Gospodine predsedniče, gospodo ministri, poštovani poslanici, onog momenta kad sam dobio materijal za ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije smatrao sam da će prva tačka biti - Izveštaj ili Zakon o budžetu za 2000. godinu. To je jedna od osnova kada se pravi budžet za narednu godinu da bi se sagledali neki uporedni elementi i da bi se moglo planirati. Međutim, do toga nije došlo. Jedini razuman razlog što se nije stavilo izvršenje budžeta prethodne godine je to da se ne zaustavi ona halabuka koja je govorila gde su sve pare odlivane i na koje su namene ili nenamenski trošene. Izvršenje budžeta govori da svaki račun i svaki podračun ima tačno u jedan dinar gde je potrošen. Prema tome, sve bi te priče prestale da je ovo izvršenje budžeta bilo na ovoj sednici.
Što se tiče Predloga zakona o budžetu za 2001. godinu, ima nekoliko elemenata koji nisu dozvoljavali da se ovaj budžet može usvojiti. Prvo, gde je konsolidovani bilans, da vidimo koliki se društveni proizvod predviđa, da vidimo kolika će to biti javna potrošnja? Poznato je, javna potrošnja nam izleti ili se izmakne i pređe 50% i onda je katastrofa. Ne vidim i nisam znao do sada da se može planirati, kad je u pitanju državni budžet, da rashodna i prihodna strana ne budu jednake. Juče predsednik Vlade reče - "jednačina mora imati levu i desnu stranu koje moraju biti jednake". Tačno je tako. Ovde je isplanirano, praktično planiran je gubitak od 22 milijarde. Pošto država ne može imati gubitak, to praktično znači da je planirana inflacija u tom iznosu. Ako dodamo budžete javnih preduzeća, pa budžete fondova koji će sigurno biti deficitarni, deficitaran budžet znači da je planirana inflacija, i samo možemo očekivati eksploziju ili spiralu inflacije. Ona se može sakriti mesec, možda i dva, ali posle toga ne može.
Kada je reč o samom budžetu, tamo stoji nekoliko stavki koje jednostavno moramo prokomentarisati. Predsednik Vlade je prokomentarisao 500 miliona. Mogu da prihvatim i za državnu tajnu i bezbednost tog područja. Istovremeno, pitam se, milijardu i 500 miliona je predviđeno za Kopnenu zonu bezbednosti. Mislim da se u tim sredstvima moglo planirati ovo, a ne za Koordinaciono telo, jer smo mi svi kad smo to pročitali, pomislili - šta će Čoviću 500 miliona? Da drži konferenciju za štampu i dezavuiše javnost. Međutim, mogu da prihvatim određena sredstva i znao sam da se moraju za tu zonu obezbediti sredstva, jer tako situacija nalaže.
Ministar Đelić reče - "sve je čisto i sve je jasno kao suza, svaki dinar se zna gde ide". Neće baš biti tako. U rashodnoj strani ima nekoliko stavki koje uopšte nemaju osnovu ni u zakonskim propisima. To su: Fond za tranziciju i fond od četiri milijarde, to je subvencija privrede. Zakonski nema podloge za ta dva fonda. Međutim, to je ostavljeno Vladi ili samom ministru da raspolaže. Građani i poslanici neće znati gde to ide. Zatim, Fond za razvoj od 500 miliona, zaista je izuzetno nizak ili, bolje reći, nije ga trebalo ni planirati. To je oko 15 miliona maraka i to treba da podigne jednu ozbiljniju fabriku da počne da radi. Dakle, ako smo rekli da je neprihvatljivo da se planira budžet sa deficitom unapred, ko će to da trpi na rashodnoj strani? Svi korisnici budžeta će jednostavno znati koja im cifra pripada. Sa tom cifrom će krenuti u svoje planove i ostaće na kraju neki kratkih rukava. Ko garantuje da će donacija doći u tom iznosu. Mislim da neće uopšte doći. Ili, da će se privatizacijom doći do određenih sredstava, a treba nakupiti 22 milijarde. Zatim, ostavljeno je sedam milijardi, čini mi se da tamo kaže za železnicu i putnu privredu. Jednostavno se ne zna koji procenat pripada kome. Železnica može planirati sebi sedam milijardi, putna privreda može planirati sebi sedam milijardi, a u rukama ministra Đelića je da odredi ko će koliko dobiti, a oni neće unapred znati šta dobijaju.
Što se tiče poreske politike, ona mora biti obojena socijalom. To je u svakoj zemlji. Jednostavno, mi smo pokušali amandmanima da ukažemo na ovakav namet. (Predsednik: vreme.) To je ono zbog čega je meni zaista neprijatno kad me neko opominje za vreme. Verujem da je i vama, predsedniče, neprijatno, ali šest zakonskih projekata svesti u pet minuta i reći da ukažemo ili da pomognemo na njih, je zaista nemoguće uraditi. Hoću da kažem samo nešto o porezima. Dakle, to je sad jedan harač od 17 + 3 = 20% - porezi na promet usluga. Čujem da su odloženi do 2001. godine. Porez na promet usluga bi jednostavno uništio komunalna preduzeća. Pojedina preduzeća i nemaju ekonomsku cenu. Praktično, ne mogu da izmire obaveze prema dobavljačima, a naplata je, recimo 40-50% za mesec, znači, polovinu zdravog novca moraju dati odmah za porez, a sa onom polovinom mora funkcionisati preduzeće. Dobro je što je odloženo do 2001. godine, ali nije dobro što će se nastaviti tada, jer dok se god ne konsoliduju javna preduzeća, dok ne stanu na noge da mogu sama investirati u svoje investicije, dok građani ne budu u prilici da mogu izmirivati svoje obaveze, porez na promet usluga se jednostavno mora zaboraviti. (Predsednik: ja vas molim da privedete kraju.)
Mnogo je nameta građanima. Jednostavno, oni će osetiti već od 1. aprila da neće moći snositi sve ove namete. Velika je greška što je pet minuta dozvoljeno da se kaže. Socijalistička partija Srbije je zaista prišla svakom zakonskom projektu maksimalno ozbiljno, stručno, profesionalno i, pre svega, domaćinski. Mislim da će pojedini amandmani pokazati, čak je Vlada neke predložila kao svoje, da se pomogne i da se smanje ovi nameti i da se pomogne da se ovi materijali zaista dovedu u situaciju da budu relativno dobri. Hvala.