PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.03.2001.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

28.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

OBRAĆANJA

Đura Lazić

Zato je potrebna i te kakva podrška ove vlade i da se nešto značajnije učini, da se pomogne tom narodu koji je uopšte na tim prostorima.
Izvinjavam se, a produžiću ako mi dozvolite predsedniče sa još dve tri rečenice, da iskoristim prisustvo ministra poljoprivrede, da dam jednu sugestiju i da iznesem jednu primedbu na stav ministra prosvete. Izvinjavam se, ali mislim da je neophodno.
Na Kosovu i Metohiji ljudi žive sada mahom od poljoprivrede i od određenih pogona, od zadruga koje su sačuvane u srpskim sredinama. Neophodno je da Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Jugoslovenskim komitetom, što pre obezbedi veštačko đubrivo, semensku robu i naftu da bi ti ljudi zasejali, da bi posle imali od čega da žive, jer se od humanitarne pomoći ne može živeti.
Drugo, žao mi je što ministar prosvete nije ovde, imao bih jednu primedbu, zašto dozvoljava da prosvetni radnici na Kosovu i Metohiji potpisuju ugovore sa UNMIK-om, a znamo da je program UNMIK-a pravljen od strane šiptarskih terorista i da nije u skladu sa programom Republike Srbije. Svedočanstva koja UNMIK daje sadrže kartu Kosova, a od Srbije na tim svedočanstvima nema ni "s", a od Jugoslavije ni "j". Zar ćemo dozvoliti, zar će dozvoliti naše ministarstvo da ta srpska deca dobiju svedočanstva mimo države Srbije?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč kako bih pokušao da dam objašnjenje mom prethodniku po pitanju Kosova i Metohije i odnosa nove vlasti prema građanima u tom delu naše teritorije. Neću trošiti vreme za repliku kako bih se bavio analizom onoga što nam je ostalo kao nasleđe bivšeg režima. Neću trošiti vreme ove replike kako bih odgovorio onima koji  nas osuđuju zbog posebne pažnje koju posvećujemo rešavanju problema na jugu Srbije.
Što se tiče Kosova i Metohije za nas je taj deo naše teritorije integralni deo Republike Srbije i ni po čemu se prava budžetskih korisnika sa prostora Kosova i Metohije ne razlikuju od prava budžetskih korisnika iz drugih delova Republike Srbije, osim što su kroz ovaj budžet i nadležnosti resornih ministarstava predviđeni posebni dodaci i za profesore, za zdravstvene radnike, za činovnike koji obavljaju svoj posao u teškim okolnostima na prostoru Kosova i Metohije. Što se tiče Ministarstva finansija, koje se ovde pominje, to je samo deo sredstava koji je namenjen finansiranju posebnih troškova na prostoru Kosova i Metohije. Pod posebnim troškovima planirani su izdaci za finansiranje glasila na jezicima narodnosti i nacionalnih manjina sa prostora Kosova i Metohije, do kojih mi i dan danas držimo, a pre svega se tu misli na Gorance. Kroz taj razdeo biće finansirane one aktivnosti koje u ovom trenutku ne mogu biti predviđene kao aktivnosti kojima će se posebno baviti resorna ministarstva u okviru Republičke vlade.
Dakle, još jednom molim sve one koji će, kritikujući budžet, pokušati da kritikuju i onaj deo budžeta kojim se finansiraju oni budžetski korisnici sa prostora Kosova i Metohije, da ne budu toliko maliciozni i da ne idu toliko daleko u svojoj malicioznosti, jer su veoma jasne nadležnosti Republičke vlade i namere sa kojima ona ulazi u poslove rešavanja problema i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Dakle, nije tačno da smo digli ruke od Kosova i Metohije, niti je tačno da nameravamo građane na prostoru Kosova i Metohije da prepustimo brizi nekih drugih. Mi ćemo se veoma ozbiljno starati o njima i mi tu svoju ozbiljnost potvrđujemo kroz sve ovo što smo do sada uradili i kroz ono što radimo, kroz postojeći budžet. Dakle, 2,5 miliona nemačkih maraka nisu sredstva koja su izdvojena za troškove budžetskih korisnika na Kosovu i Metohiji, već su to sredstva od posebnih namena kojima će raspolagati Ministarstvo finansija. Posebne namene su uobičajena stavka u svakom budžetu, jer se one odnose na nešto što se ne može predvideti tokom izrade budžeta.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Reč ima Hranislav Perić, a posle njega Ljubomir Mucić.

Hranislav Perić

Uvaženi poslanici , pitanje budžeta za ovu godinu je najvažnije pitanje koje ćemo imati u ovoj godini na Skupštini Srbije. Koliko želimo da mu posvetimo pažnje vidi se iz toga da smo budžet spojili sa još 6 tačaka dnevnog reda i to zakona o porezima. Pored toga vreme za izlaganje poslanika smo skratili  na 5 minuta, što znači da u startu nešto nije dobro, pa želimo da ova pitanja odradimo radi reda. Od budžeta u ovoj godini zavisi život građana Srbije i trebalo bi da na Skupštini budžet bude jedina tačka i da se pogleda i raspravi svaka stavka u budžetu. Da smo odvojili budžet danas bi on bio izglasan, tako da bi opštine mogle da donose svoje budžete. Ovako mi smo to spojili, napravili smo problem  i sada gledamo kako ćemo to završiti.
Prema ponašanju u Skupštini želim da kažem, predsedniče, da ovo nije vaš budžet, nije budžet ministara, nije budžet predsednika Vlade. Ovo je budžet građana Srbije, jer oni plaćaju porez i pune budžet, pa im treba reći šta će se dogoditi i šta će imati od toga, šta će dobiti, a šta će izgubiti. Kada će Vlada da počne ozbiljno da radi? Predlaže nekvalitetan budžet, pa kada vidi dostavljene amandmane od poslanika, onda Vlada ulaže svoje amandmane da bi se ispravila, a time i priznala svoju grešku da nije dobro uradila. To je smešno i to mi izgleda kao kada kupiš nove pantalone i odmah ih odneseš kod krojača da ih zakrpi i daš mu uz to vreme od pet minuta da to učini.
Ovaj budžet će morati da napune poljoprivrednici. Devize za državu ćemo dobiti samo izvozom poljoprivrednih proizvoda, jer je to i dosad bilo tako, jer televizore i ostalo što proizvodimo niko od nas više ne kupuje. Zbog toga smo im se odužili i zahvalili donoseći ovakve poreske zakone i ovakve olakšice za poljoprivrednike. Najmanje je predviđeno za Agrarni budžet i najmanje neoporezovanih proizvoda su u delu poljoprivrede. Zbog ovakvih predloga i sagledavanja poljoprivrede možda je Vlada planirala da ore i seje u Knez Mihajlovoj, ispred Vlade i ispred ministarstava. Opametiće se seljaci, pa će po vašim cenama uraditi samo za sebe, bez tržišnog viška. Oporezovali ste građane koji poseduju oružje, a da li se to uklapa u akcije NATO država, da se smanji policija, vojska, naoružanje i razoružanje privatnih građana Srbije. Ovaj budžet je prepisan od neke države sa Zapada, pa se zbog toga praktično ne uklapa u naše uslove i naš ambijent.
Na kraju želim da predložim da se sa svih stavki smanji po 10% i za toliko poveća Agrarni budžet. Sav ovaj novac uložiti u poljoprivredu koja bi povratno mogla da puni budžet. Stvorili bi se uslovi za veći izvoz hrane koja ima prođu na svetskom tržištu, obezbedile bi se devize neophodne za funkcionisanje države, a ne da molimo i prosimo po svetu, da možemo da živimo od svog rada, da radimo ono što najbolje znamo i umemo, da stvorimo radna mesta za sve , jer poljoprivreda je najveća hala bez krova pod vedrim nebom koja može primiti neograničen broj radnika. Na ovaj način iskoristili bismo ovo parče zemlje koje nam je bog dodelio i za koje svi kažu da je najbolje na svetu i da može sve da rodi, da može da hrani pola Evrope i zbog toga nam ga svetski moćnici otimaju u više navrata i u više ratova koji su se desili na ovim prostorima.
Zaustavili bismo iseljavanje stanovništva iz sela u gradove. Na samom kraju, želim da učinim još jedan predlog. Sredstva predviđena u budžetu za privredu treba prebaciti u poljoprivredu u kompletnom iznosu jer ulaganje u privredu će otići na isplatu zaostalih plata ili namirenje dugova i od toga ovaj budžet neće imati nikakve koristi ni vajde. Kod pacijenta koji boluje od raka ne treba mnogo ulagati u lekove kada znamo da ne može preživeti. U budžetu su predviđena sredstva i od privatizacije.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.

Hranislav Perić

Ovde je stalno upadica i predsedniče, moram da vas kažem, kada je prisutan predsednik Vlade on stalno kaže da mi krademo, Čeda Jovanović kaže od 10 na pet, a vi kažete nije  vreme.
U budžetu su predviđena sredstva i oko privatizacije, ne znači li to da će mnoga preduzeća da stvore profit prodatih. Svaki naš domaćin u Srbiji zna da nije dobar domaćin ako prodaje kuću i imanje, ali nikakav je onaj koji prodaje za hleb da preživi. Ovaj primer se može odnositi i na našu Vladu, ako se odluči da povuče ovakav potez. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Za reč se javio ministar zdravlja, gospodin Obren Joksimović.

Obren Joksimović

Prethodni govornik je, ako ste zapazili, rekao jednu fantastičnu stvar, odnosno neverovatnu, rekao je - ne treba ulagati u maligne bolesnike. Rekao je - ne treba lečiti maligne bolesnike.
Dame i gospodo, prethodna vlast je napravila zaista neverovatne stvari, a između ostalog, jako se bogatila upravo na malignim bolesnicima. Da li vi znate šta je taj čovek izgovorio? Ne treba lečiti obolele od raka, to je rekao. Oni su, molim vas, izgradili ideologiju po kojoj srpskom narodu ništa ne treba, ako nije u sastavu SPS-a ili partija koje su držale vlast. To ne zahteva poseban komentar.
Meni je na neki način teško, u stvari me je sramota što moram da komentarišem ovakve reči. Ko ga je poslao ovde, ko je to za njega glasao, kakvi su to ljudi koji smatraju da ne treba lečiti one koji su bolesni, koji su bolesni od najtežih bolesti u jednom narodu, kakav je to čovek. O čemu mi ovde treba da razgovaramo, kakva je to priča o budžetu?
Hoćemo li konačno jednom znati šta smemo, a šta ne smemo. Ne smemo se igrati narodom, pogotovu se ne smemo igrati onim što je neophodno ovom narodu, a to je zdravlje. Zdravlje ovog naroda, kao i svih na ovom svetu, je najpreča kategorija i u budžetu je iskazano kao posebna i privilegovana stavka, mada nije dovoljno iskazano u budžetu. Nisam zadovoljan, ali kao deo Vlade moramo da podržimo taj deo budžeta i te stavke. Nemojmo se igrati nečim što je već došlo pod udar zakona. Pohapšeni su neki ljudi, između ostalog se tvrdi, u optužnici, to možemo da vidimo i pročitamo iz novina, da su se upravo igrali onim delom stanovništva koji su bolesni i nevoljni. Svi u ovoj zemlji mogu da iskažu svoj bes, mogu da protestuju, mogu da štrajkuju i prosvetni radnici, i poštari, i službenici, čak i policajci, samo bolestan čovek nema pravo na štrajk i nema pravo da iskaže svoj bes kolektivno i zajednički. Znači, samo u pojedinim slučajevima se o njemu brinemo i o njemu razgovaramo. Prethodna vlast je toliko vodila računa o bolesnima da je odnos specijalista i lekara opšte medicine 6:1, i ne možemo na vreme da dijagnostifikujemo rak, već trošimo enormno velika sredstva da bismo lečili bolesne i unesrećene. Nemojmo se time igrati.
(Aplauz u sali.)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima repliku gospodin Ivković.