Dana 25. juna 2024. godine, sa početkom u 11,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Filip Tatalović, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Đorđe Komlenski i Rejhan Kurtović kao i Marko Milošević, Marina Mijatović, Kristina Antić, Nataša Mihailović Vacić, Aleksandar Stevanović i Slađana Komatina, zamenici članova.

Sastanku je prisustvovao i generalni sekretar Narodne skupštine, gospodin Srđan Smiljanić, sa saradnicima.

Na sastanku se radilo prema sledećem dnevnom redu:

1. Upoznavanje članova Radne grupe sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa;
2. Dogovor članova Radne grupe u vezi sa budućim aktivnostima u cilju unapređenja izbornog procesa.
U okviru prve tačke dnevnog reda predsedavajući je podsetio članove Radne grupe da je nakon prekida Drugog sastanka, 21. maja 2024. godine, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dostavio Informaciju o radu Radne grupe. Razlog za dostavljanje Informacije bio je istek roka za izvršenje prvog zadatka Radne grupe, odnosno formulisanje predloga zakonskih i drugih rešenja koja su mogla imati uticaja na postupak izbora održanih 2. juna 2024. godine. Predsedavajući je podsetio da je u okviru Informacije naveo svoje predloge u vezi sa daljim radom Radne grupe. Napomenuo je da o toj Informaciji Odbor nije raspravljao, ali da je tim povodom održan sastanak sa predsednicom Narodne skupštine, gospođom Anom Brnabić. Na sastanku je postignut dogovor da se Odluka o obrazovanju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izmeni po pitanju tri ključna segmenta:

- izmena načina donošenja odluka unutar Radne grupe u vezi sa predlozima za realizaciju preporuka ODIHR, kako bi se izbegla blokada tog procesa od strane članova koji nisu spremni da podrže ni jedan predlog za rešavanje problema u određenoj oblasti, odnosno situacija koja je nastala tokom Drugog sastanka Radne grupe, u maju 2024. godine;
- mogućnost formiranja tematskih podgrupa u okviru Radne grupe, čiji zadatak bi bio da usaglase predloge koji se tiču jednog zakona ili jedne oblasti (kao što su na primer javno informisanje i mediji, jedinstveni birački spisak, finansiranje političkih aktivnosti itd), pri čemu bi radili neposredno i sa predstavnicima nadležnih državnih organa, te da Radnoj grupi ponude rešenja koja bi išla u pravcu ispunjenja preporuka ODIHR koje adresiraju te oblasti;
- revidiranje roka u kojem Radna grupa treba da izvrši svoj zadatak i Narodnoj skupštini dostavi predloge za izmene odgovarajućih zakona u cilju ispunjenja preporuka ODIHR, kako i ranijih tako i onih koje se očekuju u konačnom izveštaju posle lokalnih izbora, održanih 2. juna 2024. godine. Rok, propisan novom odlukom, u kojem Narodna skupština treba da usvoji izmene tih zakona je 1. jul 2025. godine, što znači da bi Radna grupa trebalo da svoje predloge dostavi znatno ranije.
Predsedavajući je opisao nova rešenja u Odluci, kao i način na koji bi ona mogla biti primenjena u raznim situacijama (npr. kada postoji samo jedan predlog za unapređenje određene norme zakona, kada je takvih predloga više, kada postoji puna saglasnost u okviru podgrupa ili kada je nema itd.)

U diskusiji koja je potom usledila čula su se oprečna mišljenja kada je u pitanju način na koji je izmenjena tačka 6. koja uređuje donošenje odluka na sastancima Radne grupe, kao i u okviru tematskih podgrupa, budući da su neki od članova smatrali da norme nisu dovoljno jasne ili da nisu adekvatne.

Generalni sekretar Narodne skupštine je tim povodom podsetio prisutne na osnovni cilj zbog koga je Radna grupa obrazovana i da je na sastanku Kolegijuma Narodne skupštine iskazana jasna volja da se krene u primenu preporuka ODIHR. Naglasio je da svi članovi Radne grupe treba da uzmu aktivno učešće u njenom radu i da je osnovna ideja da se dođe do predloga za rešavanje pojedinih otvorenih pitanja, pa stoga i ovakvo rešenje kada je u pitanju način donošenja odluka. U svom daljem izlaganju se osvrnuo na razloge za formiranje tematskih podgrupa i obavestio prisutne da će budućim sastancima Radne grupe prisustvovati ne samo on sa svojim saradnicima, već i sekretari resornih skupštinskih odbora, savetnici predsednice Narodne skupštine, predstavnici ministarstava i drugih organa na čiji delokrug se pojedine preporuke ODIHR odnose, a sve u cilju stručne podrške kvalitetnijem radu Radne grupe.

U okviru druge tačke dnevnog reda diskutovalo se o dinamici rada u narednom periodu i tom prilikom se čuo predlog da bi trebalo da se definiše oblast koja će imati prioritet prilikom razmatranja i odlučivanja, pri čemu je više članova u prvi plan istaklo potrebu zakonskog uređenja načina na koji će biti izvršena revizija Jedinstvenog biračkog spiska. Pomenuto je i da Radna grupa treba još jednom da razmotri predloge o kojima se diskutovalo tokom prethodnih sastanaka, pošto se Radna grupa o njima nije izjašnjavala.

Na samom kraju je dogovoreno da članovi Radne grupe u najkraćem mogućem roku identifikuju zakone i druge propise koji, po njihovom mišljenju, treba da pretrpe izmene i dopune kako bi se ispunila svaka od preporuka ODIHR, što će biti osnov i za eventualno formiranje tematskih podgrupa. Članovi koji to nisu učinili u prethodnom roku (do 7. maja 2024. godine), pozvani su da u roku od sedam dana dostave svoje prioritetne predloge za izmene i dopune zakona, a oni koji su već dostavljali predloge, da ih po potrebi ažuriraju.

Nakon više od dva sata rada, pošto je iscrpljen dnevni red, predsedavajući je zaključio Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.