Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 4. oktobra 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlja 9 „Finansijske usluge“. Sednica je bila zatvorena za javnost u skladu sa članom 256. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 20. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora, Predlog zakona obrazložio je Vladimir Džamić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. On je istakao da je Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u skladu sa direktivom Saveta Evropske unije i da je usklađenost postignuta u smislu harmonizacije nacionalnih pravnih propisa sa pravnim propisima EU. Predlog zakona dobio je pozitivno mišljenje i od strane Ministarstva za evropske integracije, i u tom kontekstu ne remeti dalji tok pristupnih pregovora Republike Srbije ka EU. Nakon diskusije Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Vladimir Đurić, Momo Čolaković, Bojan Torbica, Tanja Tomašević Damnjanović, Olivera Pešić, Žarko Mićin, Dragan Veljković, Elvira Kovač i Dragan Veljković.

Na osnovu člana 44. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za evropske integracije održao je 14.septembra 23.sednicu zajedno sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj je predstavljen izveštaj „Biti LGBTI u Srbiji“, koji je pripremljen od strane Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Republici Srbiji. O izveštaju UNDP-a i aktivnostima državnih institucija i civilnog društva u Srbiji u borbi protiv diskriminacije prema predstavnicima LGBTI populacije govorili su Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, Gordana Stevanović, zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost i Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović istakla je da je važno baviti se položajem i problemima LGBTI zajednice, kao i da regionalno istraživanje UNDP-a daje priliku za upoređivanje šta jeste, a šta nije urađeno. Ona je dodala da je, prema izveštaju Visokog komesara UN za ljudska prava, Srbija, od 2011. godine do danas, zemlja koja je napravila značajne pomake u unapređenju prava i položaja LGBTI osoba. Ona je zaključila da Vlada i civilno društvo imaju sve bolju saradnju koja je rezultirala Strategijom o prevenciji i zaštiti od diskriminacije i pozvala organizacije civilnog društva da ponovo daju svoj doprinos izradi nove strategije i akcionih planova. Biljana Popović Ivković, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova istakla je da je MUP preduzeo aktivnosti na unapređenju komunikacije i saradnje sa manjinskim grupama, kao i jačanje zakonitosti u radu policijskih službenika, te je obavio obuke za jačanje njihove svesti o različitostima i suzbijanju predrasuda, kako ne bi uticali na njihov profesionalni rad. Ona je dodala da je MUP 2014. godine usvojio akcioni plan za saradnju sa udruženjima seksualno različitih osoba, sa posebnim akcentom na uvođenje oficira za vezu, odnosno, saradnju sa LGBTI zajednicom, čiji su prioriteti mere i aktivnosti zaštite LGBTI lica. Popović Ivković je navela da će MUP nastaviti sa ovom saradnjom uz konkretne predloge za zaštitu, i to kroz saradnju sa stranim policijskim službama, realizaciju projekata sa LGBTI organizacijama, saradnju sa tužilaštvom, kao i sprovođenje preventivnih mera u zajednici. Ona je ovu priliku iskoristila da pozove LGBTI osobe da prijave policiji svako ugrožavanje sigurnosti i bezbednosti, jer samo tako mogu biti zaštićeni, a počinioci procesuirani. Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, rekla je da ova organizacija ostaje posvećena borbi protiv diskriminacije svih ugroženih grupa. Ovo regionalno istraživanje pokazalo je da, iako ima unapređenja, seksualne manjine i dalje imaju poteškoća u ostvarivanju svojih prava u regionu Zapadnog Balkana. Ona je ocenila da je proces pristupanja EU prilika za promociju prava LGBTI osoba kroz usklađivanje zakonodavstva i uspostavljenje mehanizama zaštite ljudskih prava. Ona je pozdravila napore institucija u Srbiji za jačanje položaja LGBTI osoba u Srbiji. Iako je zakonodavni okvir zadovoljavajući, nedostaje dosledna primena antidiskriminacionih zakona, a prioriteti u narednom periodu treba da bude sistemska podrška LGBTI osobama u obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvu, kao i priznavanje istopolnih zajednica. Nedera je zaključila da se istraživanje detaljno fokusira na sve ove teme, sa ciljem identifikovanja budućih aktivnosti i njihove realizacije, a UNDP i UN ostaju posvećeni daljoj saradnji po pitanju zaštite prava LGBTI populacije. Zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović istakla je aktivnu ulogu institucije Zaštitnika građana u izradi Izveštaja, sa ciljem sagledavanja slike o problemima pripadnika LGBTI osoba. Ona je istakla da se LGBTI osobe slabo obraćaju Zaštitniku građana, pa se stvara slika da problema nema u ostvarivanju njihovih prava, a osnovni razlog leži u nepoverenju u institucije sistema. Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders, naveo je u svom obraćanju da 26 odsto pripadnika LGBTI zajednice kaže da su bili žrtve fizičkog nasilja, a čak preko 70 odsto njih su bili žrtva verbalnog nasilja. Počinioci su u manjem procentu nepoznata lica, dok su to u 36 odsto slučajeva školski drugovi, pa biti LGBTI u Srbiji jeste biti žrtva nasilja i diskriminacije, istakao je Miletić. On je naveo da ova populacija ima jasna očekivanja od Narodne skupštine, a to je pre svega usvajanje deklaracije protiv homofobije, na kojoj se radi i za koju veruje da postoji politička volja za donošenje. Ova populacija se zalaže za donošenje zakona koji bi rešio problem vršnjačkog nasilja, zatim zakon o regulisanju pravnog položaja trans osoba ili zakon o rodnom identitetu, kao i zakon o registrovanim partnerstvima. Miletić je pohvalio rad policije na zaštiti LGBTI osoba i ocenio da rad tužilaštva na procesuiranju predmeta nije zadovoljavajući, kao i da ključni problem ostaje pristup pravdi. U nastavku rada Nenad Petković iz UNDP-a predstavio je izveštaj „Biti LGBTI u Srbiji“, koji je deo regionalnog projekta „Biti LGBTI u Istočnoj Evropi“ i kojim su, pored Srbije, obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija. Glavni rezultati istraživanja su on-line baza podataka koji se odnose na prava LGBTI osoba, procena kapaciteta LGBTI društva na Zapadnom Balkanu, podsticaj partnerstva civilnog i vladinog sektora na nacionalnom nivou i njegovo širenje na regionalni nivo. Izveštaj obuhvata analizu pravnog i političkog okvira, radno pravo i položaj na poslu, položaj u okviru oružanih snaga, pitanje zdravlja, pristup dokumentima za trans osobe i pitanje azila, pregled identifikovanih nedostataka, kao i preporuke za državne organe. Petković je kao glavne nalaze naveo da su LGBTI osobe najdiskriminisanija grupa, zajedno sa osobama obolelima od HIV-a, pravni okvir za zabranu diskriminacije je zadovoljavajući i širok, a glavni nedostatak je njegova implementacija. Ono što su nedostaci jeste regulisanje istopolnih brakova, priznanje promene pola, evidencija i sudske presude kod zločina iz mržnje i nedostatak sistemske podrške LGBTI osobama. Na osnovu svega date su i osnovne preporuke Narodnoj skupštini, Vladi i civilnom društvu, a to se pre svega odnosi na donošenje deklaracije protiv homofobije, zakona o rodnom identitetu, propisa o građanskom partnerstvu, sprovođenje istraga o napadima na LGBTI osobe, izradu nacionalnih dokumenata u oblasti zdravstva, veću političku posvećenost poštovanju prava LGBTI osoba, unapređenje sudskih postupaka u slučajevima diskriminacije i nasilja na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, prilagođavanje obrazovnih programa i izbacivanje diskriminatorskih sadržaja prema LGBTI osobama, podizanje svesti o interseks osobama, kao i bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i veće partnerstvo između države, civilnog sektora i lokalne zajednice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Zvonimir Đokić, Milorad Hadži Stošić, dr Muamer Bačevac, Tanja Tomašević Damnjanović, Milimir Vujadinović, Olivera Pešić, Dragan Veljković, Petar Jojić, Aleksandar Stevanović, Maja Videnović, Balint Pastor, mr Aleksandra Jerkov i Žarko Mićin.

Na sednici Odbora za evropske integracije održanoj 5. septembra 2017. godine, članovi Odbora odredili su predstavnike koji će činiti delegaciju Odbora na konferenciji „Nezavisna i moderna javna uprava“, koja će biti održana u Danilovgradu, u Crnoj Gori, od 28. do 29. septembra 2017. godine. U sastavu delegacija će biti Gordana Čomić i Dušica Stojković. U nastavku sednice, Odbor je odredio predstavnike delegacije koji će ići u bilateralnu posetu Senatu Češke Republike, u periodu od 16-20. oktobra 2017. godine. Delegaciju će činiti Elvira Kovač, Zvonimir Đokić, Vesna Marković i Nenad Čanak. Takođe, razmotren je poziv koji je Odboru uputio Međunarodni institut za pravdu i vladavinu prava sa Malte, za učešće jednog predstavnika Narodne skupštine na regionalnoj radionici „Veza parlamentaraca i aktera u krivičnom pravosuđu u borbi protiv terorizma“, koja će biti održana u Arapskom parlamentu u Kairu, 24-25. oktobra 2017. godine. Za predstavnika delegacije izabrana je Dubravka Filipovski. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Vladimir Đurić, Biljana Pantić Pilja, Aleksandra Jerkov, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Maja Videnović, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Milimir Vujadinović i Balint Pastor.

Na 21. sednici, održanoj 17. jula, članovi Odbora za evropske integracije odredili su, odnosno, dopunili sastav delegacije Odbora, koja će ići u posetu parlamentu Kipra, 25-28. septembra 2017. godine. Imajući u vidu da je bilateralna poseta Kipru odložena od marta za septembar 2017. godine, članovi Odbora su odlučili da je već određenu delegaciju dopune, tako da će delegaciju Odbora činiti predsednik Odbora Nenad Čanak, zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač i članice Odbora Gordana Čomić i Biljana Pantić Pilja. U nastavku sednice jednoglasno je prihvaćena inicijativa za učešće Gordane Čomić na 27. Ekonomskom forumu koji će biti održan u Krinjici, u Poljskoj, od 5-7. septembra 2017. godine. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Dušica Stojković, Biljana Pantić Pilja, Žarko Mićin, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Milorad Hadži Stošić, Vladimir Đurić, Gordana Čomić i dr Muamer Bačevac.

Na 19. sednici, održanoj 22. maja, članovi Odbora za evropske integracije odredili su delegaciju Odbora za sastanak predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji se održava u okviru estonskog predsedavanja Savetu EU, 9. i 10. jula 2017. godine u Talinu, u Estoniji. Članovi Odbora većinom glasova su odlučili da delegaciju Odbora čine predsednik Odbora Nenad Čanak i član Odbora Dragan Šormaz. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Biljana Pantić Pilja, Žarko Mićin, Zvonimir Đokić, Elvira Kovač, Vesna Marković, Branko Ružić, Milorad Hadži Stošić, Vladimir Đurić, Dragan Šormaz, Gordana Čomić, Dubravka Filipovski i dr Muamer Bačevac.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 24. aprila 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlje 30 - „Ekonomski odnosi sa inostranstvom“.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 20. aprila, članovi Odbora odredili su predstavnike koji će činiti delegaciju Odbora za 57. sastanak Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), a koji će biti održan od 28. do 30. maja 2017. godine na Malti. Delegaciju će činiti Elvira Kovač, Gordana Čomić i Dušica Stojković. U nastavku sednice, članovi Odbora odlučivali su o zameni članova koji će činiti delegaciju za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji na temu „Javne nabavke i uloga parlamenta”, koja će biti održana u Evropskom parlamentu u Briselu, 2-3. maja 2017. godine. Nove članove delegacije činiće Vesna Marković i Gordana Čomić. Predsedavajuća sednici Elvira Kovač, obavestila je članove da će naredna sednica biti održana u ponedeljak, 24. aprila, na kojoj će prisustvovati i predstavnici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a dnevni red sednice baziraće se na novoj pregovaračkoj poziciji Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. Takođe, članovi Odbora prihvatili su predlog Gordane Čomiić da se održi neformalni sastanak sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za evropske integracije, na kojem će biti reči o istupanju Velike Britanije iz Evropske unije i o turskom referendumu. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora za evropske integracije Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Vesna Marković, Žarko Mićin, Milimir Vujadinović, Biljana Pantić Pilja, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Branko Ružić, Gordana Čomić, dr Muamer Bačevac, Hadži Milorad Stošić i Dubravka Filipovski.

Na sednici održanoj 10. aprila, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Slovačke Republike (jul-decembar 2016. godine), koji je podnela Vlada i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period januar-mart 2017. godine. Izveštaje je predstavila šefica Pregovaračkog tima Srbije, sa EU, Tanja Miščević. Miščević je istakla da Republika Srbija, do kraja predsedavanja Malte, očekuje izveštaje za dva pregovaračka poglavlja, i naglasila da Vlada radi i na onim poglavljima koja još nisu otvorena, jer je cilj da što više pregovaračkih poglavlja bude poslato u Brisel. Ona smatra da je pokretanje pregovaračkog procesa imalo mnogostruke koristi za Srbiju, jer je ukazalo na mnoge, do tada nevidljive, probleme. „Samim otvaranjem pregovora otvorili smo mnoga pitanja koja su do tada bila „ispod tepiha“ i na njih moramo da nađemo odgovore, a nemamo previše vremena za to“, rekla je Miščević. Ona je istakla da je nastavljena uspešna saradnja sa organizacijama civilnog društva od kojih je najveći broj njih deo Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ali da su u razgovore uključene i one organizacije koje nisu njen deo. Članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Slovačke Republike (jul-decembar 2016. godine), koji je podnela Vlada, kao i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period januar-mart 2017. godine. U nastavku sednice određeni su članova Odbora za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji na temu „Javne nabavke i uloga parlamenta”, koja će biti održana u Evropskom parlamentu u Briselu, 2-3. maja 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušice Stojković, Branko Ružić, Jovan Jovanović, Gordana Čomić, Vesna Marković, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Milimir Vujadinović i Dubravka Filipovski.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 20. marta 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predloge Pregovaračkih pozicija Republike Srbije za poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić.

Na sednici održanoj 22. decembra, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su, u načelu, više predloga zakona koji su predloženi za razmatranje na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2016. godini. Razmotreni su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti. Sanja Stanković, predstavnik Ministarstva finansija, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala istakla je da postojeći propis nije bio usklađen sa direktivom iz 2014. koja se odnosi na zloupotrebe na tržištu, te će se izmenama i dopunama Zakona izvršiti delimično usklađivanje sa ovim evropskim propisom. Kako je navela, potpuno usklađivanje se očekuje do kraja 2018. godine. Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Stanković je navela da je predloženi propis delimično usklađen sa Direktivom o ponudama za preuzimanje i potpuno usklađivanje se očekuje do kraja 2018. godine. Sanja Nikolić iz Ministarstva finansija, naglasila je da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama vrši dalje usklađivanje sa direktivama EU, naročito oko akciza na cigarete. Nikolić je navela da postoji sistemska usklađenost, ali da predstoji novi četvorogodišnji period u okviru kojeg bi se postigao minimalan nivo oporezivanja, koji predviđa EU. Dodala je da se usklađivanje odnosi i na odredbe kojima se definišu akcize na kafu, koje će imati odloženu primenu, a odnosiće se, ne samo na oporezivanje kafe pri uvozu, već i pri preradi, doradi i slično. Rukovodilac grupe u Sektoru za fiskalni sistem pri Ministarstvu finansija Irina Stevanović Gavrović govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost istakla je da, izmene i dopune imaju za cilj dalje usklađivanje sa Direktivom 112 iz 2006. godine. Ovim Predlogom zakona uskladiće se, sa evropskim propisima, oblast koja se odnosi na mesto prometa usluga i ukidanje prava na refundaciju PDV-a na hranu i bebi opremu, do početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Vesna Hreljak Ivanović, pomoćnik ministra finansija, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, naglasila je da postoji visok stepen usklađenosti ovog propisa sa propisima EU. Kako je navela, Predlogom zakona korigovane su povlastice za određene kategorije lica, a usklađivanje se odnosi i na odredbu kojom će se ukinuti oslobađanje plaćanja carine na lekove u pošiljkama. Takođe, izmenama i dopunama planira se da Carina formira baze podataka o podnetim zahtevima za zaštitu prava intelektualne svojine. Dejan Hadžić iz Ministarstva finansija istakao je da je, što se tiče Predloga zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, primarno bilo usklađivanje sa Direktivom o hipotekarnim kreditima. Kako je naveo, predstoji usklađivanje sa direktivama koje se odnose na usluge na unutrašnjem tržištu EU i priznavanje profesije. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili predložene zakone u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Žarko Mićin, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Elvira Kovač, Aleksandar Stevanović, Vesna Marković, Olivera Pešić, Ivan Karić i dr Muamer Bačevac.

Na 11. sednici, održanoj 12. decembra, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama i Predlog zakona o transportu opasne robe. Dragana Milovanović iz Republičke direkcije za vode predstavila je, kao predstavnik predlagača, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, sa posebnim osvrtom na izmene kojima se vrši usklađivanje sa više evropskih direktiva, a koje se odnose na vode i zaštitu voda, rizike od poplava, kvalitet vode za ljudsku potrošnju i drugo. Milovanović je navela da se izmene odnose i na zaštitu voda od zagađivanja, prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, ali i na dopunu pojmova i određivanje vodnih područja. Srbija će krajem 2018. godine postići potpunu usklađenost sa evropskim standardima u ovoj oblasti, zaključila je Milovanović. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o transportu opasne robe predstavila je predstavnik predlagača Ana Seničić, iz Uprave za prevoz opasnog tereta, naglasivši da se Predlogom zakona uređuju uslovi za prevoz opasne robe u železničkom i drumskom saobraćaju i saobraćaju na unutrašnjim vodama. Predlog zakona je potpuno usklađen sa direktivom 682008 i predviđa donošenje dva podzakonska akta, a kojima se vrši usklađivanje sa direktivom 352010, koja se odnosi na pokretnu robu pod pritiskom i sa direktivom 95050, koja se odnosi na jedinstvene kontrole na putu. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona u načelu. Na kraju sednice, Odbor je odlučio da će delegaciju Odbora za sastanak predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji će biti održan 22. i 23. januara 2017. godine na Malti, činiti Elvira Kovač i Žarko Mićin. Takođe, članovi Odbora odredili su da član Odbora i potpredsednik Narodne skupštine Gordana Čomić predstavlja Odbor na 10. Forumu Evropa-Ukrajina, koji će se održati od 26. do 28. januara 2017. godine, u Ržežovu u Poljskoj, a član Odbora Dušica Stojković predstavlja Odbor na Interparlamentarnoj konferenciji „Lokalne i regionalne vlasti u regionu proširenja i regionalna politika EU“, koja će biti održana 30. i 31. januara 2017. godine, u Evropskom parlamentu u Briselu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Biljana Pantić Pilja, Žarko Mićin, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Elvira Kovač, Aleksandar Stevanović, Vesna Marković, dr Muamer Bačevac, Nataša Vučković i Branko Ružić.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u načelu. Predlog zakona obrazložio je Jovan Ćosić, viši savetnik u Ministarstvu pravde naglasivši da su ovo prve izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je donet 2013. godine. Ćosić je naveo da se izmene i dopune zakona mogu podeliti u više segmenata, od kojih se jedna grupa promena odnosi na krug krivičnih dela na koji se zakon primenjuje, kao što su krivična dela teško ubistvo, razbojništvo, krivična dela protiv intelektualne svojine i krivično delo protiv privrede. Takođe, izmenama i dopunama se predviđaju izmene u odredbama koje se odnose na postupak trajnog i privremenog oduzimanja imovine, a pojednostavljen je i postupak za privremeno oduzimanje imovine, tako što se briše prigovor kao pravno sredstvo protiv rešenja, a zadržana je samo žalba. Jovan Ćosić je naveo da je za ovaj Odbor bitna, a tiče se nadležnosti organa koji sprovode ovaj zakon, obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 24, kojom je predviđeno da u Jedinici za finansijsku istragu, Ministarstvo unutrašnjih poslova obrazuje Kancelariju za povraćaj imovine, koja će obrađivati zahteve u okviru međunarodne pravne pomoći. Kada je u pitanju usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, istakao je da postoji šest izvora prava Evropske unije i da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u skladu sa svih šest. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora za evropske integracije su većinom glasova usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u načelu. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Žarko Mićin, Marko Blagojević, Biljana Pantić Pilja, Zvonimir Đokić, Dragan Šormaz, Branko Ružić, Petar Jojić, Jovan Jovanović, Maja Videnović, Muamer Bačevac, Mladen Grujić i Balint Pastor.

Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić odložila je sednicu Odbora koja je započeta danas, do daljnjeg, a članovi Odbora će biti blagovremeno obavešteni o nastavku sednice. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 7. novembra 2016. godine odredio delegaciju Odbora za bilateralnu posetu Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Delegaciju Odbora za bilateralnu posetu Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine činiće članovi Odbora: Dušica Stojković, dr Muamer Bačevac, Zvonimir Đokić i Marinika Tepić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Stevanović, Marko Blagojević, Biljana Pantić Pilja, Vesna Marković, dr Muamer Bačevac, Branko Ružić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski i Dragan Veljković.

Članovi Odbora, su na sednici održanoj 19. oktobra, razmotrili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Holandije od januara do juna 2016. godine, koji je podnela Vlada, i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period jul/septembar 2016. godine. Članovima Odbora Izveštaj je predstavila prof. dr Tanja Mišević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u kojem je predstavljen proces analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva, izveštaji sa skrininga i priprema za otvaranje poglavlja, preseci stanja u otvorenim poglavljima, u poglavljima na koji je upućen poziv da predaju pregovaračke pozicije, u poglavljima u kojima su utvrđena merila za otvaranje, u poglavljima čiji se izveštaji nalaze u procesu usvajanja, u poglavljima za koje su dostavljeni delovi izveštaja i ostalim poglavljima, i načela javnosti i uključivanja. Miščević je navela da je do sada usvojeno dvadeset sedam Izveštaja sa skrininga, od kojih je osamnaest usvojeno sa preporukom da se pregovori u poglavljima otvore bez merila, a za preostalih devet poglavlja izveštaji su usvojeni sa predlogom da se poglavlja otvore nakon ispunjavanja merila. Miščević je u daljem obrazlaganju istakla da se do kraja godine očekuje otvaranje još tri poglavlja, 5, 25 i 26, koja se tiču javnih nabavki, nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, i objasnila presek stanja u poglavljima za koja je Republika Srbija pozvana da preda pregovaračku poziciju. Pregovaračke pozicije koje se trenutno nalaze u fazi neformalnih konsultacija sa Evropskom komisijom su poglavlje 7 koje se odnosi na intelektualnu svojinu, 20 koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku, 29 pitanja carinske unije, 30 koje se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom i 33 finansijske i budžetske odredbe. Nakon obrazlaganja izveštaja i diskusije, članovi Odbora su glasanjem prihvatili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Holandije od januara do juna 2016. godine, koji je podnela Vlada, i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period jul/septembar 2016. godine. U nastavku sednice, određeni su članovi Odbora za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji: „Nediskriminacija osoba sa invaliditetom u zemljama proširenja EU“, koja će biti održana 28-29. novembra 2016. godine, u Evropskom parlamentu u Briselu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Gordana Čomić, Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Marko Blagojević, Aleksandra Jerkov i Dubravka Filipovski.