Po članu 96. Poslovnika.

Da li mi dajete repliku?

Ne.

Ovde je, u ovom projektu budžeta, predviđeno 500 miliona dinara, kako je malopre Đinđić objasnio, za bezbednost u bezbednosnoj kopnenoj zoni. Poslove bezbednosti obavljaju vojska i policija. Čemu pare izdvojene od vojske i policije? Ko će o tome da odlučuje? Možemo li u Nebojšu Čovića imati poverenje da on raspolaže? Računao sam noćas, kad se odbiju nedelje, subote i državni praznici, on zapravo ima dva miliona dinara dnevno. Gde da potroši te pare? Ali, ne može nedeljom da koristi te pare, jer one su na računu, a ne može se virmanski plaćati. Ako on ne planira da te pare u gotovu uzme u svoje šake, u svoje džepove, u svoje kofere.

Molim vas da se držite teme, reklamirali ste  Poslovnik.

Reklamirao sam Poslovnik i znam zbog čega sam reklamirao, a te dve minute mi nisu istekle, jer ja u te dve minute ne računam vaše prekide i moja objašnjenja u vezi tih prekida.

Najbolje bi bilo da napustite, gospodine Đinđiću - gospodin Đinđić kaže da je najbolje da napusti. To je najbolje, izgubio je živce, neka napusti, to je dobra ideja. Ne znam gde ste vi došli, ovo je Narodna skupština, ovo nije nikakva žurka. Vi ste pokušali poslanike da sprečite da govore o budžetu i ono što ste izbacili na vrata, vraća vam se kroz prozor.

Što se tiče ovoga što je gospodin Đinđić rekao po tom pitanju (Batiću, jesi li ti nešto nervozan, nisi nikoga uhapsio od jutros, pa si nervozan, vidim), ove pare ne mogu da se posebno izdvajaju iz budžeta organu koji nije stalni državni organ, nego je ad hok formirano telo, ili da ukinemo policiju, pa da Čović preuzme u svoje ruke sve pare predviđene za bezbednost zemlje. Koji su to bezbednosni poslovi koje će on sam finansirati tamo?

I drugo, premijer Đinđić se poziva na razloge državne tajne. Tamo skoro svaki dan putuje Vilijam Montgomeri.

Gospodine Šešelj, rekli ste dva minuta, a ovo je četiri minuta, molim vas da završite sa izlaganjem, jer ako ne završite sa izlaganjem, vi kršite Poslovnik i vređate ovu skupštinu i ja vas molim da prekinete sa raspravom. Ako ne prekinete sa raspravom, biću prinuđen da vam oduzmem reč.

Šeta se sasvim slobodno, a juče ste uhapsili generala Ćurčića i jutros novine objavljuju da je general Ćurčić uhapšen zato što je odao državnu tajnu. Što niste uhapsili generale koji su pre 5. oktobra išli na dogovor sa Vilijamom Montgomerijem?

Gospodine Šešelj, ja vam oduzimam reč.
Ima reč narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslanika SPS-a čestitam građanima Srbije današnji dan, praznik državnosti Republike Srbije.
Aktuelni premijer naše Vlade, gospodin Đinđić, u svom ekspozeu, 25. januara, u završnoj reči rekao je da je ovo vlada brzine, ekspeditivnosti, da nećemo lagati i da nećemo krasti. Pravu brzinu dala nam je ova naša vlada, koju smo mi birali kao narodni poslanici, da u roku od 5 minuta govorimo o paketu zakona, o šest zakonskih rešenja, za koja ova Srbija i te kako čeka i sluša nas, da kažemo šta ćemo mi dati u ovom prosperitetu, za koji nas nova vlast, naš novi parlament i nova Vlada u budućnosti predstavljaju.
Pravu brzinu toga pokušaću sada za ovih četiri i po minuta da kažem, radi toga, da je druga reč u rečenici našeg premijera - ekspeditivnost - bila prava i da je ostvarena, mi bi tu ekspeditivnost imali, a posle mesec dana od izbora Vlade bismo imali paket zakona, koji bi prethodno objasnili Privrednoj komori Srbije, građanima Srbije i aktuelnim institucijama, koje treba da daju mišljenje, pa i Sindikatu, za koji je sinoć naš premijer rekao da su to galamdžije.
Da bih mogao nešto da kažem o budžetu, kao i o paketu zakona, ja ću samo da izdvojim onaj deo koji govori o tome - šta je to najvažnije i šta je najbitnije. Najbitniji je budžet, a sastavni deo budžeta je Agrarni budžet.
O predlogu budžeta mogu da kažem i dobre i loše strane. Dobre strane su pre svega to što je budžet, u odnosu na prethodni budžet iz prošle godine uvećan. Znači, dobre strane su proistekle iz toga što je predlagač, znači naša Vlada, predložila budžet koji u masi ima 341% više i zato što je smanjila način oporezivanja, ali visinu oporezivanja - o tome će da kažu građani, kada paket zakona bude u primeni.
A negativne strane nabrojaću taksativno, jer je kratko vreme. To su pre svega debalansi u budžetu od 22 milijarde dinara, zatim nerealni planski pokazatelji budžetskih sredstava, a to je pre svega planirana proizvodnja društvenog proizvoda od 5% i planirana inflacija od 30%. Na ovim ekonomskim pokazateljima se zasniva i nerealnost budžeta. Iz tog razloga predlažem da se usvoji amandman jednog od poslanika, i da bi se bilansirali prihodi i rashodi da se te 22 milijarde dinara stave na prihodnu stranu, s tim da donacije od stranog faktora i od prodaje preduzeća, budu ubačene jedan novi segment, a to je akontaciona naplata štete od NATO agresora, koji je razrušio ovu zemlju i onemogućio da ovaj budžet bude onako kako to treba da bude.
Naša Vlada dobija obavezu na ovaj način, stavljajući u prihodnom delu obavezu da od donatora, koji tek što nisu došli, ti isti donatori koji su razrušili sva naša postrojenja, uništili poljoprivredu i kapacitete, da imaju sada i obavezu da u ovom delu debalansa to urade i ostvare.
O najvažnijoj stvari, a to je Agrarni budžet - o Agrarnom budžetu smatram da premijer, kada je u jučerašnjem govoru rekao da treba da budemo i ažurni, da treba da sarađujemo, smatra da treba da sarađujemo na takav način što treba nešto i da se usvoji od strane opozicije, a ja kao poslanik SPS-a bih smatrao da je najbolje da to ne bude usvojeno, jer narod već sada vidi da ovo što je predloženo, da mu se ne piše dobro.
Iz tog razloga, da bi bili kooperativniji, smatram da Agrarnom budžetu treba da se posveti veća pažnja i da se izdvoje sredstva baš iz tog prihodnog dela, koji je u debalansu. Ako 22 milijarde dinara nije regulisano, onda može da bude i 30% u Agrarnom budžetu više nego što je planirano. Iz tog razloga podneću određeni broj amandmana, pa ću to da obrazložim.
U svakom slučaju, Vlada koja se poziva na poljoprivredu i građane koji žive od poljoprivrede, a ne žive samo građani od poljoprivrede, živi i industrija, živi pre svega prehrambena industrija, i ostale industrije koje prate to, kako ćemo da razvijamo metalski kompleks, ukoliko ne krene investicija? A gde će da krenu investicije - investicije treba da krenu tamo gde imamo mi naše blago, a naše blago su u ovoj zemlji pre svega tri segmenta: jedan segment zemlja, drugi segment šuma i treći segment voda. Ko u to ne veruje, može da se uveri i neka pita ove građane.