SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 20.06.2001.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

7. dan rada

20.06.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:30 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Stavljam na glasanje amandman gospodina Božidara Vučurovića.
Za 40, protiv 104, niko nije uzdržan, nije glasao 21, od ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Ako ste saglasni s tim, određujem pauzu do 15,30 časova.
(Posle pauze.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u svoje poslaničke jedinice, da bismo mogli da nastavimo sa radom.
Konstatujem da imamo kvorum.
Pre nego što nastavimo sa radom samo jedna ispravka informacije i jedna dopuna informacije o opravdanosti odsustva pojedinih narodnih poslanika. Naime, narodni poslanik Jakov Stamenković, pročitala sam da je bio odsutan, međutim on je bio prisutan. Još jedno obaveštenje, predsednik Narodne skupštine gospodin Dragan Maršićanin je takođe opravdano odsutan. Odsustvuje jer je na bolovanju od utorka 19.juna.
Nalazimo se na članu 10.
Amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Tomislav Nikolić i Nataša Jovanović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosioci amandmana nisu prisutni.
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić i Nataša Jovanović na član 10.
Za 36, protiv 102, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 17, od 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo Zakonodavni odbor.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman. Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 12. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Ljubomir Mucić i Zoran D. Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, kao podnosilac amandmana.

Ljubomir Mucić

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  dozvolite mi da kratko obrazložim predloženi amandman na stav 1. člana 12. ovog zakona. Predložio sam u amandmanu da postupak utvrđivanja i naplate jednokratnog poreza počinje i dostavljanjem izveštaja Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, nadležnom poreskom organu.
U tekstu kojim je Vlada obrazložila neprihvatanje ovog amandmana zaista stoji i meni nepoznato, pa bih zamolio, ali ministra nema, šta znači - amandman se ne prihvata jer predložena rešenja znače da poreski organ pokreće postupak po službenoj dužnosti, ali i po zaključku komisije. Zaista mi nije jasno šta to znači, imajući u vidu da u ovoj državi postoje legalni još i poreski organi, organi unutrašnjih poslova, carine i drugi državni organi i svi pojedinci koji mogu oko ovoga da učestvuju u podnošenju zahteva, odnosno podnošenju poreskih prijava.
Takođe, još jedna sugestija što se tiče ovog zakona. U članu 9. kako je ovde napisano, član 9. je sastavljen od 75 reči sa nekoliko cifara, tako da sam zaista nekoliko puta pokušao da shvatim šta je cilj. Na kraju kada je odbijen amandman na član 12, odnosno stav 1. člana 12. jasno mi je da ono što sam istakao povodom amandmana na član 3 - uvođenje novih uslova za oporezivanje, odnosno za oporezivanje po osnovu sticanja ekstra dohotka i ekstra imovine, da je na osnovu izveštaja komisije Vlade Republike Srbije (koji je prošli put obrazložio ovde gospodin Vuk Obradović, bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije) napravljena lista onih koji treba da plate porez, a takođe imajući u vidu i član 13. koji je ovde predložen i onih koji treba da plate samo 2/3 ukupne poreske obaveze.
Jasno mi je da su i ovde dvostruki i dvojni aršini i, zaista, ako je tačno ovo što gospodin ministar Đelić kaže, da je ovo vlada koja je toliko poštena, nije mi jasno da do sada, i da ne sumnja ni u jednog potpredsednika Vlade, ni u jednog ministra, ni u jednog poslanika, ni u jednog republičkog funkconera, zašto onda sumnja u one koji su do sada te poslove radili? Isto se radi, i rekao sam, o istim zakonima, a takođe i danas važi jedna rečenica iz obrazloženja, a to je da i današnja vlast dovodi do osiromašenja najširih slojeva stanovništva.
Govorili smo ovde o pšenici, a ja ću da kažem o malini. Kada je prošle godine sav rod otkupljen i isplaćen po prosečnoj ceni 43 dinara to je bilo oko 1,90 do 2 marke, a ove godine to je jedna marka i 30 pfeninga i zavisi kada će biti isplaćeno. A osiromašenje naroda - znamo u odnosu na prošlu godinu da je struja 3,2 puta poskupela. Da li to znači da je samo prethodna vlada osiromašivala, a ova sadašnja to ne čini u odnosu na naše stanovništvo?
Takođe, mislim da kroz ove naredne amandmane, sve što sam ovom prilikom rekao, kroz jednu sistematičnost amandmana i usvajanja člana 9, odnosno amandmana na član 9, zaista može da se eliminiše iz dalje procedure.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč? Gospodin Vojislav Šešelj, u svojstvu  predsednika poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovaj član 12. Zakona na koji se odnosi amandman morao bi da se menja sa aspekta pravničke logike i na osnovu argumentacije koju je već podneo narodni poslanik u svom amandmanu, a i na osnovu  dodatnih argumenata.
Prvo, ne može zakonom da se propiše da postupak počinje i dostavljanjem izveštaja komisije za ispitivanje zloupotreba. Komisija je radno telo Vlade i ona svoj izveštaj podnosi isključivo Vladi, a Vlada je na čelu upravne vlasti i ingerencije Vlade su potpuno precizirane drugim zakonskim tekstom. Izveštaj vladine komisije može da ima značaj samo onoliko koliko ima svaka druga prijava. Neko nekog prijavio da nije to i to platio, da je to i to uradio i ništa više u pravnom pogledu.
Ovde ima jedna druga nebuloza, gde se kaže da je i carina dužna da u okviru svoje nadležnosti kada dođe do određenih saznanja, da je dužna da u roku od 8 dana dostavi izveštaj o svim činjenicama. Mislim da je, mada je predlagač amandmana to propustio, da je ovo još veći nedostatak ovog člana.
Kako može republičkim zakonom bilo kakva obaveza carine da se propisuje? Carina je isključivo organ savezne državne uprave i ne može federalna jedinica carini da propisuje bilo kakvu obavezu . Može to biti najbolja obaveza na svetu, može biti veoma smislena, veoma produktivna, ali formalno - pravno je nemoguća.
Nema te koristi koja može biti dovoljan argument za kršenje formalnog prava i ustavnog poretka. U ovom slučaju, dakle, carini ne bi mogla nikakva obaveza da se propisuje, a naravno, dovoljno bi bilo da ostane poslednji stav, u kome se kaže da nadležni organ poreske uprave, po službenoj dužnosti, uvek kada dođe do informacija, ili postoji opravdana sumnja, indicija, bilo šta, mora da interveniše i da ispituje. To je suština.
Dakle, ni stav 1. ni stav 2. ne bi mogao da ostane u ovom tekstu, sa aspekata pravne logike, jer smo sada zašli u pojedinosti ovoga zakona, pošto za vas nije bilo dovoljno dokazivanje da celi zakon nije u skladu sa Ustavom. Sada vam dokazujemo da pojedini članovi nisu u skladu sa Ustavom, sa sasvim konkretnim argumentima, koji su nezavisni od onih opštih argumenata, sa kojima smo osporavali zakon u celini.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko se želi obesmisliti neka zakonska inicijativa, onda se ona može uvezati postojećim pravnim okvirima na takav način, da se praktično nikada ne može primeniti.
Tačno je da u uređenom društvu ne može jedna federalna jedinica propisati obaveze saveznom organu, ali mi živimo u zemlji, odnosno u federalnoj jedinici, koja svoj Ustav nije uskladila sa Ustavom SRJ, iako je imala deset godina da nešto tako uradi. I danas postavlja pred nas jedno praktično pitanje - da li ćemo mi doneti jedan zakon koji ćemo primeniti, ili ćemo negovati nešto što je samo po sebi suprotstavljeno logici normalnog života? Mi želimo da menjamo svoje društvo.
Na izborima smo promenili, zato što smo afirmisali ideju promena i mi nećemo biti taoci nefunkcionalne savezne države, već ćemo menjati sve ono što nam u tom funkcionisanju jeste prepreka. Mi poštujemo saveznu državu, poštujemo organe Savezne uprave carina, ali istovremeno od tih organa tražimo da se ponašaju u skladu sa interesima građana Republike Srbije. Ti interesi su takvi da mi smatramo da su organi Savezne uprave carina dužni da u roku od osam dana, pošto ustanove da postoje osnove za primenu ovog zakona, obaveste Republičku upravu javnih prihoda, kroz komunikaciju koja je redovna i uobičajena, i koja postoji u ovom trenutku.
U tome nema ničeg spornog, niti bilo čega što bi se moglo smatrati degradiranjem prava i zakona. Mi ne možemo tim tempom usklađivati republičko zakonodavstvo sa onim zatečenim, saveznim, jer je ono samo po sebi u toj meri obimno i u toj meri opterećeno svakodnevnim problemima, da nije realno očekivati da će se ono uskladiti u jednom brzom roku, a mi želimo konkretne efekte ovog zakona.
Što se tiče načina koji su pretpostavljeni za otpočinjanje postupka utvrđivanja poreza, možemo govoriti o onom prvom predviđenom, da se poreski obveznik sam prepozna, kao što se prepoznaju svi drugi poreski obveznici u ovom zakonu, i da podnese poresku prijavu. Ali, ukoliko poreski obveznik ne učini nešto tako, a realno je očekivati da će biti onih koji će pokušati da se ponašaju onako kako su se ponašali prethodnih deset godina, kroz koje su potpali pod primenu ovog zakona, onda moramo razmišljati i o drugim modelima, kojima ćemo konkretno primeniti ovaj zakon i uraditi ono što je bila naša namera.
Dakle, ti drugi načini su oni načini koji su definisani članom 12. i radi se samo o ideji, koja može biti onakva kako sam je ja opisao danas, o ideji, ne opstrukcije, već sputavanja primene ovog zakona, koja onda dovodi u pitanje namere onih koji se na takav način ponašaju.
Član 12. je veoma jasan i on kaže da postupak utvrđivanja i naplate jednokratnog poreza počinje i dostavljanjem, znači, ne počinje isključivo dostavljanjem, već, između ostalog, počinje i dostavljanjem izveštaja Komisiji Vlade Republike Srbije za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, nadležnom poreskom organu.
Tačno je da je Komisija deo izvršne vlasti, da je nju formirala Vlada Republike Srbije, ali, isto tako, nema nikakvog logičnog razloga zbog koga bi Komisija bila sputana u konkretnom i efikasnom delovanju. Dakle, i Komisija može da podnese poresku prijavu, i treba da je podnese, ukoliko sam poreski obveznik na nešto tako nije spreman.
Postoje i druga dva stava ovog člana Zakona, ali oni se ničim ne mogu osporiti, osim ukoliko namera onih koji kritikuju ove članove nije degradiranje Zakona, kako ne bi bili oporezovani oni koji će inače biti oporezovani, ako su predmet ovog zakona.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima gospodin Dragan Tomić, u svojstvu predstavnika Poslaničke grupe.

Dragan Tomić

Poštovana gospodo, narodni poslanici, mi se nalazimo na terenu poreske materije,  a ovaj član automatski eliminiše kompletnu poresku materiju, sve poreske propise, pa i ono što smo skoro ovde usvajali, u Skupštini.       
Ne radi poreski organ ni u jednoj državi na bazi izveštaja, već na bazi podataka. Znači, trebalo je da piše da će Komisija da dostavi podatke. Podatke, a ne izveštaje. Ako kažemo - izveštaj, onda Komisija i sudi i presuđuje, a poreski organ ovde ne radi ništa.To je jedno.
Drugo, nalazimo se na terenu, i u stavu 4. ne donosi nijedan poreski organ u ovoj državi, ni u jednom postupku, rešenje o pokretanju postupka o utvrđivanju i naplati poreza,to ne postoji, već donosi rešenje o utvrđivanju poreza, a vodi postupak utvrđivanja poreza. Znači, nema prethodnog rešenja, pa da donosi dva rešenja. Ovo je na terenu krivično-pravne materije i ovde se daje ovlašćenje organu uprave, krši se Zakon o upravnom postupku, i verujte, ovo je sve tačno, hteli vi da priznate, ili ne. I, ne sporim ja prethodnika u tome da li neko hoće, ili neće, ali moralo je da se precizira. Znači, Komisija treba da dostavi podatke nadležnom poreskom organu, a ne izveštaj, jer kroz izveštaj koji obuhvata svašta, čak do zaključka, podaci služe za utvrđivanje osnovice, a na bazi osnovice se primenjuje stopa i donosi se poresko rešenje.
To je način kako treba, a kada dođe na onaj stav 4, mi kažemo - donosimo rešenje o pokretanju postupka. Eliminišemo ono što u prethodnom stavu govorimo, znači, nema da li hoće, ili neće, poreski obveznik je dužan da podnese poresku prijavu. Mi ćemo doći na član koji moramo da brišemo, zbog toga kako piše, ali, ovo je način kako se vodi postupak u poreskoj upravi.
Znači, ovde su napravljene i proceduralne, i pravne greške. Napravljene su greške tako što se mešala materija iz krivičnog zakonodavstva, sa upravno-pravnim zakonodavstvom.
Da bi zaista rešenje u ovoj materiji bilo pravosnažno, i kako kaže u poreskom postupku, da žalba ne zadržava izvršenje, već da bi bila primenjena i da bi oni amandmani, koji govore o izvršenju u ovoj oblasti (?), onda zaista dolazimo do jednog detalja, i nije besmislen amandman koje su naše kolege ponudile na usvajanje. Međutim, očigledno da nećemo da pročitamo šta mi predlažemo.
Znači, mi nismo protiv primene ovog zakona već konstatujemo nemoguću varijantu za primenu zakona. Doći ćete u situaciju da će advokati lagano u ovom postupku obarati rešenja, bez obzira na to što pričamo. Pa, dobro, sila sve može. Samo, kada smo na terenu prava, ovo zaista ovako ne može i poreski organi u svojoj praksi ne poznaju ovakav način rada. Tačno je da poreski organi dobijaju podatke od drugih nadležnih organa i nije sporno da li je organ lokalnog, saveznog ili republičkog karaktera. On primenjuje podatak koji služi kao doprinos utvrđivanju određene osnovice.
U ovom slučaju izveštaj ne može da se koristi kao elemenat za utvrđivanje poreske osnovice, već podatak od bilo kog organa. Iz toga onda poreski organ radi, utvrđuje osnovicu, i na nju primenjuje stopu. Mi smo u prethodnom periodu govorili o tome da li će biti dobra primena osnovice i da li će stope biti dobre, a nikako ne možemo da se nađemo na terenu poreske materije.
Meni je jako žao što ministar neće da replicira na ovo što ja pričam. Molim vas, ovo je vrlo ozbiljan deo i preko ovoga ne možemo preskakati kao da se radi o babama i žabama. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pošto nema više prijavljenih za reč, stavljam na glasanje amandman narodnih poslanika Ljubomira Mucića i Zorana D. Nikolića.
Za 54, protiv 108, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, od ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici: Pal Šandor, Slađan Mijajlović, Tomislav Nikolić, Božidar Vučurović, Božidar Vujić, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Radojko Petrić, Nebojša Jović, Dragan Todorović, Borislav Pelević i Dragan Marković, kao i narodni poslanici Borivoje Mijatović i Velimir Simonović zajedno, i grupa narodnih poslanika: Branislav Kovačević, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Karolj Kermeci, Živica Predojev, Zoran Bošković, Bojan Kostreš, Branislav Pomoriški, Branislav Grubački, Višnja Nežić i Novica Đurašković.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor su prihvatili ovaj amandman.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Đorđe Mamula, na sednici Zakonodavnog odbora, odustao je od amandmana na član 13. stav 1.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D. Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije prisutan.)
Reč ima Dragan Tomić, kao predstavnik poslaničke grupe.