Na Četvrtoj sednici, održanoj 9. jula 2024. godine, članovima Odbora za evropske integracije predstavljeni su prioriteti mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije (1. jul – 31. decembar 2024. godine) od strane Nj.E. ambasadora Mađarske u Republici Srbiji Jožefa Mađara (Magyar József). Ambasador Mađar je u obraćanju članovima Odbora, na koncizan način predstavio program svoje zemlje, koji će se sprovoditi u narednih šest meseci tokom kojih Mađarska predsedava Savetu EU, a koji je sačinjen u saradnji sa Španijom i Belgijom i prihvaćen još prošle godine. On je na početku predstavljanja programa izrazio uverenje da će se do kraja oktobra ove godine završiti proces formiranja svih institucija EU. Program predsedavanja, prema rečima ambasadora Mađara, treba da ojača samu EU, pre svega njenu ekonomiju i konkurentnost na globalnom tržištu, uzimajući u obzir socijalni okvir, odnosno, socijalna pitanja i pitanja života građana EU, pitanje zelene ekonomije i tranzicije. Na listi prioriteta je i jačanje vojne industrije unutar EU, a posebno pitanje proširenja, odnosno, prijem novih punopravnih zemalja članica. Ambasador Mađar je istakao da ako se gleda istorija EU, proširenje je uvek nešto najbolje što jača i samu EU i širi njeno unutrašnje tržište. Belgija je puno učinila, prema njegovim rečima, po pitanju proširenja, a Mađarska želi da to nastavi i smatra da i napori Srbije treba da budu uvaženi i cenjeni, posebno njena posvećenost i opredeljenost za članstvo u EU. On je naveo da će se u narednom periodu održati više evropskih foruma EU i Zapadnog Balkana i intencija Mađarske je da zemlje kandidati budu prisuti na što više od njih, a Mađarska želi da se Srbija što više uključi u sve evropske tokove. Još jedan od prioriteta će biti i politička kohezija, dok će se u fokusu mađarskog predsedavanja naći i pitanja migracija, saradnja sa partnerima van EU, unapređenje agrarne politike i pitanja demografije. Ambasador Mađar je svoje izlaganje zaključio aktivnostima koje sprovodi premijer Mađarske, a čiji cilj je formulisanje evropske platforme za dijalog, kako bi se sukob završio i vratio mir koji je svima u Evropi potreban. U nastavku sednice, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa mađarskim ambasadorom o različitim pitanjima koja se odnose na predstavljeni program, kao i o drugim aktuelnim pitanjima. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za evropske integracije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Milić, dr Tijana Perić Diligenski, dr Ana Jakovljević, Dubravka Filipovski, Branislav Josifović, Sanja Džajić, Robert Kozma, Zagorka Aleksić, Dragan Jonić, dr Ksenija Marković, Stanislava Janošević, Dunja Simonović Bratić, Marinika Tepić i Miroslav Petrašinović.

Na sednici Pododbora, održanoj 3. jula, članovi Pododbora razgovarali su o aktuelnoj situaciji oko žetvenih radova Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj žetvenih radova, kako za poljoprivredne proizvođače tako i za krajnje korisnike. Naveo je da je žetva pšenice otpočela u Vojvodini i centralnom delu Srbije početkom juna, dok je na jugoistoku Srbije započela žetva ječma. Izneo je podatak da je do sada, od ukupnog zasada, ubrano 40 odsto letine. Istakao je da je ove godine posejano 650 000 hektara pšenice i 30 000 hektara ječma. Takođe, dodao je da su kišni dani koji su iza nas, bili loši po žitarice i da se nada da će poljoprivrednici i pored toga uspeti da izvuku kvalitetnu količinu pšenice i ječma. Miletić je naveo da je osiguranje useva od velikog značaja za poljoprivrednike, jer na taj način mogu da, u slučaju vremenskih nepogoda, nadoknade svoje novčane gubitke. On je, u razgovoru sa osiguravajućim društvima, došao do zaključka da bi osiguranje moglo iznositi od 1500 do 2000 dinara po hektaru zemljišta. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu istakli su da je početak i tok žetve pratio kišni period, koji nije pogodovao pšenici, dok je ratarskim i povrtarskim kulturama značajno koristio. Izneli su podatak da je u jesen 2017. godine posejano 650 000 hektara pšenice i da se očekuje veći prinos u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se proizvodnja oko 3 miliona tona pšenice uz mesečni prinos od oko 4700 kilograma po hektaru. Predstavnici Ministarstva su istakli da Ministarstvo odvaja značajna novčana sredstva za protivgradne mreže i druge zaštitne sisteme, ističući da je za ovu godinu na raspolaganju 14 000 raketa, od kojih je do današnjeg dana potrošeno 8 000 raketa u cilju zaštite pšenice, useva i voćarskih proizvoda od vremenskih nepogoda. Članovima Pododbora su se obratili i predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Profesor Malešević je istakao da su nepovoljni klimatski uslovi loše uticali na završetak vegetacije pšenice i na kvalitet žitarica. Očekuje se da je potrebno još 5 do 6 kvalitetnih radnih dana da se žetva privede kraju. Na kraju sednice, Milija Miletić je istakao da je neophodno da se posle žetve uradi stručna analiza asortimenata koji su rađeni u toku prethodne godine i dodao da se poseban akcenat stavi na poljoprivredne stručne službe. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović, Nada Lazić i Mladen Lukić.