SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 18.06.2001.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Tomislav Panajotović

Poštovane kolege dame i gospodo, očigledno je da svako od nas ima pravo da ovu govornicu koristi u interesu propagiranja svoje političke opcije. Moj prijatelj Tomić, sa kojim sam juče krvavo radio četiri sata na Zakonodavnom odboru, veoma dobro zna, kao i članovi Odbora za finansije, da je prihvaćen amandman na član 13. i da je pravo na umanjenje poreske stope za 35% skinuto. Naravno, gospodin Tomić je iskoristio priliku da pred gledaocima televizije još jednom propagira stavove svoje partije i da navuče animozitet na predlog zakona koji je veoma logičan. Ova vlada se trudila da sve što je logično i sve što je normalno prihvati kao amandman. Da li će to biti amandman SPS-a, DOS-a, svejedno je, ako se svi mi borimo za interes naroda. Ovoga puta amandman je prihvaćen. Gospodinu Tomiću preporučujem da propagandu svoje partije vrši na drugom mestu i na drugi način.

Dragan Tomić

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam svakako upoznat i sa radom u odborima, pošto učestvujem u radu Zakonodavnog i Odbora za finansije. Hoću da  odgovorim na ono o čemu je govorio gospodin Panajotović, sa kojim volim da razgovaram po ovim pitanjima, jer se bavi na stručan način ovim temama i ne dobacuje, kao neki odavde koji još nisu ni pročitali zakone.
Istina je, ali ovo je načelni deo rasprave o ovom zakonu. Vlada se nije izjasnila po svim pitanjima, kada je u pitanju član 9. ovog zakona. Nije se do kraja izjasnila kada je u pitanju član 13. To su dva vrlo sporna člana. Najveći deo amandmana koji su podnosili poslanici iz svih političkih partija - SRS, SPS, DS i DSS, odnosi se na primenu ova dva člana. Znači, svi su stavili u sumnju ova dva člana. Prema tome, ja sam svojom diskusijom tražio sam da se Vlada decidno ovde izjasni. Nije mi bila namera da vršim političku propagandu za svoju partiju, da gospodin Panajotović pogrešno ne shvati, već da Vlada jasno kaže šta će se desiti sa ova dva člana zakona.
Ako ova dva člana zakona ostanu ovako kako su napisani, mi nećemo dati podršku ovom zakonu. Pretpostavljam ni najveći deo poslanika u ovoj skupštini. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Joca Arsić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako ste završili, ja bih kratko, dobro - ima vremena.
Ono što bih rekao o Predlogu ovog zakona je sledeće. Prvo, ovaj zakon se odnosi na ostvarivanje ekstra dohotka i ekstra dobiti, fina terminologija, i na one subjekte privređivanja iz poljoprivrede koji su koristili, prvo, sredstva Fonda za razvoj, drugo, sredstva primarne emisije, i treće, deo njih je koristio i deo deviza NBJ po kursu koji je tada bio važeći, i oni samim tim postaju subjekt plaćanja poreza na ekstra dohodak.
Taj deo je direktno nepravedan prema ovim subjektima privređivanja iz razloga što je to grana koja je jedan duži period koristila sredstva primarne emisije. Na žalost, u poslednje vreme, ta sredstva su plasirana preko poslovnih banaka, od kojih su korist imale poslovne banke, a ovi subjekti privređivanja su samo iskoristili deo tih pogodnosti.
Ako se uzme u obzir da su važili dispariteti cena, da su cene poljoprivrednih proizvoda i finalnih proizvoda iz oblasti poljoprivrede, a tu mislim prvenstveno na proizvode klanične industrije, bili pod direktnom kontrolom Vlade, da li savezne ili republičke, onda je sigurno taj deo privrede bio u nemogućnosti da ostvari ekstra dohodak i ekstra profit.
Oni će se nepravedno naći u ovim makazama i biti opterećeni još jednom plaćanjem poreza na ova davanja, kako je to predviđeno ovim zakonom. Druga stvar koja nije obuhvaćena ovim zakonom je deo o kome se ovde dosta govorilo, a to je siva ekonomija.
Ako, recimo, uzmemo jedan primer, da neko u jednoj tašni ili torbi može da donese dosta štampanih kola, dosta tiristora, dosta tranzistora, i to plasira vrlo lepo na tržište, da nije ni u kom slučaju pod kontrolom države, da se to fino proda i od toga ostvari fina dobit, da mogu da se recimo naprave dve kuće u Beogradu, da se školuje dete u inostranstvu, da se naprave druge pogodnosti, a da za to neće biti nikako ni mogućnosti ni načina da se utvrdi na koji način su se ta dobra stekla, onda je sigurno da je to manjkavost ovog zakona, bar u tom delu.
A, da je išlo po sistemu poreske prijave, kontrole poreske prijave, kontrole imovine koju poseduje svaki subjekt u ovoj zemlji, a da uz to pokaže poresku prijavu, i utvrdi se način iz poreske prijave da li je neko stekao tu imovinu, a uz put prijavio kompletne obaveze prema državi, pa iz onoga što mu je ostalo je stekao sve te pogodnosti koje ima ili ta materijalna dobra, onda je to sasvim u redu.
Ali, ako se iz poreske prijave vidi jedna potpuna različitost između onoga što je prijavljeno i na šta su plaćene obaveze, i ono sa kakvim se materijalnim dobrima raspolaže, onda je sigurno da u tom delu ovaj zakon ne može da bude nepravedan.
A, sada da ponovim ono što je ovde već rečeno i oko člana 9. i oko člana 13. Ovaj 13. je izgleda baksuzni. Oko njega se svi sapliću. Ne daje za pravo da se govori o moralnosti i pravičnosti Predloga ovog zakona. Ukoliko se sve ovo ispravi, sasvim je u redu i onda možemo govoriti i o delimičnoj pravičnosti, delimičnoj moralnosti ovog zakona, jer onda nema različitosti kod onoga ko uživa posebne pogodnosti, kad se prijavi nadležnoj republičkoj instituciji za prihode, ili se sa njim napravi čuveni sporazum, ako sve pošteno i koretkno prijavi, da ima umanjenje od 35%.
Takav način delovanja ovog zakona, sa ova dva člana, ne može biti ni pravičan, ni korektan do kraja, niti se može na taj način govoriti o moralnosti u okviru ovog zakona.
Pomenuo bih još jednu oblast koja nije ovde pomenuta. Mi smo svi svedoci da je došlo do velikog otkupa stanova. Ti su stanovi kupljeni na zakonit način, došlo je do poremećaja na tržištu, da to ne obrazlažem, dosta je o tome govoreno, o svim uslovima, o sankcijama i svemu ostalom, i da su oni kupljeni po cenama koje su dosta ispod tržišnih. Nije sporno da onaj ko je ulagao 20 i 30 godina dođe do stana i ima ga kao svoju imovinu.
To uopšte nije sporno. Sporan je onaj deo - što je jedan značajan broj vlasnika tako stečene imovine, tako stečenih stanova, izvršio prodaju tih stanova po tržišnim cenama, a da uz put nije platio onu razliku na kapitalnu dobit. To bi trebalo da se nađe kao predmet oporezivanja i stvaranja ekstra prihoda, ekstra dobiti u okviru ovog zakona, a ne samo onaj deo o kome se ovde dosta govorilo, a to je o stečenom pravu van onoga što je pravilnicima ili rešenjima nadležnih organa u preduzećima dodeljivano, viška stambenog prostora nego što je sledovalo korisniku tog stambenog prostora.
Prema tome, ovu nepravdu treba ispravljati i na ovaj način i govoriti o tome da ako se na ovakav način ovaj zakon primeni, ili ovako ispravi, onda može da se govori o tome da je pravedan, pravičan i moralan. Lično nemam ništa protiv donošenja ovog zakona. Učestvovao sam u toj vlasti o kojoj vi pričate, u tom režimu, imam jedan polovni bicikl i porodičnu kuću, koju sam nasledio, i jednu koju sam izgradio. Ta porodična je stara 80 godina.
Prema tome, ne tangira me ništa iz ovog zakona. Niti sam šta ekstra stekao, niti mi uopšte smeta. Ali, govorim o ovom drugom delu da ovo što donosimo mora da bude pravedno i pravično i da se na pravičan način odnosi na sve. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Vojkan Tomić.

Vojkan Tomić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona koji je danas pred nama je jedan od zakona koji će se naći pred ovom narodnom skupštinom, sa ciljem da vrati ono što je opljačkano od srpskog naroda, a opljačkao ga je bivši režim i oni koji su bili bliski njemu.

Pripadnici bivšeg režima su imali bujnu maštu kada je bilo u pitanju pronalaženje načina da se opljačkaju građani Srbije i da sve to uviju i zaviju u legalne forme, da to ima plašt zakonske forme.

U članu 1. zakona se govori da je u pitanju jednokratni porez na ekstra dohodak i imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Pre nego što kažemo koje su to pogodnosti, moramo reći ko je zapravo mogao iskorišćavati te pogodnosti. To su pre svega bili visoki državni funkcioneri, predsednici vlada, ministri, direktori velikih državnih i društvenih firmi, visoki partijski funkcioneri.

Neki od tih, tadašnjih, funkcionera, koji su bili u ovoj ili onoj ulozi i danas se nalaze sa nama u ovom parlamentu. U članu 3. zakona se govori o načinima, o iskorišćavanju tih posebnih pogodnosti. Nabrojano je 19 načina koji su bili najtipičniji i najprisutniji u prethodnom periodu.

Jedan od najprisutnijih je bio primarna i siva emisija novca, kao i kupovina deviza po zvaničnom kursu, kada je komercijalni kurs bio daleko viši i kada su se na razlikama u šticovanju i prodaji deviza zarađivale enormne sume novca.

Bili smo svedoci u to vreme da, kada su se rafovi u prodavnicama praznili, su se u isto vreme punili džepovi istim tim devizama pripadnika bivšeg režima. Jedan od načina na koji su pripadnici, oni koji su bili bliski režimu, zarađivali je sigurno i taj što je novac iz primarne emisije i sive emisije novca završavao u raznoraznim bankama, kao što je "Dafiment", kao što je "Jugoskandik", i nakon toga, iste te devize su izvlačili iz tih banaka. Naravno, ni rad "Jugoskandika", ni rad "Dafiment banke" u to vreme jednostavno nije bio moguć bez pomoći države.

Takođe, u članu 3. tačka 4. govori se o uvozu i distribuciji akciznih proizvoda. Svi vrlo dobro znamo o čemu se radi - o cigaretama, o kafi, o žestokim pićima, o enormnim zaradama na tim proizvodima. U to vreme se na jednom fri šopu i više šlepera dnevno cigareta prodavalo, a da država nije imala nikakvu kontrolu, i za račun fiskusa nije ubirala nikakve prihode.

Govorimo o vilama, o velikim kućama, o stanovima, o automobilima, o svim onim pojavnim oblicima, šta se zapravo radilo i šta su pripadnici režima radili. To su samo simboli bogatstva. Ono što su radili, koje su svote novca okretali, to se zapravo ne vidi iz toga.

U tački 5. se govori o još jednom načinu kako su oni to radili - uvoz i izvoz proizvoda na režimu kontigenata i kvota. Setimo se samo jednog klasičnog primera, a to je primer bivšeg predsednika Vlade, Mirka Marjanovića, koji je u isto vreme bio i generalni direktor "Progresa", setimo se samo kako je baš samo on i njegovo preduzeće moglo da radi sa robama kao što su gas, kao što su maline, kao što je pšenica, i svi ostali proizvodi, koji su bili visoko profitabilni.

Sem svih tih načina, da ih ne nabrajamo sve, ima ih 19, u članu 6. se govori o solidarnom jemstvu. Radi se o tome da svi oni koji su pokušali da na taj način što će registrovati firme, svoja preduzeća, na svoje sinove, kćeri i žene, izbegnu primenu ovog zakona. Međutim, i oni su se prevarili, jer principom solidarnog jemstva i oni će se naći pod udarom. Imali smo prilike da čujemo ovde, za ovom govornicom, da su neki i svoje kuće prijavljivali na svoje majke.

Bogaćenje na nesreći naroda, u vremenu kada se u Srbiji umiralo od gladi, je dokaz najvećeg moralnog posrnuća, koje je naša država doživela u prethodnom periodu. Imajući u vidu koji su to ljudi radili, sa kakvim moralnim karakteristikama, ništa drugo od njih nismo ni mogli očekivati. Ono što je osnovno u njihovom karakteru su udvorištvo, bezosećajnost i, jednostavno, odsustvo osećaja za zajednicu, za državu i za narod.

Ovaj zakon smo u predizbornoj kampanji obećali da ćemo dati Srbiji i građanima Srbije i zato ćemo ovaj zakon, korigovan ili ne kroz amandmane, sigurno dati građanima Srbije. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poštovani novinari - da, novinare poštujem, zato što rade jedan težak posao, a vi ih zloupotrebljavate, pred vama je zakon koji je dugo najavljivan i koji je u izbornoj kampanji tehničke koalicije DOS bio najavljen kao pravično rešenje, kao mogućnost pravičnog rešenja za sve one koji su u proteklom teškom vremenu stekli veliko bogatstvo, a da to ne mogu da dokažu.
Za takav zakon bih glasao sa obe ruke, zato što jeste istina da u normalnom vremenu jeste potrebno sticati, i ako je moguće, obogatiti se, a u teškom vremenu, kada se to desi, onda je to nemoralno. Ovaj predlog zakona ništa od toga ne čini. Ukoliko bude prihvaćeno, kao što je predloženo, najveći broj onih za koje smo mislili da će biti upravo poreski obveznici, po odredbama ovog zakona samo će legalizovati svoj nepravilno, nezakonito stečen imetak, a tzv. porez platiće oni koji su, istina je, od svoje vlade, od svoje narodne banke, od svojih poslovnih banaka, dobijali pod određenim uslovima određene kredite, kupovali devize po onoj ceni koja je bila službena, i radili poslove koji su u jednom delikatnom vremenu održali narod i državu u kondiciji, na nogama.
Ako je jedan "Simpo" dobio pet miliona maraka kredita iz primarne emisije, pa vratio 7.800.000 maraka, uz obaveze koje su uz to išle, treba li danas odredbama ovog zakona da plati još 7.500.000 maraka? Toliko će platiti, ukoliko ovaj zakon bude usvojen. Nećete vi, gospodo, ovim zakonom kazniti nikakvog direktora ni jedne firme, vi ćete na ovaj način, ako zakon bude dosledno primenjen, onemogućiti jednom velikom broju ljudi da normalno obavljaju svoje poslove, u pogonima koji su opstali, između ostalog, zahvaljujući i pogodnostima koje su predmet ovog zakona.
Ako ste, kako vi kažete, najtransparentnija vlada na svetu, zašto onda član 16, zašto tajnovitost i zašto tajnost, koga se bojite, kome se možete zameriti i zašto uopšte u jednom ovakvom zakonu stoji jedan takav član? On vas diskvalifikuje kao ozbiljne političare i ozbiljne ljude. Ako je neko po odredbama jednog zakona obavezan da nešto plati državi, onda to mora biti javno i ono što ima da plati jeste javno.
Obrazloženje koje ste dali govori o nečemu drugom. Vi u koncentričnim krugovima, kako vojnici kažu, usredsređenom vatrom svaki dan sudite SPS-u. Izdržaće SPS i ovaj sud, i ovu skupštinu, izdržala je ona i nešto gore, ali to nije za ovu priliku. Nema straha i neće se na ovom spisku naći niko iz poslaničkih klupa među socijalistima u ovom parlamentu. Teško je reći, a ja hoću, 37 poslanika SPS-a u ovoj skupštini nema pet poštenih odela.
No, izvolite, samo napred gospodo, samo napred. Rekao je jedan vaš poslanik da nije u pitanju osveta. Jeste osveta u pitanju, samo osveta je uvek bezumnija od štete na koju se odnosi, i uvek ostavlja teže posledice od same štete. Nemojte se uhvatiti u tu zamku, zato što slovite za demokratsku vlast.
I ime vam je demokratsko, i stranke vam se zovu demokratske, samo vam ponašanje nije uvek takvo. Mi to razumemo, samo ako želite to zaista da budete, takve odnose morate negovati i morate pred licem javnosti to dokazivati svaki dan. Ko će se najviše obradovati pojedinim zakonskim rešenjem? Najviše će se obradovati oni koji danas kontrolišu u Srbiji enormna bogatstva, koja su sticana mimo knjiga, mimo završnih računa, koja ne postoje ni u jednoj evidenciji. Oni će večeras slaviti ili sutra, kada ovaj zakon bude usvojen. I imaće ozbiljan razlog da vam zahvale, zato što će potpuno mirno legalizovati ono što su u nemirno vreme stekli.
U obrazloženju ni jednom rečju niste pomenuli politički i ekonomski ambijent u kome se sve ovo dešavalo. Zar je moguće da osam godina sankcija međunarodne zajednice, ne zavredi ni jednu rečenicu u obrazloženju, u zakonu koji ste pomenuli i ponudili. Ovde je neko rekao da se u Srbiji umiralo od gladi. U Srbiji se umiralo i zbog toga zato takozvana humana međunarodna zajednica nije dozvolila da sa beogradskog aerodroma poleti avion sa bocama za kiseonik u banjalučko porodilište i zbog toga se umiralo u ovoj zemlji. Nije samo zbog toga, kako vi ovde govorite, sankcije su projekat koji je ovu zemlju dekomponovao, koji je rastočio na proste činjenice i koji je rastače svaki dan. Taj projekat se na žalost danas odvija uz vaš blagoslov. Ne mogu da verujem da to činite svesno.
Hoću da verujete u ono što radite, ali ono što radite Srbiji svakog dana donosi sve teže i teže posledice. Vi se nijednom rečenicom u zakonu praktično ne osvrćete na privredu. Vas zanima samo budžetski prihod i to jednokratni. Šta znači kada se u samom zakonu kaže, da se porez neće naplaćivati iz tekućeg priliva, nego supstance preduzeća. To, draga gospodo, nije porez, to je nacionalizacija ili otkup, kako god hoćete to da nazovete. Nije cilj zakona da osposobi firmu da normalno radi, već da je uništi, ili da joj smanji cenu, pa da je onda prodate nekome, ukoliko je već nanišanjena. Ima čitav niz drugih stvari. Napisali ste između ostalog u tački 18. član 3. - privilegovane isplate zamrznute stare devizne štednje i štednje piraminalnih banaka itd. Čije se gospodo pravo ugrožava kada neko koristi svoje pravo? Ako neko uzme novac koji je uložio u jednu banku, koga on ugrožava? One koji nisu uzeli? Naravno, samo što on sam tom prilikom ne pravi ni jedno krivično delo. To je suština.
U tački 9. član 3. kažete - korišćenje sredstava iz tačke 8. deponovanih po kamati nižoj od kamate koja bi se u trenutku deponovanja mogla postići na tržištu. Znači li to da je direktor jednog preduzeća mogao ponuditi svoja sredstva piramidalnoj banci za kamatu od 8%, pa se nije za to odlučio, već je ponudio onoj banci koja daje normalne kamate, tri ili četiri posto na godišnjem nivou. Treba li on danas da bude ovde odgovoran zbog toga. To, između ostalog, piše u Predlogu ovog zakona. Građani Srbije očekivali su od vas drugi zakon, a nisu dobili nikakav zakon. Za ovaj zakon neću glasati ni ako budu prihvaćeni svi amandmani koji su podneti. Zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bogoljub Zečević, a posle njega Dragan Todorović.

Bogoljub Zečević

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, u proteklih 10 godina prethodni režim je doveo narod ove države do propasti, a istovremeno ljudi iz prethodne vlasti i ljudi bliski vlasti su se enormno obogatili. Postoje priče da su oni radili u skladu sa tadašnjim zakonom. Ako jeste tako, ti zakoni nisu važili za sve, već samo za one privilegovane.
Da li je ispravno da pojedina društvena ili privatna preduzeća dobiju novac iz primarne emisije i tako oštete druga preduzeća i svoje građane. Da li je ispravno da neko kupi devize od Narodne banke po šest dinara, a ostali moraju da plate tržišnu cenu. Da li je ispravno da pojedina preduzeća, takozvanim pranjem papira, izbegavaju plaćanje poreza na promet ili drugih obaveza, direktno time šteteći državu i sve građane Srbije. Da li su ispravni režim kontigenata i kvota, manipulacija državnim fondovima, zloupotrebe direktora društvenih i državnih preduzeća, otkup stanova većih od pripadajućih, krediti po povoljnim uslovima u odnosu na ostale građane, prelivanje kapitala iz društvenog u privatno preduzeće itd.
Priča se da je ovo čisto politička kampanja uperena protiv prethodne vlasti, što apsolutno nije tačno. Nismo mi krivi što je SPS napravio takvu klimu, gde su ljudi učlanjeni u ovu stranku mogli imati privilegije koje su ostalima građanima bile nedostupne. Nismo mi krivi što je u ideologiju JUL-a verovala samo direktor direkcije, a ideologija ostalih članova je bila isključivo lični interes.
Oni iz prethodne vlasti koji nisu koristili ove privilegije, nemaju čega da se plaše, a oni koji jesu, ima i treba da se plaše. Sledeće želim posebno da naglasim, ne mogu Srbiju u budućnosti voditi oni koji su se obogatili dok su građani Srbije srljali u bedu i siromaštvo. Ako elita Srbije ne budu pošteni i pametni, oni koji vrednim radom stiču kapital, onda se plašim za budućnost naše zemlje.
Glasaću za ovaj zakon iz dva razloga. Prvo, što to donosi takvu moralnu satisfakciju onima koji su teško živeli 10 godina, gledajući kako se ljudi na vlasti ili bliski vlasti enormno bogate. Drugo, pošto nova Vlada ima problema sa obezbeđenjem novca za normalno funkcionisanje države, ovo je način da se popuni budžet i od ljudi koje kači ovaj zakon, uzme deo novca koji su stekli korišćenjem ovde navedenih privilegija. Hvala.