Dame i gospodo, Odbor za poljoprivredu je razmatrao ovaj predlog i sa pažnjom sam saslušao uvodno izlaganje, a i na Odboru smo takođe sa pažnjom svi o ovome razgovarali, nažalost osim gospodina predlagača. To nije bitno za ovu priču. Bitna je tema koja je zbilja bila vrlo važna za Odbor i rekao bih da je odlično govorio gospodin Lazar Marjanski i da je tema potpuno na mestu, da je njegova elaboracija takođe bila dobra, da je šteta zapravo koju ovaj divlji sirak čini našoj poljoprivredi ogromna, ali da smo mi, konsultujući stručne službe, konsultujući Zakonodavni odbor, Ministarstvo za poljoprivredu, ustanovili nažalost da jedan ovakav predlog ne može biti usvojen kao zakon iz nekoliko razloga.
Prvo, što postoji način da se spreči ova nesreća i ova velika šteta za poljoprivredu, a drugo što ne možemo jednu ovakvu materiju, jednu ovakvu nepogodu svrstati u red mraza, grada, poplava ili suša. Ipak postoji nešto na šta možemo da utičemo, a nešto na šta ne možemo uticati. Iz tih razloga Odbor je odlučio da ne prihvati ovu inicijativu, iz razloga što postije načini i metode da se ova nesreća, koja je zahvatila naša poljoprivredna zemljišta i obradive površine, suzbije.
Ovo se, uostalom, može iz priloženog elaborata gospodina Lazara Marjanskog i videti. To potpuno stoji.
Malopre sam video, gospodin Lazar je doneo jedan primerak biljke za one ljude koji to nisu videli, i objasnio je ovde, ko je to hteo da sluša, da je to vrlo opasno i da metodom usitnjavanja rizoma se drastično uvećava broj jedinki i one prave time još veću štetu. Ali, nažalost, moram reći da postoji jedan savremeni metod, dugo godina poznat u tehnologiji obrade zemlje, a to je motika.
Dakle, postoji još jedan metod, a to je dvogodišnje gajenje pšenice. Konsultovao sam stručnjake oko toga. Dakle, postoje dve metode. Prskanje herbicidima, koje je jako skupo i to košta oko 300 DM po hektaru. To je jako skupo, naravno. Postoji u toj priči i jedna potpriča, a to je - ne vredi nama što tretiramo našu njivu, ako komšija to nije učinio, pa se korov, znači, u sledećoj godini drastično prenese.
I, postoji još jedna metoda, a to je dvogodišnje gajenje pšenice na toj površini, koje sa šest obrada uništava ovaj korov. Dakle, uvažavajući sve ovo što je gospodin Lazar Marjanski izneo, Odbor je doneo zaključak da se ovaj predlog ne može prihvatiti.