Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Bojan Pajtić.

Dame i gospodo poslanici, danas smo u toku trajanja ove sednice čuli i predsednika Vlade, ministra finansija, ministra poljoprivrede, pa čak i neke poslanike koji su mahali novčanicama iz doba inflacije iz 1993. godine, zaboravljajući pri tom, da je današnji ministar unutrašnjih poslova tada bio u koaliciji sa SPS-om i da je odgovoran za to štampanje novca, a vi ga eto, za tu njegovu odgovornost, nagradiste tako... (Vojislav Šešelj, sa mesta: O Čoviću?) Što, a o Čoviću, to je druga priča i da nastavim, tako što ste mu dali ministarsko mesto, tako da mu sada ni ministar pravosuđa ništa ne sme, jer je ovaj jači. Ovaj ima policiju. Uvidom u prihodnu stranu budžeta, jer uglavnom DOS raspravlja o onom delu koji se tiče rashoda budžeta i obećanja kako će rashodi biti pravdani, da objasnimo malo tu prihodnu stranu budžeta. U prihodnoj strani budžeta za 2001. godinu, 75% budžeta se puni sredstvima iz poreza i akciza,a pri tom je ministar finansija naglasio da je prilikom pravljenja poreskih zakona i plana budžeta, uzeo u obzir rumunsku i bugarsku privredu.
Pomalo čudno. Ministar finansija verovatno ne zna da je zbog takve poreske i budžetske politike Rumunija prošlogodišnji rod pšenice prodala u celokupnom iznosu, pa sada jurca po celoj Evropi i tu istu pšenicu kupuje po većoj ceni nego što je prodala da bi prehranila stanovništvo.
Gospodin ministar finansija verovatno ne zna da je istočna Srbija prepuna građana Rumunije koji rade kao niskokvalifkovana radna snaga, koji nam cepaju drva, koji kopaju kukuruz, kopaju naše vrtove. Nije samo niskokvalifikovana, među njima ima čak doktora, pravnika, diplomiranih inženjera, pa čak i umetnika koji po kokošinjcima sviraju da bi kokoške bolje nosile.
Gospodine ministre, ako takav plan sprovodite, kad uspete da ga sprovedete, vi ćete verovatno da odete tamo odakle ste došli. Gospoda Dinkić i Čanak će verovatno tada odmah da organizuju krizne štabove, da provale u te kokošinjce i da sviraju oni tamo. Iako čitava DOS-ova muzika izaziva sve same štrajkove, pa će verovatno i kokoške tom prilikom štrajkovati.
Što se bugarske privrede i ekonomije tiče, po našim pijacama se saplićemo o Bugare, koji se bore za egzistenciju tako što švercuju robu iz Bugarske i dolaze ovde da je nama prodaju. Čudna je i ta bugarska reforma.
Čini mi se da su gospoda u Vladi zaboravila da se budžet ne puni povećanjem poreskih stopa i osnovica i povećanjem broja artikala koji se oporezuju. Budžet se, gospodo, puni povećanjem produktivnosti. A produktivnost je u ovom slučaju, ovakvim budžetom, izuzetno ugrožena.
Dame i gospodo, porez možemo nazvati još jednim imenom. Porez možemo nazvati legalnim državnim reketom. Kada neki privrednik ili bilo koji građanin nekom mafijašu ili bosu plati reket, od njega očekuje i određenu zaštitu. Kada poreski obveznik plati porez državi, isto tako očekuje zaštitu. Građani zaštitu očekuju po pitanju životnog standarda, a privreda tu zaštitu očekuje po pitanju inflacije i sive ekonomije.
Ovakvom poreskom politkom kakvu DOS sada sprovodi pospešuje se i jedno i drugo. Povećanje poreskih osnovica smanjuje mogućnosti legalne privrede da bude kurentna u odnosu na sivu ekonomiju, jer će razlika u ceni koju nudi siva ekonomija i legalna privreda biti veća. Samim tim se pospešuje siva ekonomija, a po pitanju inflacije to isto povećanje izaziva pad kupovne moći građana Republike Srbije, samim tim smanjuje proizvodnju, samim tim povećava troškove proizvodnje po jednom artiklu a to se zove inflacija.
Tako, svojom politikom, DOS u svakom slučaju stimuliše i inflaciju i sivu ekonomiju, što znači da država i Vlada ne funkcionišu. Ako mislite da sprovodite ovakvu politiku u kojoj će štetu da imaju građani, privreda i ekonomija u celini, bolje da odmah date svi ostavke nego da čekamo da se svi sami u to uverimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, istaći ću nekoliko kvaliteta o kojima se malo govorilo danas na sednici Skupštine, a koje nudi paket budžetskih zakona koje predlaže republička Vlada.
Prvi od tih kvaliteta je izmeštanje socijalnih funkcija iz privrede u budžet, što znači da građani Srbije neće ispaštati i neće teret tranzicije srpske privrede biti pre svega na plećima građana Srbije, nego ovaj budžet planira oko 10 milijardi dinara za društvenu brigu od deci, predviđa i brigu o preko 300.000 socijalno najugroženijih porodica u Srbiji.
Ovakav budžet omogućuje premeštanje socijalne funkcije u njega, da se konstituiše liberalna ekonomija, slobodno tržište, da se preko tržišta ne saniraju eventualne socijalne tenzije do kojih može doći. Ovakav budžet takođe garantuje i isplatu 12 plata, 12 penzija, 12 dečijih dodataka. Prethodni budžeti u vreme Miloševićevog režima su bili koncipirani tako da oduzmu tu mogućnost građanima da svakog meseca dobijaju plate. Bile su koncipirane kroz 11 penzija, 11 plata, 10 dečijih dodataka.
Ono što ova vlada garantuje je takođe da se budžetski deficiti neće pokrivati iz trgovine drogom, koja se prodavala srpskoj deci, da se državne službe neće finansirati iz preprodaje droge. Pored toga, ovakav budžet za AP Vojvodinu, u okviru onih ustavnih mogućnosti koje su u ovom trenutku moguće, predviđa izvorne prihode i mi pozdravljamo takvu intenciju Republičke vlade i nadamo se da će i dalje ona raditi na povećanju izvornih nadležnosti AP Vojvodine, a i povećanju izvornih prihoda AP Vojvodine.
Kako to izgleda u ovom trenutku - izvorni prihodi na 5% poreza na lična primanja, 10% poreza na dohodak preduzeća, ustanovljeni su u korist organa AP Vojvodine. Za vreme Miloševićevog režima budžet AP Vojvodine predstavljao je samo poziciju u republičkom budžetu. Oko 395 miliona je planirano da će se na ovaj način ostvariti iz budžeta za AP, što predstavlja, kada se uzme u obzir inflatorna stopa do koje je došlo u toku prošle godine, povećanje od dvadesetak posto u odnosu na parabudžet kroz koji je bila finansirana AP Vojvodina, koji je iznosio 156 miliona prošle godine.
Pored toga, Republička vlada usvaja još neke lokalne prihode koji idu u korist finansiranja AP, pokrajinske administrativne takse, prihode od zakupa na nepokretnosti, prihode od prodaje nepokretnosti, od donacija, rada pokrajinskih organa itd.
Može se iz ovih lokalnih prihoda projektovati negde oko 100 miliona dinara potencijalne dobiti za AP, što bi zajedno sa ovim izdvajanjem iz poreza na primanja građana i iz poreza na dohodak preduzeća, iznosilo oko pola milijarde dinara.
Kada se uzme u obzir da je republički budžet tako koncipiran da praktično nije povećavan nego upodobljen stopi inflacije koja je postojala prošle godine, dolazimo do zaključka da republički budžet praktično nije povećavan jer 107 milijardi dinara, koliko su planirani prihodi u budžetu ove godine, otprilike su upodobljeni stopi inflacije, a budžet za AP Vojvodinu, iako nedovoljno, povećan je za preko 70%, što pokazuje da Republička vlada ima razumevanje za Vojvodinu kao zamajac srpske privrede i kao lokomotivu srpske privrede.
Ono što još uvek ide u korist Vojvodini, poljoprivrednicima u Vojvodini, ali i u celoj Srbiji jeste činjenica da je Agrarnim budžetom predviđeno 5,1 milijarda za stimulisanje poljoprivrede koja je praktično bila devastirana politikom prethodnog režima. Pored toga, uvedena su određena poreska oslobođenja koja se odnose na đubriva, na određene preparate za zaštitu bilja, na poljoprivrednu mehanizaciju i na poljoprivredne porizvode koje prodaju individualni poljoprivredni proizvođači.
Dakle, intencija Vlade u ovoj oblasti jeste da se poljoprivreda stimuliše, što će i vojvođanskom i srbijanskom seljaku mnogo značiti, i da više poljoprivreda ne bude izvor kroz koji se smanjivala socijalna napetost i kupovao socijalni mir, a da je pritom poljoprivreda, za vreme režima Slobodana Miloševića, u potpunosti uništena.

Ima reč narodni poslanik Dragan Tomić.

Gospodo narodni poslanici, juče smo imali priliku da čujemo dve politikantske diskusije od strane premijera Đinđića i ministra poljoprivrede, Veselinova, i košmarno izlaganje ministra finansija i ekonomije, Đelića, o predlogu poreskih zakona. Valjda i ne može kvalitetnije, jer, kakvi su predlozi, takva su i obrazloženja.
Pa i ove intervencije, koje smo imali prilike danas da čujemo, u prilog odbrane paketa poreskih zakona, odvojene su od suštine, kako se ne bi čula istina o predlozima ovih ekspertskih propisa. Jedina tačna rečenica premijera Đinđića je (citiram): "Ova zemlja je već u šoku". Pitam se - što je nacija u šoku? Pa, evo činjenice zašto je nacija u šoku - nacija je u šoku zbog zaustavljanja proizvodnje u 125 najvećih srpskih preduzeća, koja čine kičmu srpske privrede. Imamo jedan apsolutan pad proizvodnje, a govorimo o širini zahvata poreskih zakona.
Zbog toga što je u ovih 6 meseci enormni rast cena u oblastima koje se tiču najšireg standarda građana, zbog toga što ovo formalno povećanje zarada u prethodnom periodu predstavlja apsolutni pad životnog standarda, jer smo već u ovom prethodnom periodu od 5 - 6 meseci doživeli veliki rast cena, tako da je rast zarada nenadoknadiv za rast cena koji se desio u prethodnom periodu. Zato što već galopira inflacija i zato što javna rasprava o ovom paketu poreskih propisa pospešuje novu inflaciju. Zato što se uvodi novi patriotizam, ubeđuju se Srbi da se sami predaju Haškom tribunalu, a onda se cinično kaže da je to hrabro, a one koji to odbijaju, hrabro hapsite i izručujete onima koji su nam za štete koje su nastale bombardovanjem dužni 100 milijardi dolara.
Ministar finansija reče - ovo je reforma visokog nivoa. Rekao bih da je ovo pre reforma visokog rizika. Jer, ovde se govori o ukidanju taksa i naknada, a mislim da će ova reforma imati karakter nareza, a nareze smo imali, koliko se meni čini, 1948. Mogao bih da argumentujem sa više detalja o zakonima o kojima ćemo voditi raspravu u narednim danima. Može se još reći da je predizborno obećanje DOS-a bilo da će se vršiti decentralizacija, da će opštine dobiti više para i da će moći slobodno sa tim sredstvima da raspolažu. To kao činjenica ne stoji, već se radi o jednoj apsolutnoj centralizaciji, koja se pospešuje i mnogim zakonskim rešenjima u paketu propisa o kojima raspravljamo ovih dana, a o tome ćemo govoriti kada budu amandmani na dnevnom redu.
Poljoprivreda - svi se nešto kače poljoprivrede i šalju jake poruke. Citiram, rečeno je ovde i sledeće: "Ovim zakonom šalje se strašna poruka našim seljacima". Tačno ću reći kako ona izgleda kada budu stigla poreska rešenja. Penziono osiguranje će biti 4.662 po članu, razlika će biti 800 dinara za prošlu godinu, zdravstveno osiguranje će biti 2.000 dinara po domaćinstvu. Kada sastavite, za četvoročlanu porodicu treba da se spremi do 1.000 maraka.
Sa prethodnim dugovima, to će otprilike biti 3 - 4 hiljade maraka zaduženja po domaćinstvu. To su istine i to mora da se zna. Zato će socijalisti sutra predati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzionom osiguranju zemljoradnika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnom osiguranju, kako bi se bar nešto spasilo od ove poreske reforme, odnosno, kako građani Srbije ne bi doživeli kataklizmu i prešli u poresku evaziju.
Siva ekonomija - tačno je da postoji deo namere da se ova siva ekonomija podvede pod kontrolu, ali definitivno, a ne vidi se koji će to zakon i kvalitetno uraditi. Takođe se ne vidi, s obzirom na rast procenata oporezivanja po raznim oblastima, u raznim poreskim propisima, ovo može samo da znači sledeće - da će dobar deo privrede otići, privatne i društvene, otići u sivu ekonomiju, da bi sačuvao kako - tako kredibilitet poslovanja, i drugi deo će otići u poresku evaziju. To će učiniti najveći broj građana, jer neće moći da plaćaju poreske zakone.
I na kraju, cinično sa ove govornice zvuči poruka - kada sindikati budu imali šta da kažu, neka dođu u Vladu. Mislim da je imalo smisla pitati sindikate i razgovarati sa sindikatima o projektu poreskih zakona. Ovo nije rečenica da bi se mi i socijalisti dopadali bilo kom sindikatu, već sindikati predstavljaju najšire slojeve građana iz različitih oblasti poreskih propisa, koji će biti obuhvaćeni ovim zakonima i trebali smo čuti te grupacije, jer i oni imaju šta da kažu o ovom paketu zakona. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Živanko Radovančev.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, zakon o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu pre svega predstavlja najvažniji zakon na ovom skupštinskom zasedanju, kako za Vladu i državu, tako i za građane koji pune budžet. Kao što je i uvek bilo, tako i ovog puta biva, budžet punimo svi, a troše ga odabrani, odnosno izabrani. Tako je to svuda u svetu.
Građanima je ovaj zakon o budžetu vrlo važan, pošto ga oni pune kroz poreze na dohodak, poreze na imovinu, kroz poreze na promet, akcize i ostala zahvatanja. Građanima će ova materija biti jasnija nakon završetka ovog skupštinskog zasedanja, kada usvojimo paket poreskih zakona, odnosno kada se suoče sa poreskim uplatnicama ili većim cenama proizvoda, odnosno skupljim životom.
Strana budžetske potrošnje je autonomno pravo Vlade da predloži Narodnoj skupštini i da ga Narodna skupština, snagom vladajuće većine, sigurno usvoji. Iz predloga raspodele budžeta po pojedinim pozicijama možemo prepoznati raspoloženje Vlade da usmeri više ili manje sredstava u pojedine oblasti potrošnje. Ako je suditi po tome, možemo zaključiti da je poljoprivreda pastorče ove vlade. Kako drugačije zaključiti ako je učešće pozicije Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije smanjeno sa 4,7%, koliko je projektovan u 2000. godini, na 3,9% u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu.
Kako objasniti da je predloženo učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije samo 3,9%, a učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu 19%? Da relaciju učešća Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije prati učešće agrarnog stanovništva u ukupnom stanovništvu zemlje zalagao se sadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Veselinov, u okviru prošlogodišnje rasprave.
Verujem da je gospodin Veselinov i danas na istom stanovištu i uveren sam da nije u pitanju njegova nedoslednost, već, rekao bih, njegova nemoć da izbori za poljoprivredu prioritetno mesto i razumevanje u Vladi značaja poljoprivredne proizvodnje za ukupan brži razvoj naše privrede.
Izgleda da tog razumevanja u Vladi nema ili ga bar nema dovoljno. Kako objasniti tako malo učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, ako znamo da je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u formiranju društvenog proizvoda zemlje oko 40%, a samo primarne poljoprivredne proizvodnje 16%? Da li je Vlada, predlažući ovakav Agrarni budžet, ostala samo na verbalnom priznanju i razumevanju stanja i doprinosa poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača, slobodno možemo reći, očuvanju države i njenog dostojanstva.
Da li je ovakav Agrarni budžet potvrda tog priznanja? Da li je poljoprivreda zaslužila takav odnos Vlade prema njoj? Ako je zamerano i ocenjivano da je prethodna vlada bila pomalo trgovačka, onda je sigurno ova sadašnja vlada, što bi rekli u kraju odakle dolazim, pomalo gospodska vlada, koja više oseća gradski i beogradski asfalt, nego plodnu crnicu, selo i seljake. Lako je doći do ovog zaključka, slušajući pojedine članove Vlade, koji vide razvojnu šansu ove zemlje u velikim metalskim kompleksima, automobilskoj industriji, elektronskoj industriji, pre nego u bržem i ozbiljnijem razvoju poljoprivrede.
Poruka sa terena na ovu temu je da smo trku sa svetom u tim delovima privređivanja izgubili još pre 10, 20 ili 30 godina, a da je najveća šansa i lokomotiva razvoja naše zemlje i društva, pored energetike i turizma, poljoprivreda i prehrambena industrija. Kada je poljoprivreda u pitanju, takođe jedna poruka ministrima saveznog, republičkog i pokrajinskog nivoa, da je dobro da se razlikuju u mišljenjima ako ta borba vodi interesu poljoprivrede i zemljoradnika. Loše je ako se tri ministra ne mogu dogovoriti oko običnih stvari, a da za posledicu imamo nedostatak mineralnih đubriva, različite i nepovoljne paritete za zamenu mineralnih đubriva za pšenicu i mnoštvo nerešenih pitanja.
Jugoslavija je, da podsetim, jedna mala zemlja, mnogo mala da bi imala tri agrarne politike i tri ministra, koja dosta teško koordiniraju ili možda razgovaraju preko sredstava informisanja, i jednu isuviše tešku, ali za poljoprivredu izuzetno nepovoljnu monetarnu vlast koje se finansiranje poljoprivredne proizvodnje uopšte ne tiče, kao da merama te naše monetarne politike treba da podstičemo poljoprivredu Rumunije, Mađarske ili Bugarske. Na samom kraju generalna ocena i komentar na osnovu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu. (Predsednik: vreme.) Nerazumno je od ove vlade da je poljoprivreda uopšte ne interesuje. Ovu ocenu neumoljivo potvrđuju iznosi koji su predviđeni za mere u ovoj oblasti. Nerazumno je da se ova vlada tako lako odriče činjenice da je Srbija, pre svega, poljoprivredna zemlja i da je svaki njen ozbiljniji razvoj uslovljen prethodno bržim razvojem poljoprivredne proizvodnje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Mirčić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Gospodine predsedniče, ja sam Milorad Mirčić. I Mira Marković je pokušavala da me prekrsti u Miroljuba, pa vidite kako mi je kuma završila. Nemojte i vi tako da završite. (Predsednik: Ona vam je kuma?) Onaj ko vam daje ime, obično se kod nas Srba kaže da je kum. Ne znam kako je kod vas.
Predlog zakona o budžetu, koji je predložila Vlada Srbije, mi srpski radikali kritikujemo, osporavao na bazi činjenica, argumentovano, nakon analize ovog predloga. Ono što je normalno da jedna opoziciona stranka radi, to u ovom trenutku mi srpski radikali upravo i činimo u Skupštini. Isto tako, podrazumeva se da Vlada brani svoj predlog. Koliko opozicija argumentovano napada i osporava ovaj akt, toliko je, sa druge strane, realno očekivati da Vlada, odnosno predstavnici Vlade isto tako artumentovano brane ovaj akt, realno obrazlažu sve ove stavke koje su predložile u budžetu.
Raspravljati o metodologiji koju primenjuje Vlada u ovom slučaju nije baš preporučljivo iz prostog razloga što svaka vlada ima neko diskreciono pravo da primenjuje metodologije i metode za koje ona smatra da su dobri. Ali, u osnovi svaka vlada treba da ima u vidu, kada pravi ovakav akt, kakva je ekonomska situacija u Srbiji, kakva je ekonomska mogućnost ili snaga poreskih obveznika, kakav je standard stanovništva i kakva je platežna ili kupovna moć. Uz projekciju pretpostavljene inflacije i rast društvenog proizvoda, vlada okvirno pravi ovakav budžetski plan. I ova vlada se u osnovi služila tim metodologijama. Ima pravo, isto tako, da projektuje, kao bitan faktor, inflaciju koju oni predviđaju, kao što imaju pravo da projektuju prihodnu stranu, odnosno stranu prihoda, tako i ovu drugu stranu, stranu rashoda.
Mi srpski radikali smo generalno dali zamerku i argumentovano dokazali da ova strana prihoda nije realna. Vlada je to branila tako što je tvrdila da je realno, da su oni na osnovu analize ukupne ekonomske situacije i na osnovu njihovih predviđanja o mogućim investicijama koje treba da se dese u Srbiji sasvim realno da se ostvari ovaj budžetski prihod. Ono što smo mi kao opoziciona stranka istakli, to je da je za pohvalu uprosečenje poreske kamate, jer je metodološki mnogo bolje, tehnički je mnogo jednostavnije sa jednom istom kamatnom stopom računati sve obaveze koje imaju poreski obveznici, i tu nema spora. Kako se kritikuje, tako treba i nešto da se pohvali. Onda smo prisustvovali odbrani ovog zakonskog akta od strane predsednika Vlade. Ispričao nam je već poznate priče koje mi slušamo već tri ili četiri nedelje na svim televizijama, sa svih studija gde je bio u prilici da brani ovaj zakonski akt. Njegova odbrana bi se ukratko mogla da svede na jednu socijalnu demagogiju, gde jednostavno kaže - možete, gospodo, da raspravljate o ovome, ali morate da shvatite da i onaj što želi da ima jeftinu struju mora da vodi računa da dobro bude plaćen rudar. Takvu socijalnu demagogiju posle Josipa Broza, u Kragujevcu na Crvenom barjaku, još niko nije izrekao sa ove govornice, jer to je bila čitava strategija u ono vreme, da dođe do sukoba između potrošača, u ovom slučaju, i rudara. Onaj ko je najkrivlji - Vlada, ona je tu između, pa će ona da posreduje. Moglo bi se to opravdati da se u ovom zakonskom aktu ne vidi i dalje uticaj te i takve demagogije.
Priča se da će ovim zakonskim aktom biti zadovoljene potrebe prosvetnih radnika. Uzme se brojka od 125 hiljada prosvetnih radnika, suma koja je odvojena na ime njihovih ličnih dohodaka, podeli se sa brojem prosvetnih radnika i jasno se dolazi do računice da im neće biti ispunjeno obećanje, realno povećanje plata za 40%. (Predsednik: vreme.) Možda nominalno, ali realno - nikako. Ali, to ne smeta ministru prosvete, sporta i omladine da daje izjave i svoje mišljenje o budžetu, kako je budžet, zamislite tu filozofsku misao, "budžet je džep naroda". Gde je ovaj Gašo? Ponovo pije. On malo - malo, pa ode da pije, umesto da sluša. Ne kaže i ne misli o tome da je vaša ruka, gospodo, već do ramena u tom džepu.
Što se tiče ostalih zakonskih predloga, to je da smo o predlogu Agrarnog budžeta slušali ovde ekspoze ili izlaganje novopostavljenog ministra. Ništa novo od njega, osim što je promenio boju kose za nijansu. To je koleston četvorka. Stalno koristi to Veselinov. (Predsednik: Molim vas da završavate.) Ispričao nam je kako je zatekao manjak u robnim rezervama, kako je on svedok lopovije, kriminala, ali nije rekao ko je to uradio. Bolje bi bilo da tako ofarban izađe za ovu govornicu i ispriča seljacima šta je sa tim veštačkim đubrivom, šta ste to uradili sa 20 hiljada tona veštačkog đubriva. Umesto što objašnjavate širom Vojvodine i Srbije kako ćete izdvajati sredstva da bi kupili slamu, kako bi krave jele slamu. Još ne znate da krave jedu seno. Bar to naučite.
Vaši koalicioni partneri vas prozivaju da ste vi napravili kriminal prilikom nabavke veštačkog đubriva, a vi preko svojih poslanika, svojih stranačkih kolega širite priču kako su vas u tome sprečili Dinkić i Đinđić, nisu vam otvorili akreditiv, nego su preko svoje firme kupili veštačko đubrivo, pa ga sada drže na zalihama, kako bi sačekali povoljni paritet i obogatili se prodajom pšenice. Bolje je, ministre, izađite, recite čitavoj javnosti i nama poslanicima šta je problem oko nabavke veštačkog đubriva. (Aplauz radikala.)