Dame i gospodo narodni poslanici, šta reći o ovom zakonu, odnosno Predlogu zakona koji je danas pred nama? Ideju i motiv apsolutno svaki čestit čovek će sigurno pozdraviti i mojih 36 kolega i ja iz SPS-a bismo je apsolutno podržali, ali to pretpostavlja određene stvari da se može ovako kazati - zakon da, ali zakon koji će biti jasan, zakon koji će biti dorečen, ne selektivan, ne protivzakonit, da bude pravan i pravedan i na kraju da bude primenljiv.
Na žalost, ovaj predlog zakona nema ni jednu tu odrednicu. Ako smo rekli da je nejasan, mislim da ko god da ga je čitao, jasno je da je samo član 10 jasan, koji govori o stopama i iznosima koji su nelegalno stečeni. Ponavljam da ima sto kartica, ubacio bih svih sto glasova za ovakav zakon, ali da svi budemo jednaki pred njim i da svako ko je stekao na bilo koji način nepravilno, a ja kažem neljudski, da treba da se oporezuje. Ali, selektivno, čak drastično, degradirajući ili aludirajući na prethodne ljude i na prethodne funkcionere, e, to onda nije prihvatljivo.
Kada kažem nejasan, mislim apsolutno nejasan. Ne znam da li je zakonodavac namerno ili nije hteo, ili nije znao da su kategorije dohotka, ekstra dohotka, kao i ekstra imovine, vezane i za period socijalističke robne proizvodnje, dakle za period koji je davno bio, čak i pre 1989. godine. Do 1989. godine već se ne raspolaže ili ne barata sa tim terminima, uvode se termini ekstra profita i profita, uvodi se tržišna privreda, parlamentarna demokratija i dakle, početak privatne svojine. Čak i u obrazloženju se vidi da je nejasno ili, hajde da ne kažem da nisu znali, ali je neprihvatljivo da se objašnjava dohodak i ekstra dohodak istom definicijom.
Zna se šta je dohodak i normalno je da se uvek tretirao kao razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, ali ekstra dohodak već nije to. Moji su drugovi rekli i u ekonomiji, mislim i u srednjoj školi da se uči da je ekstra dohodak višak iznad prosečnog dohotka ostvarenog u grani ili privredi. To je vrlo egzaktan podatak koji se može naći koliki je bio taj prosečan dohodak, da bi se moglo na jednoj pravnoj osnovi ustanoviti ako hoćemo da oporezujemo nekoga zbog nekog nelegalno stečenog bogatstva.
I pored toga, ovde je, ako se već koristi ekstra dohodak i dohodak, uzeta samo jedna vrsta ekstra dohotka. To je takozvani institucionalni ekstra dohodak koji svaka zemlja ima. Merama ekonomske politike vlade dotične zemlje uvek se ustanovljavaju mere i principi za njeno sprovođenje, a sve u cilju društvenog, ekonomskog, a samim tim i razvoja društvenog standarda, jer to su mere koje su neophodne da bi se u mnogim privrednim granama, ako je bilo nekih nelogičnosti, one isprave.
Vi isto vrlo dobro znate iz ekonomije, da postoji cenovno prelivanje dohotka i takozvano vancenovno prelivanje dohotka. Vi znate da smo bili u situaciji opkoljeni ratnim stanjem u svim okolnim zemljama, nezamislivo svirepim ili surovim sankcijama, da su mnoga preduzeća teško radila, teško izvozila, teško uvozila ili nikako uvozila, i da se jednostavno moralo pribeći merama ekonomske politike da bi se neki dispariteti ispravili, a onda se čak moralo prići i necenovnom prelivanju dohotka.
Necenovno prelivanje dohotka ili pomaganje privrede u privrednim granama ili privrednim preduzećima je dodeljivanje kredita, selektivnih, korišćenje primarne emisije, dostupnost i novčanom i deviznom fondu, carine, razna oslobađanja od poreza i doprinosa itd. To se radilo legalnim načinom, znači, odlukama Vlade i trasiranjem ovih zakona na jedan principijelan način, da bi se pomoglo preduzećima koja su zapošljavala veliki broj radnika, koji su morali na taj način da opstanu.
Kada je nedorečen zakon, pa nedorečen je. Gde je siva ekonomija? Neko je rekao - nećemo mi da ulazimo i da, kaže, teramo 400.000 ljudi. Nećemo ni mi. I niko nije protiv onih koji su prodavali krpice po pijacama, prodavali neke sprejeve, dečje igračke, jer su stvarno morali u ovim vrlo teškim, neekonomskim uslovima zbog sankcija da prežive i niko takve ne proziva. Proziva one koji su zbilja obrtali milione maraka i kojih danas apsolutno, jednostavno nigde nema u ovom zakonu.
Zašto sam rekao da je selektivan? Selektivan je u jednoj rečenici kada kažete da se oporezuju funkcioneri bivše vlasti, politički funkcioneri, direktori, apsolutno i samim tim kada ste rekli da počinje 1989. godine, da ste se selektivno, dakle politički obojeno okrenuli samo prema jednom periodu. Gde su ostali? Da li je moguće da su samo direktori bili svi socijalisti, da su samo oni nelegalno stekli imovinu? Apsolutno sam za, ponavljam po koji put, da svako, baš bukvalno svako dođe i svi ćemo, nema mislim čestitog čoveka u zemlji ko neće glasati za ovaj zakon, ali ne samo selektivno, ne funkcionere partija koje su prethodno bile, na koga se to odnosi? Ne na vaše, sigurno, koji su isto tako bili bogati, i isto se tako bogatili, ali ne ni samo sivom ekonomijom i zato ste protiv sive ekonomije.
Kada se sve svede u ravan, kada bude pravedan, apsolutno ne vidim, čestita, ponavljam, i moralna čoveka da neće glasati za. Apsolutno sam da ponese neko i moralan taj žig i za ono što je sve uradio ili se obogatio na nelegalan način, ali reče jedan vaš - nema više takvih kod nas. Oni koji su bili, oni su već kod vas. Jedan čovek koji sedi u Vladi, koji je donosio mere 1994. godine i 1993. godine, kada pominjete tu inflaciju, mnogo se on pitao u našoj partiji, ali preveslan je brzo i sada kod vas vedri i oblači. Vi to znate, vi znate ko sedi u Vladi, ko je kod vas.
Kada je u pitanju protivzakonito poslovanje, da li je moguće da se u tački 3. kaže - onaj ko je izneo avansno da plati neku robu, a nije vratio novac, nije uvezao robu, on će se oporezovati. To je kriminal, taj mora u zatvor da ide. Da li je moguće da se danas kaže - oporezovaće se onaj ko je izneo novac da plati, a nije uneo robu i vratio novac. Ne može ta tačka da se nađe ovde o nelegalnom stečenom bogatstvu. To je čist kriminal, taj treba zakonski da odgovara. Protivzakonit je član 9, je li moguće i to da je nekome palo na pamet da kaže - onaj ko se obogatio po više osnova, u članu 3. od tačke 1. do 10, da će se sa njim napraviti dogovor. Zar to nije novi izvor korupcije i ko je taj iz poreskog organa koji će doći i reći - ej, znaš šta, ti si ostvario toliko i toliko po tri-četiri osnova, hajde da se mi dogovorimo, platićeš ti toliko.
Šta mislite da ide to tako? Još gore, a mislim da je taj amandman čak i prihvaćen, ali to sve zavisi od ove skupštine da li će biti prihvaćen, gde kaže - ko prijavi tačno oslobađa se 35%. Kome je to palo na pamet da ga oslobodi 35%? To je van pameti i to je ono što je neprihvatljivo u ovom zakonu. Kako da se glasa za ovaj zakon? Mnogo amandmana smo dali i ukoliko se prihvate ti amandmani nas socijalista i opozicije sigurno da ćemo glasati za zakon, ali da se prihvate amandmani, a ne kako je nekom palo na pamet samo da politički, harangom udari po prethodnim funkcionerima i prethodnom režimu.
Kaže čl. 25. da jednostavno ne važe Zakon o obligacionim odnosima i zakoni o porezima. Dakle, ovaj zakon direktno krši i derogira savezni zakon, a na kraju nisam kao čovek protiv toga da se oporezuju oni koji su u ranije vreme nelegalno stekli, ali mora postojati zakonski osnov. Nećemo valjda ovde svesno donositi zakon koji krši savezni zakon?
Kada su u pitanju tačke 12. i 13. mislim da je to tipičan primer selektivnosti i čak bih rekao diskriminacije prema političkim neistomišljenicima. Molim vas, kazati da funkcioneri koji su otkupili stan koji im nije pripadao i koji je bio veći nego što im je pripadao u dodeli, da su u stvari stekli ekstra dohodak i da treba da plate porez. Čak ni protiv toga nisam, ali gde su oni što su na razne načine, kada je u pitanju stambena problematika i stambena oblast, to svesno kršili? Gde su oni što su zamenili stan od 140 kvadrata za jednu garsonjeru i dobili preko 100.000 maraka? Gde su oni što su imali dva, tri društvena stana, a nisu bili funkcioneri prethodne partije, koji su dva izdavali i enormno bogatstvo stekli na zakupu od 200-300 maraka mesečno kirije.