Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo dovoljan broj poslanika u sali, nemamo predstavnike Vlade. Odložićemo sednicu za 15 minuta.
(Nastavak sednice u 15,50 časova.)

Konstatujem da imamo kvorum potreban za nastavak sednice. Molim vas da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Mišović, a posle njega narodni poslanik Nenad Bogdanović.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi ograničio moje izlaganje na dva pitanja. Jedno sam mislio da postavim ministru Đeliću, a drugo, da se obratim gospodi poslanicima. Gospodine ministre, pošto sam ispred Stranke srpskog jedinstva zadužen da formiram odbore, samim tim sam imao dosta razgovora sa običnim građanima. S obzirom da uz našu stranku postoji fond treće dete, mi smo imali mnogo razgovora sa majkama i porodicama koje imaju probleme, one koji su i u amandmanima bili podneti. Hteo sam da zamolim, pošto imamo u ovom okrugu dva grada, mislim da nisu u potpunosti objašnjeni ti amandmani, mislim da ima oko 55.000 izbeglica, govorim o Čačku, Kraljevu i još nekim mestima u ova dva okruga, i s obzirom da je Ministarstvo sporta ukinuto, a iz ovih okruga mislim da je 90% vrhunskih sportista stvoreno, i da se puno toga ulagalo, to će sve preći na ove opštine. Mislim da bi, ako je moguće, da nekako iznađete bar neki procenat ovim opštinama da se, ako je u mogućnosti, pomogne. Znam da je budžet zategnut.
Drugo pitanje koje sam želeo da postavim, posle jučerašnje Skupštine imalo je puno poziva od ljudi iz ovih okruga, noćas, i oni su razočarani uopšte radom ovog parlamenta i ponašanjem pojedinih poslanika. Mislim da je krajnje vreme, u pitanju je oko 7,5 miliona birača i nas 250 izabranih od naroda, i mislim da bi mi trebalo ovde odgovornije i dostojanstvenije da se ponašamo. Mislim da treba pomoći ovoj vlasti umerenom kritikom, ali isto tako i doprinosom, da bi ovi problemi, koji su veliki, mogli na pravi način da se urade. Ja vam se zahvaljujem.

 Reč ima narodni poslanik Ljubivoje Slavković, pošto je Bogdanović odsutan, ima izvršni odbor u Skupštini grada. Posle njega narodni poslanik Borivoje Mijatović.

Gospodo poslanici, predstavnici Vlade, dva dana raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu i zakonima o porezima, akcizama i ostalim zakonima. Uglavnom se osvrćemo na budžet. Ja sam večeras, pripremajući se za nastavak današnje sednice, dobro pogledao sve amandmane koji su uglavnom došli iz redova poslanika opozicije. Moram da vam kažem, na osnovu onoga što sam video, da Vlada ima komplimente i od strane opozicije na predloženi budžet. Naime, kada bi se usvojili svi zahtevi koji su predloženi u budžetu, Vlada je i preskromno planirala na rashodnoj strani budžeta, moralo bi najmanje još 15 - 20 milijardi da se planira za ono što se, na osnovu amandmana, od pojedinih poslanika zahteva na rashodnoj strani.
Ono što meni u budžetu smeta je jedna jedina stavka. Za ostalo, mislim da je budžet dobro planiran. Mislim da stavka - sredstva za povraćaj stare devizne štednje ne treba da stoji. To je stvar države. Treba država da proda svoju imovinu i da vrati narodu pare koje je uzela, a da se ova sredstva usmere prema Ministarstvu za rad i zapošljavanje, jer mislim da će donošenje zakona o privatizaciji stvoriti ogromne socijalne probleme, da će taj zakon izazvati lančanu reakciju u pogledu stečajeva, likvidacija i prestanka radnog odnosa jednog značajnog broja radnika koji su danas zaposleni. Verovatno se budžet neće realizovati u pojedinim stavkama onako kako je planirano. Pa, i mi privrednici, kad planiramo naše planove u preduzećima, nismo u situaciji da ih ispoštujemo do kraja. Smatram da će budžet do kraja biti realizovan, ali Vlada mora da realizuje nekoliko stvari. Mi ovim zakonima ulazimo u proces reforme privrede, u proces reforme poreskog sistema. Ni jedna ni druga stvar ne može uspešno da se uradi bez reforme javnog sektora. Mislim da za Vladu mora ozbiljno da bude zadatak, kao i svih poslanika, da na jednoj od narednih sednica Skupštine imamo plan reforme javnog sektora, da se definiše to šta je javni sektor, šta je najnužnije što mora da se finansira iz budžeta, a šta je ono što je sad na budžetu, a što ne mora da bude. Mi smo na drugoj sednici usvojili organizaciju Vlade i ministarstava. Osim toga što je smanjen broj ministara, mislim da značajnije nije učinjeno na racionalizaciji broja radnika u ministarstvima, pa kad čovek koji ne komunicira mnogo sa vladinim organima dođe u Nemanjinu i uđe u onu zgradu ima utisak da je ušao u neku bolnicu gde je velika epidemija neke bolesti. Mislim da je izuzetno veliki broj ljudi i neracionalan broj ljudi u organima državne uprave i u društvenim delatnostima, pre svega u zdravstvu i obrazovanju. Mislim da vrlo ozbiljno treba da se razmišlja o tome i da se napravi racionalizacija u smislu objektivno potrebnog broja izvršilaca koji rade u ovim oblastima.
Drugo, mislim da bi se ovaj budžet realizovao, a po meni to nije teško, Vlada mora da stavi apsolutno kontrolu nad javnim prihodima, odnosno nad radom finansijske policije, nad radom policije i nad radom Carine. Ako se vama, gospodo iz Vlade, vaši izvršioci, pre svega šefovi finansijske policije i policije, obrate na isti način kao što se i republičkom premijeru obratio šef Savezne uprave carina, da nije u stanju da kontroliše svoju službu, onda sigurno da budžet nećete moći da realizujete. Zato oni koji javno kažu da ne mogu da završe svoj posao treba da odu. U ovo vreme treba pametnih, ali i hrabrih, i mislim da ih ova zemlja ima.
Možemo reći, računajući da dva miliona Jugoslovena dnevno popuši po jednu kutiju cigareta, da 10 miliona jugoslovena popije 15 miliona kafa dnevno, apsolutno je plan na strani prihoda u stavci akciza izuzetno mali i mislim da uz jednu probnu kontrolu, pre svega akciznih proizvoda, ostvarenje plana budžeta može da bude daleko veće od onoga koje je planirano. Verovatno se u onom delu koji se planira kao porez na imovinu građana, preduzeća itd., neće ostvariti, ali u ukupnom iznosu mislim da je moguće ostvarenje budžeta. Sledeća stvar, koja je takođe bitna da bi se budžet punio, jeste vraćanje uslova u pogledu liberalizacije i privređivanja koji su vladali početkom 90-tih godina. Naime, na području filijale ZOP Niš, od 1991. do 1994. godine postojalo je negde oko 13.000 pravnih subjekata i 13.000 živih žiro računa. Politikom kakva je vođena, danas u filijali ZOP Niš ima negde iznad 5.000 živih žiro računa. Onih 8.000 više nema, a to znači da je 8.000 ljudi oterano u sivu ekonomiju. Neko se setio, pa je smislio da svako treba, i sirotinja i bogati, a ne znam da li je on pametan ili ne, da ima 5.000 dolara da osnuje firmu, da treba da ima kancelariju, prostor itd. Država treba da stvori uslove da svako ko hoće da radi, bude kontrolisan, a ne da mu postavlja prethodne uslove i da time stvara jednu negativnu atmosferu u pogledu privređivanja. Ako se na jedan takav način ostvari jedan liberalni pristup u kategoriji sloboda privređivanja i ako se izvrši jedna pravilna decentralizacija, a pre svega poreskih obveznika, smatram da ovaj budžet može da bude realizovan i, u tom smislu, njemu sa moje strane dajem podršku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borivoje Mijatović, a posle njega narodni poslanik Stanko Kovačević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ministri Vlade Republike Srbije, predlozi zakona o budžetu i pratećih zakona koji su pred nama su prvi krupni korak Vlade Republike Srbije kojim se predstavila nama i javnosti. Ovo treba posmatrati kao prototip budžeta koji se prvi put posle 50-tak, 60  godina radi na pravi način, da bude što kažu, transparentan, da bude potpuno otvoren za javnost i potpuno vidljiv i da bude kompatibilan sa takvim sličnim budžetima koji se danas rade u modernim zemljama, a pre svega Evropskoj Uniji. Znači, to je jedan od koraka približavanja naše zemlje Evropskoj uniji. Mi smo do sada imali slučaj da to što se zvalo budžet, to je bio nekakav zbir plus - minus koji se u toku godine trošio i prebacivao. Nije se ni znalo odakle se šta uzima, a to je jednostavno takav manir koji je vladao i pre 1990. godine, s tim što je taj pravi, da kažem, stampedo do haosa nastao tek posle dolaska garniture Slobodana Miloševića posle 8. sednice itd.
Ono što je važno da se ovde istakne, a to je da će ovaj budžet u svakom slučaju omogućiti da se obezbede sredstva za plate, penzije i sl. da se redovno isplaćuju, a isto tako da se obezbedi politika prioriteta, kao što je zdravstvo, kao što je školstvo i preusmerenje onih nezaposlenih, koji će morati u pogledu daljeg rada da se prekvalifikuju za firme koje za sada još nisu u stanju da stanu na svoje noge. Proces privatizacije će nesmetano da napreduje i da nam omogućava, takođe, da se privreda razvija, bez obzira koliko će ovaj budžet u tom pogledu imati dejstva na nju. Moram da kažem da problem finansiranja Kosova je delikatno pitanje, jer je na Kosovu situacija takva kakvu sada imamo i koja je zahvaljujući politici DOS-a, odnosno politici Vlade prvi put posle više godina postala prihvatljiva i postala kooperativna sa međunarodnom zajednicom, a što daje i prve rezultate. U tom smislu mislim da ona stavka koja je izdvojena i koja se pripisuje Nebojši Čoviću, predsedniku tog koordinacionog odbora za jug Srbije, preterano je maliciozna, jer je jasno da to nije novac kojim on raspolaže za svoje lične potrebe, nego je to novac za bezbednost tog regiona.
Uostalom, način kako je on do sada vodio politiku ove zemlje na prostoru juga Srbije daje prvi put pozitivne rezultate. Sve ovo što se dešava dole sa Makedonijom i sa delovanjem albanskih terorista pokazuje da se međunarodna zajednica ipak okreće prema politici ove zemlje koja danas u tom pogledu beleži i na spoljnom planu dobre rezultate. Mogu da prihvatim ono što je rečeno da Vojska Jugoslavije, koja je sada ušla u čitav prostor kopnene zone oko Kosova, između Kosova, Srbije, Makedonije i Crne Gore, i dokazuje da smo mi povratili taj suverenitet.

Molim vas da se držite teme.

Nije dobro da se tamo pojavljuju Pavković, Lazarević za koje se zna da su bili nosioci politike Miloševića na Kosovu i terorizma, jer je sigurno da izazivaju nezadovoljstvo onih tamo.

Vreme.