Nemojte zloupotrebljavati javljanje po Poslovniku, unapred vas opominjem. Može samo kao drugi predlog, o ovome se ne vodi rasprava.

(Tomislav Nikolić, sa mesta: Vi to možete da rešite i pištoljem.)

To je sledeća faza.

Izvolite.

Rekli ste da je sledeća faza da pištoljem rešavate stvari. Zaista je neverovatno, javio sam se po Poslovniku, vaša je obaveza da mi date reč. Vi mene upozoravate da li ću nešto da zloupotrebljavam ili neću da zloupotrebljavam, a nisam ni ustao sa mesta. Da nije žalosno, smejao bih se.
Što se tiče predloga skupštinske većine, po gotovo svakoj tački dnevnog reda u ovoj sedmici, da se rasprava skrati na pet minuta, neki su predlagali da se skrati i na minut, da nisam siguran da nećete prihvatiti, sada bih rekao da skratite na tri sekunde. Ali, možda biste to i prihvatili, pa vam zato to neću predložiti. Predložiću, kao nešto što je i razumnije i normalnije, da rasprava traje 9 minuta i 50 sekundi i da se izjasnimo o tom predlogu, zato što mi se čini da je tačka o kojoj ćemo razgovarati, ono o čemu ćemo pričati, nešto što je veoma važno za građane naše zemlje.
Dobro bi bilo da u njoj učestvuje 60 ljudi, kao što je učestvovalo po ovoj tački dnevnog reda. Ne mislim da smo gubili vreme, jer je i poslanik koji je ovo predložio govorio o zaštiti maloletnika, kao i mnogi drugi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije. To je očigledno dogovor poslaničke većine, onih koji misle da u svakom trenutku tako nešto mogu da izglasaju i u svakom trenutku da spreče opozicione poslanike da govore i o svojim zakonskim predlozima, ali i o predlozima koji dolaze iz Vlade Republike Srbije ili skupštinske većine. Zato vas pozivam da ovo ne činite.

Vi ipak ulazite u raspravu o ovom pitanju o kojem ne može, po Poslovniku, da se raspravlja. Čini mi  se da sam ipak bio u pravu kada sam vas upozorio na osnovu prethodnog iskustva.

Vi uopšte niste bili u pravu. Sve vreme govorim o Poslovniku i pokušavam da ubedim poslanike da prihvate moj predlog, koji sam u skladu sa Poslovnikom izneo, a da ne prihvate suprotan predlog. Šta je tu suprotno od Poslovnika?

Vrlo dobro znate.

Nije ništa. Ne znate ni sami šta je tu suprotno Poslovniku ili bilo kom drugom aktu, ali ćete zato stotinu  puta to ponoviti i zato što mislite da možete da kažete bilo šta, a da niko drugi nije u stanju da vam odgovori. U stanju smo da vam odgovorimo, ali način na koji vodite sednice zaista prevazilazi sve mere i granice dobrog ukusa. Dobro, hvala.

Sa punom ozbiljnošću ćemo se izjasniti o vašem predlogu, da se rasprava vodi u dužini od devet minuta i pedeset sekundi. To je evidentirano kao predlog.
Imamo dva predloga, jedan predlog gospodina Radosavljevića, da se skrati vreme trajanja diskusije u okviru ove tačke dnevnog reda na pet minuta i predlog gospodina Vučića, da se skrati na devet minuta i pedeset sekundi.
Stavljam na glasanje predlog gospodina Radosavljevića.
Za 128, protiv 43, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Juče se Skupština izjasnila da se u ovakvim slučajevima, koji nisu predviđeni Poslovnikom, glasa o prvom predlogu, pa ukoliko dobije većinu poslanika, usvaja se kao prihvaćen. To je zajednička odluka, a pitao sam da li ima neko protiv takvog utvrđivanja i da li ima prigovora na proceduru i niko se nije izjasnio.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji nije prihvatio Predlog zakona jer je suština predloženog rešenja, kako to proizilazi iz obrazloženja Predloga zakona, da se zaštitom poljoprivrednog zemljišta obuhvati i suzbijanje, odnosno uništavanje nepoželjnih vrsta biljaka, što je materija koju uređuju posebni propisi, savezni Zakon o zaštiti bilja i republički Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina.
Otvaram načelni pretres.
Da li se predlagač javlja za reč? (Da.)
Izvolite, gospodin Marjanski.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, ova materija obuhvata sve te vaše zakone. Na žalost, poljoprivreda trpi i velike štete od korova i ostalih trpi. Gospodo  narodni poslanici, ovaj zakon i život znači. Za koga znači taj život? Prvo znači život za zemljoradnike, paore, za sve one ljude koji obrađuju zemlju. Drugo, znači život za praktičnu službu. I treće, oni ljudi koji su rođeni na asfaltu, koji žive u gradovima, koji ne znaju šta je sirak, njih ne krivim. Oni ne treba da znaju. Imaju jedan zajednički imenitelj, a taj imenitelj je hrana. U borbi za hranu, kakvu hranu jedemo, to znamo, a kako treba da jedemo? Ustavni osnov sam pronašao u članu 31. Ustava Republike Srbije: čovek ima pravo na zaštitu životne sredine; svako u skladu sa zakonom dužan je da štiti i da unapređuje životnu sredinu.
Zašto zakon o poljoprivrednom zemljištu i zašto je elementarna nepogoda? Zakon zato, da bi svi imali obavezu, materijalnu, društvenu, i celo društvo da ima obavezu da pomogne poljoprivredi, da pomogne paorima, da pomogne seljacima u borbi protiv korova i štetočina. Zašto je elementarna nepogoda, verovatno se pitate. Znamo kada kiša pada danima, tada dolazi do poplave, poplava se može brzo i kasnije povući. Sirak već godinama, decenijama je na našim poljima. Jako se brzo širi. Taj sirak je u ovom trenutku velika elementarna nepogoda, koja ne može za mesec, dva ili tri ili pola godine da se iskoreni.
Koji su razlozi za donošenje ovog zakona: jedna od bitnih stvari je vreme koje utiče na brzinu razvoja korova, jer je pred nama prolećna setva, početak tretmana u ovoj godini je višestruka dobit; zaustavljanje daljeg širenja sirka, uništavanje sirka 25 do 30% ove godine; omogućavanje kvalitetne pripreme za sledeću godinu. Samo jedan primer za ovu godinu. U ovoj godini neće se obrađivati 300.000 hektara oranica ili 510 jutara plodne zemlje. Tu je obuhvaćena i zemlja koja je napuštena, sirak je obuzeo sto posto, i zemlja koja u jednom trenutku ove godine ne može da se obrađuje zbog ekonomske moći. Šta to znači u ekonomskom smislu za ovu državu?
Kada bi uzeli, ispod proseka, po jednom hektaru da rodi kukuruz tri tone, 300.000 hektara puta tri tone, to je 900.000 tona ili 90.000 vagona. Ako bi bio prosečan rod od pet tona, to je milion i po tona kukuruza ili 150.000 vagona. Novčano izneto u prvom slučaju je 3.150.000 maraka, a u drugom slučaju je 5.250.000 maraka. Još jedan primer u vezi šećerne repe. Ako se 300.000 pomnoži sa 22 tone, to je 6.600.000 tona šećerne repe ili novčano preračunato 4.620.000 maraka. Ako bi prosečan rod šećerne repe bio 26 tona, to bi bilo 7.800.000 tona šećerne repe ili 6.000.000 maraka.
Koja su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona? Kada sam radio pripremu ovog zakona, cena kukuruza i pšenice bila je nešto niža. Sredstva i hemikalije za suzbijanje sirka bile su nešto niže. U svakom slučaju, daću vam jedno poređenje. U naredne četiri i po godine, kada bi se uložilo milijardu maraka, za devet do 10 godina 20 milijardi maraka ova država imala bi koristi od ulaganja u poljoprivredu. Da li ima bolje ulaganje, da li ima bolja investicija nego što je poljoprivreda.
Šta je to divlji sirak? Mnogi u ovoj skupštini, a neki i ne znaju šta je divlji sirak. Divlji sirak, kao deo korovske flore, razvio se danas u najmoćniju i najopasniju korovsku biljku. Na svim našim prostorima nije poznata ovako katastrofalna prisutnost divljeg sirka na našim poljima. Sa razovojem naše agrarne nauke, poljoprivredne tehnike i naših finansijskih mogućnosti počela je primena herbicida kao ekonomičnijeg rešenja u borbi protiv korova.
Međutim, sirak kao veoma moćan korov tražio je sistematsku i osmišljenu borbu u svim gajenim kulturama. Dok smo imali u agraru snage, nekako smo se borili protiv sirka. Danas, nakon višegodišnje blokade i vrlo teškog ekonomskog položaja poljoprivrede, došli smo do nivoa da ratarska proizvodnja mora prvo da se sanira, a tek tada da se organizuje proizvodnja. Najviše je ugrožen društveni sektor jer je ekonomski u najlošijem položaju. Njegove velike površine su sada najveći izvori svih problema u vezi sa sirkom i verovatno da se od 10 do 15% tih površina neće brati, iako su zasejane. Divlji sirak je korovska biljka koja je uneta u našu zemlju i tu se naturalizovala. Divlji sirak je mediteranska biljka, poreklom iz Male Azije, a unesena je još u praistorijska doba i do danas sasvim se odomaćila na našim prostorima.
Od 1969. godine počinje masovnije da se javlja i širi, i danas se može naći u agrofitocenozama Vojvodine, Mačve, Crne Gore, Hercegovine, Šumadije i Pomoravlja. Razmnožavanje i širenje divljeg sirka vrši se putem semena i rizoma. Seme sirka može da zadrži klijavost u zemlji i do 25 godina. Produkcija semena po jednoj biljci je 8 do 12 hiljada semenki. Rizomi divljeg sirka uglavnom su raspoređeni u oraničnom sloju do 30 santimetara dubine, ali najveći procenat se nalazi na dubini do 20 santimetara. Na poljoprivrednim površinama koje su zakorovljene divljim sirkom, preračunato na jedan hektar, obrazuje se u zemljištu 12 miliona pupoljaka, što omogućava brzo i produktivno širenje.
Najveća brojnost i najveća zakorovljenost površina je u južnom Banatu, Sremu i Mačvi, gde je divlji sirak na širini od 70 do 90% ukupnih površina, dok je nešto manja zastupljenost divljeg sirka u Bačkoj, Pomoravlju i Šumadiji. U tekstu sam analizirao samo zakorovljenost divljeg sirka u poljoprivrednim površinama i to u srednjem Banatu, u atarima Zrenjanina, u Žitištu, Novoj Crnji i u Novom Bečeju, na ukupnoj površini od 226 hiljada hektara.
A zašto sam to radio? Zato što sam mogao da dođem do podataka iz instituta. Ocena intenziteta zakorovljenosti je rađena subjektivnom metodom kvadrata, a kategorije zakorovljenosti su sledeće: divlji sirak i divlji sirak po oazama. Zakorovljenost divljeg sirka deli se u tri grupe: u prvoj grupi u slabom intenzitetu, to je do 0,5 izdanaka po metru kvadratnom; druga grupa je u srednjem intenzitetu od jedan do dva izdanka na metru kvadratnom; i u jakom intenzitetu preko dva izdanka na metru kvadratnom. U tabeli 1. i 2. prikazane su površine koje su tretirane i koje su u Institutu ispitivane. Praktično, samo za ceo Srednjebanatski okrug imam dve stavke, a to je stavka 3. i stavka 3c.
U Zrenjaninu, na 17.879 hektara, procenat je 67,53%. Žitište, na 13.600 hektara je 68% zakorovljenosti. Nova Crnja, na 6.163 hektara, 71% je zakorovljen. Novi Bečej, blizu 7.000 hektara, 70% zakorovljenosti. Sečanj, na 11.600 hektara, 75% je zakorovljenost. U najgorem slučaju, tamo gde je sirak obuzeo sve, stvari stoje ovako: u Zrenjaninu, na 7.000 hektara zakorovljenost je 26%; u Žitištu, na 5.500 hektara, zakorovljenost je 27%. Nova Crnja, na 1.850 hektara, zakorovljenost je 21%. Novi Bečej, na 1.300 hektara, zakorovljenost je 131%. Sečanj, na 5.000 hektara zakorovljenost je 33%.
Predložene su kompleksne metode, uključujući prvenstveno agrotehničke mere, obrada zemljišta, pravilan plodored, potom mehaničke i hemijske mere borbe. U internom istraživanju zrenjaninskog instituta, sa rezultatima proizvodnje u regionu Srednjeg Banata, za 1995. godinu, prezentiran je rad sa predloženim merama za suzbijanje divljeg sirka. Tokom prvih meseci 1996. godine, od 25. januara pa do 7. marta, organizovana su predavanja za individualne proizvođače u sledećim mestima: Lukićevo, Mužlja, Orlovat, Farkaždin, Tomaševac, Aradac (opština Zrenjanin), Kumane, Bočar (opština Novi Bečej), Hetin, Jaša Tomić (opština Sečanj).
Jedan od glavnih akcenata stavljen je na mere za hemijsko suzbijanje divljeg sirka. Na osnovu rezultata izvođenja ogleda u polju, jedan od pristupa rešenje problema nudi za period od četiri godine, uz pridržavanje svih agrotehničkih i hemijskih mera borbe. Savremena poljoprivredna nauka, kod nas i u svetu, poslednjih decenija je maksimalno usmerena na stvaranje visokorodnih sorti i hibrida, ratarskih, povrtarskih i drugih biljaka. Značajnu ulogu u iskorišćavanju genetskog potencijala rodnosti, imaju dobra agrotehnika i agrohemija, zaštita od bolesti i insekata, a naročito uspešno suzbijanje korova koje u velikoj meri smanjuje prinos biljaka.
Prema podacima koje navodi Majer-Bode, štete koje nanose korovi gajenoj biljci u Evropi su 15,7%. Najveći gubici prinosa zbog korova pronađeni su kod useva kukuruza i na svetskom nivou iznose 13%. Prema našim podacima, najveću konkurentnu sposobnost prema korovima ima kukuruz, a najmanju šećerna repa. Smanjenje prinosa usled neblagovremenog suzbijanja korova kod kukuruza iznosi 10-20%, kod soje 23-30%, kod suncokreta 13-30%, a kod šećerne repe do 24-26%.
Do sličnih rezultata došao je i Zimadha 1971. godine. Kod istog intenziteta zakorovljenosti više je smanjen prinos šećerne repe u odnosu na soju, a manje gubitaka prinosa je bilo kod kukuruza. S obzirom na brzu ekspanziju divljeg sirka, njegove morfološke i ekološke karakteristike, smanjenje prinosa gajenih biljaka uzrokovano njegovim prisustvom iznosi oko 50%, a ponekad i znatno više. U usevima gustog sklopa manja je rizomska i podzemna masa divljeg sirka, pa je i smanjenje prinosa u usevu strnina znatno manje u odnosu na okopavine. Kod okopavina su konkurentski odnosi gajene biljke prema divljem sirku slabiji nego u usevima gustog sklopa, kao što su pšenica, ječam, uljana repica i drugo. Na smanjenje prinosa, pored velike brojnosti, znatan uticaj ima dužina rizoma, kao i njegova starost. Ukoliko je njiva tri godine zakorovljena divljim sirkom, a u smislu njegovog suzbijanja nisu preduzete odgovarajuće mere, prinos kukuruza je smanjen do 97% u odnosu na kukuruz koji se gaji na nezakorovljenoj njivi. Kako se raspolaže...

Vreme, 15 minuta. Završite, naravno.

Hteo bih samo par stvari da kažem što je najbitnije...