Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre finansija, mnogo mi je drago što ste tu i da ću moći nekoliko pitanja uputiti, a nadam se da ću dobiti i direktne odgovore. Slušam ovde dugo vremena pridike o moralu i nemoralu. Predlažem Skupštini da usvoji da svi koji se nalaze na funkcijama, a to znači, poslanici Skupštine Srbije, prikažu svoju imovinu, predstavnici Vlade da prikažu svoju imovinu koja će biti dostupna građanima Srbije, svi direktori javnih preduzeća, svi predsednici skupština opština da prikažu svoju imovinu na dan preuzimanja funkcije. Kada to prikažemo, zašto bežimo od toga, nema bežanja od toga, nego prikažite, drugovi dragi, imovinu, da vidimo gde je bogatstvo ovde u Skupštini, onda ćemo da vidimo. Neki neka se ne bune, postoje papiri ovde.
Moralni čovek će biti i u opoziciji, i u poziciji na vlasti, zavisi od karaktera čoveka. Kaže se, da mi hoćemo moralno da ispravimo. Ja se slažem, svako ko je oštetio društvenu imovinu u pogledu toga da je imao ličnu korist, da mora da odgovara i krivično i moralno i bilo kako, ne slažem se da firme koje su radile i uzimale, da to postaje državni kapital koji će se rasprodavati prema volji pojedinaca.
Konkretno, ja ću uzeti primere sa moje teritorije - Brodogradilište "Sava" je dobijalo kredite iz primarne emisije da opstane. Molim vas lepo, ono počinje da radi i šta to znači? Da će doći onaj gospodin iz Nemačke da ga otkupi za jeftine pare, neću govoriti o kome se radi. Ili, da uzmemo Fabriku mesa "Mitros" koja je izvozila i davala devize po šest maraka, hoćemo li razliku vratiti toj fabrici i sličnim fabrikama, jer marke nisu bile državne, nego privrednih subjekata koji su izvozili. I ne može država da uzima privilegije za sebe. To je pošteno.
Dalje, nije pošteno da zakon važi dotle ili dotle, a zašto? Molio bih da mi se da odgovor ili na ovoj sednici, ili na sledećoj, ko je dobio pravo na uvoz veštačkog đubriva i da li se u tome slučajno nalazi kao uvoznik, ne Marijan, nego firma "Brazda"? Ako se bude našla firma "Brazda", ja ću gospodinu ministru finansija uručiti jedan papir, a do tada ne. Hoću da vidim da li je istinito, da li je "Brazda" uvozila kontingent i šta to znači, jer, prema informacijama, veštačko đubrivo se moglo jeftinije proizvesti u našoj zemlji, a uvezeno je direktnim odlukama i dato je određenim kontingentima, a mi optužujemo one koji su uvozili kontingente.
Ko kaže da nije izvršena i sada pljačka? Sigurno da jeste. Dalje, ukazuje se nekim odlukama da pojedini lokalni funkcioneri zloupotrebljavaju humanitarnu pomoć. Hoću da verujem u sledeće, da se prikaže koliko je humanitarne pomoći stiglo u ovu zemlju, gde je otišla ...

 Gospodine Garčeviću, nisu ovo poslanička pitanja. Molim vas da govorite o temi, odnosno o zakonu.

Da li je otišla namenski, jer to je i taj deo zloupotrebe. Šta to znači? Ako hoćemo pravično i pošteno, onda mora da važi za sve jednako, a to znači da lepo evidentiramo šta imamo i da od toga poslanici krenu, da prikažemo, jer i mi možemo zloupotrebiti svoje položaje. Sigurno oni koji imaju vlast daleko više od onih koji nemaju. Ministri - da ne pričamo, pomoćnici ministara - isto tako. Pa, da bismo to predupredili i sve to sprečili, da prikažemo, drugovi dragi, svoju imovinu današnju, a onda ćemo da ispitamo i tu imovinu da li je iz legalnih tokova došla ili je bilo crno tržište, kao što je bila i ekonomija koja je van sistema išla.
Trebalo bi sve firme, ukoliko nisu rukovodioci uzeli novce za sebe, zloupotrebljavajući položaj, izuzeti iz ovoga, jer su radili u interesu države, a ako je došlo do zloupotrebe - zna se šta sa zloupotrebom položaja rukovodioca. S druge strane, zamerio bih ministru finansija ukoliko je veliki stručnjak, u šta neću da sumnjam, mislim da veliki ljudi u ekonomskoj struci neće držati govore političke prirode, nego se baviti ekonomijom i oni što će doneti dobrobit ovoj zemlji. Zato predlažem da se usvoje amandmani članova SPS-a koji idu u prilog stvaranja ravnopravnosti, a poručujem sada da želimo da kada krenemo od Sremske Mitrovice do Beograda, sve zgrade koje su sagrađene budu oporezovane, jer na taj način ćete samo ubediti građane da ste uradili pravično i moralno.

 Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, SPS i poslanici SPS-a nemaju ništa protiv jednokratnog poreza na ekstra profit i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Mi nemamo ništa protiv, naprotiv, podržavamo jednokratni porez za sve pojedince i grupe koji su koristili primarnu emisiju novca, za sve one koji su kupovali devize po zvaničnom kursu NBJ, u situaciji kada je na tržištu cena tih deviza bila znatno viša. Podržavamo i sve ono što je vezano za uvoz i distribuciju akciznih proizvoda bez plaćanja carine, kao i za korišćenje, odnosno uvoz i izvoz proizvoda koji su bili na režimu kontingenata i kvota. Naravno, ovde pre svega treba sagledati, kada je reč o korišćenju primarne emisije i  kupovini deviza, sve što je vezano za društvena preduzeća i državne organizacije.
Kada govorimo o društvenim preduzećima, sigurno da treba sagledati kako su ta sredstva trošena. U najvećem broju slučajeva sredstva su trošena radi pokretanja proizvodnje ili su, pak, trošena radi golog preživljavanja i održavanja proizvodnje. Kada govorimo o državnim organizacijama, o državnim organima, sredstva su koristile uglavnom firme, odnosno ustanove poput EPS-a, NIS-a, a znamo iz kojih razloga su ta sredstva data na taj način i da su imale puno opravdanje prilikom svog trošenja. Jednostavno, postojećim zakonima i institucijama sistema sve se ovo moglo rešiti i nije bilo potrebno napraviti jedan ovakav predlog zakona. Predlagači govore o tome da je zakon pravedan a svesni smo da je i pravda i pravičnost, da su to kategorije veoma subjektivne, a da su jedino objektivne kategorije zakonitost i ustavnost.
Sam predog zakona ima i drugih manjkavosti počev od čl. 9. koji govori od tome da u situacijama kada je jedan poreski dužnik ostvario dohodak i stekao imovinu po više različitih uslova iz člana 3. da u tim uslovima direktor Republičke uprave javnih prihoda ima pravo da zaključi sporazum sa poreskim dužnikom o visini utvrđene poreske osnovice. Naravno da je ovo apsolutno nepotrebno da se na ovaj način daju prevelika ovlašćenja direktoru Republičke uprave prihoda i s druge strane, sam ovaj član, ukoliko bi se održao, pružio bi mogućnost za razne manipulacije, umanjivanje obaveza, određivanje raznih podobnosti itd.
U članu 13. koji je za nas isto neprihvatljiv, govori se o tome da će pojedini poreski obveznici koji na vreme ili verodostojno prikažu svoje poreske obaveze imati olakšice od 35%, što je takođe neprihvatljivo, jer se valjda podrazumeva da svako prijavljuje i na vreme i kako treba svoje poreske obaveze.
Član 25. je sa pravničke strane neprihvatljiv jer u njemu stoji odredba o zastarelosti zakona o obligacionim odnosima i poreskih zakona, da se to ne primenjuje kada je reč o ovom zakonu. Na ovaj način republički zakon derogira savezni zakon, a s druge strane, samo krivično delo genocida ne zastareva, a sve ostalo može da potpadne pod ovu odredbu zastarelosti, iako se mi ne zalažemo za to.
Za nas socijaliste i poslanike SPS-a posebno je neprihvatljivo obrazloženje za donošenje jednog ovakvog zakona gde se kaže da je vladavina Slobodana Miloševića ostavila najteže posledice na razvoj srpskog društva u poslednjoj deceniji 20 veka, pa se onda navode neke stvari koje stvarno nisu istinite, a to je katastrofa nacionalne ekonomije, ekspanzija sive ekonomije, opšte siromaštvo, kriminalizacija države bez presedana. Sve ovo mi možemo na pravi način da pobijemo, jer se ne govori o razlozima zašto je došlo do kriminalizacije društva. Tačno je da je došlo do kriminalizacije društva, ali kriminalizacija je pre svega uslovljena sankcijama i svekolikim embargom koji je bio u našem društvu. Sankcije su, prirodno, kriminalizovale svako društvo, pa i naše društvo.
Kriminalizovano je od najsitnijih pora uličnog šverca, nelegalnog rešavanja svakodnevnih problema do velikih sistema. Sankcije su na neki način pospešile sve ostale oblike kriminala kao što su ubistva, pljačke, otmice, kidnapovanja itd. Međutim, kakva je danas situacija kada je reč o samoj kriminalizaciji društva? I predstavnici nove vlasti su pre nekoliko nedelja izneli podatke da je društvo i država u vremenu od dolaska DOS-a na vlast 30% više kriminalizovano.
Nema dana, a da se ne dogodi neka pljačka banke, pošte, nema dana a da se ne desi neko ubistvo, nema dana a da ne dođe do neke otmice. Kada govorimo o opštem siromaštvu, u ovom obrazloženju zakona govori se da je u vremenu vladavine SPS-a došlo do najvećeg siromaštva. Sasvim je jasno da je sada siromaštvo našeg društva još veće, nego u vremenu vladavine predsednika Miloševića i SPS-a. Danas, proizvodnja je totalno stala, cene su višestruko porasle: i struje, i hleba, i vode. Jednostavno, za jednu prosečnu platu teško može da se kupi samo mleko i hleb. Za sijaset drugih potrepština nema sredstava. Znači, ne stoji ova činjenica da je to vreme bilo najvećeg siromaštva. Želim da vas podsetim na činjenicu, da je u vremenu od 1994, 1995, 1996. i 1997. godine prosečna plata u Srbiji bila između 200 i 300 maraka, a znate koliko je marka bila, a s druge strane cene najosnovnijih artikala su bile značajno niže. To je sve istina i to je sve činjenica.
Jednostavno, ko je danas zadovoljan novom vlašću? Radnici, seljaci su ogorčeni, profesori i lekari su razočarani, penzioneri nezadovoljni, taksisti nezadovoljni i to je slika današnje vlasti. Zato sve govorim da ovo obrazloženje apsolutno ne stoji. Ono što mi treba da znamo, a to je činjenica da ste u makazama onih koji proizvode i upravljaju krizom, onih čija je osnovna poluga spoljne politike upravo to, proizvodnja i upravljanje krizom. Najbolji primer su naši susedi Makedonci, koji su pristali na sve ucene NATO pakta, a evo znamo dokle su došli.
Kada je reč o samom zakonu, još nekoliko rečenica. Porez na ekstraprofit ne može se samo svesti na ostvarene pogodnosti direktno vezane za institucije sistema. On se mora u svakom slučaju proširiti i na sve one koji su tokom, ne samo protekle decenije, nego i možda proteklih 20 godina stekli velika bogatstva putem šverca, sive ekonomije, a to su oni koji imaju lanac najsavremenijih trgovina, savremene salone automobila, nameštaja, lanac benzinskih pumpi. Da li će i ti ljudi ući u okvire ovog zakona? Bojim se da će ceh platiti, pre svega, državne firme i društvena preduzeća, političari iz prethodne vlasti, a da će oni sa velikim malim imperijama ostati van domašaja ovog zakona. Zato i mislim da ovaj zakon za SPS može biti prihvatljiv samo u uslovima ukoliko se prihvate naši brojni amandmani koji predstavljaju određenu doradu i koji na taj način mogu da predstavljaju celinu.
Smatram, kao i drugi poslanici SPS-a, da je neprimereno ponašanje potpredsednika Nataše Mićić, a isto tako da je skupštinsko obezbeđenje...

Vreme.

Imalo jednu prekomernu upotrebu sile prema poslanicima SRS-a, tako često kažu vaši prijatelji iz NATO pakta.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle njega narodni poslanik Joca Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o zakonu o jednokratnom porezu na ekstraprofit, ekstra dohodak i ekstra imovinu. Ovaj zakon ima moralan stav, kada bi obuhvatio celinu priče o kojoj razgovaramo ovih dana, a ovako je po meni duboko nemoralan, jer pokušava da tretira samo jedan uži prostor iz kojeg hoće da se dobije opet neki politički poen. Naši sugrađani dobro znaju u svojim gradovima i naseljima, znaju i svoje komšije koji su švercovali i preprodavali naftu, radili raznorazne radnje, a bogami, zna se i dobrim delom u političkoj javnosti ko je to ostvarivao na razne načine ekstraprofit i ekstra zaradu.
Naravno, najveći deo tih stvari nije u tretmanu ovog zakona. Ovaj zakon se bavi institucionalnim delom i obuhvata kredite za robnu proizvodnju, davane u prethodnom periodu po programima Vlade, zatim kupovinu deviza po zvaničnom kursu koji je tada važio, kao i razne tržišne transakcije, iz kojih se smatra da je izlazio profit i tako dalje. Naravno, uvek interesantna tema, to su stanovi. Samo nema one teme koja je najvažnija, a to je siva ekonomija.
Nema teme iz koje se zaista vidi ko je to u prethodnom periodu ostvarivao ekstraprofit. Ko je to rušio kriterijume zakonitosti i to u raznim oblastima, nemojmo da pričamo samo o švercu cigareta, nafte, kafe i tako dalje. Ima još, bogami, dobrih oblasti u kojima se može ostvarivati ekstraprofit. Verovatno će ostvariti ove godine ekstraprofit oni koji budu otkupljivali malinu, pa je onda na inostranom tržištu prodavali po pet maraka, kupovali po marku, a prodavaće po pet i šest. Da podsetim, Srbija je jedna od država koja diktira uslove za cenu maline na evropskom tržištu. Tu je ekstraprofit. Hajmo da vidimo ko su ti izvoznici, ko su otkupljivači, ko su oni koji će zaraditi četiri marke po kilogramu malina. To je mnogo prosta stvar.
Naravno, ima tu još drugih oblasti, tamo gde su, recimo, posebno interesantne stvari, to je oblast farmaceutske industrije. To je vrlo interesantna oblast i mi imamo stalno problem sa lekovima. Vi kažete da smo mi krivi, mi kažemo da ste vi krivi, nije ni važno ko je kriv. Hajde da nađemo one koji zarađuju ekstraprofit, hajde tu da budemo pošteni jedni prema drugima, ima ih sa svake strane po malo, hajde da nađemo one koji su ti koji ostvaruju ekstraprofite.
Ima ekstraprofita i u oblasti poljoprivrede. Hajde da nađemo one koji imaju kontingente za uvoz đubriva. Zna se, nemojte molim vas dobacivati, ako nešto hoćete, gospodine savetniče saveznog ministra, dođite ovde pa pričajte. Naravno, kada govorimo o oblasti poljoprivrede, poznata je stvar da su uvoznici u oblasti đubriva privatna preduzeća. Naravno, to đubrivo se prodaje našim poljoprivrednim proizvođačima, pa onda kažemo ne mogu domaće fabrike da proizvedu. Mogu domaće fabrike da proizvedu i proizvode jeftinije 100 maraka po toni. To je tačna činjenica, samo nećemo da se bavimo time. Jeftinije je dati nekom kontingent. Naravno, to se desilo i ove godine. Opet su neki dobili kontingente i opet su uvozili đubriva i bilo je prepucavanja tamo između ministara republičke i savezne vlade na tu temu.
Ono što karakteriše ovaj zakon, to su nedorečenosti. Pre bih rekao da je član 3. apsolutno nedorečen iz više razloga. Mnogo toga fali u ovih 19 stavki u kojima se govori o uslovima za iskorišćavanje pogodnosti za ostvarivanje ekstraprofita. Mnogo toga fali.
Mnogo toga još može da se nađe, mnogo toga da se doda. Mi smo nešto amandmanima predlagali i odbijeno je. O tome ćemo pričati kad budemo došli na amandmane. Naravno, oni sporni članovi ovog zakona - zaista se ne vidi na koji će se način doći do poreske osnovice, što je ključ za oporezivanje, u ovom slučaju. Šta će to poslužiti kao suma iz koje će se primeniti stopa koja je predviđena u ovom zakonu? Zaista, to je najključnija stvar.
I, ako ostane onaj član 9, a o tome ćemo se svi zajedno izjašnjavati, onda će ovaj zakon imati jedan vrlo sporan karakter. Prema tome, taj član 9. govori o tome da, uz saglasnost Vlade i komisije, direktor Republičke uprave javnih prihoda može napraviti sporazum sa licem koje je ostvarilo ekstra dobit. Taj zakon ima smisla bez ovog člana. Sa ovim članom uopšte nema smisla.
Naravno, nema smisla ni sa članom 13. u kojem, ako podnesete poresku prijavu, samo ovaj zakon, od svih poreskih zakona, pruža mogućnost poreskom obvezniku da ima olakšicu od 35%. Toliko poreskih propisa postoji, toliko vrsta poreskih prijava postoji u našem zakonodavstvu i nijedan poreski oblik ne predviđa poresku olakšicu zato što ćete podneti poresku prijavu. Svi zakoni predviđaju, ukoliko ne podnesete blagovremeno poresku prijavu, da ćete biti prekršajno kažnjeni. Samo ovaj zakon predviđa mogućnost, ako podnesete prijavu, vi ćete opet ostvariti ekstraprofit na podnošenje poreske prijave, od 35%. To znači, na milion maraka, ostaje vam 350.000 maraka. Kakav je to onda zakon? Ako smo imali tamo sistemske zakone iz oblasti poreza, u kojima smo tražili oštru poresku politiku, tražili rešavanje niza poreskih pitanja, oporezivanje novih oblika, a ovim zakonom kažemo - imate poresku olakšicu, molim vas, podnesite poresku prijavu.
Nije to rešeno dok ovde ne glasamo. Hoću da kažem, gospodine Panajotoviću, da ovaj zakon nije dobro napisan.
Kada ovaj zakon posmatramo u celini, on predviđa još neke stvari. Predviđa da nemate pravo da se žalite. Poreski zakon je vrlo specifičan i on govori na jedan svoj način. Gospodo, u porezima nema demokratije, u porezima ne sme da bude političkih partija, u porezima ima samo dve stvari - poreska osnovica i poreska stopa. Sve ostalo ne sme da postoji u porezima. Kod nas, doduše, još mnogo toga postoji što nije ni poreska osnovica, što nije ni poreska stopa. Kad dođemo do nivoa da imamo poresku osnovicu i poresku stopu, ovde demokratije nema, porezi su vrlo rigidna stvar i država ne sme da dozvoli da se u poreze uvodi demokratija. Ovo je jedan od načina da se u poreze pomalo uvede i demokratija. Mislim da je to apsolutno pogrešno, nekonzistentno.
Moram da stavim primedbu na obrazloženje ministra, da je ovde napravljena ozbiljna greška. Nadam se da će po amandmanima ova greška biti ispravljena.
Na kraju, kada je u pitanju primena zakona - utvrdi se ekstra profit, pa se onda utvrdi osnovica, pa se na nju primeni stopa i uvek se završava, ja stalno slušam neke cifre. Kad je u pitanju zakon o privatizaciji - 200 do 300. Ovaj zakon o ekstra profitu - 200 do 300. Ja ne razumem odakle te cifre - 200 do 300 će biti oporezovano.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, mora biti oporezovan svako. Moraju biti obuhvaćeni oni koji su ostvarili ekstraprofit i ekstrazaradu. Na kraju, da ne budem pogrešno shvaćen, kad ovde komentarišete naše diskusije s mesta i dobacujete, Molim vas da se pozabavite ovim zakonom ozbiljno. On tretira sve građane Srbije. Ne može se u obrazloženju zakona pisati politički pamflet, a od građana tražiti poverenje. Ovaj zakon mora važiti za sve, mora biti primenjiv na sve i ne može niko biti izuzet. Ja ovde nisam hteo da koristim ničije privatne firme, ničija privatna preduzeća, ali samo hoću da kažem - uozbiljite se kod ovog zakona, on je jako ozbiljan. Nemojmo da pogrešimo kod nekoga. U ovoj državi je bilo ljudi koji su i na čestit način sticali svoje bogatstvo. Ja to bogatstvo nemam niti posedujem, ali možda će neko ovde i nedužan stradati.

Replika, gospodin Panajotović.