao kad su oni ovde podnosili izveštaj, a to je bilo da su u najvećem delu konstatovali neka pogrešna knjiženja, nepravilnosti od 500, 600, 700 evra. On je tada rekao - u redu je, greške se dešavaju, dajte malo da zanemarimo te sitne i da se bavimo krupnim zverkama, zato što njihovi postupci prave mnogo veću štetu budžetu Republike Srbije.

Mi smo imali značajan rast prihoda nekoliko zadnjih godina u svim budžetima koje smo ovde glasali i sigurno da i ovaj budžet ne bi bio ovakav da sve velike svetske sile nisu u odnosima sa Republikom Srbijom kakvu imamo danas.

Upravo jake i stabilne finansije zavise i od te spoljne politike koliko sad to deluje direktno ili indirektno, ali činjenica je da je Aleksandar Vučić u periodu koji je iza nas, naravno sa gospodinom Dačićem, predsednikom sadašnjeg parlamenta, uradio dosta da se postigne upravo ta politička stabilnost iza koje svakako sledi finansijska.

Ova muka koja nas je pogodila, Kovid 19 ili korona, nije pogodila samo nas, pogodila je čitav svet. Ono što sam ja primetio u ovom budžetu, o tome su pričale i kolege pre mene, to su upravo velika povećanja koja trebamo da očekujemo i kada su u pitanju plate zdravstvenih radnika i penzioneri i javni sektor.

Vi ste malo pre i objasnili kako su u zadnjih nekoliko godina i u privatnom sektoru smanjivala ta razlika između plata privatnog i javnog sektora i prosto smatram da upravo ta situacija velike, da kažem, napetosti je kroz ovaj budžet dala jednu sigurnost građanima Republike Srbije zato što ste vi dali onako one dve ljudske stvari ljudima u 2021. godini upravo zbog ovih dobrih mera, a to su vera i nada.

Tako da, kada svi kažemo treba da se štedi, trebamo da se pripremamo za neka krizna vremena, vi šaljete jednu poruku gde svi građani mogu da budu opušteni zato što sigurno mogu da računaju na državu i da država neće nikog da zaboravi.

Pošto ja nemam puno vremena zbog organizacije u našoj poslaničkoj grupi, hoću samo da još jednu stvar spomenem za koju smatram da je bitna, a to su subvencije koje ste planirali i u ovom budžetu. Mi smo u ovoj godini, 2020. godini imali dosta subvencija. Trebamo da analiziramo njihove mere, efekte, da li su postignuti ciljevi, ali svakako treba pohvaliti da ste uspeli da iznađete način i mogućnosti da i u 2021. godini ne manjkamo sa subvencijama u različitim osnovama.

Još jednom ponavljam, poslanička grupa JS će podržati ovaj budžet. Hvala.

Pa pošto onako redovno kako nailazi red i kako bi trebao da ide u krugu ovlašćenih nikako ne mogu da dođu na red, a iskreno da kažem niko ovde ništa nije pogrešio od kolega koji su pričali pre mene. Ali, sve ovo polako gubi smisao. Da li se ovo osuđuje što se danas desilo, pričam u ime svoje poslaničke grupe JS, da li mi ovo osuđujemo ovde u ovoj sali ili ovo što se desilo osuđujemo u centralnom holu, apsolutno neman nikakvu težinu. Deset grupa narodnih poslanika priča istu stvar i niko ništa da preduzme.

Predsedniče sad tražim od vas, da prekinete ovu Skupštinu i da tražite odgovor od Republičkog tužilaštva šta se dešava povodom ove situacije. Ja sad ne pričam u ime Marijana Rističevića. Mi smo imali situaciju juče da se ovde lomi zastava, danas da se prebija narodni poslanik, šta će da se desi sutra? Ako kaže Vojislav Šešelj, ajde da pokažemo zube, pa verujte mi iz JS smo spremni uvek da pokažemo zube, od predsednika pa na dalje imamo više aktivnih sportista nego svi zajedno i to u borilačkim veštinama, da znate. Ali, nije to suština, ne trebamo mi da pokazujemo zube, ovde treba sistem da radi svoj posao.

Znači, ne kažem u ime 250 poslanika i ne samo u ime Jedinstvene Srbije kojoj pripadam, nego u ime svakog građanina Republike Srbije, prekinite ovu Skupštinu, dajte pauzu, tražite da se tužilaštvo izjasni. Ako to ne uradite, sve što smo danas rekli i što će neko u nastavku da priča, gubi smisao.

Molim vas da mi odgovorite predsedniče.

Vi meni kažete da li imam pravo ili nemam pravo. Ja tražim da se Narodna skupština o ovome izjasni. Stavite ovo na glasanje.

Nema razloga. Dokle treba da čekamo? Da čekamo do nedelje posle glasanja, pa da se tada izjašnjavamo? Ovo se desilo sada. Ovo je incident koji ako prođe nekažnjeno dešavaće se svaki dan. Da li ste vi zainteresovani da se ovo sutra desi vama, meni ili bilo kome drugom? Stavite na glasanje ako većina neće da osudi ovo, onda u redu, dajte da nastavimo, ali ispoštujte za toliko i onda nemojte da mi kažete da nemam pravo po Poslovniku da se javim.
Hvala.

Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.

Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.

Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.

Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.

Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.

Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.

Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".

(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)

Završavam za 15 sekundi.

Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.

Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?

Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?

Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.

Da se zahvalim svima na odgovorima i pošto sad po Poslovniku ova zadnja dva minuta nemam pravo više da postavljam pitanje, ja ću da pozdravim i ministra ekologije, gospodina Trivana.
Gospodinu Nedimoviću, samo još jednu stvar, ono što sam ja malo pre davao kao predlog nije se odnosilo na velike poljoprivredne proizvođače, fakat, oni su jaki, oni mogu da iznesu tu priču, država treba da im pomogne, odnosilo se na one male sitne, i upravo na one male traktore o kojima smo pričali.
Dobar je vaš predlog, može da im se izađe u susret i još neka metodologija koja bi mogla da im se osmisli kako da im se izađe u susret da oni mogu da se udružuju u zadruge. Veliki broj tih malih sitnih nije dovoljno pismen, bez ikakve uvrede, ili nema dovoljne veštine koje su potrebne za otvaranje jedne zadruge i vođenje zadruge. Da li postoji mogućnost da ljudi u lokalnim samoupravama koji se bave temom poljoprivrede mogu da iznađu neko vreme i da se organizuju tribine, gde bi ovi ljudi mogli da se upoznaju sa načinom kako najlakše osnovati poljoprivrednu zadrugu? Hvala.

Hvala vam.

Član 107, povreda dostojanstva Skupštine. Znate šta, ovo sada još malo je ličilo na Venecuelu. Ako danima i mesecima unazad pozivamo opoziciju da može da dođe jednako sa svima učestvuje i tu mogućnost mogu i sada da iskoriste. Pogotovo kada idu amandmani na vrlo bitne zakone.

Oni to ne koriste, nego divljački upadaju i rade što su radili. Znači, nikada nikog nisam osudio sa ovog mesta. U ime poslaničke grupe JS, Boška Obradovića osuđujem. Ovo nije način, ovo nije mehanizam.

Juče smo pričali o tome, koji je mehanizam Srbije da reaguje u ovom trenutku. Hoćete da ratujemo? Hoćete da krene milion ljudi za Crnu Goru? To nije naše pravo.

Dali smo podršku SPC, juče smo skrenuli pažnju na najbolju moguću stvar, koja se desila na Balkanu, stvar koja je u Crnoj Gori pobedila politiku, a to je da su se udružile islamske verske zajednice, katolička crkva, srpska pravoslavna crkva, narod Srbije koji živi u Crnoj Gori, iskazuje svoje mišljenje.

Ali, mi, kao druga država, nemamo pravo da se na drugačiji način, verbalniji način mešamo.

Kolege, ako mislite da je ovo što je na dnevnom redu, nije u skladu sa zakonima, ako mislite da kršimo interese srpske granice i srpskog naroda, dođite i kažite. Ovo što radimo je u interesu Srbije i ja pozivam sve na smirenost, na staloženost, mi ćemo ove zakone da izglasamo.

Još jedanput hvala oficirima, kompletnom timu Ministarstva, koje je radilo na izradi ovih zakona. Ovo je za budućnost Srba ispravna stvar, a vas molim predsednice, ne znam šta ste vi više mogli da uradite, ali da bar do ovakvih situacija ne dođe i vaši apeli, ni svih, nisu pomogli da se ponašamo normalno. Još jedanput, ne treba nam Venecuela. Ovde je narod birao one koji trebaju da pričaju. To što se neko ruga narodu i ne koristi pravo koji mu zakon daje. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Da se zahvalim svima koji ste dali odgovor i samo jedna mala napomena. Ja sam vas malopre u sred diskusije gospođe Joksimović zamolio da mi date reč. Znam da to nije po Poslovniku. Nisam plašljiv čovek, ali se moja tetka uznemirala načinom i tonom kako se ministarka obratila, pa sada kažem javnosti da to nije bilo upućeno meni. Gospodin, kolega Vukadinović je bio tu i svo vreme je ta kritika išla ka njemu, a meni je ovaj drugi deo bio upućen.

Ako mogu da nastavim dalje sa pitanjima, ali da mi vratite ovih 30 sekundi, pošto mi malopre niste dali.

Pitanje za Aleksandra Antića. Ono što je svakako aktuelno u sektoru kojim se vi bavite, gospodine Antiću, to je tzv. Turski tok, pa me interesuje dokle su stigli radovi, kako napreduju radovi i koliko je to u stvari uopšte važno za Srbiju?

Za gospodina Đorđevića pitanje, juče smo sa dnevnog reda povukli zakon koji se tiče migracija, pa vas sada molim da nas vi sada malo informišete, kakva je uopšte strategija kada su u pitanju ekonomske migracije, kakve su posledice i šta mi kao država možemo da očekujemo po tom pitanju?

Za gospodina Vulina, još jednom ću da apostrofiram ono što ste vi juče podvukli, a to je stvar koja je meni prekjuče bila utisak dana, a to je strategija koju ćemo zajednički da usvojimo svi, strategija u kojoj je najbitniji cilj da će teritorija Srbije ostati u granicama ovakvim kakvim jesu.

Za sve one neverne Tome koji su rekli i slutili razno-razne situacije ovo je odgovor Vlade Republike Srbije i svih nas poslanika koji ćemo za taj zakon da glasamo. Ovo nije strategija koja se menja svaki mesec, ovo nije strategija koja se menja svakih godinu dana. Ovo je dugoročna strategija i ovo je put kojim će Srbija u narednom periodu da ide.

Usput,, ministre da vas pitam, obzirom da svakako mnogo bolje vojno opremljeni u odnosu na neko prethodno vreme, iskren da budem i u odnosu na komšije oko nas, na naše malo bliže i malo dalje susede, još jedina stvar za koju mislim da nam možda fali, a vas molim za odgovor, a to je bolji sistem za PVO - da li ćemo ga i kada nabaviti? Hvala.

Zahvaljujem.
S obzirom da imam samo dva minuta, ja gospođi Joksimović ponovo moram da spomenem moju tetku i da kažem nešto, u zavisnosti od okolnosti u kojima se ja nalazim, moja tetka zna, i sigurna je da sam ja uvek na pravoj strani. Ako vi aludirate na to što sam ja u Vrnjačkoj banji opozicija, šta da radim takve su okolnosti.
Ovde sam neko ko podržava ovu vlast, a upravo je premijerka rekla jedan deo razloga zašto je to tako. Hvala vam na odgovorima koje ste dali, a drugo, što se tiče moje tetke, verujte mi sutra ću joj o vama sve najlepše da joj ispričam, pošto vas ona ne poznaje.
Kad je u pitanju poljoprivreda, da sad ne postavljam pitanje Dragan Marković Palma je više puta zamolio da se dođe do neke strategije ili do načina kako možemo poljoprivredne proizvođače da informišemo šta trebaju da seju, šta trebaju da sade u nekoj narednoj godini.
Obzirom da ste vi zaduženi za informacione tehnologije, pokrenuli ste taj jedan pozitivan talas, možda bi trebalo da razmišljate o tom načinu te brze komunikacije između poljoprivrednika, zadruga u kojima im se svakako pomaže da ih formiraju i Ministarstva koje ima najtačnije informacije. Hvala.