Nekom je rat uvek rat, a nekom je rat brat. Istovremeno sa tim, naša ekonomija je propadala, sankcije smo zaradili, ali kako je onda moguće da se u vreme sankcija, kada su po našim radnjama zvrjali prazni rafovi sa npr. šećernim tablama, sećate se toga, koje su sebe nazivale onako samouvereno "čokoladama", da istovremeno mi i naša deca u okolini gledamo neke nove momke dobro obučene u vrlo luksuznim kolima, i kako u našim komšilucima niče nešto što se teško može nazvati kućama ili skromnim domovima. Ta moja deca iz 1989. godine, te 1992, 1993, 1994. godine kada je divljala nikada i nigde poznata hiperinflacija kao kod nas tada, pitao me je npr. moj srednji sin - mama šta je to bombonjera, ili - mama, da li ćemo kada jednom budemo imali para kupiti banane? Ja sam u to vreme kao prosvetni radnik sa tri, četiri i pet meseci zakašnjenja dobijala platu od 1-2 marke. Istovremeno dešavale su se one situacije i prosto pored mene su prolazili oni sposobni ljudi za koje ja nisam svojoj deci i svojim đacima uspevala da objasnim kako su to oni sposobni i zašto su njihovi frižideri puni, a po čemu sam ja to nesposobna, te je moj frižider uz troje dece prazan. Taj problem teško da se može zaboraviti.
Što se tiče samog zakona, mislim da je potpuno jasno da on u članu 3. jasno kazuje i nabraja niz situacija koje će doći, čiji izvršioci zapravo će doći pod udar ovog zakona. Kao npr. samo da bi smo se podsetili, korišćenje sredstava primarne i sive emisije novca u finansijskim transakcijama, kupovina deviza po zvaničnom kursu NBJ u situaciji kada je tržišni kurs bio viši, uvoz i distribucija akciznih proizvoda bez plaćanja carina, drugih uvoznih dažbina itd., snabdevanje robnih rezervi i kupovina iz robnih rezervi pod privilegovanim uslovima, zloupotrebe u privatizaciji preduzeća od strane direktora i članova organa upravljanja, izgradnja reprezentativnog stambenog, odnosno poslovnog objekta, čija je ukupna površina veća od propisane i dozvoljene, korišćenje kredita za nabavku poslovnog prostora, odnosno opreme pod uslovima povoljnijim za dužnika od tržišnih, a korišćenje sredstava deponovanih od strane građana u piramidalnim bankama.
Kada smo kod toga, samo jedan detalj. U dosadašnjim aktivnostima radne grupe koja se bavila ovim problemima, do sada je prikupljen ogroman dokumentacioni materijal o dve piramidalne banke i 1.700 štedionica. Nedvosmisleno je ustanovljeno:
1. da su iza ideje o stvaranju, konstituisanju i radu ovih finansijskih institucija pre svega "Dafiment banke" stajali nadležni državni organi;
2. da su piramidalne banke i mnoge štedionice radile u direktnoj sprezi sa NBJ, ondašnjim SDK i drugim državnim institucijama;
3. da su pojedini poslovni potezi ovih banaka preduzimani uz direktan dogovor sa političkim rukovodstvom zemlje, uključujući i bivšeg predsednika Republike Srbije, Slobodana Miloševića;
4. da je čitavo poslovanje ovih finansijskih institucija bilo nezakonito, pri čemu su pojedina lica ostvarila veliku materijalnu korist, čak i posle njihovog formalnog zatvaranja.
Usvajanje ovog zakona je mala, ali značajna moralna nadoknada prema državi i prema stotinama hiljada onih koji su osiromašili i propadali zajedno sa tom državom, a onih par stotina ili videćemo već koliko, koji su upravo u ime te države i u ime nacionalnih interesa nas sve pozivali da jedemo korenje, a za to vreme i te kako se bogatili, dok smo mi primali bednih par maraka plate od pre podne, koja je po podne već vredela možda troduplo manje i zato je ovaj zakon, pre svega, moralan.
Ja ću, naravno, glasati za ovaj zakon i to ne samo u svoje lično ime i ne samo u ime svoje stranke, ne u ime poslaničkog kluba DOS-a, nego verujem pre svega u ime stotine hiljada onih koji su tih 12 godina preživeli tako teško, kao većina nas ovde.

 Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ustavni osnov o donošenju zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, kako je predlagač naveo u obrazloženju predloga zakona, nalazi se u članu 52. Ustava Republike Srbije, koji proklamuje da je svako dužan da plaća poreze i druge dažbine utvrđene zakonom. Ovo piše u obrazloženju ovog predloga zakona. Tačno je to da postoji ustavni osnov ili ustavni okvir, ali nigde u Ustavu Srbije ne stoji da se oporezivanje može vršiti retroaktivno, posebno da se vrši više decenija unazad. Razlozi za donošenje zakona, koje je predlagač naveo u obrazloženju, neumesni su i krajnje neargumentovani.
Tvrditi, a da za to nema nikakvih dokaza, da je vladavina Slobodana Miloševića ostavila najteže posledice na razvoj srpskog društva u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, tendenciozno je i usmereno protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ i SPS-a, kao vodeće partije u tom periodu. Mada ova partija kojoj ja pripadam nije bila sama u ovom periodu na vlasti. To najbolje mogu potvrditi i neki sadašnji potpredsednici republičke Vlade, a koji nisu imali uticaja na događaje u prethodnoj deceniji. Kao i na stvaranje mogućnosti za sticanje ekstra dohotka i imovine pod posebnim pogodnostima.
Svim građanima Srbije jasno je da u protekloj deceniji Srbija nije bila ta koja je izazivala političku niti ekonomsku krizu na prostorima bivše Jugoslavije. Raspad bivše Jugoslavije započeli su Slovenci, nastavili Hrvati, pa Muslimani, a ni Šiptari nisu bili u tom periodu ravnodušni, iako je Kosovo bilo i ostalo srpska zemlja. Svestranu pomoć u raspadu bivše Jugoslavije, kao i stvaranju kriznih žarišta (iz sale: tema), tema je ekonomska kriza, pružili su Amerikanci i njihovi evropski podanički saveznici. U takvim uslovima, bivši predsednik Milošević i SPS, što je i normalno, štitili su interese srpskog naroda i ne mogu biti krivi za sva zbivanja koja su se u tom periodu dešavala. Davati obrazloženje da je vladavina Slobodana Miloševića prouzrokovala devalvaciju nacionalne ekonomije, pad društvenog proizvoda...

Molim vas da se držite teme. Uopšte ne analiziramo...

To stoji u obrazloženju Predloga zakona, devalvacija 1993. i 1994. godine, pojavu sive ekonomije, kriminalizacija države i drugog, a da se pri tom ne spomene da nije možda razlog svemu tome i želja pojedinih tadašnjih republičkih lidera za otcepljenje svojih banana republika, zatim uvođenje nepravilnih sankcija međunarodne zajednice koje su dovele i do poremećaja na tržištu i do pojave sive ekonomije u svim oblastima privređivanja. U takvim uslovima, privreda, a posebno poljoprivreda, radila je snalazeći se na razne načine, da nabavi potreban repromaterijal, dizel gorivo, veštačko đubrivo i drugo. Nećemo li sada oporezovati kao ekstra dohodak nabavku, recimo, dizel goriva za potrebe poljoprivrede, kada nam je svima bilo jasno da jedini način da se isto nabavi, bilo je kako obično kažemo u narodu, na crno. Ovim ne pravdam sva ona pravna i fizička lica koja mogu doći pod udar ovog zakona, koji je, moram reći, presedan u svetskoj pravnoj terminologiji. Naprotiv, zalažem se da svi oni koji su se na nezakonit način obogatili ili stekli imovinu po posebnim pogodnostima, snose odgovarajuće posledice. Za to su već postojeći važeći zakoni i to: Zakon o porezu na imovinu, Zakon o porezu na dohodak građana, Krivični zakon Republike Srbije i SRJ.
Biti izričit da se ovaj zakon primenjuje od 1.1.1989. godine, ne samo da je licemerno, već i krajnje neargumentovano. Zašto baš ovaj datum, zašto ne i ranije? Nisu se pojedinci obogatili samo od ovog datuma, bilo je takvih i pre 1.1.1989. godine. Dedinje i slične lokacije su i pre 50 godina i više, bile pune bogataša, čija imovina nije bila ispitivana. Kako su oni došli do tog bogatstva? Zato predlažem da ovaj zakon bude primenjiv od recimo, 15. februara 1804. godine, kada je u Orašcu proglašen početak Prvog srpskog ustanka, budući datum državnog praznika Republike Srbije, tzv. Sretenja. Tada sigurno nije bilo bogatih. Samo vi ćutite, imate šta da kažete kasnije. Možda će neko reći da to nije moguće ispitati i takvu imovinu i takvo bogatstvo. A što da ne? Zato služi kao primer i ovaj zakon. U ovom predlogu zakona biće oporezovana i lica koja su naslednici imovine stečene pod posebnim pogodnostima. Ko može da tvrdi da je sva imovina u Srbiji stečena pod posebnim pogodnostima isključivo od perioda 1.1.1989. godine. Iz tog razloga, predlažem da krenemo od 19. veka i utvrdimo pravo stanje stvari u ovoj problematici.
Kao poslanik Socijalističke partije Srbije, nisam protiv ispitivanja porekla i oporezivanja ali sam protiv načina i datog obrazloženja u ovom predlogu zakona. Zalažem se da se oporezivanje imovine stečene posebnim pogodnostima vrši za svu stečenu imovinu, neoročeno, tj. za svu imovinu stečenu u prošlosti, a i u budućnosti. Sa 5. oktobrom i DOS-ovskom revolucijom, nije prestalo sticanje imovine i dohotka pod posebnim pogodnostima i okolnostima. Siva ekonomija i ostale pogodnosti nisu prestale, na primer šverc cigareta. Novi bogataši niču kao pečurke posle kiše. Zato i oni treba da se nađu kod ispitivanja i oporezivanja.
Ovde imamo i jedan svež primer - pojedinci koji očigledno ne pripadaju onoj bivšoj vlasti, stiču određene prednosti i povoljnosti, recimo, sa Uredbom koju je Vlada Republike Srbije propisala oko načina izmirivanja dugovanja iz prošlosti i reprogramiranja dugova. Ima jedan bliski srodnik vodeće garniture iz republičke Vlade, koji na jedan način otkupljuje od društvenih preduzeća i koristeći ovu uredbu sada snosi određene prednosti i pogodnosti. Iz tog razloga sam predložio da ne bude oročeno. Ne može neko da otkupljuje društvene firme, a da pod okriljem uredbe stiče određena prava time što društvenim preduzećima, koja potražuju od otkupljenog preduzeća, prezentira predlog reprogramiranja duga za pet godina, gde nudi, recimo, pet hiljada dinara, nudi period otplate od pet godina sa grejs periodom od dve godine i da na takav način otpiše dug, odnosno isplati dug. Evo, to je jedan tipičan primer, zašto se ne ide na ovo da ovaj jednokratni porez, a koji jeste jednokratni porez, ali jednokratni porez koji treba da ima termin ne od 1.1.1989. godine, nego od možda mnogo ranije ili možda da obuhvati i ovaj period.
I na kraju, da iskoristim ovih par minuta da kažem, da događaji koji su se odigrali jutros u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne dolikuju poslanicima koji su izabrani od volje građana, da ovo što se desilo u ovom trenutku građani Srbije ne znaju, da ja kao predstavnik SPS-a i poslanik osuđujem ovakav način i postupak. Kao poslanik SPS-a smatram da potpredsednik Skupštine Srbije, drugarica odnosno gospođa Nataša Mićić (jeste drugarica, za mene je drugarica) treba da podnese ostavku na ovu dužnost, jer u nizu okolnosti i nizu svojih radnji prouzrokuje ono sve što prouzrokuje. Tu je jedan tipičan primer i svedok ovoga ovde što vidimo, da ne predstavlja volju građana...

Molim vas gospodine poslaniče...

Jeste, to je tako, ako ima čin i moral, onda treba da uradi ono što treba da uradi. Hvala.

Da makar ne kažu, evo sada prelazim na kršenje Poslovnika, pa onda da ...
Ima reč narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Golub Rajić.

Kažu mi kolege - gospodine Pavloviću, primeri ton. Apsolutno ću da primerim ton i odmah da kažem da se pridružujem predlogu koji smo kao poslanička grupa uputili, da se gospođa Mićić razreši (iz sale: tema), tema je apsolutno, zbog načina na koji je vodila sednicu i provocirala ono što se dogodilo. Isto tako, da osudim neprimereno ponašanje Službe, ali ne znam to je verovatno za obezbeđenje u Skupštini, koja je po mom uverenju, veoma nekorektno postupala prema poslanicima SRS-a. Isto bih to uradio i da ste vi gospodo iz drugog reda, počev od Jovanovića, pa redom, bili u pitanju.
Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, razmatramo Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, koja je stečena iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Kao što ste čuli, poslanička grupa SPS-a u ovom parlamentu i ja lično, apsolutno podržavamo ideju da se donese zakon sa ciljevima koji su dati u njegovom naslovu, a to je dakle da oni koji su stekli imovinu i ekstra dohodak na nepošten način to moraju da plate. Istovremeno, moram da kažem i to da zakon po svom sadržaju i pravnim normama koje donosi mora da bude i u tom duhu, a ne da bude obračun sa političkim neistomišljenicima ili čitavom SPS, i pravnim i fizičkim licima koji su bili u ovom periodu na vlasti ili u nomenklaturi, kako to piše u obrazloženju.
Inače, moram da kažem da je obrazloženje neprimereno i katastrofalno i da u svemu tome delim mišljenje koje je izneo moj kolega Žarko Obradović, da vam ne bih oduzimao vreme.
Zašto smatram da je ovaj zakon ovako definisan? Prvo, zakonom se uvodi retroaktivnost, a naknadno oporezivanje prethodnih dohodaka je transparentni primer retroaktivnosti. Nema gospodina Đelića, pa ne može da čuje ovo. Valjda će mu to neko preneti.
Drugo, obuhvat u zakonu je nekonzistentan, uključuju se slučajevi gde nije bilo protežiranja prema tada važećim propisima i slučajevi gde se smatra da važeći propisi, pod znakom navoda, nisu bili korektni.
Treće, ne postoje realni okviri za sveobuhvatnu i automatsku primenu zakona, što je takođe hendikep ovog zakonskog projekta.
Četvrto, zbog nedostatka automatizma mogući su selektivnost i arbitrarnost u primeni zakona.
Peto, metodologija, kako u utvrđivanju slučajeva, tako i u kvantifikaciji, nije razrađena, pa se u celini dovodi u pitanje kako će zakon biti sprovodljiv.
Predmet oporezivanja je razrađen u članu 2. Moram i predsedniku Skupštine i vama, dama i gospodo poslanici, da kažem jednu istinu - amandmani koje sam podneo na ovaj zakon, iz tehničkih razloga se nisu našli u proceduri, pa ću i nešto konkretno reći u vezi sa članovima koji definišu ovaj zakon. S druge strane, normalno je očekivati da ponašanje u potrošnji zavisi i od aktuelnih okolnosti, a između ostalog i propisanih dažbina na ostvareni dohodak. Na primer, neko je mogao da letuje u inostranstvu, neko je mogao da kupi i automobil, jer je opravdano smatrao da su njegove obaveze iz tekućeg dohotka u potpunosti, a u skladu sa važećim propisima, izmirene. Preduzeće je nekad ekstra dohotke moglo da iskoristi kao kompenzaciju efekata drugih okolnosti, koje su se mogli nazvati i nepogodnostima za to preduzeće u tom trenutku. Ako obaveze iz dohotka po važećim propisima nisu izmirene, za takve slučajeve postoje drugi zakoni i za taj slučaj zakon uopšte, kao poseban, ne mora da se donosi.
Postaviću pitanje, pošto je u članu 2. napisano, zašto je predložen datum 1.1.1989, a ne 31.5.1992, kada su nam nametnute sankcije. Ovo je još bila SFRJ, a ovo nije ni bila ni Savezna Republika Jugoslavija. Drugo, interesantna su rešenja člana 3. u okviru članova 8. i 11. Nema autora, ne znam kome ovo govorim? Gospodine Jovanoviću, ko će da prenese ovo?
(Čedomir Jovanović: Ja ću.)
Molim vas da to uradite, jer ne znam zašto bih onda govorio ovo što govorim. Ovo govorim onima koji su pisali zakon i koji predlažu. Da li ste vi i predlagač i autor zakona? Jeste. Molim vas da to prenesete.
Dakle, u članu 11. poreski obveznik je dužan da podnese poresku prijavu, podvlačim, sa podacima o predmetu i vrednosti oporezivanja. Ako ste čitali zakon, predmet je nekako definisan članom 3. Vrednost predmeta nije nigde. Naime, u članu 8. se definiše samo poreska osnovica, što nije isto što i vrednost predmeta oporezivanja. Izgleda da se od poreskog obveznika i ne očekuje da iskaže iznos poreske osnovice, niti bi on to mogao da bude u stanju. Na primer, koji poreski obveznik od svih vas, dame i gospodo, a nisam siguran, možda će neko od vas da plati ovo, kako može da zna koji je bio dobar u prethodnih 4.500 dana. Znate li koliko je to? Mnogo dugo.
Dame i gospodo, interesantna su rešenja u članovima 3. i 8. U jednom je definisana transakcija iz koje nastaje predmet oporezivanja, što je suština stvari, a u članu 8. poreska osnovica. U članu 3. su, dame i gospodo, a to važi za autore koji ovde nisu, a to su Popović i Đelić, sredstva, a u članu 8. krediti. Sada vas pitam, da li korisnik kredita mora da zna iz kojih izvora su sredstva dobijena za kredite? Da li on treba da izvrši proračun realne vrednosti ili da vam dostavi samo podatke o tekućim vrednostima? Da li će ovo da reši sadržinu poreske prijave, koju propisuje ministar Đelić? Neće, jer i za sve ostale propise, pa i za bruto zarade, nije propisano vreme i kasnile su zarade. Možda će ovog puta da se popravi, pa mu gospodine Jovanoviću to preporučite.
U članu 8. se kaže da je osnovica vrednost uvoza, odnosno izvoza. Šta je sa troškovima koji su kod nekih drugih stavki implicitno navedeni? Takođe, u članu 8. se govori da je poreska osnovica razlika u ceni. Cena je jedinična vrednost, kao što znate. Da li striktno pridržavanje člana 8. znači da ako su retrogradne cene robe 5,00 ili 7,00 dinara, a poreska osnovica 2,00 dinara, zavisno od količine roba, što je enklatantan primer tehnološke neusklađenosti u vezi sa zakonom koji se predlaže.
U tački 11. člana 3. - poreski obveznik treba u poreskoj prijavi da dostavi podatke o predmetu oporezivanja. Znači, o svim slučajevima postojanja okolnosti iz člana 3. Morao bi da dostavi i podatke o eventualnoj zloupotrebi u privatizaciji. To je zakon koji ćemo imati u narednoj tački dnevnog reda. Sad vas pitam, i autore - šta je zloupotreba u privatizaciji? U ovom zakonu to apsolutno nije objašnjeno. Da li je zloupotreba nešto što se inicira izveštajem Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje zloupotreba, koja je ukinuta, pošto je razrešen gospodin koji je vodio. Ako je tako, onda u članu 11, autor mora da zna, treba da se navede - poreska prijava treba da sadrži podatke o predmetu iz člana 3, osim stavki koje treba da se ...
Interesantna su rešenja u tački 12. i 13. Razumeo sam da je prihvaćen amandman gospodina Pal Šandora na član 9. i član 13. Ali, iako je tako, namerno sada provociram ovakvo pitanje - da li predlagač zakona ima nameru ili je imao nameru da u slučaju da je neko za otkup većeg stana, nego što mu pripada, koristio kredit, višak stambenog prostora oporezuje sa 180%. Dakle, 90% po stavu 12. za otkup i po članu 13. takođe 90% za kredit. Kažu da je taj član ukinut, pa ću da ga preskočim.
Vreme mi ističe. Neću da me predsednik, daleko bilo da gospođa Mićić predsedava i da mi oduzme reč. Preskočiću još 12 tačaka.
Član 5. govori o drugim poreskim dužnicima. Molim gospodina Đelića da prati. U stavu 3. solidaran jemac je član upravnog odbora. Da bi neko bio jemac, valjda prvo treba da da saglasnost. Ko bi pristao da bude direktor ili član upravnog odbora, da je znao tada da odluke preduzeća jamče ličnom, privatnom imovinom.
(Predsednik: Vreme.)
Verovatno ne biste ni vi, ne bi ni ja, ni gospodin Jovanović.
U članu 7, dame i gospodo, definisana je odgovornost osnivača pravnog lica. Možda i među vama ima onih koji će doći, ako ništa drugo, pod ovaj član u zakup. Pravno lice koje je ostvarilo ekstra dohodak, piše u zakonu, može da više ne postoji, a onda je dužnik njegov osnivač. U članu 11. se kaže da je osnivač u ovom slučaju dužan da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana.
(Predsednik: Gospodine Pavloviću, ili završite ili izlazim iz sale.)
Rekao sam da od 10 amandmana niste nijedan prihvatili. Molim vas da mi date tri minuta za jedan amandman. Podneo sam 10 amandmana i nisu ušli u proceduru. Dajte mi za jedan amandman tri minuta.
(Predsednik: Ne mogu tako da vam dam, mogu samo da tolerišem prekoračenje vremena, uz saglasnost poslanika.)
Neću da provociram to više. Imao bih još na 12 članova da izreknem kritike.
Ne radi kritike, gospodine Đeliću, nego, a uvidećete i sami, treba učiniti nešto u smislu korekcije predloženog zakona.
Dame i gospodo, pošto nisam profesor, kao dr Lilić i profesor Šešelj, ne znam da li ovakav zakon negde postoji ili ne postoji. Ne znam ni to da li on može biti u pravnom prometu ili ne. I, još nešto, Kovačević je govorio, kao i ministar Đelić i još neki, o nekim mangupima u našim i vašim redovima.
Ne znam zaista koliko će mangupa iz naših ili vaših redova da plate. Neka plate svi, to je pošteno. Ali, sigurno znam da bi se ovakav zakon obezbedio u smislu šest važnih parametara, da bi se obezbedila ustavnost, ravnopravnost, pravičnost, objektivnost, pravna sigurnost, celishodnost i pre svega sprovodljivost, mora da doživi ozbiljne promene, pa u tom smislu pozivam ministra Đelića i autore ovog zakona da učine maksimalan napor i da Skupštini predlože radikalnije promene ili da prihvate amandmane koje smo predložili i na taj način obezbedimo nešto što je u opštem interesu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.