Gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, svojih pet minuta, u vezi sa načelnom raspravom o budžetu i sistemskim zakonima, iskoristiću na sledeći način. Počeću od toga da je u učestvovanju na Prvom programu nove Radio-televizije, kako vi kažete, gospodin Vuk Obradović, pre nekoliko dana, potpredsednik Vlade koji danas nije ovde, otprilike izjavio, bukvalno ili parafraziram, da je sam Bog poslao ministra Đelića da sa Zapada dođe u Jugoslaviju i da predloži ovoj skupštini, ovom narodu nove sistemske zakone, novi budžet, novu poresku politiku koja će, kako on kaže, biti teška, koja će biti bolna, ali mi to tako moramo ukoliko želimo da se izjednačimo sa Bugarima, Rumunima i ostalim zemljama u okruženju. Naravno, ko preživi, pričaće, a ko ne preživi, nikom ništa.
Gospodin Đelić, ministar finansija, koji mi je simpatičan kao mlad čovek i stručnjak, je takođe, učestvujući na istom programu televizije, rekao - dolazim sa Zapada i ovo što mi predlažemo je sasvim normalno. Pretpostavljam za zemlje odakle je došao. Kaže juče da su ovo što je predloženo reforme visokog nivoa, što neću dovoditi u pitanje. Samo dovodim u pitanje da li je to primereno i da li se to može u našim prilikama realizovati. Imajući u vidu to što je napisano, a još više kakve su reakcije i narodnih poslanika za ova dva dana u ovom parlamentu, kakve su reakcije Sindikata, Komore, kakve su reakcije zaposlenih, penzionera i da ne pominjem ono, nisam maliciozan, budite sigurni, što se događalo na ulicama Beograda, pred našim parlamentom, u Nišu i još 10 gradova Srbije. Očigledno da to što je predloženo od Vlade, vezano za budžet i za sistemske zakone, ne drži vodu i nema podršku.
Hteo bih da kažem da sam ja komunalac i građevinac, da mi i ovaj budžet i sistemski zakoni, posebno oni koji se odnose na poreske sisteme, liče na građevinu ili na kuću koja se pravi od krova, gde se ne znaju temelji, gde nema projekta, gde nema seizmičke procene, gde nema statičkog računa, pa se ne zna koliko spratova može da izdrži, koliko narod može da izdrži poreza. Bojim se da će se to u praksi doživeti kao jedan veliki zemljotres koji će se navaliti na iznemoglu privredu i osiromašene građane.
Možete vi kao parlamentarna većina da upućujete kritiku bivšem režimu ili bivšim vlastima za propuste itd. i to je vaše pravo i tu nema nikakvog spora, to su radili i ovi pre vas, ali treba imati u vidu i činjenicu da iznemoglost privrede i osiromašenje građana nije samo stvar bivšeg režima, nego, pre svega, onoga što je 10 godina bilo nametnuto ovoj zemlji, u smislu sankcija međunarodne zajednice, što je bilo nametnuto tri meseca bombardovanja NATO pakta, i što bi po onoj staroj rekli - što propusti deli Radivoje, dočeka dete Grujica. Dete Grujicu razumite kao malo veće dete, a to su krizni štabovi koji su u razno-raznim varijantama ulazili u preduzeća, smenjivali rukovodstva, smenjivali poslovodstva i zaustavili i tamo gde se moglo proizvoditi, a sada proizvodnje nema.
S tim u vezi i pitanje, to ministar Đelić zna, koliki će biti rast društvenog proizvoda? Da li će to biti 5% projektovano, da li će to biti 10%, kako kaže premijer? Koliko će u okviru toga biti javna potrošnja? Mi samo imamo naš budžet. Nemamo savezni budžet, nemamo fond PIO, nemamo fond zdravstva, nemamo fond socijalnog osiguranja. Hoće li to preći 50% ukupne potrošnje, koja nije bila, koja može da nam donese mnogo veće neprijatnosti.
Pošto vreme ističe, mislim da ni budžet, ni ova zakonska akta, posebno poreska, ne mogu da budu prihvaćena i ne možemo dati podršku. To je, između ostalog, odsustvo konsolidovanog bilansa, neuravnoteženost budžeta. (Predsednik: vreme.)
Ministre Đeliću, pod uslovom da uspe i donatorska konferencija, da uspeju i zaduženja, da uspe i prodaja dela kapaciteta strateškim partnerima, kako bi rekao ministar Vlahović, šta će biti ukoliko toga nema, kako će se tih 20 i nekoliko milijardi i kome oduzeti? Hoću da kažem još dve stvari. Ukidanjem naknade za korišćenje komunalnih dobara od 5% i prevođenjem na drugi oblik, sprečili ste nešto što se zove razvoj infrastrukture i objekata. Pitam, ja sam narodni poslanik iz Mladenovca i grada Beograda, kako će se finansirati započeti objekti za koje je Republika Srbija nosilac investicija, kao što su: beogradski železnički čvor, obilaznica, toplodalekovodi, kao strateške investicije u oblasti saobraćaja, putne privrede i energetike? (Predsednik: Molim vas da privedete kraju.) Nisam mogao dalje da pominjem ove primere. Dovoljno je bilo. Iz ovih razloga mislim da se ni budžet ni ovi zakoni ne trebaju usvojiti. Vi, kao parlamentarna većina ćete to da uradite. Neka je Bog u pomoći i vama i nama koji to treba da izdržimo.

Ima reč narodni poslanik Miloš Nešović, a posle njega narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo, cenjeni članovi Vlade, predloženi Zakon o budžetu nije u skladu sa očekivanjima naroda, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani budžeta. Vlada nije postupila u skladu sa pre pola godine datim obećanjima narodu. Poreski obveznici, oni koji pune budžet, očekivali su daleko manji poreski teret. Korisnici budžeta, oni koji praktično prazne budžet, su očekivali daleko veće plate, povoljniji odnos između zarada i cena i slično. U tom smislu, rashodna strana budžeta je trebalo da bude i veća. Verovatno da su oni koji su obećavali računali na daleko veće strane donacije i pomoći i da su se u međuvremenu našli u situaciji da ne mogu to da ostvare.
Što se tiče prihodne strane budžeta, ona se zasniva na povećanoj fiskalnoj presiji i precenjuje ekonomske mogućnosti stanovništva i privrede. Ona nije u skladu sa ekonomskim mogućnostima naše zemlje, odnosno najvećeg dela stanovništva i privrede. Sledeći razlog zbog kojeg mislim da je ovaj budžet neodrživ jeste taj što su poreska opterećenja pojedinih kategorija stanovništva, kao i preduzeća koja posluju sa velikim teškoćama, takva da ugrožavaju njihov opstanak kao poreskih obveznika. Od koga će se uzeti novac u 2002. godini, ako se ovakvim budžetom ugrožava egzistencija poreskih obveznika u 2001. godini. Nepostojanje budžetske ravnoteže, bar u tabelarnom delu, izaziva podozrenje u njegovu realnost i mogućnost ostvarenja. Predlagač budžeta se našao u raskoraku između prihodne i rashodne strane budžeta. Izlaz se delimično našao u povećanju fiskalnog pritiska na poreske obveznike. I pored toga ostao je kratak za 21,8 milijardi dinara. Ova činjenica govori da će biti dosta problema u njegovom uravnoteženju tokom godine.
Suštinski problem je ovde i postojanje budžetskog deficita kod prosečnog domaćinstva. Država će možda i uspeti da eliminiše budžetski deficit, ali na koga će poreski obveznik prevaliti budžetski deficit. Predlog ovog zakona, sudeći na osnovu trenutnih sagledavanja u privredi, zasniva se na nerealnim planskim pretpostavkama o rastu društvenog proizvoda, obima prometa roba i usluga i fonda zarada u 2001. godini za 5%. Kako sada stvari stoje, ne da nemamo rast, već imamo stagnaciju i nazadovanje, bar sudeći po onome što se događa kod mene u Kraljevu, gde preduzeća kao što su "Magnohrom", Fabrika vagona, "Jasen", "Stoteks" i druga praktično su stala i ne rade. Znači, ne isplaćuju se zarade, ne vrši se promet proizvoda i usluga i sl. Ako se ništa ne uradi da se eliminiše haotično stanje u privredi, prihodna strana budžeta visi u vazduhu.
Protekla su tri meseca u ovoj godini i nemamo mnogo vremena i praktično je u narednom periodu gotovo nemoguće čak i da stvari krenu naglo bolje, nadomestiti ono što smo izgubili do sada. Nerealna je planska pretpostavka o realnom rastu prihoda budžeta u 2001. godini za 19%, jer je bazirana na nerealnim pretpostavkama o nerealnom rastu društvenog proizvoda za 5% i na precenjenim mogućnostima stanovništva kao poreskog obveznika. Poreska reforma, takođe, nije u skladu sa očekivanjima naroda. Narod je očekivao sve drugo, samo ne ovakav poreski udar. Nije tačno da će poreska reforma izazvati jednokratni udar, samo na najsiromašnijim delovima stanovništva. Pod ovim udarom naći će se i veliki deo stanovništva, kao i deo privrede koji se nalazi u težem ekonomskom položaju.

Vreme.

Veoma je teško, a gotovo i nemoguće eliminisati ili delimično ublažiti ovaj efekat sa jednom milijardom dinara sredstava predviđenih u budžetu za socijalne svrhe. Sudeći po budžetu, država nema nameru da snosi rizik poslovanja u privredi, jer se uglavnom troškovno ugrađuje. Vlada, kao predlagač, govori o rasterećenju privrede. Ona ipak izražava veliko nepoverenje ostvarenja dobiti kod preduzeća, jer prihodi od poreza na dobit preduzeća iznose samo 2,2 milijarde dinara ili oko 2% ukupnih prihoda.

Molim vas da privodite kraju.

Hvala. Brzo ću. Država nema nameru da snosi rizik poslovanja, sa poreskim obveznicima, jer ona uzima svoje, bez obzira na ekonomske mogućnosti poreskih obveznika. Do sada su mnoga preduzeća koja posluju u ekonomskim teškoćama nalazila mogućnost da te teškoće premoste i da isplate neoporezovani deo regresa i toplog obroka, pa da tako omoguće nastavak poslovanja. Mišljenja sam da još nije vreme za ukidanje neoporezovanih delova ovih izdataka. Na samom kraju, za razliku od rashodne strane budžeta, koji je dosta detaljno prezentiran i gde je dat uporedni pregled sa 2000. godinom i sa primenom strukture, kod prihodne strane ne postoji takav uporedni pregled, sa poređenjem po visini, strukturi u odnosu na 2000. godinu. Iz tog razloga nije dovoljno jasno prestruktuiranje poreskih obaveza, kod poreskih obveznika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, zakon o budžetu jedne države je osnova za funkcionisanje države, i normalno, svaka vlada nastoji da donese što bolji zakon o budžetu i ceo paket zakona koji bi pomogli da se taj budžet realizuje. Ova vlada je učinila napore da jedan takav budžet i takav paket zakona donese u cilju sprovođenja svojih programskih zamisli i opredeljenja. Međutim, moje mišljenje je da ovaj budžet nije uravnotežen, da je pogrešno donet i da se ne temelji na čvrstim osnovama. Svaki budžet, tj. prihodi budžeta, treba da se temelje na čvrstim osnovama. Ono što je najvažnije za realizaciju jednog budžeta, jer vlada kada donosi budžet brine i o tome kako da ga sprovede, jer pre svega privreda, funkcionisanje privrede i stvaranje društvenog proizvoda je osnova za stvaranje prihoda od kojih će se finansirati društvena nadgradnja.
Umesto toga, umesto forsiranje dela stavke koja bi pomogla da se privreda, koja je u izuzetno teškoj situaciji, oživi, podstakne veću proizvodnju, a da se sve to čini preko Fonda za razvoj. Imamo stavku minimalnu i mizernu, negde od manje 500 miliona predviđenih za Fond za razvoj. Pitam se, od kojih to sredstava i iz koje stavke će se pomagati privreda na planu oživljavanja proizvodnje i stvaranja osnova za ubiranje sredstava i punjenje budžeta. Umesto toga, ova vlada je predvidela i prionula na ozbiljniji poreski zahvat i, što reče kolega Pavlović, počela da pravi kuću od krova, umesto od temelja. No, da se vratim na ovo, a mnogi poslanici su to pominjali, termin neuravnoteženi budžet, a to i stoji, u deficitu je ovaj predlog budžeta za blizu od 22 milijarde.
Zašto se ide sa unapred deficitarnim budžetom, a kada se zna da može Skupština na predlog Vlade i posle šest meseci i posle 9 meseci da vrši rebalans budžeta. Ta sredstva koja ste predvideli, preko donacija, preko privatizacije, da preko rebalansa uvrste ta sredstva i to da pokrijete. No, toga nema, ali stvar je Vlade kako će to da uradi. Sve u svemu, preko povećanja poreskih stopa sve će se opet svaliti na građane. Ovaj budžet ispada da teži ka uzimanju od građana, a izgleda da ne odgovara ovoj vladi da ljudi imaju. Na sve što imaju treba da daju porez. Kada se saberu sve stavke videće građani koliko će sve to da ih košta. Mnogi su poslanici o tome govorili, ne bih da to ponavljam.
Vratio bih se na član 2. stav 4. gde su predviđena sredstva za Kosovo i Metohiju. Po ovom budžetu, praktično, Kosovo i Metohija su izbrisani. Dat je razdeo samo u sklopu Ministarstva finansija, odnosno sudbina ljudi po organima Kosova i Metohije i sudbina tih ljudi koji su na Kosovu i Metohiji, a zavise od milostinje ministra finansija, od njegove dobre volje. U poslednjih nekoliko meseci, od strane naše, srpske vlade, Srbi, Crnogorci na Kosovu i Metohiji su praktično zaboravljeni, jer osim toga što su im obustavljene plate, od strane Savezne vlade određen je čovek da vodi komitet za kontakt sa UNMIK-om i KFOR-om i cilj je da se taj komitet oformi. Da on vodi jednu posebnu državnu politiku u kontaktima sa UNMIK-om i KFOR-om, odnosno sa međunarodnom zajednicom. Do sada taj komitet koji je kompletiran i čovek koji vodi ovaj komitet, pa da je svetac, ne može da stigne svuda.

Vreme.